Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

Japan i NATO jačaju vojnu saradnju


Zvaničnici Japana i vojnog saveza NATO dogovorili su se danas da ojačaju vojnu saradnju.

Takođe, dogovorili su se da povećaju izvođenje zajedničkih vojnih vežbi, zbog zabrinutosti da vojna operacija Rusije u Ukrajini narušava bezbednosno okruženje u Evropi i Aziji.

Japanski ministar odbrane Nobuo Kiši izjavio je na početku sastanka sa predsednikom Vojnog komiteta NATO Robom Bauerom da Japan želi da ojača veze sa evropskim zemljama. On je dodao da Japan pozdravlja šire angažovanje NATO u Indo-pacifičkoj regiji.

"Bezbednost Evrope i Azije blisko su povezani, posebno sada, kada se međunarodna zajednica suočava sa ozbiljnim izazovima", rekao je Kiši.

Japansko ministarstvo odbrane saopštilo je i da su japanski i američki avioni lovci izveli zajedničke vežbe iznad japanskog mora. Kabinet premijera Fumija Kišide odobrio je plan kojim su predviđeni jačanje odbrambenih sposobnosti i veća budžetska sredstva za odbranu tokom narednih pet godina.

Kao razlozi navode se sve veće tenzije u vezi sa Tajvanom i posvećenost zemalja saveza NATO da troše dva odsto bruto društvenog proizvoda na odbranu. Japan na odbranu trenutno troši nešto više od jedan odsto BDP-a.

Planom su predviđeni razvoj sposobnosti za preventive napade, i razvoj i jačanje svemirske, kiber i elektromagnetne odbrane. Kišida je prošlog meseca na sastanku sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom izrazio odlučnost da poveća odbrambene mogućnosti zemlje.

Osim saveza sa SAD i drugim zemljama Indo-pacifičke regije, Japan već neko vreme jača svoju vojnu silu i saradnju sa evropskim zemljama, zbog moguće pretnje od strane Kine.

Premijer Kišida pozvan je na samit NATO-a krajem juna. Ako bude prisustvovao, Kišida će biti prvi japanski premijer koji je to uradio. U maju, šef generalštaba Japana Kođi Jamazaki učestvovao je na sastanku kolega iz zemalja NATO održanog u Belgiji.

izvor

[Dreadnought]

Nemačka šalje još vojnika u Litvaniju


Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da je njegova zemlja spremna da pošalje još vojnika u Litvaniju, odgovarajući na zahtev baltičkih država. Pre ruske invazije na Ukrajinu, Nemačka, koja komanduje multinacionalnom taktičkom grupom NATO-a u Litvaniji, već je povećala broj svojih vojnika stacioniranih u zemlji sa 550 na više od 1.000.

Baltičke države, nepoverljive prema Rusiji posle 50 godina sovjetske vlasti u prošlom veku, strahuju da bi sledeće mogle biti na meti Moskve ako se njena kampanja u Ukrajini uspešno završi. Od početka rata te zemlje pozivaju na povećanje broja NATO trupa na svojoj teritoriji i formiranje brigada koje će zameniti sadašnje jedinice.


izvor

[Dreadnought]

Kraj mita o NATO-u?


Kao jedan od navodnih razloga specijalne vojne operacije Ruske federacije u Ukrajini bio je pokušaj Ukrajine da se pridružu EU i NATO.

Taj pokušaj nije došao samo iz Ukrajine, već i iz NATO-a, a cilj mu je bio da se sa odbrane Ukrajine pređe na uspostavljanje potencijalnog pokreta protiv Rusije koji bi okružio tu državu.

U najmanju ruku, tako je Rusija posmatrala ovaj proces. Zapravo, ruski stav se ne može smatrati potpuno pogrešnim, budući da taj stav nisu skrivale ni Sjedinjene Američke Države, a to nije bilo ni nešto skriveno u ekspanzionističkom diskursu NATO-a, piše Al džazira.

S druge strane, Rusija je od početka otvoreno govorila da bi se prisustvo NATO baze u Ukrajini smatralo pretnjom i agresijom na nju.

