Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

Varšava nije dobila obećanu pomoć


Varšava nije dobila 144,6 miliona evra od Evropske komisije za pomoć ukrajinskim izbeglicama obećanih pre tri meseca.

Ovo je izjavio zamenik šefa Ministarstva unutrašnjih poslova zemlje, komesar za izbeglice Pavel Šefernaker.

"Troškovi za izbeglice iz Ukrajine koje snosimo su u milijardama, a ne u milionima evra. Prema tome, pomoć EU zemljama koje pomažu izbeglicama takođe treba da ide u milijardama, a ne u milionima evra“, rekao je on, prenosi TASS.

izvor

[Dreadnought]

"Dok je Erdogan na čelu Turske – definitivno ne može"


Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da prošlonedeljni razgovori sa finskim i švedskim delegacijama nisu bili na očekivanom nivou.

Turski predsednik je dodao i da Ankara ne može da kaže "da" zemljama koje podržavaju terorizam da uđu u NATO, javila je danas turska državna televizija TRT aber.

Turska se protivi pridruživanju Švedske i Finske Alijansi, a navodi se da je Erdogan rekao novinarim, po povratku iz jučerašnje posete Azerbejdžanu, da te zemlje nisu ni poštene, ni iskrene, preneo je Rojters.

"Sve dok je Tajip Erdogan na čelu Republike Turske, definitivno ne možemo reći ''da'' ulasku u NATO zemljama koje podržavaju terorizam", istakao je on.

izvor

[Dreadnought]

"Putin neće postići svoje ciljeve"


Podrška NATO-a Ukrajini je neraskidiva i Vladimir Putin neće postići ciljeve u zemlji na koju je izvršio invaziju, izjavio je španski premijer Pedro Sančez.

Rat u Ukrajini i zahtevi Finske i Švedske da se pridruže odbrambenom savezu dominiraće na samitu Alijanse u Madridu od 28. do 30. juna, čiji će domaćin biti Sančez.

"Odlučna podrška Ukrajini je jedini način da obezbedimo da Evropa i svet koji smo izgradili imaju sigurnu budućnost", rekao je premijer na događaju povodom obeležavanja 40. godišnjice članstva Španije u NATO.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je na istom događaju da će "hladna eksplozija sukoba" zaseniti istorijski samit.

Ukrajinske snage borile su se u ponedeljak da zadrže razrušeni grad Severodonjeck u oblasti Luganska, koji je fokus ofanzive Moskve koja pokušava da preuzme kontrolu nad Donbasom u istočnoj Ukrajini, jednom od Putinovih ratnih ciljeva.


Zahtevi za članstvo u NATO

Finska i Švedska su zvanično podnele zahteve za članstvo u NATO nakon što je Rusija izvršila invaziju na susednu zemlju, poništivši deceniju vojne neutralnosti. Ali Turska se protivila pridruživanju skandinavskih zemalja, što otežava postizanje sporazuma koji bi omogućio da se alijansa istorijski proširi.

Stoltenberg je u ponedeljak u Madridu rekao da je NATO spreman da „odbrani svaki pedalj savezničke teritorije od bilo kakve pretnje iz bilo kog pravca” i da podrži Ukrajinu u očuvanju njenog „prava na samoodbranu, sadržanog u Povelji UN”.

"Na samitu u Madridu zacrtaćemo put za narednu deceniju, prilagodićemo naše odvraćanje i odbranu za opasniji svet", rekao je šef NATO-a.

izvor

[Dreadnought]

"Turska želi konkretne korake Finske i Švedske"


Glavni savetnik turskog predsednika Ibrahim Kalin razgovarao je danas sa američkim kolegom Džejkom Salivenom.

Kalin je danas rekao Salivenu da Turska želi konkretne korake u vezi sa postojanjem, kako je rekao, terorističkih organizacija u Finskoj i Švedskoj pre nego što razmotri njihove kandidature za NATO, saopštilo je tursko predsedništvo

Saliven i Kalin su razgovarali o kandidaturi za članostvo Finske i Švedske u NATO i ratu u Ukrajini, navedeno je u saopštenju koje je preneo Rojters.

