Vijesti NATO-OTAN

[MOTORISTA]

Jači pritisci na skandinavske zemlje da napuste neutralnost
LJ. BEGENIŠIĆ 01. 04. 2022.

PRITISCI da se neutralne zemlje opredele i stanu na stranu zapadnih država, a protiv Rusije, mogli bi da dovedu do toga da dve skandinavske države - Finska i Švedska - napuste svoj višedecenijski neutralan status i pristupe severnoatlantskom savezu.

U ovom momentu, glasnija je Finska, a tamošnja vlast tvrdi da prvi put u novijoj istoriji većina od 5,5 miliona stanovnika (53 odsto) ove države podržava ulazak u NATO. Da se Finskoj žuri, govori i najava vlasti u Helsinkiju da će već u aprilu u parlamentu biti pokrenuta rasprava o ulasku u ovaj savez, nakon čega bi mogao da usledi i formalni zahtev za članstvo.

- Imamo rat usred Evrope, nadomak Finske - obrazložio je ministar odbrane ove zemlje Anti Kaikonen.

Istovremeno, finska obaveštajna služba navela je da Helsinki očekuje da će susedna Rusija pokrenuti kampanju dezinformacija, kako bi uticala na debatu o pridruživanju Alijansi. Oni smatraju da su uticaj i nezakonite obaveštajne operacije Rusije među glavnim pretnjama nacionalnoj bezbednosti Finske. U slučaju napuštanja neutralnosti, NATO trupe bile bi stacionirane duž 1.340 kilometara dugačke granice između Finske i Rusije. To bi, tvrde vojni stručnjaci, označilo eskalaciju ukrajinskog sukoba i opasnost za celu Evropu.

- To može da se dogodi pod pritiskom Amerike i Velike Britanije, što će pokazati da u Finskoj postoje i snage koje su podložne spoljnim uticajima - kaže za "Novosti" general u penziji Mitar Kovač - Finska bi time ugrozila svoju bezbednost, a cilj Amerike je da se zametne što više sukoba na granicama Rusije, koji bi se kasnije proširili dalje na Istok. To bi bio i pokazatelj da NATO ne želi deeskalaciju sukoba u Ukrajini, nego militarizaciju cele Evrope, a možda i širi sukob.

I Švedska se koleba i analizira

PREMIJERKA Švedske Magdalena Anderson izjavila je da ne isključuje mogućnost da i Švedska postane članica NATO-a, ali i ističe da želi da napravi dobro utemeljenu analizu. Ona je navela da je neutralnost koristila Švedskoj, ali da je bezbednosna situacija takva da se mora napraviti nova analiza. Šveđani nisu ratovali duže od dva veka.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Edi Rama sledeći generalni sekretar NATO?


Nemačka analitičarka Suzana Starikov navela je da bi Jensa Stoltenberga, na mestu generalnog sekretara NATO, mogao da zameni premijer Albanije Edi Rama.

Ona je na Tviteru napisala da su Sjedinjene Države posebno insistirale na izboru sledećeg generalnog sekretara Alijanse iz zemalja koje su nove članice NATO.

"Kandidati su bili premijerka Estonije Kaja Kalas i premijer Albanije Edi Rama“, napisala je Suzana Starikov.

Informacije koje je iznela Suzana Starikov nisu potvrđene. Još uvek nema reakcije ni iz Alijanse, ni albanskog premijera Rame.


izvor

[Dreadnought]

Gađali oklopna vozila na vozu za Poljsku


Grčki levičarski aktivisti "napali" su danas konvoje NATO i američkih snaga crvenom bojom.

Oni su gađali oklopna vozila koja su vozom upućena u Poljsku.

Kako podsećaju Novosti, američka oklopna vozila su poslednjih dana iskrcana u luku Aleksandropolis, i odatle se prugom transportuju u Poljsku.

Komunistička partija Grčke zatražila je da železničari odbiju da opslužuju vozove kojima se transportuje američka i NATO tehnika, preneo je Sputnik.


izvor

[MOTORISTA]

Stoltenberg: Smrt civila u Buči je brutalnost

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ocenio je danas smrt civila u gradu Buča severozapadno od Kijeva kao neprihvatljivu "brutalnost".

Piše: Tanjug
03.04.2022.

- To je brutalnost prema civilima kakvu u Evropi nismo videli decenijama. To je užasno i apsolutno neprihvatljivo da se puca u civile i ubijaju se. I to samo naglašava važnost da se ovaj rat mora okončati - rekao je on za Si-En-En na pitanje da li je to akt genocida.

