Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

NATO raspoređuje vojsku: 40 hiljada vojnika u blizini Rusije


Severnoatlantska alijansa razvija planove za raspoređivanje stalnih vojnih snaga u punom obimu na istočnom krilu u blizini Rusije.

To je izjavio generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

Prema njegovim rečima, NATO se nalazi "usred veoma fundamentalne transformacije".

"Sada smo zatražili od naših vojnih lidera da predstave varijante za ono što nazivamo resetovanje i dugoročna adaptacija NATO-a.

Mislim da će lideri Alijanse doneti odluke o ovom pitanju kada se sastanu u Madridu na samitu u junu", rekao je Stoltenberg.

On je napomenuo da se već sada na istočnom krilu NATO-a nalazi 40 hiljada vojnika Alijanse, dok ih je pre početka specijalne operacije Rusije bilo deset puta manje.


izvor

[Dreadnought]

Oštre reči u Evropskom parlamentu: "Kada je NATO negde doneo mir"



Članica Evropskog parlamenta iz Irske Kler Dejli izjavila je u tom telu da nas je istorija naučila da sankcije ne okončavaju vojne sukobe.

"One čine da ljudi pate, ne oligarsi, ljudi. Ljudi Rusije, ljudi Evrope", izjavila je ona i kritikovala naoružavanje Ukrajine.

Kako je navela, lažna empatija prema Ukrajini je šuplja priča.

"Od toga mi je muka, da vam iskreno kažem", rekla je Dejli.

Upitala je i kada je to NATO imao produktivnu ulogu i kada je bilo gde doneo mir.


izvor

Irish Politician EVISCERATES Pro-Ukraine Warmongers & NATO

Clare Daly is an Irish representative in the European Parliament, and among the few willing to speak out against NATO, call out the organization’s lengthy history of aggression around the globe and criticize western nations’ role in fomenting the Ukraine crisis.

[Dreadnought]

Švedska i Finska možda već od leta u NATO


Švedska i Finska bi već od ovoga leta mogle da postanu članice NATO, objavio je danas londonski dnevnik Tajms pozivajući se na svoje izvore.

Prema pisanju novina, očekuje se da će se najpre Finska prijaviti za članstvo u junu, a za njom i Švedska, prenosi TAS S. Prema izvorima TAS S, vlade Švedske i Finske su saradjivale na postizanju konsenzusa o tom pitanju, medjutim konačnu odluku će doneti nezavisno svaka država za sebe.

Ranije je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu nagovestio da je moguće članstvo Švedske i Finske u NATO što je kasnije postala jedna o najznačajnijih tema sastanka ministara inostranih poslova NATO održanog od 6. do 7. aprila u Briselu.


izvor

[Dreadnought]

Clashes between the police and protesters are taking place in a port of northern Greece. The latter are trying to prevent the deployment of NATO equipment to the border with Ukraine..

https://twitter.com/i/status/1513112890945032193

[Dreadnought]

Norveška produžava prisustvo NATO snaga u Litvaniji


Norveška će produžiti prisustvo svojih NATO snaga raspoređenih u Litvaniji, što znači da će svih 200 vojnika ostati u toj zemlji do avgusta, saopštilo je danas norveško ministarstvo odbrane.


izvor

[Dreadnought]

Litvanija trazi da bataljoni NATO postanu brigade


Litvanija želi da bataljoni NATO u baltičkim zemalja postanu brigade, saopštilo je danas ministarstvo odbrane ove zemlje. Brigada se sastoji od nekoliko vojnih bataljona. Litvanija i ostale baltičke zemlje su nekoliko puta zatražile dolazak novih trupa u njihov region i ceo istočni krak NATO, otkako je Rusija napala Ukrajinu 24. februara.

"Litvanija, zajedno sa ostalim zemljama istočnog kraka NATO, traži da se ojačaju borbene grupe NATO i da to postanu brigade"; kazao je ministar odbrane Arvidas Anusauskas, preneo je Rojters.

Anasauskas, koji nije izneo očekivanja o veličini brigada, rekao je da će odluka o preoblikovanju trupa biti doneta na samitu NATO u Madridu u junu.

