Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

"Poljska je spremna da čuva vazdušni prostor Slovačke"


Poljska je spremna da čuva vazdušni prostor Slovačke kada njeni avioni MiG-29 budu prizemljeni, saopštili su ministri odbrane dve zemalja članica NATO.

"Dobio sam potvrdu da je Poljska spremna da brani vazdušni prostor Slovačke od trenutka kada Slovačka odluči da prizemlji avione MIG-29", naveo je slovački ministar odbrane Jaroslav Nad na zajedničkoj konferenciji za novinare sa poljskim kolegom, prenosi Rojters.

Nad je dodao da takav potez mora biti podržan odgovarajućim zakonskim merama i da Slovačka radi na rešavanju tog pitanja.

Poljska bi mogla da iskoristi svoje iskustvo u kontroli vazdušnog prostora baltičkih država, a ove dužnosti će biti dodeljene dežurnoj grupi koja koristi avione F-16 i obavljaće se sa poljske teritorije, izjavio je poljski ministar odbrane Mariuš Blaščak.

Slovačka, koja koristi 12 aviona MiG-29, saopštila je ranije ovog meseca da će razmotriti kupovinu američkih vojnih aviona, koja bi joj omogućila da svoje avione sovjetske proizvodnje isporuči Ukrajini, ali da to neće biti izvodljivo ukoliko joj se ne ponudi alternativni način odbrane vazdušnog prostora, navodi Rojters.

Ministri nisu naveli kada će početi misija Poljske u slovačkom vazdušnom prostoru.

Slovačka očekuje prvu isporuku američkih aviona F-16 2024. godine, a 2018. je pristala da kupi 18 aviona ovog tipa, prenosi britanska agencija.


izvor

[Dreadnought]

Finski predsednik: Odluka o članstvu u NATO najkasnije do 12. maja


Finski predsednik Sauli Niniste rekao je danas da uskoro namerava da saopšti stav u pogledu mogućeg članstva ove zemlje u NATO.

Nemački Bild piše da je prvi čovek te zemlje istakao u intervjuu finskom listu da će svoje mišljenje o pristupanju NATO izneti najkasnije do 12. maja, a dva dana kasnije izjasniće se i Socijaldemokratska partija premijerke Sane Marin. Navodi se da će nakon toga predsednik i vlada doneti zajedničku odluku o mogućoj kandidaturi Finske za ulazak u evroatlansku vojnu alijansu.

Niniste i Marin, dodaje se, još nisu otkrili svoj stav u polemici o pristupanju NATO, koja je pokrenuta događajima u Ukrajini, ali postoje mnoge indicije da bi zvanični Helsinki narednih nedelja mogao da se odluči za uključivanje u taj savez.

Kako se navodi, baltička država blisko sarađuje sa susednom Švedskom, koja je takođe partner NATO, ali ne i njegova članica. Ministar spoljnih poslova Finske Peka Havisto juče je ugostio švedsku koleginicu En Linde i tom prilikom istakao da dve zemlje donose odluke "sa istim ciljem i u istom vremenu".


izvor

[Dreadnought]

Počele vojne vežbe NATO-a u Poljskoj


Poljske oružane snage saopštile su da su počele vojne vežbe koje uključuju hiljade vojnika NATO.

Radi se o redovnim vežbama namenjenim poboljšanju bezbednosti istočnog krila Alijanse, ali ove godine se održavaju u vreme kada u susedstvu besni ruski rat protiv Ukrajine.

Zbog tih okolnosti poljska vojska apelovala je danas na javnost da ne objavljuje informacije ni slike o kolonama vojnih vozila koja će se, kako se očekuje, kretati kroz zemlju narednih nedelja.

Ministarstvo je upozorilo da bi "nepromišljena aktivnost" mogla da nanese štetu bezbednosti Alijanse.

"Pazimo na opasnosti" navodi se u saopštenju.

Poljska vojska je saopštila da će 18.000 vojnika iz više od 20 zemalja učestvovati u vežbama Branilac Evrope 2022 i Brzi odgovor 2022. koje se održavaju u Poljskoj i u još osam zemalja.

Vežbe treba da traju od 1. do 27. maja.

