Vijesti NATO-OTAN

[kumbor]

Upravo sam pročitao naslov iz jednih novina koji kaže "Turska neće praviti probleme oko Švedske i Finske, biće izbačena iz NATO "(parafrazirao sam )

Ovo ne verujem. Turska je suviše važna. Bez nje nema južnog krila NATO. Ubeđen sam da je tursko blokiranje ulaska u NATO na neki način koordinisano sa Rusijom, ali da će se nagoditi do kraja godine, ako ne i brže.

[Dreadnought]

Milanović: "Da li to znači da i Erdogan radi za Putina?"


Predsednik Hrvatske Zoran Milanović izjavio je u Slavonskom Brodu da ostaje pri stavovima u vezi sa NATO.

On je upitao da li to što je Turska protiv ulaska Finske i Švedske u ovaj savez znači da i njegov turski kolega Redžep Tajip Erdogan radi za ruskog predsednika Vladimira Putina, za šta njega optužuju.

"Turska ima problem sa Švedskom. Mi nemamo, imamo problem preko Save, i to ozbiljan. Turska se bori za svoje interese. Turci reaguju tek sada, to je zanimljivo, jer do sada nko s njima nije razgovarao", rekao je Milanović.
Istakao je da mu nije žao što je Turska reagovala jer to, kako kaže, Hrvatsku stavlja u drugi plan.

Optužio je HDZ da je talac svog šefa, premijera Andreja Plenković i još dve-tri osobe. Za Plenkovića je rekao da "pikira" jedan ili dva posla u Briselu, ali ono što on "pikira", kaže, ne može da dobije ako pisne.

"Kad nisi slobodan od želja i ambicije, radiš protiv naroda. Želim da zaštitim Hrvate u BiH od bezobraznog zuluma", rekao je Milanović i dodao da je član Predsedništva BiH Željko Komšić juče vređao Hrvate.

Upitao je šta to Hrvatskoj preti da se jasno, glasno i muški zauzme za svoje sunarodnike u BiH.

"Vreme odluke se bliži. Ja ovo ne radim radi sebe. Želim da čujem jasnu poruku od predstavnika Hrvata u BiH vide li oni u ovome što ja radim nešto korisno ili da ja prestanem", naveo je Milanović, koji u Slavonskom Brodu učestvuje na svečanoj sednici Gradskog veća povodom Dana Grada.

"Kada se veliki tuku, mali se odmiču od stola. Mala nacija kao što je naša mora gledati svoje interese i biti svesna šta želi i kako će to da ostvari", rekao je Milanović.

Rekao je i da Hrvati treba da budu nacija koja mora da zna šta treba i kada je nacionalni interes ugrožen delovati svim sredstvima.

Rekao je i da su interesi Hrvatske EU fondovi i da se treba boriti za svaki evro koji je na raspolaganju.

izvor

[Dreadnought]

Turska obavestila članice NATO: Reći ćemo "ne"


Turska je obavestila članice NATO da će reći ne članstvu Švedske i Finske, rekao je Redžep Tajip Erdogan.

Turski lider je dodao da Ankara ne može da odbije Rusiju i njenu energiju, kao strateško pitanje.


izvor

[Dreadnought]

Poljski premijer: Spremni smo da otvorimo stalne baze NATO-a na svojoj teritoriji


Poljska je spremna da formira stalne baze NATO-a gde će biti razmeštena laka pešadija, izjavio je premijer Poljske Mateuš Moravecki na konferenciji „Stratedžik ark“ u Varšavi.

„Stalne savezničke baze bi trebalo da budu formirane u zemljama istočnog boka NATO-a. Poljska je spremna da izgradi takve baze koje bi bile predviđene za stalno raspoređivanje lakih jedinica pešadije“, rekao je on.

Moravecki je naveo da se plaši ruskih teritorijalnih pretenzija i istakao da bi Rusija trebalo da zna da Poljska neće ustupiti ni jedan pedalj teritorije NATO-a.

Ranije je šef Spoljnoobaveštajne službe Rusije Sergej Nariškin izjavio da Vašington i Varšava prave planove za uspostavljanje kontrole Poljske nad „istorijskom teritorijom“ u Ukrajini.


Poljska će zaštiti Švedsku i Finsku do stupanja u NATO

Poljski premijer je naveo da Poljska obećava da će zaštiti Švedsku i Finsku od napada do njihovog članstva u NATO. Prema njegovom mišljenju njihovo članstvo u NATO je jasan signal jačanja bezbednosti u Evropi i jak poraz Rusije.