Naravno, to je bilo i očekivano. Zadatak NATO-a bio je preduzeti korake kako bi se pripremilo za takav napad, koji je u osnovi bio očekivan od Rusije. Međutim, za one koji posmatraju spolja, predviđanja nisu upućivala na to da će Ukrajina, na neki način, biti prepuštena sama sebi u suprotstavljanju potencijalnoj ruskoj agresiji nakon svih ovih koraka koje je poduzeo NATO.


Šta se očekivalo od NATO-a?

Šta je odbrambeni štit NATO-a učinio u pogledu suprotstavljanja ruskoj agresiji? To je bilo prvo veliko pitanje u ovoj avanturi i bilo je dovoljno da sugeriše kako je mitu o NATO-u možda došao kraj. Uprkos tome, dok se ruska okupacija Ukrajine nastavljala, videli smo, takođe, kako Švedska i Finska, konkretno, najavljuju da neće prihvatiti članstvo u NATO-u, a onda su obe zemlje ipak podnele zahtev za članstvo u Alijansi.

Možda su ove dve zemlje mislile da je NATO rešenje za ukrajinsko pitanje, a možda su isto rešenje želele i za sebe? Ali, čemu se nadati i očekivati od Saveza koji nije zaštitio Ukrajinu? Jedva da je imao drugu ulogu osim te da je bio motivišući razlog za invaziju na Ukrajinu. Turska već dugo govori o dimenzijama NATO-a koje su nanele štetu njegovim članicama, umesto toga da pruži uslugu koja se od njega očekuje. Iako jedno od najvažnijih načela NATO sporazuma kaže da će se "svaka pretnja ili napad na jednu članicu smatrati napadom protiv svih članica", države članice Saveza, da ne spominjemo solidarnost s Turskom, bile su uzrok i podupiratelj separatističke pretnje Turskoj.

Dok se od SAD-a, najmoćnije članice NATO-a, očekivalo da spreči aktivnosti Radničke partije Kurdistana protiv Turske, još jedne države članice Alijanse, mogli smo videti kako ta država podržava ovu organizaciju i time povećava pretnju. SAD podržava organizaciju PKK, koja u Siriji deluje pod imenom Stranka demokratske unije, i oprema je je svim vrstama oružja. Povrh toga, ovu organizaciju je sam SAD proglasio terorističkom organizacijom. SAD vrlo dobro zna šta njegova podrška toj organizaciji znači za Tursku, američkog saveznika u NATO-u. Poznato je i to da SAD pruža utočište vođi organizacije imama Fethulaha Gulena, koja se optužuje da je pre šest godina pokušala izvesti vojni udar u Turskoj, kao i čitavom vodećem rukovodstvu, a sve njihove aktivnosti su stavljene pod američku zaštitu.


Otvoren put za dublje rasprave

Takva podrška je uvijek ostavljala prostora i za mogućnost da je SAD, članica NATO saveza, imao ulogu u ovom vojnom udaru. Prema tome, posmatrajući ukrajinsko iskustvo, možemo primijetiti da se Savez pretvorio u mit koji ne daje nikakav pozitivan doprinos svojim članicama, a kamoli da im donosi korist. Turski predsjednik Recep Tayyip Erdogan, kao čelnik jedne od najvažnijih članica NATO-a, izjavio da neće pristati na članstvo Švedske i Finske, i ne samo da je istupio s jednostavnim prigovorom zbog podrške ovih zemalja PKK-u, već je ovim prigovorom skrenuo pažnju na činjenicu da je NATO izgubio svoje funkcije, čime je možda otvorio put i za dublje rasprave.

Švedska i Finska su u vrhu zemalja u svetu koje podržavaju Stranku demokratske unije, koja je uključena u neprijateljske aktivnosti protiv Turske, jedne od najvažnijih članica NATO-a, saveza kojem sada žele pristupiti. I dok pružaju najveću podršku prisutnosti PKK-a u Evropi, Stranku demokratske unije vide kao pokret za slobodu u Siriji i pružaju joj sve vrste oružane podrške, a ta podrška se koristi i u napadima protiv Turske.