U petak je javljeno da će desetine hiljada vojnika iz članica NATO-a i drugih severnoatlantskih zemalja učestvovati u nizu vojnih vežbi širom Evrope u narednim nedeljama sa ciljem odvraćanja Rusije od eventualnog napada.


izvor

[Dreadnought]

Helsinki će aplicirati za članstvo u NATO?


Finska će odlučiti da se prijavi za članstvo u NATO 12. maja, objavio je finski list "Iltalehti", citirajući neimenovane izvore iz vlade.

Odluka da se Finska učlani može doći posle dva koraka – prvo predsednik Sauli Ninisto mora da odobri ulazak u NATO, nakon čega predlog za aplikaciju prolazi kroz parlament, dodaje se u tekstu finskog lista, preneo je Rojters.

Ruski napad na Ukrajinu je, kako navodi britanska novinska agencija, naterao Finsku i Švedsku da počnu ozbiljno da razmišljaju o apliciranju za ulazak u NATO i napuštanju višedecenijskog uverenja da je do mira najbolje doći tako što se javno ne biraju strane. Rojters navodi da nije mogao odmah da potvrdi izveštaj koji je objavio "Iltalehti".

Odluka će biti potvrđena na sastanku između predsednika i ključnih ministara vlade, nakon objava predsednika i parlamenta, dodaje Rojters.


izvor

[Dreadnought]

Kancelar obećao: "Ako vi želite, računajte i na nas"


Nemački kancelar Olaf Šolc obećao je podršku prijemu Finske i Švedske u NATO ako zatraže članstvo.

Dve zemlje treba da odluče, rekao je u utorak na sednici vlade u Mesebergu kod Berlina kojoj su prisustvovale i premijerke Finske i Švedske Sana Marin i Magdalena Anderson.

"Međutim, mi nemamo nedoumica - ako te dve zemlje odluče da žele u NATO, mogu da računaju na našu podršku," rekao je Šolc. Helsinki i Stokholm uvek mogu, dodao je, da se oslone na Nemačku.

Sana Marin je rekla da je ruski napad na Ukrajinu potpuno promenio bezbednosnu situaciju. "Nema povratka nazad," kazala je finska premijerka. Dodala je da njena zemlja ima snažnu i modernu vojsku koja u svako doba može da sarađuje sa NATO.

Švedska premijerka Magdalena Anderson rekla je, povodom mogućeg učlanjenja u alijansu, da su "sve opcije na stolu."

Finska će odluku možda da donese već 12. maja, ako predsednik Sauli Niniste (Sauli Niinistö) saopšti svoj stav. Odluku u Finskoj donose zajedno predsednik i vlada. Švedska će dan kasnije da predstavi bezbednosno-političku analizu u kojoj će biti reči i o NATO.

Od početka ruskog napada na Ukrajinu, Finska i Švedska ozbiljno razmišljaju o ulasku u NATO. Generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg im je već obećao brz prijem ako podnesu zahtev.

U anketama javnog mnjenja u obe zemlje je podrška pridruživanju Severnoatlantskom savezu porasla, a mnoge partije u Stokholmu i Helsinkiju nagovestile su podršku članstvu.
 
Ne, međutim, i socijaldemokratske kojima pripadaju Sana Marin i Magdalena Anderson.


izvor

[Dreadnought]

Švedska je od SAD dobila podršku za članstvo u NATO


Švedska je od Sjedinjenih Američkih Država dobila uveravanja da će joj obezbediti podršku tokom perioda razmatranja eventualnog zahteva za članstvo u NATO.

Odluku koju su donele SAD saopštila je švedska ministarka spoljnih poslova An Linde nakon sastanka s američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom u Vašingtonu.

Ona je u izjavi za švedsku televiziju odbila da kaže kakva je uveravanja dobila od Blinkena, ali je dodala da ona znače da Rusiji može da bude jasno da SAD neće dozvoliti bilo kakve negativne aktivnosti prema Švedskoj.

"To ipak nisu konkretne bezbednosne garancije koje možete dobiti samo ako ste punopravna članica NATO", rekla je Linde, prenosi Rojters.