Alijansa je rasporedila četiri multinacionalna bataljona 2017. godine od oko 1.000 vojnika u svaku od tri baltičke zemlje - Estoniju, Letoniju i Litvaniju, kao i u Poljsku - kao odgovor na pripajanje Krima Rusiji 2014. godine. Tri bataljona na Baltiku su proširena ove godine nakon napada na Ukrajinu, a borbena grupa NATO u Litvaniji trenutno ima 1.600 vojnika, navelo je ministarstvo odbrane Litvanije.


izvor

[Dreadnought]

"NATO nije tražio pridruživanje i ne vrši pritisak"


Predsedavajući vojnog komiteta NATO-a, izjavio je danas da je suvereno pravo zemalja da odluče da li žele da se pridruže alijansi ili da pošalju pomoć Kijevu.

Obraćajući se novinarima u Seulu, Rob Bauer je rekao da NATO nije tražio pridruživanje i da ne vrši pritisak na bilo koju državu da se pridruži ili da pruži pomoć u oružju Ukrajini, prenosi Rojters.

Zvaničnik NATO je naglasio i da je na Južnoj Koreji da odluči da li želi da pošalje oružje u Ukrajinu. On je još dodao da će NATO nastaviti sa snabdevanjem Kijeva svim mogućim sredstvima kako bi obezbedio opstanak Ukrajine, navodi britanska agencija.


izvor

[kumbor]

Ali, elementarna je činjenica da vojna pomoć EU i NATO Ukrajini samo rasplamsava rat i uveličava ratne žrtve. A o stavu Žozepa Borelja da se sukob mora rešiti najpre na bojnom polu, pa tek onda pregovarati - ne vredi govoriti. Čovek je prosto UMNO BOLESTAN! Slepilom, arogancijom i agresivnom glupošću Zapada Rusija je dovedena u poziciju da ili napadne prva, što je i uradila, ili da sačeka napad i brani se, pod lošijim okolnostima. Naravno, Rusija je napala prva. EU i NATO Igraju se životima svih nas. Naši zapadni susJedi samo neka se nadaju da će ih NATO zaštititi - neće . S druge strane, Srbija se neće svetiti za Petrovačku cestu, gde je RZ i PZO bombardovalo civilnu kolonu. Ta je priča završena. Živjeti ćemo dalje i surađivati koliko god se može, jer nam druge nema.

[Dreadnought]

Kontingent NATO-a u Slovačkoj mogao bi se povećati za 900 vojnika


Radi jačanja istočnog krila NATO-a sastav kontingenta Alijanse stacioniranog u Slovačkoj može se povećati za 900 ljudi i tako iznositi 3.000 vojnika, saopštila je pres služba slovačkog Ministarstva odbrane.


izvor

[Dreadnought]

Mađarska: Podržavamo i odbijamo


Dok vlada podržava novu podršku Evropske unije od 500 miliona evra za ukrajinsku vojsku, Mađarska nastavlja svoju politiku odbijanja isporuke oružja Ukrajini.

To je izjavio ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto.

Prisustvujući sastanku ministara spoljnih poslova formata C5 centralnoevropskih zemalja — Austrije, Češke, Mađarske, Slovačke i Slovenije — Sijarto je na konferenciji za novinare posle sastanka rekao da Mađarska podržava suverenitet Ukrajine, a napomenuo je da je u Mađarsku do sada iz Ukrajine stiglo 600.000 izbeglica.

Mađarske vlasti obezbeđuju negu i smeštaj, kao i rad i obrazovanje za one kojima je potrebna, rekao je on, dodajući da je vlada sprovela najveću mađarsku humanitarnu operaciju ikada.


izvor

[Dreadnought]

Pomažu Ukrajini, ali slabe NATO


Slovački premijer Eduard Heger nije isključio isporuku sovjetskih borbenih aviona MiG-29 Ukrajini nakon što je Bratislava već isporučila PVO sistem.

Sve najnovije informacije iz minuta u minut iz Ukrajine pratite ovde.

Međutim, donacija MiG-ova Ukrajini mogla bi da ima odbrambeno-bezbednosne posledice za Slovačku, a samim tim i za NATO, čiji je ona članica.

Slovački premijer Eduard Heger otkrio je prošlog petka da je Bratislava poklonila Ukrajini protivvazdušni sistem S-300 nakon što je zatražila pomoć u odbrani od ruske agresije. To je jedina baterija tog sovjetskog sistema koju je Slovačka nasledila nakon raspada češko-slovačke zajednice 1993. godine. Zauzvrat, slovački saveznici u NATO-u će instalirati četvrti sistem Patriot američke proizvodnje na teritoriji zemlje kako bi osigurali njenu teritoriju, čime će ojačati istočno krilo NATO-a, čiji je Slovačka članica.