Finska i Švedska su 18. maja predale zahteve za pristupanje Alijansi generalnom sekretaru Jens Stoltenbergu.


izvor

[Dreadnought]

Finska: "Nuklearno oružje NATO na našoj teritoriji? Ne"


Pitanje raspoređivanja baza i nuklearnog oružja NATO-a u Finskoj neće biti tema razgovora nakon stupanja zemlje u NATO, kaže finska premijerka Sana Marin.

"To nije tema razgovora", istakla je ona u intervjuu italijanskom listu "Korijera dela Sera". Prema rečima Marinove, sve zavisi od nacionalnih odluka zemlje, niko ne može da nametne Finskoj nešto što narod neće.

Ona je sigurna da će, nakon što zemlja uđe u NATO, Finska sačuvati status posrednika u međunarodnim procesima, čime se odlikovala dok je bila neutralna. Ulazak zemlje u NATO predstavljaće akt mira, a ne objava rata, dodala je Marinova.

"Mi smo ratovali sa našim susedima (Rusijom) u prošlostima, i sa njima imamo složenu istoriju. Napravili smo ovaj izbor, kako bismo zaštitili našu naciju i našu decu", istakla je finska premijerka.

Sa Turskom, koja se protivi ulasku Finske i Švedske u NATO, treba razgovarati, zaključila je političarka.

izvor

[Dreadnought]

U NATO se ljute na Erdogana?; "Neka pročita Anu Karenjinu"


Od kada je Turska blokirala članstvo Švedske i Finske u NATO, upućene su brojne kritike ovoj zemlji.

Najnovija analiza poredi rusku vojnu operaciju sa književnim delom Lava Tolstoja "Ana Karenjina".

"Sve srećne porodice su slične, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način." Čuveni početak romana "Ana Karenjina" ruskog pisca Lava Nikolajeviča Tolstoja odnosi se i na saveze, donosi Blumberg u vrlo kritičkom komentaru turske blokade početka pregovora o ulasku Finske i Švedske u NATO, ali i na ponašanja mađarskog premijera Viktora Orbana kada su u pitanju odnos prema Evropskoj uniji i ruski napad na Ukrajinu.

Trenutno je, kako se navodi, NATO nezadovoljan Turskom, a Evropska unija Mađarskom. Za dobrobit svih uključenih – uključujući i zemlje poput Finske i Švedske – trebalo bi se nadati da će ove porodice rešiti stvari, navodi autor Andreas Klut.

Najhitniji izazov sada je, smatra on, uvesti Finsku i Švedsku, koje su članice EU, ali još ne i članice NATO-a, u transatlantski vojni savez zbog njihove sigurnosti i zarad sigurnosti saveza.

Nakon vojne intervencije Rusije u Ukrajini, podseća autor, obe ove skandinavske zemlje odustale su od svoje tradicionalne neutralnosti kako bi potražile zaštitu u savezu. Savez je, pak, oduševljen što te dve zemlje žele da pristupe, jer bi ga ojačale, posebno kada je u pitanju odbrana baltičkih zemalja – Estonije, Letonije i Litvanije.

Bitna je, ističe, brzina. Ako bi se Putin odlučio na "odmazdu", učinio bi to u prelaznom periodu između njihove prijave i pristupanja.


Kvarenje "porodične večere"

I tu se umešao turski predsednik Erdogan. On je dugo, navodi Klut, bio 'bete noire' (crna ovca, odnosno osoba koju neko snažno ne voli) saveza. Više puta je Erdogan pretio drugoj zemlji koja je članica saveza – Grčkoj. Uprkos teškim i glasnim kritikama saveznika, on je takođe kupio ruski protivvazdušni odbrambeni sistem S-400, koji može da ugrozi operacije saveza.

A sada je primetio kako je 29 drugih NATO saveznika uzbuđeno zbog dobrodošlice Šveđanima i Fincima te zaključio kako je ovo prilika da, kako se navodi, izazove još jednu "gužvu" u vezi s onim što kod njega stalno izaziva zlovolju, a to su Kurdi.

Turska se dugo borila protiv kurdskih separatista na jugoistoku zemlje i njihovih partnera u Siriji i drugde u regiji. Ankaru sve te organizacije smatraju teroristima. No, druge zapadne zemlje prave razliku između tih organizacija i ne suzbijaju sve kurdske disidente s istim entuzijazmom kao Turska, a to Erdoganu smeta.

"Skandinavske zemlje", rekao je prošle nedelje, "jesu poput utočišta za terorističke organizacije". Turska bi, sugerisao je odmah, mogla da blokira članstvo Švedske i Finske u NATO.