Švedska i susedna Finska tokom hladnog rata nisu pristupila NATO-u, ali nakon ruske aneksije Krima i početka rata u Ukrjaini preispituju svoje bezbednosne politike, što uključuje i razmatranje članstva u Alijansi.


izvor

[Dreadnought]

NATO će povećati svoje prisustvo kod granica Švedske i u Baltičkom moru


NATO će povećati svoje prisustvo kod granica Švedske i u Baltičkom moru u trenutku kada se bude obrađivala potencijalna prijava te zemlje za pridruživanje Severnoatlantskoj alijansi, izjavio je danas generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg za švedsku televiziju SVT.

Švedska i susedna Finska ostale su van Alijanse, ali su, kako navodi Rojters, ruska aneksija Krima 2014. i njen napad na Ukrajinu naveli ove zemlje da ponovo razmisle o svojoj bezbednosnoj politici, a članstvo u NATO izgleda sve verovatnije.

Obe zemlje traže garancije za vojnu zaštitu tokom procesa podnošenja zahteva za članstvo u NATO, koji bi mogao da potraju i do godinu dana dok ga ne odobre sve članice.

"Uveren sam da ćemo naći rešenja za bezbednosne potrebe koje će Švedska imati u prelaznom periodu", rekao je Stoltenberg za SVT.

"Od potencijalnog trenutka kada Švedska bude aplicirala, a NATO navodi da želi da se Švedska pridruži, postoji veoma jaka obaveza NATO da može da garantuje bezbednost Švedske", rekao je Stoltenberg i dodao da će to uključivati pojačano prisustvo oko Švedske i u Baltičkom moru.

Moskva je upozorila Švedsku i Finsku na "ozbiljne posledice" i da bi mogla da rasporedi nuklearno oružje i hipersonične rakete u svojoj eksklavi Kalinjingradu ako Švedska i Finska postanu članice NATO.


izvor

[Dreadnought]

Bugarska parlamentarna partija Vozroždenije skinula ukrajinsku zastavu sa zgrade opštine u Sofiji


Bugarska parlamentarna partija Vozroždenije skinula je ukrajinsku zastavu sa zgrade opštine u Sofiji. Kako se navodi, to su uradila dva muškarca pomoću kamiona sa dizalicom i korpom.

Na javnim i privatnim zgradama može da se vijori samo bugarska zastava, u suprotnom je reč o veleizdaji, izjavio je predsednik partije Kostadin Kostadinov. Na svom kanalu na Jutjubu lider Vozroždenija izrazio je sumnju da je odluka o postavljanju ukrajinske zastave uopšte bila doneta.

On je istakao da će partija vratiti zastavu ukrajinskom ambasadoru Vitaliju Moskalenku i dati dobar primer kako je strane zastave "potrebno poštovati, a ne spaljivati".

"Mi u 'Vozroždeniju' poštujemo strane simbole. Smatramo da ta zastava ima svoje mesto, a to je ambasada Ukrajine. Njoj nije mesto na zgradi javne bugarske institucije niti na mestu zgrade opštine prestonice. S velikim poštovanjem odnećemo ovu zastavu ukrajinskom ambasadoru kako bi je postavio u svom dvorištu", naglasio je Kostadinov.

On se obratio gradonačelniku Sofije Jordanki Fandikovoj i njenim kolegama, apelujući da se strane zastave ne ističu u Bugarskoj. Prema rečima političara, slični postupci predstavljaju veleizdaju.

Predsednik Opštinskog odbora Sofije Georgi Georgijev okarakterisao je aktivnosti Vozroždenija kao grubo zadiranje u demokratiju. On je rekao da su zastavu vratili na mesto nekoliko minuta nakon protesta Vozroždenija.

"Neka se poslanici bave izglasavanjem zakona u Narodnoj skupštini umesto što se penju na dizalice. Mogu da skinu i božićne ukrase", ogorčen je Georgijev.


izvor

[Dreadnought]

U Poljskoj se nastavljaju međunarodne vežbe. U vežbama je učestvovalo 18.000 vojnika iz 20 zemalja.