Švedska je dala dronove Stranci demokratske unije, pod pretpostavkom da će biti upotrijebljeni protiv oružane grupe Islamska država Irak i Levant, a zapravo ih koriste zajedno s PKK-om. Iz istog razloga je švedska Vlada odlučila podržati Stranku demokratske unije s iznosom od 376 miliona dolara sljedeće godine, a niko ne može poreći da ova podrška predstavlja prijetnju Turskoj. Zanimljivo pitanje glasi: Kako su ove dve zemlje, uprkos svemu tome, samouvereno aplicirale za članstvo u NATO-u znajući da Turska ima pravo veta?


Povratak osnovnim zadacima

Možda ni u kom slučaju nisu očekivale da će Turska izneti takav prigovor ili uložiti veto protiv njih. Možda su mislili da Turska sledi odluke SAD-a, a ne da samostalno donosi odluke unutar Saveza. Činjenica je da je Turska odlučna u potpunosti da iskoristi ovo pravo i moć. Turska, pored toga što iznosi kritike na račun toga da je NATO izgubio sve svoje funkcije, takođe razotkriva kontradiktornosti, nedoslednosti i nedostatke Alijanse.

To, naravno, ne čini s namerom suprotstavljanja NATO-u. Turska je s pravom deo Saveza i želi da se on vrati svojim osnovnim zadacima, da bude postojan u svojim stavovima, da se pridržava osnivačkog sporazuma i, naravno, želi da postane jači. Želi da Alijansa uistinu pruži svojim članicama sigurnost, da bude pouzdan štit koji će im pružiti zaštitu od nepravednih napada i da pokaže solidarnost sa svim članicama kada se suoče s pretnjom.

Turska ne želi mnogo i smatra da je moguće da Švedska i Finska postanu članice NATO-a na način da Savez koriguje svoj pravac u skladu s prvobitnim ciljem, a ne da postanu članice koje bi dodatno pojačale protivrečnosti NATO-a.

izvor

[Dreadnought]

Švedsko članstvo u NATO osuđeno je na propast


Švedsko članstvo u NATO osuđeno je na propast, slažu se medijski komentatori dan nakon izjašnjavanja o poverenju ministru pravosuđa.

Nakon izjašnjavanja o poverenju ministru Morganu Johansonu, umalo nije pala i vlada ali je to sprečila Amineh Kakabaveh, nezavisna poslanica kurdskog podrijetla.

Kriza vlade tako je izbegnuta samo tri meseca pre redovnih izbora, ali to što Kakabaveh nije podržala inicijativu parlamentarne desnice imalo je i svoju cenu. Naime, ona je još zimus sklopila pisani dogovor s vladajućim Socijaldemokratima o povoljnom tretmanu kurdskih organizacija u severnoj Siriji.

Kakabaveh sada insistira na poštovanju dogovora bez obzira na to što Turska, koja kao i sve druge članice NATO-a tek treba da odobri pristup Švedske ovom vojnom savezu, sve kurdske organizacije smatra terorističkim.

U dokumentu između ostalog stoji da je Stranka demokratske unije (PYD), politička organizacija Kurda na severu Sirije, legitiman politički partner, a ne teroristička grupa kako to tvrdi Turska. Nadalje, u tekstu sporazuma stoji kako treba pohvaliti učestvovanje kurdskih paravojnih postrojenja u slamanju Islamske države, dok Turska smatra da ne treba amnestirati jednu terorističku organizaciju samo zato što se borila protiv druge.

"To što se u sporazumu izričito navodi stranka PYD kao legitiman politički partner s kojim švedske vlasti moraju da komuniciraju biće veliki problem u Turskoj. Dogovor Socijaldemokrata i Kakabaveh otežava švedski put u NATO", rekao je švedskim medijima Paul Levin, direktor Instituta za turske studije na Univerzitetu u Stokholmu.

Slično razmišlja i profesorka političkih nauka na Visokoj školi Sodertorns Marja Lemne, koja kaže da se Švedska može pozdraviti s članstvom u NATO-u ako Socijaldemokrati nastave da sarađuju s Kakabaveh oko kurdskog pitanja.

"Ovo je kraj švedske prijave za članstvo u NATO-u. Očigledno je da švedska vlada ne namerava da udovolji zahtevima Turske. Naravno, bila bi to velika pobeda za Ankaru kad bi Švedska prekinula kontakte sa sirijskim Kurdima, ali razumljivo je da premijerka Magdalena Anderson nije mogla žrtvovati svoju vladu zbog toga", rekao je za "Svenska Dagbladet" Halil Karaveli, švedski novinar i pisac turskog porekla.