To nije prvi put da Erdogan pokušava da pokvari zapadnu "porodičnu večeru", navodi autor.

Svojevremeno je takođe pretio da će, između ostalog, da usmeri izbeglice prema EU. Erdogan često ugađa svojoj domaćoj publici u Turskoj – njegove pristalice, kako se navodi, očito vole da gledaju kako poručuje Evropi i SAD da ga nije previše briga šta oni misle.

Ipak, njegova je neposlušnost kada su Finska i Švedska u pitanju posebno kratkovide prirode, jer je sposobnost saveza da odvraća agresiju pitanje rata i mira. Sada će, kako navodi Klut, biti potrebna spretna i istrajna diplomatija NATO, Švedske i Finske – te neki ustupci od potonje dve zemlje – da pridobiju Erdogana na svoju stranu.

Slična se borba odvija između EU i njene za Brisel problematične članice Mađarske, koja je takođe članica NATO. Premijer Viktor Orban godinama potkopava vladavinu prava i druge demokratske institucije, ignorišući osude EU i pretvarajući Brisel u bauka u okviru svoje domaće propagande. Takođe je znao s divljenjem gledati Putina, čiji diktatorski mačizam zaziva, piše Blumberg.


Oblonski i Ljevini opstaju, Karenjini se raspadaju

Od početka vojne operacije Rusije u Ukrajini, Orban je podržao nekoliko paketa sankcija Evropske unije Rusiji. No, i dalje blokira one koji bi Moskvi naneli najviše štete, kao što je embargo na rusku naftu. Mađarska je takođe jedna od retkih zapadnih zemalja koja još nije poslala nikakvo oružje Ukrajini za njenu samoodbranu, podseća autor.

U svemu tome savezi i zajednice naroda nalikuju porodicama u Tolstojevom romanu, navodi autor. Oni najzanimljiviji – u ovom slučaju porodice Oblonski, Karenjin i Ljevin, uglavnom su nesrećni, ali svako iz svojih razloga.

Rođaci gnjave i smetaju jedni drugima. Članovi porodice moraju da žrtvuju svoja osećanja, sklonosti i slobode samo da bi održali klan na okupu. Je li takva muka vredna toga, pita se autor.

Tolstoj, kaže, implicira da jeste. I svaki, kako kaže, pristojan geopolitički strateg bi rekao isto. Samo treba imati na umu šta je u pitanju u svakom kontekstu. Putin krši sva pravila međunarodnih odnosa, od suvereniteta i integriteta država do normi koje regulišu humano postupanje prema civilima u ratu. On bezobzirno, ističe autor, preti čak i nuklearnom eskalacijom.

U Tolstojevom svemiru, pretnja dolazi iz celokupnog sveta van. Opstaješ i napreduješ, sugeriše roman, samo ako ostaneš predan porodici, čak i ako je ona nefunkcionalna. Oblonski savladavaju neverstvo i drže se zajedno. Ljevini takođe uspevaju da se nose s teškoćama te pronalaze stabilnost i ispunjenje. Ali Karenjini se raspadaju, zaključuje Blumbergov Andreas Klut.

izvor

[Dreadnought]

Švedska i Finska u NATO? "Brza odluka"; Rešenje za Tursku? "Postoji način"


Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da je uveren da će članice saveza brzo doneti odluku o pridruživanju Finske i Švedske toj alijansi.

Stoltenberg je, obraćajući se u Danskoj, rekao i da veruje da će Ukrajina dobiti rat.

On je, nakon što je Turska pretila da će uložiti veto na zahtev za članstvo Švedske i Finske u NATO, naglasio da je NATO u bliskom kontaktu sa Finskom, Švedskom i Turskom i da radi na rešavanju zabrinutosti Turske, prenosi Bi-Bi-Si.

Stoltenberg je ocenio da nije neuobičajeno da postoje različita mišljenja u NATO i naveo da Alijansa ima iskustva u pronalaženju rešenja.


Rešenje za Tursku? "Postoji način"

Britanski ministar odbrane Ben Volas izjavio je danas da veruje da postoji način da se reši zabrinutost Turske u vezi sa ulaskom Švedske i Finske u NATO.

"Mislim da postoji način. Mislim da ćemo do toga doći na kraju i vrlo je važno da u tom procesu slušamo sve članove i njihovu zabrinutost. Sigurno ćemo slaslušati Tursku", rekao je Volas obraćajući se u britanskom parlamentu.