Tela najmanje 20 civila pronađena su razbacana niz ulicu u gradu Buča, severozapadno od Kijeva, nakon povlačenja ruskih snaga iz tog područja na uznemirujućim slikama koje je juče objavio AFP. Si-En-En je zatražio komentar od ruskog Ministarstva odbrane u vezi sa navodima o pogubljenju civila u Kijevskoj oblasti i drugim delovima Ukrajine. Stoltenberg je rekao da snažno podržava istragu Međunarodnog krivičnog suda, koji je otvorio istragu o ratnim zločinima u Ukrajini.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Uzalud ruske pretnje, Finska se sprema za NATO; "Suočićemo se sa posledicama"

Finska premijerka Sana Marin kaže da je vreme da Finska ozbiljno preispita svoj stav o vojnoj privrženosti.

IZVOR: B92 NEDELJA, 3.04.2022.

Vojna agresija Rusije u Ukrajini primorala je Finsku da preispita svoju bezbednosnu politiku, smatra Marin i dodaje da "Rusija nije sused kakav smo mislili da jeste". Svaka odluka o traženju članstva u NATO-u morala bi da bude doneta "temeljno, ali brzo, u suštini - ovog proleća", rekla je premijerka. Ona je rekla da će se Finska suočiti sa posledicama i ako odluči da traži pristupanje alijansi ili odluči da ostane van njega, prenose finski mediji. Premijerka je rekla da će otkriti svoj lični stav o NATO-u dok se budu odvijale rasprave o članstvu u narednim nedeljama.

"Ako bi predsednik ili ja izneli čvrsta mišljenja o ovom pitanju, to bi bio kraj debate... Verujem da je veoma važno da sve centralne institucije Finske budu uključene u tekuću debatu", rekla je ona. Marin je takođe naglasila da joj nije poznato da se bilo koja sadašnja članica NATO-a protivi potencijalnoj kandidaturi Finske.

I predsednik Finske Sauli Ninisto kaže da bi široka podrška NATO-u izražena u nedavnim istraživanjima javnog mnjenja mogla da otvori put za pridruživanje vojnom bloku koji predvode SAD bez referenduma.

"NATO mora da zna da postoji podrška naroda. Po mom mišljenju, to već imamo", rekao je on.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Poljska traži američko nuklearno oružje; "Duboko na ivici ludila"

Zamenik premijera Jaroslav Kačinjski izjavio je da je Poljska otvorena za smeštaj američkog nuklearnog oružja.

IZVOR: B92 NEDELJA, 3.04.2022.

Zamenik premijera Poljske, predsednik Komiteta za nacionalnu bezbednost i odbranu Jaroslav Kačinjski izjavio je u intervjuu za nemački list Velt am zontag da je njegova zemlja spremna da rasporedi nuklearno oružje SAD na svojoj teritoriji.

"Ako bi Amerikanci tražili da u Poljskoj postavimo atomsko oružje, bili bismo otvoreni za to", rekao je on, i dodao da bi takva odluka „značajno povećala mogućnost obuzdavanja Moskve", prenosi RT na ruskom.

Kačinjski je priznao da trenutno tog pitanja nema na dnevnom redu, ali je moguće da bi se "to uskoro moglo promeniti". Osim toga, zamenik poljskog premijera pozvao je na stvaranje novog komandnog centra NATO u Poljskoj, odakle bi mogle da se izvode zajedničke operacije. U zaključku, Kačinjski je naglasio da alijansa treba da uloži više napora u rešavanju situacije u Ukrajini, na primer, da sprovede mirovnu misiju, i da obezbedi oružje, šta aktivno traži predsednik Volodimir Zelenski . Kačinjski je već 16. marta pozivao na slanje NATO misije ili šire misije u Ukrajinu. Prema njegovom mišljenju, takva misija treba da funkcioniše uz saglasnost Zelenskog i vlade Ukrajine , a takođe treba da bude u stanju da se brani.

"Duboko na ivic ludila"

Profesor Katedre za uporedne političke nauke Univerziteta RUDN Jurij Pohta je u intervjuu za RT prokomentarisao izjavu zamenika poljskog premijera Jaroslava Kačinjskog da je Poljska spremna da ugosti američko nuklearno oružje.

"Kačinjski, ovaj i njegov pokojni brat, deo su te poljske elite koja iskreno, duboko i na ivici ludila mrzi Rusiju. Stoga je sasvim moguće očekivati ovakve govore od ovog političara", rekao je politikolog. On je primetio da je procenjivati ih sa racionalne tačke gledišta „jednostavno besmisleno“.

