Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

Švedska će nastojati da ostvari konstruktivan napredak u razgovorima sa Turskom


Švedska će nastojati da ostvari konstruktivan napredak u razgovorima sa Turskom, povodom prigovora Ankare na zahtev Švedske za pridruživanje NATO savezu.

To je danas izjavila ministarka spoljnih poslova An Linde.

Finska i Švedska su podnele zahtev za ulazak u NATO prošlog meseca, kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, ali se suočavaju sa protivljenjem Turske, koja ih optužuje da podržavaju i daju utočište kurdskim militantima i drugim grupama koje Ankara smatra teroristima, prenosi Rojters.

Turski prigovor je iznenadio finske, švedske i mnoge zvaničnike alijanse i umanjio izglede za brz napredak u nastojanjima za članstvo uoči samita NATO-a u Madridu kasnije ovog meseca, navodi britanska agencija.

Švedska vlada je preživela glasanje o nepoverenju u utorak uz pomoć poslanika čiji bi zahtevi za podršku Kurdima u severnoj Siriji mogli da zakomplikuju njene pokušaje da se pridruži NATO-u, pošto sve članice moraju da odobre svako novo proširenje, navodi Rojters.

"Naša kandidatura je dobila široku podršku među članicama NATO-a. Naša ambicija je da, u konstruktivnom duhu, napredujemo po pitanjima koja je Turska postavila“, rekla je Linde u švedskom parlamentu.

Ona je dodala da ne treba dovoditi u sumnju da će Švedska stati zajedno uz saveznike protiv terorizma. Ne pominjući direktno Tursku, švedska ministarka je rekla da bi članstvo zemlje u NATO-u moglo da "promeni uslove za izvoz oružja unutar unutrašnjeg državnog regulatornog okvira".

Ankara je, takođe, kritikovala švedske vlasti zbog zaustavljanja izvoza oružja u Tursku 2019. godine, nakon što je ta zemlja pokrenula vojnu operaciju u severnoj Siriji, navodi Rojters.

izvor

[Dreadnought]

Mediji: Finska odbila da ispuni uslove Turske radi članstva u NATO


Finska je odbila da Turskoj isporuči članove pokreta propovednika Fethulaha Gulena „Hizmet“, što je Ankara iznela kao jedan od uslova za saglasnost Turske za ulazak te severnoevropske zemlje u NATO, piše finski list „Ilta-Sanomat“.


izvor

[Dreadnought]

Turska zvanično odbijena


Finsko Ministarstvo pravde odbilo je zahteve za izručenje ljudi koje Ankara smatra terorističkim organizacijama.

"Finska nije pristala da Turskoj izruči ljude koji su, prema Turskoj, bili povezani sa Gulenovim pokretom ili kurdskom organizacijom PKK, koje smatraju teroristima", preneo je Ukrinform pisanje finskog lista "Ile".

Reč je o zahtevima za ekstradiciju koje je Turska podnela Finskoj od 2019 do 2022. godine.

Do početka juna ove godine, Finska je primila deset zahteva za ekstradiciju od Turske.

"Finska je izručila dve osobe, ali prema dokumentima o ovim ekstradicijama, izgleda da nije bilo znakova terorizma", istice se u tekstu finskog lista.

Turska, izmedu ostalih, traži izručenje od Finske čoveka osuđenog za paljenje ambasade u Helsinkiju.

Ankara zasad blokira prijem Finske i Švedske u NATO jer smatra da podržava i daje utočište osobama koje Turska traži.

izvor

[Dreadnought]

Estonska premijerka formira novu koaliciju


Kaja Kalas će preživeti kao premijer Estonije, nakon što je kao jedna od najotvorenijih evropskih protivnika ruskog rata protiv Ukrajine, dobila podršku za novu koalicionu vladu.

Estonija je provela više od nedelju dana u političkoj krizi dok se suočava sa sve većim bezbednosnim izazovom ruske invazije na Ukrajinu.

Kalas bi trebalo da bude u mogućnosti da formira novu vladu nakon što je konzervativna stranka Pro Patria u subotu odlučila da uđe u koalicione pregovore sa svojom liberalnom Reformskom strankom i Socijaldemokratama.

