Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

"Turska je važan saveznik"


Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da će se NATO pozabaviti zabrinutostima Turske u vezi sa zahtevima Švedske i Finske za članstvo.

"Kada turski saveznik bude zabrinut, onda moramo da uradimo ono što uvek radimo u NATO-u, a to je da sednemo, odgovorimo na te zabrinutosti i onda pronađemo ujedinjeni put napred“, rekao je Stoltenberg novinarima u Beloj kući posle sastanka sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom.

Stoltenberg je dodao da su u bliskom kontaktu sa liderima Turske.


Blizak kontakt

Sve o ratu u Ukrajini iz minuta u minut pratite ovde.

"Upravo to sada radimo. U bliskom smo kontaktu sa Ankarom, sa tamošnjim političkim vrhom. Razgovarao sam sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom (Recep Taiiip Erdogan) i takođe sam u veoma bliskom kontaktu sa Švedskom i Finskom", rekao je Stoltenberg.

On je naglasio da će sazvati sastanak sa visokim zvaničnicima Turske, Finske i Švedske uoči samita NATO-a 28. juna.

Pored toga, rekao je da Tursku treba posmatrati kao "važnog saveznika", za koji je rekao da "doprinosi bezbednosti na mnogo različitih načina".


Ključna uloga

Stoltenberg je posebno pomenuo "strateški geografski položaj" Turske na granici sa Irakom i Sirijom i njenu "ključnu ulogu" u borbi protiv terorističke organizacije ISIS.

Švedska i Finska su formalno podnele zahtev za ulazak u NATO 18. maja, što je odluka izazvana ratom Rusije protiv Ukrajine, koji je počeo 24. februara. Turska, dugogodišnja članica alijanse, usprotivila se njihovim kandidaturama za članstvo, kritikujući te zemlje što tolerišu, pa čak i podržavaju terorističke grupe kao što su IPG/PKK i FETO.

Sve prijave za članstvo u NATO moraju biti jednoglasno prihvaćene u 30-članom savezu

izvor

[Dreadnought]

Iza kulisa vrši se ogroman pritisak; Dve zemlje koje žarko žele u NATO sada moraju da popuste


SAD i Velika Britanija iza očiju javnosti vrše veliki pritisak na Finsku i Švedsku da popuste zahtevima Turske koja se protivi njihovom članstvu u NATO.

Podsetimo, te dve nordijske zemlje podnele su i zvanično zahtev za prijem u Alijansu 18. maja, napuštajući time višedecenijsku poziciju vojne neutralnosti, uz obrazloženje da je napad Rusije na Ukrajinu zauvek promenio međunarodnu bezbednosnu scenu.

S druge strane, Turska je odmah blokirala dalje korake koji predstoje Finskoj i Švedskoj na putu ka njihovom punopravnom članstvu u NATO, a najviše im “zamera” što podržavaju terorizam pružajući utočište Kurdistanskoj narodnoj partiji, koju Ankara smatra terorističkom.

Međutim, sada su SAD i Velika Britanija počele da vrše veliki pritisak na Švedsku i Finsku iza kulisa kako bi te dve zemlje prihvatile zahteve Ankare, piše turskiu list Hurijet, a prenosi Sputnjik internešenel.

Članstvo u NATO mora biti jednoglasno prihvaćeno od strane svih zemalja članica i stoga je taj glas Tusrke neophodan, a njihov predsednik Tajip Redžep Erdogan u startu je rekao “ne”.

Iz turske vlade potom je usledio niz zahteva ka Finskoj i Švedskoj, a koje Ankara očekuje da se ispune kako bi se stav o podršci Finskoj i Švedskoj promenio.

Članstvo te dve zemlje u NATO bilo je glavna tema samita Alijanse koji se održao od 27. do 30. maja u Litvaniji, a već tada je vršen pritisak da se Finska i Švedska prime u NATO, uglavnom od strane SAD i Velike Britanije.

Turski učesnici tog samita izjavili su da im je više važnih diplomata sugerisalo da su zahtevi Ankare opravdani, piše Hurijet, i dodaje da je finskim i švedskim zvaničnicima sugerisano da bi trebalo da izvrtše neke izmene u domaćem zakonodavstvu kako bi izašli u susret zahtevima Ankare.

Navodno su, kako tvrdi turski list, Finska i Švedska popustile i već su počele da rešavaju to pitanje.

Nakon toga usledila je i izjava generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga koji je rekao da će narednih dana uslediti važni razgovori u kojima će učestvovati Turska, Finska i Švedska, kako bi se “osigurao progres po pitanju članstva te dve zemlje u NATO”.

“Finska i Švedska su već stavile do znanja da su spremne na pregovore sa Turskom”, dodao je Stoltenberg.

izvor

[Dreadnought]

"Neće biti primljene u NATO..."