"Želja da se od svoje zemlje napravi mogući centar nuklearnog sukoba samo je osoba koja je izgubila osećaj za realnost zbog patološke mržnje prema Rusiji. Ne mislim da će politički lideri zapadnih zemalja ozbiljno shvatiti ovu izjavu", navodi Post. Takođe je dodao da se "NATO kreće na istok, a taktičko nuklearno oružje se kreće ka ruskim granicama".

"Kačinjski u ovom slučaju igra zajedno sa Sjedinjenim Državama i NATO-om. Ali sa stanovišta interesa poljskog naroda, ovo je ludilo", zaključio je sagovornik RT.

Prethodno je potpredsednik poljske vlade najavio spremnost Poljske da ugosti američko nuklearno oružje. Prema njegovim rečima, trenutno se takvo pitanje ne postavlja, ali je napomenuo da bi se "to moglo uskoro promeniti".

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Berlin isporučuje ruskog špijuna Velikoj Britaniji

Nemačka će isporučiti Velikoj Britaniji Davida S, koji je osumnjičen da je ruski špijun.

Piše: Tanjug
04.04.2022.

On se nalazi trenutno u zatvoru u Nemačkoj, ali će pred sud u Velikoj Britaniji.

David S. je posao u britanskoj ambasadi u Berlinu koristio kako bi prosleđivao škakljive informacije Moskvi, tvrde nemačke vlasti. Viši sud u Brandenburgu odobrio je ekstradiciju Davida S. Velikoj Britaniji, koji je bio angažovan kao lokalna radna snaga u Berlinu. Tužilaštvo u Nemačkoj ga optužuje da se bavio špijunažu, da je prosleđivao Rusima pretežno informacije iz britanskih izvora, ali je i najmanje jednom prosledio i informacije u vezi službenika u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke.

Prema pisanju nedeljnika "Špigel" nemačke i britanske vlasti, zajedničkom operacijom, ušle su u trag Davidu S. Saznale su, između ostalog, da je osumnjičeni za svoje usluge dobio značajne novčane naknade od svojih ruskih kontakata. Inače David S. se protivio ekstradiciji, jer ga u Velikoj Britaniji za špijunažu čeka daleko veća zatvorska kazna od Nemačke. David S., kako navodi "Špigel", samo je jedan u nizu brojnih ruskih špijuna koje su nemačke vlasti otkrile. Tako je prošle godine u Berlinu uhapšen jedan radnik jedne firme za održavanje električnih uređaja, koji je Rusima prosleđivao planove o državnim institucijama, a tako i Bundestaga.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Odluka da se Kijev ne primi u Alijansu 2008. bila ispravna
Novosti online 04. 04. 2022.

BIVŠA nemačka kancelarka Angela Merkel smatra da je odluka da se Ukrajina ne primi u NATO 2008. godine bila ispravna.

- Bivša kancelarka, dr Angela Merkel poštuje odluke u vezi sa samitom NATO-a 2008. u Bukureštu - izjavila je Merkelina portparolka za agenciju DPA.

Prema odluci samita, NATO je pozdravio težnju Ukrajine i Gruzije da pristupe Alijansi i podržao kandidature ovih zemalja za pridruživanje Akcionom planu za pripremu za članstvo u NATO-u. Kako je rekla portparolka, Merkelova se „drži svojih odluka vezanih za samit NATO-a 2008. u Bukureštu“. Tada NATO, u vezi sa stavom Nemačke i Francuske, Ukrajini nije dostavio akcioni plan za pripremu za članstvo u Alijansi.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Sjedinjene Države rasporedile eskadrilu lovačkih bombardera u Poljsku


Eskadrila američkih lovaca-bombardera F/A-18C Hornet Korpusa marinaca stigla je u vazdušnu bazu u poljski grad Lask.

Kako je saopštila Komanda vazduhoplovnih snaga SAD u Evropi, lovci iz 2. vazdušnog krila Korpusa marinaca raspoređeni su u Poljsku iz kontinentalnog dela Sjedinjenih Država iz vazduhoplovne baze Bofor u Južnoj Karolinai.

U Poljsku je stigao i avion-tanker KC-130J Hercules, prenose strani mediji.

"Slanje letelica u istočnu Evropu ima za cilj podršku kolektivnoj odbrani NATO-a", kaže se u poruci. Pored toga, u Litvaniju su raspoređene jedinice za kontrolu vazduha avijacije Korpusa marinaca.