„Tri stranke imaju jak zajednički temelj za stvaranje vlade koja će Estoniju izvući kroz krizu, proestonska je, jača našu bezbednost i nudi ljudima osećaj ekonomske sigurnosti“, napisala je Kalas na Fejsbuku.

Dugo tinjajuće tenzije između Reforme i njenog bivšeg koalicionog partnera Centra, koji je do marta bio povezan sa političkom strankom ruskog predsednika Vladimira Putina, izbile su početkom juna kada je Kalas zatražila od predsednika da otpusti sve ministre Centra.

Optužila je Centar, koji u velikoj meri dobija podršku od velikog broja stanovnika Estonije koji govore ruski, da radi protiv vrednosti nacije i da nije uspeo da zaštiti njenu nezavisnost.

Centar je ove nedelje pokušao da pridobije Pro Patriju nudeći da oživi koaliciju koja je vladala Estonijom od 2019. do 2021. sa ekstremno desničarskim Ekreom.

Političari Ekrea izazvali su ogorčenje vređajući sve, od predsednika SAD Džoa Bajdena i finske premijerke Sane Marin do homoseksualaca i imigranata. Njen bivši lider Mart Helme rekao je u aprilu da će ukrajinske izbeglice doneti HIV u Estoniju jer će se mnoge uključiti u prostituciju.

Neki posmatrači su sumnjali na uticaj Kremlja u navodnom savezu Centar-Ekre, strahujući da bi to moglo da umanji oštru kritiku Estonije prema Rusiji i snažnu podršku Ukrajini.

Mart Laar, bivši premijer Pro Patria, rekao je prošle nedelje da vlada Centre-Ekre „ispada [kao] prilično proruski, blago rečeno“.

Kalas je u subotu rekla da se nada da bi tri stranke mogle „brzo“ da započnu pregovore o koaliciji kako bi se formirala nova vlada, čime bi se okončao njen trenutni status na čelu manjinske administracije.

Estonija želi da ubedi svoje saveznike iz NATO-a da značajno povećaju prisustvo svojih trupa u zemlji i drugim baltičkim državama Letoniji i Litvaniji na samitu odbrambenog saveza u Madridu krajem ovog meseca.

Ali bezbednost nije jedino pitanje sa kojim se vlada suočava. Estonija ima najvišu stopu inflacije u evrozoni, preko 20 odsto u maju. Prethodna koalicija je takođe naišla na poteškoće oko obrazovanja i porodičnih beneficija.

Kalas, koja se borila da se afirmiše u zemlji i patila u anketama pre sveobuhvatnog rata Rusije protiv Ukrajine, od tada je zabeležila skok njene popularnosti. Njena oštra kritika Putina stekla je veliku međunarodnu podršku.

Helir-Valdor Sider, lider Pro Patrije, rekao je da i dalje misli da je Kalas trebalo da podnese ostavku na mesto premijera pošto se njena prethodna koalicija raspala.

„Moje uverenje je da se ustav mora poštovati. Ako koalicija padne, vlada mora da podnese ostavku“, rekao je on.

izvor

[Dreadnought]

"Iznenađeni smo stavom Turske"


Finski pristup i akcije u borbi protiv terorizma u potpunosti se poklapaju sa generalnom linijom drugih zemalja NATO.

Helsinkiju je teško da razume zašto su Finci izazvali posebnu zabrinutost Turske, izjavio je danas predsednik te zemlje Sauli Ninisto.

"Želeo bih da istaknem da ne vidim nikakvo ozbiljno neslaganje oko toga kako se Finska ponaša po pitanju terorizma. Stoga nam je teško da razumemo zašto izazivamo posebnu zabrinutost u Turskoj", rekao je Ninisto na konferenciji za novinare sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, prenosi RIA Novosti.

Napomenuo je da NATO podržava pregovore, kao i da će se u bliskoj budućnosti održati novi sastanci predstavnika Švedske, Finske i Turske.

Kako je rekao Ninisto, Finska je dala što je moguće više informacija o trenutnoj borbi protiv terorizma.

"Iznenađeni smo stavom Turske".

U međunarodnoj politici morate ozbiljno da shvatite ono što kaže druga strana, a mi ozbiljno shvatamo mišljenje Turske. Nadajmo se da možemo da pronađemo rešenje koje će zadovoljiti sve strane", poručio je finski lider.

izvor

[Dreadnought]

NATO razume Tursku: "Opravdana zabrinutost, radi se o terorizmu"


Bezbednosna zabrinutost koju je Turska izrazila u protivljenju zahtevima Finske i Švedske za članstvo u NATO je legitimna.