[Dreadnought]

Istraživanje: Čak 75 odsto Austrijanaca protiv članstva u NATO


Austrijanci se jasno protive mogućem članstvu Austrije u NATO, pokazuje istraživanje javnog mnjenja povodom predstojećeg Dana Evrope.

Dok se raspoloženje usled sukoba u Ukrajini u neutralnim zemljama poput Švedske i Finske promenilo u korist NATO, u Austriji se građani i dalje izjašnjavanju protiv bilo kakvog vojnog svrstavanja.

Za pristupanje NATO-u je svega 14 odsto Austrijanaca, a 75 procenata to jasno odbija, proizilazi iz istraživanja Instituta za demoskopiju i analizu podataka (IFDD). Takođe, Austrijanci su većinskin skeptični prema pristupanju Ukrajine EU - protiv toga se izjasnilo 46 odsto građana, a učlanjenje Kijeva podržalo bi 38 odsto ispitanika.

Na pitanje da li neutralnost i danas još štiti Austriju, 52 odsto Austrijanaca je odgovorilo potvrdno. Istovremeno, 83 odsto Austrijanaca želi veće usaglašavanje među članicama EU u bezbednosnoj i odbrambenoj politici.

"Taj stav je podstaknut ratom u Ukrajini“, objasnio je direktor IFDD Kristof Hazelmajer.

Međutim, Austrijanci ne žele da vide svoju zemlju u mogućem evropskom odbrambenom savezu. Samo 37 odsto građana bi pozdravilo članstvo Austrije u takvom savezu. Istovremeno, Austrijanci najveća očekivanja od EU imaju u oblasti mira, stabilnosti i sigurnosti.

Ukupno gledano Austrijanci od pristupanja EU 1995. godine imaju poseban odnos prema Uniji, objašnjava Hazelmajer.

"Postoji kritičko gledanje kada je reč o Briselu i Strazburu“, dodao je on u saopštenju.

Tako, 44 odsto Austrijanaca kaže da je zadovoljno EU, a 24 odsto potpuno nezadovoljno. I pored toga, 50 odsto je mišljenja da bi Austrija bila u lošijem položaju da nije EU.

Polovina građana nezadovoljna je principom glasanja u EU, i ukinula bi pravo veta.


izvor

[Dreadnought]

Ne postoji direktna vojna pretnja bezbednosti Bugarske


Ne postoji direktna vojna pretnja bezbednosti Bugarske, ali kada se rat vodi na nekoliko stotina kilometara od Bugarske, rizici su veliki, rekao je za BNR ministar odbrane Dragomir Zakov. Po njegovim rečima, "Bugarska može da računa na svoje saveznike za zaštitu svog vazdušnog prostora."

Ministar Zakov je ocenio kao "preteranu reakciju" izjavu predsednika Rumena Radeva da će odluka o slanju vojno-tehničke pomoći Ukrajini uvući našu zemlju u rat.


izvor

[Dreadnought]

Vladajuća stranka u Švedskoj 15. maja o članstvu u NATO


Švedske socijaldemokrate, vladajuća stranka u toj zemlji, odlučiće 15. maja da li da promene decenijski stav protivljenja članstvu u NATO, saopšteno je danas iz te stranke.

"Kakva će odluka biti doneta, još nije odlučeno. Naša poruka je da će 15. maja rukovodstvo stranke zauzeti stav", rekao je sekretar Socijaldemokratske partije Tobias Baudin za RS, švedski javni radio servis, prenosi Rojters.

Ruska invazija na Ukrajinu izazvala je hitno preispitivanje bezbednosne politike i u Švedskoj i u Finskoj.

Očekuje se da će i finski predsednik Sauli Ninisto ove nedelje obelodaniti da podržava priključivanje Finske NATO. Ninistovo obraćanje moglo bi da pokrene nekoliko intenzivnih nedelja tokom kojih bi mapa bezbednosne arhitekture severne Evrope mogla biti promenjena.

Ovo preispitivanje i promena stava o člansvu Švedske u NATO gotovo sigurno vodi prema priključivanju te zemlje Severnoatlantskoj alijansi, ocenjuje Rojters.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka će preuzeti svoj deo odgovornosti za jačanje istočnog krila NATO


Ministarka spoljnih poslova je naglasila da Nemačka stoji uz saveznike iz centralne i istočne Evrope, odnosno da će preuzeti svoj deo odgovornosti za jačanje istočnog krila NATO.