Finska i Švedska neće biti primljene u NATO na sledećem samitu alijanse, krajem juna u Madridu.

Kako je objasnio zamenik poljskog ministra spoljnih poslova Pavel Jablonski, svaka od zemalja koje žele da postanu članice NATO mora najpre da sprovede određene reforme kako bi se dostigli standardi koje zahteva Alijansa.

"Mislim da je Madrid prerano. Ako govorimo o prijemu novih članica u NATO, to je dug process koji zahteva I procese u samim državama. Nije to ni tako lako, ni tako brzo, a potrajaće najmanje nekoliko meseci", rekao je Jablonski poljskom radiju RMF FM.

Prema njegovim rečima, Turska, koja se protivi članstvu Finske i Švedske, na kraju će pristati i neće blokirati taj process.

Podsetimo, Švedska i Finska zvanično su podnele zahtev za članstvo u NATO 18. maja, napuštajući tako svoju višedecenijsku poziciju vojno neutralnih zemalja.

Da bi te dve zemlje postale punopravne članice NATO, potrebno je da svih 30 zemalja koje čine tu alijansu da svoj glas. Međutim, Turska je odmah rekla da neće glasati za prijem Finske I Švedske, a u prvoj procedure njihovog primanja čak je I blokirala taj process.

Prema pisanju medija, sada se vrši veliki pritisak n ate dve zemlje da popuste zahtevima Ankare, a u toku su I pripreme za zavničlne razgovore između Finske, Švedske i Turske.

izvor

[Dreadnought]

Erdogan ponovio uslove: Čeka se tursko "da"


Strahovanja Turske zbog zahteva za članstvo Švedske i Finske zasnovana su na pravednim i zakonitim osnovama, rekao je Redžep Tajip Erdogan Jensu Stoltenbergu.

Turski predsednik i generalni sekretar NATO-a pričali su telefonom.

"Obe države bi trebalo jasno da stave do znanja da prestaju da podržavaju terorizam, da su ukinule sankcije Turskoj, i da su spremne da pokažu solidarnost s Alijansom", preneo je Erdogan Stoltenbergu, kako je javio Rojtes.

Erdogan je rekao da Ankara ne može da kaže "da" članstvu Finske i Švedske u NATO, jer ne može da veruje njihovim uveravanjima o odnosima sa predstavnicima Radničke partije Kurdistana, koja je u Turskoj zabranjena i smatra se terorističkom.

izvor

[Dreadnought]

Japanski premijer planira da prisustvuje samitu NATO


Japanski premijer Fumio Kišida planira da prisustvuje samitu Severnoatlantskog saveza koji je zakazan za kraj juna u Španiji.

To će ga učiniti prvim japanskim liderom koji će učestvovati na skupu zapadne alijanse, rekao je za agenciju Kjodo izvor iz vlade.

Kišidino prisustvo na samitu NATO od 29. do 30. juna u Madridu zavisi od domaće političke situacije i izbora za gornji dom parlamenta, Dom savetnika, koji će verovatno biti održani 10. jula, rekao je izvor japanskoj agenciji.

Vladini zvaničnici se nadaju da će Kišidino učešće na samitu NATO-a ojačati koordinaciju sa SAD i evropskim zemljama u odgovoru na ruski rat u Ukrajini i moguće nepredviđene situacije u vezi sa Tajvanskim moreuzom.

Kišida planira da otputuje u špansku prestonicu nakon što prisustvuje trodnevnom samitu Grupe sedam industrijalizovanih zemalja 26. juna u Nemačkoj, naveo je izvor.

Australija, Novi Zeland i Južna Koreja takođe su pozvani da prisustvuju samitu NATO kao partnerske zemlje u azijsko-pacifičkom regionu, prenosi Kjodo.

Prisustvo Japana i drugih zemalja koje nisu članice NATO-a dalo bi snažnu poruku solidarnosti međunarodnoj zajednici povodom ukrajinske krize,a Kišida je već oštro osudio rusku invaziju na Ukrajinu, i ocenio je kao upotrebu sile za promenu statusa kvo kršenjem međunarodnog prava, navodi japanska agencija.

Japan je koordinirao sa drugim članicama G7 i Evropskom unijom u uvođenju sankcija Rusiji kako bi je primorao da prekine agresiju, a takođe je pozvao na sprečavanje slične krize u Indo-Pacifiku, gde su pojačane regionalne tenzije sa Kinom zbog Tajvana.

U aprilu je Jošimasa Hajaši postao prvi japanski ministar spoljnih poslova koji je prisustvovao zasedanju NATO-a i partnerskih zemalja u Belgiji, podseća Kjodo.

izvor

[Dreadnought]

"Samit NATO nije krajnji rok"


"Samit NATO u Madridu krajem juna nije krajnji rok za donošenje odluke o kandidaturama Švedske i Finske za članstvo".