Turska se protivi pridruživanju te dve zemlje alijansi, zbog, kako navodi, toga što skrivaju ljude povezane sa militantnom grupom Kurdistanske radničke partije (PKK) i drugima koje smatra teroristima, kao i zato što su Finska i Švedska zaustavile izvoz oružja u Tursku 2019. godine.

U saopštenju turskog predsedništva navodi da je Kalin rekao Salivenu u telefonskom razgovoru da nacije koje žele da se pridruže NATO moraju usvojiti vrednosti i principe alijanse o bezbednosti i borbi protiv terorizma.

Navedeno je i da je imperativ da Švedska i Finska preduzmu konkretne korake u vezi sa terorističkim organizacijama koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost Turske.

Švedska i Finska su saopštile da osuđuju terorizam i da su otvorene za dijalog.

izvor

[Dreadnought]

"Invazija" na Erdogana


Američki savetnik za nacionalnu bezbednost i glavni savetnik za spoljnu politiku turskog predsednika razgovarali u ponedeljak o kandidaturi za NATO i Ukrajini.

Turska se, podsetimo, oštro protivi ulasku Finske i Švedske u NATO, a bez njenog glasa te dve zemlje neće moći da postanu članice Alijanse. Tursko "ne" sastoji se u stavu Ankare da Finska i Švedska skrivaju ljude povezane s militantnom grupom Kurdistanske radničke partije (PKK) i druge teroriste, kao i zbog zaustavljanja izvoza oružja u Tursku 2019.

Zbog toga se na turskog predsednika Erdogana vrši međunarodni pritisak da popusti u pogledu Švedske i Finske, a ovaj poslednji razgovor njegovog savetnika sa američkim zvaničnikom to i dokazuje.

Glavni savetnik turskog predsednika Ibrahim Kalin rekao je američkom kolegi Džejku Salivanu da Turska želi "konkretne mere" u pogledu postojanja, kako ih naziva, "terorističkih organizacija" u Finskoj i Švedskoj pre no što razmotri njihove kandidature za NATO, saopštilo je tursko predsedništvo.

Navodi se i da je Kalin rekao Salivanu u telefonskom pozivu da nacije koje se žele pridružiti NATO-u moraju da "usklade vrednosti i načela saveza o bezbednosti i borbi protiv terorizma".

"Naglašeno je da je imperativ da Švedska i Finska preduzmu konkretne mere u vezi s terorističkim organizacijama koje ugrožavaju nacionalnu bezbednost Turske", dodaje se.

Bela kuća je, s druge strane, saopštila da je Salivan u pozivu "izrazio podršku nastavku vanrednih razgovora Turske sa Švedskom i Finskom kako bi se rešila zabrinutost oko njihovih zahteva za članstvo u NATO-u, što SAD snažno podržava".

Švedska i Finska rekle su da osuđuju terorizam i da su otvorene za dijalog. Svih 30 članica NATO-a mora odobriti planove za proširenje saveza.

Erdogan je u komentarima objavljenim u "Ekonomistu" u ponedeljak rekao da je predanost Turske NATO-u ostala nepromenjena, a zatim je pozvao saveznike da usredsrede svoje napore na "uveravanje" zemalja kandidatkinja.

"Beskompromisno insistiranje Švedske i Finske na pridruživanju savezu dodalo je nepotrebnu tačku dnevnom redu NATO-a", rekao je. "Ne postoji vlast u Ankari kojoj bilo koja zemlja koja nije voljna boriti se protiv terorizma može govoriti što treba da učini."

Salivan je takođe "ponovio važnost suzdržavanja od eskalacije u Siriji kako bi se očuvale postojeće linije prekida vatre i izbegla dalja destabilizacija", saopštila je Bela kuća.

izvor

[Dreadnought]

"Turska otkazala niz vojnih vežbi NATO"


Turska je otkazala niz vojnih vežbi NATO zbog odredbi Konvencije iz Montrea o zabrani vojnih brodova u Crnom moru.

Danas turski šef diplomatije Mevlut Čavušoglu je rekao da Turska teži da bude posrednik između Rusije i Ukrajine i da zato ne namerava da se priključuje sankcijama protiv Rusije, prenosi list Izvestija pozivajući se na agenciju Anadolija.