Slovački ministar odbrane Jaroslav Nad precizirao je da će baterija Patriot stići ove nedelje i da će njeno postavljanje ojačati PVO, uz ranije pristigle sisteme ovog tipa iz Holandije i Nemačke. Nad nije precizirao odakle dolazi četvrta baterija Patriot, ali je naglasio da će ovi sistemi ostati u Slovačkoj koliko god bude potrebno.

Slovački premijer Heger rekao je u ponedeljak da Bratislava ne isključuje isporuku sovjetskih borbenih aviona MiG-29 Ukrajini, ali je naglasio da je to moguće samo ako se istovremeno organizuje alternativna zaštita slovačkog vazdušnog prostora.

Posle sastanka sa belgijskim kolegom Aleksandrom de Kruom, Heger je priznao da je Slovačka imala problema sa servisiranjem svojih MiG-ova sovjetske proizvodnje bez snabdevanja iz Rusije nakon što je zemlja našla pod sankcijama bez presedana zbog agresije na Ukrajinu.


Ruski mehaničari u slovačkim bazama !?

„Postsovjetska oprema nije održiva bez ruskih zaliha i mi ih trenutno ne želimo“, rekao je Heger o slovačkim MiG-ovima, ali nije precizirao iznos donacije ili detalje isporuke. Podsetimo, raniji razgovori o doniranju MiG-ova 29, koje koriste i članice NATO-a Poljska i Bugarska, obustavljeni su jer su planovi protumačeni kao previše rizični zbog rastućih tenzija između Rusije i NATO-a.

Međutim, neki izvori tvrde da slovačke MiG-ove u matičnoj bazi Sliač i dalje održavaju ruski avio-mehaničari koji još čekaju repatrijaciju, pa se postavljaju dodatna bezbednosna pitanja: zašto su ovi avioni još uvek bliski stručnjacima iz rivalskih krugova i da li su možda podložni na diverziju? Govoreći o održavanju tih aviona, ministar Nad je istakao da je Moskva prestala da ispunjava svoje ugovorne obaveze i da Bratislava namerava da obustavi ovu vrstu saradnje sa Rusijom.

Prostorno mala Slovačka je sused Ukrajine, zemlje koja je više od mesec i po dana na meti ruske agresije, koja je Bratislavu gurnula u prvi plan odbrane istočnog krila NATO-a. Iako članica NATO-a od 2004. godine, Slovačka nije preterano ulagala u svoje vazduhoplovstvo i protivvazdušnu odbranu, uglavnom zasnovanu na zastareloj opremi sovjetskog porekla. Dakle, aktuelna situacija u Ukrajini dovela je teritorijalno malu Slovačku sa još manjim odbrambenim kapacitetima u dilemu kako da odbrani sopstveno nebo u najnepovoljnijem mogućem trenutku za ovdašnje vazduhoplovstvo i PVO.

Naime, Slovačka trenutno prolazi kroz dug proces modernizacije Vazduhoplovstva sa ranije naručenim američkim višenamenskim lovcima tipa F-16V Block 70/72, koji bi trebalo da zamene zastarele MiG-ove.


Jedan jedini čuvar neba

Bratislava je još 2018. godine najavila modernizaciju Ratnog vazduhoplovstva nabavkom 14 lovaca F-16V, ali je njihova isporuka planirana tek za 2024. godinu. Iako su prvi slovački piloti već završili obuku na modernizovanoj „šesnaestici“, pretpostavlja se da će od „penzionisanja“ sadašnje flote MiG-ova do uvođenja novih F-16 proći dosta vremena. Najavom donacije MiG-a Ukrajini, Slovačka je ponudila rešenje Kijevu, ali je istovremeno ostala bez borbene komponente u okviru svog vazduhoplovstva.

Slovačko ratno vazduhoplovstvo 'na papiru' ima 10 jednoseda MiG-29AS i jednoseda MiG-29UBS, zapravo unapređenih verzija MiG-a 29A po standardima NATO-a. Ove letelice, projektovane za preuzimanje nadmoći u vazduhu, modifikovani su od strane inženjera i mehaničara ruske kompanije RAC MiG 2007. i 2008. godine, ali pod nadzorom zapadnih stručnjaka koji su kontrolisali prilagođavanje standardima NATO-a.