Ovom članstvu se protivi Turska, izjavio je danas Ibrahim Kalin, portparol predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana.

Govoreći za tursku državnu agenciju Anadoliju tokom posete Madridu, Erdoganov portparol i glavni spoljnopolitički savetnik, ponovio je da napredak u kandidaturi za članstvo zavisi od toga kako će Švedska i Finska odgovoriti na turske zahteve, preneo je Rojters.

"Ne smatramo da je samit NATO vremensko ograničenje", rekao je Kalin.

On je dodao da, iako je samit važan za rešavanje zajedničkih pitanja poput ruskog napada na Ukrajinu i saradnje unutar alijanse, potencijalni saveznici moraju da preduzmu korake za ublažavanje zabrinutosti sadašnjih članica.

"Ne osećamo se kao da smo pod bilo kakvim vremenskim pri"tiskom tipa da to uradimo do samita NATO. Ovde je važno da Švedska i Finska otvoreno, jasno i konkretno iznesu kakve će korake preduzeti u vezi borbe protiv terorizma", istakao je Kalin.

Švedska i Finska su podnele zahtev za pridruživanje NATO prošlog meseca kao odgovor na ruski napad na Ukrajinu, ali su njihove kandidature naišle na otpor Turske, koja ih je optužila da podržavaju kurdske ekstremiste.

Dok su dve nordijske zemlje saopštile da će nastavak razgovora rešiti spor, Erdogan je u sredu izjavio da Ankara nije dobila nikakve odgovore na svoje zahteve, uključujući zaustavljanje podrške grupama koje Turska smatra teroristima, ukidanje embarga na oružje Ankari i izručenje osumnjičenih koje traži.

izvor

[Dreadnought]

Potres u EU: Pala vlada u Estoniji – iza svega stoji Rusija?


Zbog straha da Moskva pokušava da destabilizuje Estoniju, u kojoj se raspoređuju ključne britanske trupe unutar NATO-a, urušila se tamošnja vlada.

Naime, estonska premijerka Kaja Kalas optužila je svoje koalicijske partnere da "aktivno rade protiv temeljnih vrednosti Estonije" dok se zemlja suočava s ruskom sigurnosnom pretnjom. Njena liberalna Reformska stranka bila je u nategnutom savezu sa strankom Centar, koja je svoje dugogodišnje veze sa strankom Jedinstvena Rusija Vladimira Putina prekinula tek nakon ruske invazije na Ukrajinu.

"Bezbednosna situacija u Evropi ne daje mi nikakvu priliku da kao premijerka nastavim saradnju sa strankom Centar", rekla je Kalas, a prenosi The Telegraph.

Politička kriza u Estoniji zahuktala se nakon što je stranka Centar glasala protiv vladinog nacrta zakona o obrazovanju, a pre junskog samita NATO-a u Madridu gde će se raspravljati o jačanju istočnog krila NATO-a.

Velika Britanija je nakon invazije na Ukrajinu udvostručila broj svojih vojnika u Estoniji i on sad iznosi oko 1650.

The Telegraph takođe piše kako postoje sumnje da je Rusija pokušavala da upotrebi stranke poput Centra kako bi ublažila odgovor Estonije na rat u Ukrajini.

"Mnogi Estonci, uključujući i mene, strahuju da politički igrači koji dele interese Kremlja pokušavaju da preuzmu estonsku vladu", izjavio je estonski autor Rein Raud.

Estonska premijerka Kalas podržala je uvođenje strogih sankcija EU protiv Moskve, a Estonija je pod njenim vodstvom Ukrajini poslala više vojne podrške po glavi stanovnika od bilo koje druge zemlje.

Zbog raspada koalicije, zbog čega Estonija sad ima manjinsku vladu Alar Karis, predsednik države, na zahtev Kaje Kalas smenio je svih sedam ministara iz stranke Centra, među kojima je i ministarka spoljnih poslova Eva-Maria Limets.

Reformisti sad planiraju da održe nove koalicijske razgovore s desnim konzervativcima iz stranke Isamaa i socijaldemokratima. Ako ti pregovori ne uspeju, bivši premijer Jüri Ratas, čelnik Centra, može da pokuša da formira vlastitu koalicijsku vladu koja će zameniti Kaju Kalas. A to bi moglo da se dogodi s ultradesničarskom strankom EKRE, koja je bivši koalicijski partner Centra i takođe je glasala protiv zakona o obrazovanju.

izvor

[Dreadnought]

Erdogan: "Sistem bezbednosti Zapada se ruši"


Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da se sistem bezbednosti Zapada ruši.