Konvencija iz Montrea usvojena je 1936. godine, a reguliše prolaz i boravak vojnih brodova zemalja koje nisu crnomorske u Crnom moru.

U vanrednim situacijama Turska ima pravo da zabrani prolazak vojnih brodova kroz Bosfor i Dardaneli.

izvor

[Dreadnought]

Nemački ambasador u Turskoj pozvan na razgovor u MSP


Nemački ambasador u Turskoj pozvan je u tursko Ministarstvo spoljnih poslova na razgovor.

Planirano je da se razgovara o merama koje su nemačke vlasti preduzele protiv kurdske militantne grupe PKK u Nemačkoj, izjavio je u sredu portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova.

"Mogu da potvrdim da je održan sastanak u ponedeljak u turskom Ministarstvu spoljnih poslova", rekao je portparol na redovnoj vladinoj konferenciji za novinare u Berlinu, prenosi agencija Rojters. Naveo je da su takvi razgovori uobičajeni između Nemačke i Turske.

izvor

[Dreadnought]

Uskoro u Briselu o protivljenju Turske proširenju NATO


Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da će sazvati sastanak na temu protivljenja Turske pridruživanju Švedske i Finske evroatlanskom savezu.

On je naveo da će o tome sa visokim zvaničnicima tri države razgovarati u Briselu, prenosi Rojters.

"U bliskom sam kontaktu sa predsednikom Turske, kao i sa liderima Finske i Švedske", rekao je Stoltenberg u Vašingtonu nakon što se sastao sa državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom.

izvor

[Dreadnought]

Ankara se protivi i čeka; "Pitanje nacionalne bezbednosti"


Turski predsednik Erdogan izjavio je da Turska nije još dobila konkretne predloge za rešavanje zabrinutosti zbog zahteva Finske i Švedske za članstvo u NATO.

Ankara je prigovorila kandidaturi ove dve zemlje u Alijansu zbog toga što podržavaju grupe koje smatra teroristima, prenosi agencija Rojters.

Redžep Tajip Erdogan je u parlamentu rekao da Turska želi da vidi iskren pristup dve nordijske zemlje u vezi sa svojim zabrinutostima i naglasio da Ankara neće promeniti svoj stav osim ukoliko ne vidi konkretne i obavezujuće korake.

Poručio da prigovor Turske na kandidature Stokholma i Helsinkija za članstvo nije oportunizam, već pitanje nacionalne bezbednosti.

izvor

[Dreadnought]

Bajden i Stoltenberg o daljim potezima NATO-a


Američki predsednik Džozef Bajden sastaće se u danas u Beloj kući sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom.

Portparolka Bele kuće Karin Žan Pjer saopštila je da će se Bajden pridružiti sastanku između Stoltenberga i savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana, kako bi između ostalog razgovarali o sledećem sastanku NATO-a u Španiji.

Oni će "razgovarati o pripremama za samit NATO-a u Madridu i o snazi transatlantske alijanse“, naglasila je Žan-Pjer.

Samit u Madridu zakazan je za kraj juna, a američki predsednik je ranije podržao kandidature Finske i Švedske za ulazak u NATO, navodi CNN.

izvor

[Dreadnought]

"Turska je važan saveznik"


Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da će se NATO pozabaviti zabrinutostima Turske u vezi sa zahtevima Švedske i Finske za članstvo.

"Kada turski saveznik bude zabrinut, onda moramo da uradimo ono što uvek radimo u NATO-u, a to je da sednemo, odgovorimo na te zabrinutosti i onda pronađemo ujedinjeni put napred“, rekao je Stoltenberg novinarima u Beloj kući posle sastanka sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom.

Stoltenberg je dodao da su u bliskom kontaktu sa liderima Turske.


Blizak kontakt

Sve o ratu u Ukrajini iz minuta u minut pratite ovde.

"Upravo to sada radimo. U bliskom smo kontaktu sa Ankarom, sa tamošnjim političkim vrhom. Razgovarao sam sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom (Recep Taiiip Erdogan) i takođe sam u veoma bliskom kontaktu sa Švedskom i Finskom", rekao je Stoltenberg.

On je naglasio da će sazvati sastanak sa visokim zvaničnicima Turske, Finske i Švedske uoči samita NATO-a 28. juna.