Slovački MiG-ovi su unapredili Rockvell Collinsove navigacione i komunikacione sisteme, BAE Sistems sistem za identifikaciju prijatelja-neprijatelja (IFF), nove staklene kokpite sa višenamenskim LC displejima i digitalnim procesorima, i opremljeni su za integraciju sa zapadnom opremom u budućnosti. Međutim, naoružanje aviona je ostalo nepromenjeno. Još alarmantnija je činjenica da je trenutno jedino funkcionalno oružje slovačkih MiG-ova njihov top GŠ-30-1 jer u zemlji nedostaju R-27 i hipersonične rakete srednjeg dometa vazduh-vazduh R-37.

Takođe, nekoliko izvora tvrdi da je vazdušni prostor Slovačke u poslednje vreme čuvao jedan pilot jer su drugi piloti iz 1. taktičke eskadrile na obuci zbog prelaska na F-16 u SAD.

Osim toga, tvrdi se da je samo jedan MiG-29AS u letnom stanju, a da je, sa ostalih 11 prizemljenih, stacioniran u bazi Sliač u samom centru Slovačke. Ova baza je u fazi prilagođavanja za predstojeći američki F-16, a poslednjih godina u njoj je smešteno dvadesetak slovačkih 'dvadeset devetki', od kojih je polovina otpisana zbog dotrajalosti ili uništena u nekoliko udesa.


Spas iz komšiluka

Prema izvorima bliskim slovačkom Ministarstvu odbrane, Bratislava namerava da uključi Češku u popunjavanje vremenskog jaza između penzionisanja MiG-ova i uvođenja F-16 radi očuvanja vazdušnog prostora. Češka ima borbenu flotu JAS-39C/D švedske mornarice i može se pohvaliti priznatim raketama vazduh-vazduh velikog dometa Meteor, brzim dejstvom i stalnom borbenom gotovošću, a njeni piloti imaju iskustvo u misijama vazdušne policije.

Iako Prag nije zvanično saopštio slovački predlog, portparolka češke vojske Magdalena Dvorakova ukazala je na mogućnost da bi Gripen mogao da zaštiti slovačko nebo od češke baze Mosnov, oko 60 kilometara od granice.

Rat u Ukrajini je ukazao na još jedan problem za Slovačko ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušnu odbranu, a to je nedostatak sistema PVO. Naime, Bratislava ima samo četiri baterije mobilnog protivvazdušnog sistema srednjeg dometa 2K12 Kub sa poluaktivnim navođenjem. Međutim, ovi sistemi, razvijeni za vreme bivšeg Sovjetskog Saveza, nisu u potpunosti operativni i koriste se samo u obuci, pa je mogućnost raketnog napada na Slovačku prilično velika.

Iako je malo verovatno da će se Rusija usuditi da napadne neku članicu NATO-a, postoji velika mogućnost da potencijalno neispravna raketa pogodi slovačku teritoriju i 'razbije' vazdušni prostor zemlje, kao što je bio slučaj sa dronom koji se srušio na Zagreb. Stoga su Nemačka i Holandija hitno poslale tri visoko mobilna sistema MIM-104 Patriot da ojačaju istočno krilo NATO-a.

Saradnja između slovačkog i češkog ratnog vazduhoplovstva mogla bi da se nastavi posle 2027. godine, kada je planirana modernizacija češke borbene komponente. Prema nekim najavama, Slovaci bi se onda Češkoj odužili tako što bi njeno nebo zaštitili kupljenim avionima F-16. Zapadni sistemi zemlja-vazduh, s druge strane, služili bi u odbrani sve dok Slovačka ne povrati svoje protivvazdušne sposobnosti. Vojni analitičari se slažu da je rat u Ukrajini pokazao dve stvari – ranjivost vazdušnih snaga NATO-a koje se graniče sa Ukrajinom pred dotrajalom opremom iz sovjetskog doba, ali i da je bliska saradnja unutar zapadnog vojnog saveza ključna za njen rat. i PVO.


izvor

[Dreadnought]

Švedska donela konačnu odluku o članstvu u NATO


Švedska će podneti zahtev za članstvo u NATO, objavio je švedski list Svenska Dagbladet.