Ovo je izjavio danas generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg tokom posete Finskoj.

"Ovo su opravdane zabrinutosti. Ovde se radi o terorizmu, o izvozu oružja", rekao je Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji za novinare sa finskim predsednikom Saulijem Ninistom, prenosi agencija Rojters.

Kako je rekao generalni sekretar NATO, moramo da zapamtimo i razumemo da nijedan saveznik NATO nije pretrpeo više terorističkih napada od Turske. Stoltenberg i Ninisto su rekli da će se razgovori sa Turskom nastaviti, ali nisu dali naznake napretka u pregovorima, navodi britanska agencija.

"Samit u Madridu nikada nije bio krajnji rok", rekao je Stoltenberg, misleći na sastanak NATO u Madridu krajem juna.

Poručio je da je Turska ključni saveznik za Alijansu zbog svoje strateške lokacije na Crnom moru između Evrope i Bliskog istoka.

izvor

[Dreadnought]

Erdogan ljut na Zapad: "Ne može da im se veruje"


Zapadnim zemljama se ne može verovati, posebno u političkim pitanjima, rekao je turski predsednik tokom razgovora sa predstavnicima mladih u Vanu.

"Pitamo Grčku zašto ste gradili vojne baze. Oni nam daju odgovor: "protiv Rusije". A šta ste uradili da podržite Ukrajinu ako ste protiv Rusije? Sve je to laž. Ovom Zapadu se ne može verovati" rekao je turski predsednik Erdogan, prenose RIA novosti..

Prema njegovom mišljenju, sa zapadnim zemljama se može sarađivati u oblasti nauke ili umetnosti, ali ne i politike.

"Na primer, Brisel već dugi niz godina ne može da donese konačnu odluku o ulasku Turske u Evropsku uniju, iako je Ankara dobila status kandidata još 1999. godine", dodao je Erdogan.

On je ranije upozorio da bi tekuća militarizacija ostrva u istočnom Egeju od strane Grčke mogla da se "završi katastrofom".

Odnosi između dve zemlje su se poslednjih godina ozbiljno zaoštrili zbog teritorijalnih sporova, kao i zbog činjenice da dve strane ne uspevaju da se dogovore o granicama morskih zona.

Erdogan je prošlog meseca rekao da se protivi zahtevu Švedske i Finske da se učlane u NATO. Turski predsednik je optužio vlade tih zemalja da podržavaju i daju utočište kurdskim militantima i drugim grupama koje smatra teroristima.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je danas rekao da su turske zabrinutosti opravdane.

"Ovo su opravdane zabrinutosti. Ovde se radi o terorizmu, o izvozu oružja - rekao je Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji za novinare sa finskim predsednikom Saulijem Ninistom.

Kako je rekao generalni sekretar NATO, nijedan saveznik NATO-a nije pretrpeo više terorističkih napada od Turske.

izvor

[Dreadnought]

Finska odbija da uđe u NATO bez Švedske


Predsednik Finske Sauli Niniste upozorio je generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da njegova zemlja ne planira da se pridruži Alijansi bez Švedske, saopštila je norveška televizija NRK.

„Ja sam to jasno stavio do znanja kada sam poslednji put boravio u poseti Švedskoj. U Švedskoj kažu da je finsko pitanje ujedno i njihova stvar, baš kao i kod nas što kažu da je švedsko pitanje i naša stvar. To znači da mi idemo ka tome rame uz rame“, rekao je Niniste na pres-konferenciji sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom u Helsinkiju.

Kako je dodao, iznenadio ga je stav Turske koja se protivi ulasku Finske u NATO.

„Bio sam iznenađen stavom Turske, međutim treba ozbiljno da shvatimo teme koje njih brinu“, rekao je finski lider, istakavši da se nada da će uspeti da pronađu rešenje koje će svima odgovarati.

izvor

[Dreadnought]

NATO priznao: "Nismo očekivali otpor"


Obećavajući Finskoj i Švedskoj brz ulazak u Severnoatlantsku alijansu NATO nije očekivao žestoko odbijanje Turske, izjavio sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

"Nismo imali razloga da verujemo da će biti bilo kakvih problema po ovom pitanju", rekao je Stoltenberg u intervjuu za Fajnenšel tajms.