Pored toga, rekao je da Tursku treba posmatrati kao "važnog saveznika", za koji je rekao da "doprinosi bezbednosti na mnogo različitih načina".


Ključna uloga

Stoltenberg je posebno pomenuo "strateški geografski položaj" Turske na granici sa Irakom i Sirijom i njenu "ključnu ulogu" u borbi protiv terorističke organizacije ISIS.

Švedska i Finska su formalno podnele zahtev za ulazak u NATO 18. maja, što je odluka izazvana ratom Rusije protiv Ukrajine, koji je počeo 24. februara. Turska, dugogodišnja članica alijanse, usprotivila se njihovim kandidaturama za članstvo, kritikujući te zemlje što tolerišu, pa čak i podržavaju terorističke grupe kao što su IPG/PKK i FETO.

Sve prijave za članstvo u NATO moraju biti jednoglasno prihvaćene u 30-članom savezu

izvor

[Dreadnought]

Iza kulisa vrši se ogroman pritisak; Dve zemlje koje žarko žele u NATO sada moraju da popuste


SAD i Velika Britanija iza očiju javnosti vrše veliki pritisak na Finsku i Švedsku da popuste zahtevima Turske koja se protivi njihovom članstvu u NATO.

Podsetimo, te dve nordijske zemlje podnele su i zvanično zahtev za prijem u Alijansu 18. maja, napuštajući time višedecenijsku poziciju vojne neutralnosti, uz obrazloženje da je napad Rusije na Ukrajinu zauvek promenio međunarodnu bezbednosnu scenu.

S druge strane, Turska je odmah blokirala dalje korake koji predstoje Finskoj i Švedskoj na putu ka njihovom punopravnom članstvu u NATO, a najviše im “zamera” što podržavaju terorizam pružajući utočište Kurdistanskoj narodnoj partiji, koju Ankara smatra terorističkom.

Međutim, sada su SAD i Velika Britanija počele da vrše veliki pritisak na Švedsku i Finsku iza kulisa kako bi te dve zemlje prihvatile zahteve Ankare, piše turskiu list Hurijet, a prenosi Sputnjik internešenel.

Članstvo u NATO mora biti jednoglasno prihvaćeno od strane svih zemalja članica i stoga je taj glas Tusrke neophodan, a njihov predsednik Tajip Redžep Erdogan u startu je rekao “ne”.

Iz turske vlade potom je usledio niz zahteva ka Finskoj i Švedskoj, a koje Ankara očekuje da se ispune kako bi se stav o podršci Finskoj i Švedskoj promenio.

Članstvo te dve zemlje u NATO bilo je glavna tema samita Alijanse koji se održao od 27. do 30. maja u Litvaniji, a već tada je vršen pritisak da se Finska i Švedska prime u NATO, uglavnom od strane SAD i Velike Britanije.

Turski učesnici tog samita izjavili su da im je više važnih diplomata sugerisalo da su zahtevi Ankare opravdani, piše Hurijet, i dodaje da je finskim i švedskim zvaničnicima sugerisano da bi trebalo da izvrtše neke izmene u domaćem zakonodavstvu kako bi izašli u susret zahtevima Ankare.

Navodno su, kako tvrdi turski list, Finska i Švedska popustile i već su počele da rešavaju to pitanje.

Nakon toga usledila je i izjava generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga koji je rekao da će narednih dana uslediti važni razgovori u kojima će učestvovati Turska, Finska i Švedska, kako bi se “osigurao progres po pitanju članstva te dve zemlje u NATO”.

“Finska i Švedska su već stavile do znanja da su spremne na pregovore sa Turskom”, dodao je Stoltenberg.

izvor

[Dreadnought]

"Neće biti primljene u NATO..."


Finska i Švedska neće biti primljene u NATO na sledećem samitu alijanse, krajem juna u Madridu.

Kako je objasnio zamenik poljskog ministra spoljnih poslova Pavel Jablonski, svaka od zemalja koje žele da postanu članice NATO mora najpre da sprovede određene reforme kako bi se dostigli standardi koje zahteva Alijansa.