"Brzo preraspoređivanje snaga USMC će odmah ojačati odvraćajući i odbrambeni položaj na istočnom krilu NATO-a. Ovo raspoređivanje je izvršeno u punoj koordinaciji sa zemljama domaćinima i vojnim vlastima, i iako je privremenog karaktera, predstavlja razumnu meru za povećanje spremnosti i jačanje kolektivne odbrane istočne Evrope tokom ovog perioda neizvesnosti", saopštila je američka vojska.

Sjedinjene Države su u februaru poslale grupu borbenih aviona F-15 u Poljsku "da ojačaju kolektivnu odbranu NATO-a", izvestila je Komanda američkog vazduhoplovstva u Evropi.

"Prebacivanje američkih lovaca u vazdušnu bazu Lask u Poljskoj ima za cilj jačanje kolektivnih odbrambenih kapaciteta NATO-a i podršku misiji vazdušne patrole alijanse", navodi se u saopštenju.


izvor

[MOTORISTA]

Načelnik generalštaba SAD za uspostavljanje novih baza u istočnoj Evropi

Načelnik združenog Generalštaba američke vojske, general Mark Mili ocenio je danas da bi SAD trebalo da razmotre uspostavljanje dodatnih baza u Istočnoj Evropi zbog, kako je rekao, zaštite od ruske agresije.

Piše: Tanjug
06.04.2022.

On je dodao da bi u tim bazama SAD trebalo da rotiraju snage, umesto da ih trajno stacioniraju. Mili je svedočeći pred Odborom za oružane snage Predstavničkog doma rekao bi da bi baze finansirale druge zemlje kao što su Poljska i baltičke džave, koje žele raspoređivanje većeg broja američkih vojnika.

Sekretar za odbranu Lojd Ostin rekao da se "još radi" na planovima za jačanje bezbednosti u istočnoj Evropi i da će se to tome verovatno razgovarati na NATO samitu u junu,prenosi Glas Amerike.

Ostin i Mili svedočili su pred odborom o predlogu budžeta za fiskalnu 2023. godinu, ali je pretres bio usredsređen na ruski rat protiv Ukrajine i na to šta SAD mogu da urade da pomognu Ukrajini i ojačaju bezbednost širom Evrope. Članovi odbora pitali su Milija o potrebi da se američke snage razmeste na istočnim evropskim granicama, zbog zabrinutosti NATO saveznika da bi to mogla da bude sledeća meta Rusije.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg objavio je prošlog meseca da alijansa formira četiri nove borbene jedinice, koje obično imaju od 1.000 do 1.500 pripadnika, a koje će biti poslate u Mađarsku, Slovačku, Rumuniju i Bugarsku. NATO članice će o dodatnim bezbednosnim merama razgovarati na predstojećem samitu.

Mili se zalagao za rotiranje snaga širom sveta - što znači da su vojnici raspoređeni na kraće vremenske periode, dok trenutno snage, koje su trajno stacionirane, često ostaju u nekoj zemlji dve ili tri godine. Mili i Ostin su članovima odbora takođe rekli da Rusija ima značajne vojne kapacitete, koje, po njihovoj oceni, nije mogla efikasno da koristi. Ostin je naveo da ruski oficiri "nisu dovoljno dobro obučeni", a da Kremlj nije mogao da dostavi zalihe i obezbedi potrebnu logistiku za kopnene trupe. Dodao je da su rakete "Stinger" i "Džavelin" efikasne protiv ruskih trupa i oružja.

Nebenzja: Gradonačelnik nije primetio 280 leševa na ulicama?
Stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja predočio je danas Savetu bezbednosti UN informacije za koje tvrdi da dokazuju da su optužbe protiv Rusije o dešavanjima u gradu Buča nedaleko od Kijeva lažne. On je podsetio da se ruska vojska potpuno povukla iz Buče 30. marta

kao gest dobre volje i naglasio da dok je grad bio pod kontrolom ruskih trupa, nijedan lokalni stanovnik nije povređen, da su se ljudi slobodno kretali i koristili mobilnu komunikaciju, kao i da izlazi iz grada nisu bili blokirani.

Istovremeno, prema njegovim rečima, južne periferije Buče, uključujući stambena naselja, ukrajinske vlasti su danonoćno gađale iz artiljerije velikog kalibra, tenkova i višecevnih minobacača.

Izvor: www.blic.rs