Cilj švedske premijerke Magdalene Andersson je da ta zemlja postane članica NATO-a u junu ove godine, rekli su izvori Dagbladetu.

Švedska će podneti zahtev za članstvo u vojnom savezu krajem juna ove godine, navodi list.

Podsetimo, Rusija je zapretila da će „rebalansirati situaciju” u slučaju da Švedska i Finska uđu u NATO. Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova je ove godine zapretila „političkim i vojnim posledicama“ ako Švedska i Finska uđu u NATO.


izvor

[Dreadnought]

Mari le Pen: "Izaći ćemo iz NATO"


Kandidatkinja za predsednicu Francuske Mari le Pen obećala je da će tu zemlju povući iz NATO.

"Ako budem izabrana za predsednicu Francuske, izvući ću Francusku iz NATO", rekla je ona.

Le Pen je rekla da se odluka odnosi samo na vojni savez, a da će Francuska ostati članica Evropske unije.

"To (izlalzak iz EU) nije moj cilj. Istovremeno želim evoluciju te evropske strukture", rekla je ona.


izvor

[Dreadnought]

NATO brodovi ušli u Baltičko more


Vojne vežbe u Baltičkom moru podigle sve na noge.

Brodovi prve stalne pomorske protivminske grupe NATO ušli su u Baltičko more i učestvovaće u vežbama sa susednim zemljama Alijanse i partnerskim zemljama, saopštila je danas pres-služba Glavnog štaba Odbrambenih snaga Estonije.

"Brodovi prve stalne NATO pomorske protivminske grupe SNMG1 ušli su u Baltičko more. Grupu čini pet brodova", navedeno je u saopštenju, prenosi RIA Novosti.

Deo brodova u Baltičko more uplovio je u četvrtak, a ostatak brodova stići će danas u Talin.

Ističe se da je primarni zadatak grupe demonstracija prisustva saveznika u regionu Baltičkog mora i izvođenje zajedničkih vežbi sa estonskom mornaricom.

Prema rečima komandanta estonske mornarice Jurija Saska, planirano je da sledeće nedelje započne vežbe sa estonskim marincima, a biće uvežbavano i postavljanje i otkrivanje mina.


izvor

[Dreadnought]

Putin posvađao Nemce – ne mogu da se dogovore


Nemačka i njen parlament je među najpodeljenijima u Evropi po pitanju naoružavanja Ukrajine.

Dok ih FDP i Zeleni jasno podržavaju, stranka SPD okupljena oko nemačkog kancelara Olafa Šolca nerado donosi odluku o obimu i količini naoružanja koje će se dostavljati Ukrajini u njenoj borbi protiv Rusije.

Federalni ministar ekonomije i vicekancelar Robert Habek zalaže se za povećanje isporuke oružja Ukrajini.

"Mora se dostaviti više oružja. Ne možemo ostaviti Ukrajinu samu u ratu. Oni se bore i za nas. Ukrajina ne sme da izgubi, Putin ne sme da pobedi", rekao je Habeck novinarima medijske grupe Funke.

On smatra kako Nemačka ima dužnost da oružjem podrži ljude u Ukrajini koji na agresiju uzvraćaju hrabrošću i žrtvom.

"Istovremeno, imamo odgovornost da sami ne postanemo meta. To je okvir u kojem isporučujemo sve što je moguće. Naravno, brutalizacija rata znači i povećanje količine i kvaliteta isporuka oružja", smatra Habek.

Do sada isporuka oružja nije uključivala velike tenkove i borbene avione. Vicekancelar istakao je kako se o tome mora razgovarati sa evropskim i NATO partnerima te da niko ne može ozbiljno da proceni da li će se Putin držati trenutnog okvira delovanja.

"Stoga, možemo delovati samo u skladu sa stvarnošću. To je naša odgovornost", mišljenja je Habek.

Prema izveštaju dostavljenom parlamentu, kancelarska stranka SPD zapravo bi više volela da se Ukrajini uopšte ne isporučuje oružje.

Zeleni su se ranije ogradili od kritike svog poslanika u Bundestagu Antona Hofrejtera upućenih na račun kancelara Olafa Šolza. Poslanik je optužio političara SPD-a Šolca za nedostatak vodstva u ukrajinskoj krizi.

Habek je izjavio da tenkovi koje je Nemačka nameravala da isporuči trenutno nisu spremni za upotrebu te da njihova obrada traje mesecima.


izvor