"Mislim da je Madrid prerano. Ako govorimo o prijemu novih članica u NATO, to je dug process koji zahteva I procese u samim državama. Nije to ni tako lako, ni tako brzo, a potrajaće najmanje nekoliko meseci", rekao je Jablonski poljskom radiju RMF FM.

Prema njegovim rečima, Turska, koja se protivi članstvu Finske i Švedske, na kraju će pristati i neće blokirati taj process.

Podsetimo, Švedska i Finska zvanično su podnele zahtev za članstvo u NATO 18. maja, napuštajući tako svoju višedecenijsku poziciju vojno neutralnih zemalja.

Da bi te dve zemlje postale punopravne članice NATO, potrebno je da svih 30 zemalja koje čine tu alijansu da svoj glas. Međutim, Turska je odmah rekla da neće glasati za prijem Finske I Švedske, a u prvoj procedure njihovog primanja čak je I blokirala taj process.

Prema pisanju medija, sada se vrši veliki pritisak n ate dve zemlje da popuste zahtevima Ankare, a u toku su I pripreme za zavničlne razgovore između Finske, Švedske i Turske.

izvor

[Dreadnought]

Erdogan ponovio uslove: Čeka se tursko "da"


Strahovanja Turske zbog zahteva za članstvo Švedske i Finske zasnovana su na pravednim i zakonitim osnovama, rekao je Redžep Tajip Erdogan Jensu Stoltenbergu.

Turski predsednik i generalni sekretar NATO-a pričali su telefonom.

"Obe države bi trebalo jasno da stave do znanja da prestaju da podržavaju terorizam, da su ukinule sankcije Turskoj, i da su spremne da pokažu solidarnost s Alijansom", preneo je Erdogan Stoltenbergu, kako je javio Rojtes.

Erdogan je rekao da Ankara ne može da kaže "da" članstvu Finske i Švedske u NATO, jer ne može da veruje njihovim uveravanjima o odnosima sa predstavnicima Radničke partije Kurdistana, koja je u Turskoj zabranjena i smatra se terorističkom.

izvor

[Dreadnought]

Japanski premijer planira da prisustvuje samitu NATO


Japanski premijer Fumio Kišida planira da prisustvuje samitu Severnoatlantskog saveza koji je zakazan za kraj juna u Španiji.

To će ga učiniti prvim japanskim liderom koji će učestvovati na skupu zapadne alijanse, rekao je za agenciju Kjodo izvor iz vlade.

Kišidino prisustvo na samitu NATO od 29. do 30. juna u Madridu zavisi od domaće političke situacije i izbora za gornji dom parlamenta, Dom savetnika, koji će verovatno biti održani 10. jula, rekao je izvor japanskoj agenciji.

Vladini zvaničnici se nadaju da će Kišidino učešće na samitu NATO-a ojačati koordinaciju sa SAD i evropskim zemljama u odgovoru na ruski rat u Ukrajini i moguće nepredviđene situacije u vezi sa Tajvanskim moreuzom.

Kišida planira da otputuje u špansku prestonicu nakon što prisustvuje trodnevnom samitu Grupe sedam industrijalizovanih zemalja 26. juna u Nemačkoj, naveo je izvor.

Australija, Novi Zeland i Južna Koreja takođe su pozvani da prisustvuju samitu NATO kao partnerske zemlje u azijsko-pacifičkom regionu, prenosi Kjodo.

Prisustvo Japana i drugih zemalja koje nisu članice NATO-a dalo bi snažnu poruku solidarnosti međunarodnoj zajednici povodom ukrajinske krize,a Kišida je već oštro osudio rusku invaziju na Ukrajinu, i ocenio je kao upotrebu sile za promenu statusa kvo kršenjem međunarodnog prava, navodi japanska agencija.

Japan je koordinirao sa drugim članicama G7 i Evropskom unijom u uvođenju sankcija Rusiji kako bi je primorao da prekine agresiju, a takođe je pozvao na sprečavanje slične krize u Indo-Pacifiku, gde su pojačane regionalne tenzije sa Kinom zbog Tajvana.

U aprilu je Jošimasa Hajaši postao prvi japanski ministar spoljnih poslova koji je prisustvovao zasedanju NATO-a i partnerskih zemalja u Belgiji, podseća Kjodo.

izvor