Službene reakcije turskog predsednika Erdogana za sada još nema, ali još pre desetak dana njegov je glavni savetnik Ilnur Cevik za švedsku nacionalnu televiziju izjavio kako od švedskog parlamenta očekuje konkretne poteze protiv kurdskih organizacija u Siriji. Švedski parlament zaista je reagovao, ali u suprotnom smeru, ocenjuje Index.

S druge strane, mnogi građani i politički faktori podržavaju Kakabaveh, smatrajući da nedemokratski Erdoganov režim ne može postavljati nikakve uslove Švedskoj.

Ni sama Kakabaveh nije zadovoljna taktičkim uspehom u švedskom parlamentu od utorka i kaže da je zabrinuta zbog ustupaka koje su švedski lideri spremni učiniti Erdoganu zbog članstva u NATO-u.

izvor

[kumbor]

Možemo reći da Turska nije u pravu sa svojim zahtevima, ali u donošenju odluka NATO primenjuje se konsenzus, pa Turska može blokirati odluku koja joj se ne dopada. Konsenzus je srušio SFRJ, pa izvlačite zaključke...

[Dreadnought]

Bugarska ostala s manjinskom vladom posle izlaska jedne stranke


Bugarska vlada teško formirana krajem 2021. godine ponovo je oslabila posle izlaska jedne od partija iz koalicije.

To izaziva strah od nove političke krize u toj zemlji EU.

Reformski premijer Kiril Petkov uspeo je da posle tri puta održanih parlamentarnih izbora prošle godine formira četvoročlanu koaliciju, međutim antisistemska partija "Ima takav narod" (ITP) odlučila je juče da napusti koaliciju zbog niza neslaganja.

Petkov je rekao da je spreman da ostane na čelu manjinske vlade koja sada računa na 109 od ukupno 240 poslanika u parlamentu.

"Manjinska vlada je bolja od vlade kojoj se zavrću ruke", rekao je on sinoć posle odluke partije ITN o odlasku.

Šef partije ITN Slavi Trifonov je ranije rekao da povlači svoje ministre da okonča tu koaliciju, "tu agoniju", kako je rekao.

Troje od njegova četiri ministra ranije su napustili sastanak vlade pošto nisu dobili podršku za svoje budžetske zahteve.

Premijer pripisuje ITP-u da brani građevinske firme osumnjičene za proneveru javnih sredstava, podsećajući da je njegov cilj nula tolerancije za korupciju. On je obećao da će Parlamentu već danas predstaviti zakon za borbu protiv korupcije.

Druga tema neslaganja je otopljavanje veza sa Severnom Makedonijom što je otpočeo Petkov.

Trifonov je zamerio Petkovu da vodi sopstvenu sopljnu politiku na uštrb šefice diplomatije Teodore Guenčovske iz stranke ITP koja je kao i socijalisti protiv ustupaka Severnoj Makedoniji.

Sofija od novembra 2020. blokira početak pregovora Skoplja o pristupanju EU zbog starih sporova. Foto

izvor

[Dreadnought]

Stoltenberg otkazao posetu Berlinu; razlog – bolest


Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg otkazao je današnju posetu Berlinu, tokom koje je trebalo da se sastane sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

"Generalni sekretar nas je informisao da je iznenada otkazao posetu Berlinu", saopštilo je nemačko Ministarstvo odbrane.

Generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu dijagnostikovan je herpes i zbog toga će razgovore zakazane u Nemačkoj i Rumuniji održati na daljinu, rekao je danas zvaničnik Alijanse.

"Generalni sekretar će provesti svoju planiranu posetu Nemačkoj i Rumuniji ali na daljinu, a ne lično", rekao je zvaničnik agenciji Rojters.

On je dodao da je šefu Alijanse dijagnostikovan herpes, odnosno virusna infekcija kože, što je česta pojava nakon preležanog kovida 19 i on će raditi od kuće. Stoltenberg je sredinom maja bio pozitivan na virus korona. On je tada pokazivao blage simptome i radio je od kuće, rekao je portparol zapadne vojne alijanse.