To, međutim, nije sve, jer najveća snaga Evrope je društveno povezivanje, mnogo šire od vojne podrške.

"Evropa nije samo privredna unija, nego i unija društvenih vrednosti," rekla je Berbokova.

Verovanje da samo ekonomsko povezivanje vodi demokratizaciji i usvajanju ljudskih vrednosti je "kobna iluzija," dodala je, "a to vidimo i u ovom napadačkom ratu."

"Privredni interesi i vrednosti treba da idu ruku pod ruku, a to znači i da Evropa mora dalje da gradi jasan sistem osnovnih vrednosti," zaključila je Berbokova.


izvor

[Dreadnought]

Orban: Da nam nisu uzeli more, i mi bismo imali luku


Kako je pojasnio jedan evropski diplomata za France Presse, Mađarska bi za sigurno snabdevanje naftom trebala da ima novi naftovod koji bi je povezao s Hrvatskom, koja ima pristup moru. Stoga traži garancije da će se Zagreb angažovati na izgradnji te infrastrukture, kao i garancije o evropskim finansijskim sredstvima.

Ali čini se da je upravo to što Hrvatska ima more, koje joj omogućava pravac za alternativnu naftu, izvor frustracije za Orbana. Barem se tako može iščitati iz izjave koju je dao prošle sedmice. U toj je izjavi implicirao da je hrvatsko more oduzeto Mađarskoj.

"Oni koji imaju more i luke, mogu doneti naftu na tankerima. Da nam nisu uzeli more, i mi bismo imali luku", rekao je Orban u radijskom intervjuu, referirajući se na hrvatsku obalu koja je nekad bila pod Ugarskom, prenosi Politico.


izvor

Hrvatska reagovala na Orbanovu izjavu, mađarski ambasador pozvan na razgovor


Hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova (MVEP) oglasilo povodom izjave mađarskog premijera Viktora Orbana.

Naime, mađarski premijer je izjavio da njegova zemlja ne bi imala problema s embargom na uvoz ruske nafte da "joj nisu oduzeli more", referirajući se na hrvatsku obalu čiji su delovi nekada bili u sastavu Ugarske.

"Hrvatska osuđuje izjavu predsednika mađarske vlade", saopštilo je MVEP. "Osuđujemo bilo kakve teritorijalne pretenzije prema susednim državama."

Pozadina Orbanove izjave je protivljenje evropskom embargu na uvoz ruske nafte, zbog čega je Mađarsku juče posetila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Kako je pojasnio jedan evropski diplomata za Frans pres, Mađarskoj bi za sigurno snabdevanje naftom bio potreban novi naftovod koji bi je povezao s Hrvatskom, koja ima pristup moru. Zato traži garancije da će se Zagreb angažovati na izgradnji te infrastrukture, kao i garancije o evropskim finansijskim sredstvima, prenosi Dnevnik.

"Oni koji imaju more i luke imaju i mogućnost da dovedu naftne tankere", rekao je Orban prošle nedelje, kako ga prenosi Politico. "Da nam more nije oduzeto i mi bismo imali luke", dodao je.

MVEP ističe da takve izjave nepotrebno narušavaju međudržavne odnose. Zbog te izjave je mađarski ambasador u Zagrebu pozvan na razgovor, a i hrvatski je ambasador je zatražio objašnjenje u Budimpešti, kazali su na Zrinjevcu.


izvor

[Dreadnought]

NATO: "U svakom trenutku imamo 30 aviona u vazduhu"


Od početka sukoba u Ukrajini licitira sa sa brojem NATO raspoređenih vojnika u zemljama članicama koje su najbliže Rusiji.

Sada je NATO objavio kartu na kojoj su označeni vojni avioni koji konstantno patroliraju na istoku Evrope.

"Kao odgovor na rusku invaziju, NATO u svakom trenutku ima do 30 aviona koji patroliraju u vazduhu", piše NATO.

Dodali su da to čine kako bi sprečili bilo kakvu potencijalnu agresiju protiv saveznika.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


izvor