On je dodao da će razgovarati o tome sa turskim ministrom odbrane, prenosi Rojters.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan ranije danas je rekao da je Ankara poručila saveznicima da će dati negativan odgovor na pitanje članstva Švedske i Finske u NATO.

On je optužio dve zemlje da skrivaju i finansiraju "teroriste", kao i da ih snabdevaju oružjem, govoreći o militantnoj Radničkoj partiji Kurdistana (PKK) i miliciji sirijskih Kurda (IPG), za koje tvrdi da su blisko povezane.

"NATO je bezbednosni savez i ne možemo da prihvatimo da teroristi budu u njemu", naveo je Erdogan.

izvor

[Dreadnought]

Zaharova: "SAD odlučuju umesto Švedske"


Stanovnike Švedske, povodom stupanja te zemlje u NATO, niko ništa nije pitao, umesto njih o svemu odlučuju Amerikanci, smatra Marija Zaharova.

"Više od dvesta godina švedske neutralnosti, koja je Kraljevini garantovala bezbednost i procvat, sada je prošlost. Pa, zašto onda nije bilo referenduma? Zato što Šveđane odavno već niko ništa ne pita. Umesto njih odlučuju Amerikanci“, ocenila je portparol Ministarstva inostranih poslova Rusije.

Zaharova je istakla da nikakvog nacionalnog koncenzusa povodom odlučivanja o stupanju Švedske u NATO nije bilo. "Lider ‘Levice’ Nuši Dadgostar kritikovala je ovu odluku. Ni ‘Partija zelenih’ nije uspela da spreči pridruživanje Alijansi. Švedski mediji uoči ‘istorijske odluke’ takođe smišljeno NISU objavili rezultate istraživanja javnog mnjenja. To je demokratija“, napisala je ona na svom Telegram kanalu. Referendum u Stokholmu, ističe ona, ‘takođe nije ni pomenut’, što je čudno, uzimajući u obzir da on u političkoj kulturi ove zemlje ima posebno mesto. Referendum je, navodi ona, održan na Krimu, u SSSR, u Rusiji je održan po pitanju izmena Ustava, a u Švedskoj ne. Kako smatra Zaharova, razlog je očigledan.

"Ako se pogledaju poslednji dostupni rezultati istraživanja, porast onih koji žele da ‘drže korak sa Briselom i Vašingtonom’ (podsetiću, recimo, da 2 procenta bruto nacionalnog dohotka ide na odbranu) suštinski je u padu. Prema objavljenim podacima (anketa ‘Demoskop’ i lista ‘Aftonbladet’ od 19. aprila 2022. godine – nema novijih iz poznatih razloga), jedva da je nešto više od polovine Šveđana zainteresovano za pridruživanje NATO-u. Grubo rečeno, svaki drugi Šveđanin razume u kakvu rupu će američki ‘prijatelji’ uvući Stokholm“, ocenila je Zaharova. Ona je još istakla da je zanimljivo što su se na dan objave o ‘istorijskoj’ odluci, u Stokholmu bili u poseti američki senatori, ali ne tek obični kongresmeni, već lider republikanaca Mič Mekonel.

izvor

[Dreadnought]

Idu kod Erdogana, direktno?


Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven izjavio da su lideri Švedske i Finske nagovestili da planiraju da razgovaraju direktno s Erdoganom.

Turski predsednik, podsetimo, odlučno je protiv ulaska te dve nordijske zemlje u NATO, a Erdogan je više puta ponovio da Ankara neće glasati "za" ulazak Finske i Švedske u NATO.

Američki savetnik za nacionalnu bezbednost DŽejk Saliven izjavio je da su lideri Švedske i Finske, koji su se juče sastali s američkim predsednikom Džoom Bajdenom, nagovestili da planiraju da razgovaraju direktno sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom i da je Vašington spreman da podrži taj proces.

"Verujemo da se turska zabrinutost oko pristupanja Švedske i Finske koju su izrazili predsednik Erdogan i drugi mogu rešiti i da se to može rešiti", rekao je Saliven, a preneo Rojters.

Upitan da li postoje planovi da predsednik SAD Džozef Bajden direktno stupi u kontakt sa Erdoganom po tom pitanju, Saliven je rekao: "Ne u ovom trenutku".

izvor

[Dreadnought]

Američka ambasadorka: Švedska i Finska u NATO za par meseci


Američka ambasadorka u NATO-u Džulijen Smit rekla je da bi se Švedska i Finska mogle pridružiti NATO-u u "sledećih nekoliko meseci".