"Sistem koji je stvorio Zapad u cilju osiguravanja sopstvene bezbednosti i blagostanja se ruši“, ocenio je Erdogan na kongresu vladajuće Partije pravde i razvoja.

Kako je dodao, zapadne zemlje su počele pozitivno da reaguju na ideju koju je iznela Ankara o potrebi da se reformiše Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Predlog o reformi Saveta bezbednosti UN, koji iznosimo dugi niz godina, izgleda uspešno. U svetu je više od pet zemalja-članica Saveta bezbednosti. Sada su one same počele da govore o tome, kažu da treba reformisati Savet bezbednosti UN. Doći će do onoga o čemu mi govorimo“, rekao je turski lider.

Erdogan je takođe konstatovao da se u Evropi primećuje panika zbog sukoba u Ukrajini.

"Dok naša zemlja već 11 godina uspešno izlazi na kraj sa ilegalnom migracijom zbog Sirije, primećujemo paniku u Evropi zbog rusko-ukrajinske krize. Molimo se da svet što pre izađe iz kritičnog perioda kroz koji prolazi“, kazao je Erdogan.

Turski lider je, takođe, podsetio na stav Turske o ulasku Švedske i Finske u NATO.

"Dok se naša očekivanja ne ispune, nećemo promeniti naš stav o širenju NATO-a“, poručio je turski predsednik.

Finska i Švedska su zbog događaja u Ukrajini 18. maja predale generalnom sekretaru NATO-a zahtev za ulazak u Alijansu. Turska je blokirala početak procesa razmatranja ovih prijava. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je da Ankara ne može da kaže "da“ članstvu Finske i Švedske u NATO, jer ne može da veruje njihovim uveravanjima o odnosima sa predstavnicima Radničke partije Kurdistana koja je zabranjena u Turskoj.

Turske vlasti se već dugi niz godina aktivno zalažu za reformu sistema UN, a u poslednje vreme ti apeli su sve učestaliji zbog situacije u Ukrajini. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je u oktobru 2021. godine izjavio da sudbina čovečanstva ne bi trebalo da bude ostavljena na milost "šačice država“ pobednika u Drugom svetskom ratu.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je odgovorio da se slaže da pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN nemaju pravo da diktiraju sudbinu sveta, ali da one ni ne pretenduju na to.

izvor

[Dreadnought]

NATO "iskrcava" 7.000 mornara, pilota i pešadinaca


NATO je u nedelju pokrenuo pomorsku vežbu u Baltičkom moru, koja će trajati gotovo dve nedelje. U njima učestvuju i Švedska i Finska.

U NATO vežbana će učestvovati više od 7.000 mornara, pilota i pešadinaca iz 16 država.

Godišnja BALTOPS 22 pomorska vežba, pokrenuta 1972. godine, nije održana kao odgovor na konkretnu pretnju, međutim, kako navodi AP, Severnoatlanski savez je naveo da "sa Švedskom i Finskom, NATO koristi šansu da u nepredvidivom svetu pojača otpornost i snagu zajedničkih snaga".

Američki general Mark Mili, komandant američkih Združenih snaga, rekao je da je važno za SAD i ostale zemlje NATO da pokažu solidarnost sa Finskom i Švedskom tokom ove vežbe.

On je rekao da će, iz perspektive Moskve, ulazak Finske i Švedske u NATO biti "vrlo problematičan" i ostaviće Rusiju u teškoj vojnoj poziciji, jer će biti potpuno okružena članicama NATO.

Finska i Švedska učestvuju u pomorskoj vežbi od sredine devedesetih godina prošlog veka, a BALTOPS 22 će se završiti u nemačkom gradu Kilu, 17. juna.

izvor

[Dreadnought]

Jače prisustvo NATO u baltičkim zemljama


Predsednici Litvanije i Letonije iskoristili su posetu nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji dolazi u utorak u Vilnius, da pozovu na jaču vojnu prisutnost NATO-a u baltičkim zemljama.

Budući da bi se na samitu NATO-a u Madridu na kraju juna trebalo odlučiti hoće li se broj vojnika na istočnom krilu trebati povećati s obzirom na promenu sigurnosne situacije u Evropi, litvanski predsednik Gitans Nauseda i letonski predsednik Eglis Levits pozvali su vojni savez da rasporedi više vojnika u regiji.

"NATO samit u Madridu mora biti samit odluka", rekao je Nauseda za dpa uoči Šolcove jednodnevne posete te dodao da se Litvanija nada na samitu postići dogovor sa saveznicima o prelasku "s odvraćanja na obranu, s bojne na brigadu, sa vazdušnog nadzora na protivvazdušnu odbranu", istakao je.

izvor