Stoltenberg je trebalo da se sastane sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom danas u Berlinu, a sutra da prisustvuje sastanku sa liderima Rumunije, Poljske i Mađarske u Bukureštu.

"Sputnjik" je javio ranije, pozivajući se na nemačko Ministarstvo odbrane, da je Stoltenberg iznenada otkazao današnju posetu Berlinu, tokom koje je trebalo da se sastane sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

izvor

[Dreadnought]

Erdogan: I dalje ne podržavamo ulazak Švedske i Finske u NATO


Ankara i dalje ostaje pri stavu da ne podržava ulazak Švedske i Finske u NATO, izjavio je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan posle razgovora sa predsednikom Venecuele Nikolasom Madurom.

„Švedska televizija je emitovala intervjue sa vođama terorističkih grupa. Posle ovoga ne možemo da kažemo da su dobrodošli u NATO. Isto važi i za Finsku“, istakao je turski predsednik.


izvor/

[Dreadnought]

Razgovarali Šolc i Stoltenberg


Nemački kancelar Olaf Šolc razgovarao je danas sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom. Njih dvojica su razgovarali o ažuriranju strateških ciljeva NATO-a u svetlu ruske invazije na Ukrajinu, rekao je portparol nemačke vlade u četvrtak.

U pozivu, postavljajući osnovu za samit NATO-a u Madridu krajem juna, Šolc je ponovo potvrdio posvećenost nemačke vlade da doprinese alijansi kako bi joj pomogla da ostvari svoje ciljeve u narednoj deceniji.


izvor

[Dreadnought]

Kačinjski o pretnjama Nemačke Poljskoj


Jaroslav Kačinjski, zamenik premijera Poljske i lider njene vladajuće partije, sugerisao je u sredu da bi remilitarizacija Nemačke mogla da ugrozi njegovu zemlju kao i Rusiju. Kačinjski, jedan od najantimoskovskih zvaničnika u Evropi, ipak je slavio preokret u Nemačkoj decenijama pacifizma.

„Kada smo rekli da ćemo se ozbiljno naoružati, Nemci su odmah najavili da će i oni“, rekao je pristalicama u govoru u sredu Kačinjski, koji predvodi vladajuću poljsku Partiju prava i pravde (PiS).

„Da li Nemci žele da se naoružaju protiv Rusije ili protiv nas, ne znam, ali se barem naoružavaju“, dodao je on.

Kačinjski nije elaborirao nijednu pretnju Poljskoj od strane Nemačke, a dva saveznika iz NATO-a nisu bila u ratu od nacističke invazije 1939. Međutim, lider PiS-a je poručio svojim pristalicama da Poljaci moraju da se „naoružaju“ kako bi ojačali zemlju.

Kačinjski je pomenuo odluku Poljske da kupi stotine američkih raketnih artiljerijskih sistema HIMARS – narudžbu koja bi mogla da košta više od 2,5 milijardi dolara – kao dokaz posvećenosti Varšave jačanju svojih oružanih snaga. Otkako je Rusija pokrenula svoju vojnu operaciju u Ukrajini u februaru, poljska vlada je takođe povećala vojnu potrošnju sa 2% BDP-a u 2022. na 3% u 2023. i tražila je „stalne” baze NATO-a i nove američke raketne baterije.

Nemačka je takođe iskoristila priliku da obnovi svoju vojsku. Nakon decenija zanemarivanja u Bundesveru su nedostajali ispravni avioni, vozila, pa čak i čizme i posteljina, kancelar Olaf Šolc je krajem februara najavio da će potrošiti 113 milijardi dolara na nabavku novog američkog i izraelskog naoružanja i da će povećati potrošnju za odbranu na iznad 2% BDP-a .

Dok je Kačinjski pozdravio ovu militarizaciju, on je upozorio da će se trenutni sukob u Ukrajini „proširiti“ i dodao da Poljska čini „sve da se to ne dogodi“. Međutim, on je dao brojne eskalacijske izjave od izbijanja neprijateljstava, posebno zahtevajući više NATO trupa u istočnoj Evropi, pozivajući međunarodne trupe na ukrajinsko tlo i izjavljujući spremnost svoje zemlje da ugosti američko nuklearno oružje.

Poslednji predlog je Moskva dočekala sa „dubokom zabrinutošću“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u aprilu.

izvor