Smit je rekla da je obrambeni savez pozdravio zahteve Švedske i Finske i da veruje da će te zemlje "dati veliki doprinos NATO savezu", prenosi Skaj njuz.


izvor

[Dreadnought]

Turkey derails NATO's Nordic expansion

Turkey opposed NATO's plan to admit Sweden and Finland as members of the military alliance. Is Erdogan using the opportunity to secure concessions from the West? What is the West willing to offer Turkey?

[Dreadnought]

Finska: Na našoj teritoriji neće biti nuklearnog oružja


Pitanje raspoređivanja u Finskoj baza i nuklearnog oružja NATO-a neće biti tema razgovora, nakon stupanja zemlje u Alijansu, saopštio je finska premijerka Sana Marin.

„To nije tema razgovora“, istakla je ona u intervjuu italijanskom listu „Korijera dela Sera“.

Prema rečima Marinove, sve zavisi od nacionalnih odluka zemlje, niko ne može da nametne Finskoj nešto što narod neće. Ona je sigurna da, nakon što zemlja uđe u NATO, Finska će sačuvati status posrednika u međunarodnim procesima, čime se odlikovala dok je bila neutralna.

Ulazak zemlje u NATO predstavljaće akt mira, a ne objava rata, dodala je Marinova.

"Mi smo ratovali sa našim susedima (Rusijom) u prošlostima, i sa njima imamo složenu istoriju. Napravili smo ovaj izbor, kako bismo zaštitili našu naciju i našu decu", istakla je finska premijerka.

Sa Turskom, koja se protivi ulasku Finske i Švedske u NATO, treba razgovarati, zaključila je političarka.

izvor

[Dreadnought]

"Nepopustljivi" Erdogan: Sledi razgovor, a on ponavlja: "Ne"


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan trebalo bi da u subotu razgovara telefonom sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, rekao je on u petak.

"Razgovarao sam danas sa holandskim premijerom (Markom Ruteom). Zvaničnici Velike Britanije i Finske takođe su zatražili razgovor (zakazano) sutra (subota). A onda ćemo razgovarati sa generalnim sekretarom NATO-a Stoltenbergom", rekao je Erdogan.

"Nastavljamo diplomatiju telefonom", objasnio je on, ponovivši da se protivi ulasku Finske i Švedske u NATO jer štite "teroriste". "Ne možemo da kažemo "da" Švedskoj i Finskoj", ponovio je on u izjavi posle molitve u petak.

Erdogan optužuje dve zemlje da štite kurdske "teroriste". Nezadovoljan je i što su od 2019. prestali da prodaju oružje njegovoj zemlji zbog turske akcije na severu Sirije. Finska i Švedska su ove nedelje zvanično podnele zahtev za ulazak u NATO, u svetlu ruske operacije na Ukrajinu.

izvor

[Dreadnought]

Erdogan s Džonsonom: Želimo biti sigurni da će Finska i Švedska poštovati vrednosti NATO-a

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan najavio je za danas razgovor sa zvaničnicima Finske, dok istovremeno izražava protivljenje kandidaturi Švedske i Finske za članstvo u NATO-u.

Predsednik Turske razgovarao je sa premijerom Velike Britanije Borisom Džonsonom i kazao mu da najveći problem oko zahteva Švedske i Finske za prijem u NATO predstavljaju veze tih država sa "elementima pod kontrolom terorističke organizacije YPG/PKK", javlja turska državna novinska agencija Anadolija.


izvor

[Dreadnought]

Erdogan: "Švedske da prekine svoju političku i finansijsku podršku i isporuku oružja terorističkim organizacijama"


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan protivi se ulasku Švedske u NATO, a danas se obratio Stokholmu.

On je zatražio od Švedske da "prekine svoju političku i finansijsku podršku i isporuku oružja terorističkim organizacijama".

U saopštenju se navodi da je šef države rekao da "očekuje da Švedska preduzme konkretne i ozbiljne mere, pokazujući da deli zabrinutost Turske u vezi sa terorističkom organizacijom PKK (Partija radnika Kurdistana) i njenim proširenjem u Siriji i Iraku".

Turski predsednik informisao je danas švedsku premijerku Magdalenu Anderson da Ankara očekuje konkretne korake zbog povezanosti te zemlje sa terorističkim organizacijama.

U telefonskom razgovoru Erdogan je dodao i da bi trebalo ukinuti embargo na izvoz oružja uveden Turskoj koji je Švedska podržala nakon ulaska turske vojske u Siriju 2019. godine, prenosi Rojters, pozivajući se na agenciju Anadolija.

izvor