Istovremeno, Stoltenberg je rekao da zabrinutost Ankare nije nešto novo, prenosi agencija RIA novosti.

"Turska je važan saveznik, a kada saveznik ukaže na bezbednosnu zabrinutost, treba da obratimo pažnju na to", poručio je generalni sekretar Alijanse.

Švedska i Finska su 18. maja podnele zvaničan zahtev za ulazak u NATO, ali je Turska blokirala proces razmatranja kandidature ove dve skandinavske zemlje.

Turski predsednik Redžep Taip Erdogan objasnio je da je uveo veto zbog odnosa Stokholma i Helsinkija prema Radničkoj partiji Kurdistana (PKK), koja je zabranjena u Turskoj.


"Švedska preduzela važne korake za ispunjenje zahteva Turske"

Švedska je preduzela važne korake kako bi ispunila zahteve Turske za odobrenje članstva Stokholma u NATO, izjavio je danas generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg tokom posete Švedskoj.

"Pozdravljam to što je Švedska već počela da menja svoje antiterorističko zakonodavstvo i što će obezbediti da pravni okvir za izvoz oružja odražava budući status članice NATO sa novim obavezama prema saveznicima", rekao je Stoltenberg na zajedničkoj konferenciji za novinare sa švedskom premijerkom Magdalenom Anderson, prenosi Rojters.

Dodao je da su to dva važna koraka za rešavanje zabrinutosti koju je Turska izrazila.

Švedska i Finska podnele su zahtev za pridruživanje zapadnom odbrambenom savezu prošlog meseca, kao odgovor na sukob u Ukrajini.

Obe zemlje su naišle na protivljenje Turske, koja ih je optužila da podržavaju kurdske militante i daje im utočište, kao i drugim grupama koje smatra teroristima.

izvor

[Dreadnought]

Turska ne menja svoj stav


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan će na samitu NATO-a u Madridu reći da Turska neće menjati svoj stav o „"emljama koje podržavaju terorizam", saopštio je kabinet turskog lidera. Finska i Švedska su na pozadini događaja u Ukrajini 18. maja predale generalnom sekretaru NATO-a molbu za ulazak u alijansu. Turska je blokirala početak procesa pregleda za ove prijave.

Turski predsednik Tajip Erdogan rekao je da Ankara ne može da kaže „da” članstvu Finske i Švedske u NATO, jer ne može da veruje njihovim uveravanjima o odnosima sa predstavnicima Radničke partije Kurdistana, zabranjene u Turskoj.

Direkcija za komunikacije održaće diskusiju u Madridu 28. juna kako bi obavestila međunarodnu zajednicu kako se očekuje da će predsednik Erdogan na samitu NATO-a istaći poziciju Ankare. "Turska neće praviti kompromise u pogledu svoje pozicije prema zemljama koje podržavaju terorizam i terorističke organizacije", saopštila je kancelarija.

izvor

[Dreadnought]

"NATO naprsao - rat u Ukrajini ogolio Alijansu"


Sve je više komentara u javnosti o propustima u NATO alijansi.

krajinska kriza je samo dodatno pokazala koje su slabosti "NATO štita", Alijansa je daleko manje kohezivna neko što se to čini na prvi pogled, tvrdi britanski politički analitičar Sajmon Tisdal u autorskom članku za list Gardijan.

Kako navodi, evropske članice Alijanse prikrivaju se iza NATO i pokušavaju da izbegnu svoje obaveze pred Kijevom kako ne bi dodatno naljutile Moskvu. Pored toga, objašnjava on, bilo bi apsolutno nerealno očekivati političko jedinstvo u jednoj toliko velikoj organizaciji. "Činjenica da svaka članica Alijanse ima jednak glas iako po vojnoj snazi članice između sebe nisu ni blizu jednakosti, apsolutno koči proces usvajanja odluka", smatra Tisdal. U članku autor navodi i da sve u velikoj meri zavisi od SAD bez čije saglasnosti se praktično ništa ne može ostvariti.

"U slučaju da se konflikt u Ukrajini nastavi, postoji opasnost da na površinu isplivaju svi nedostaci i pukotine unutar Severnoatlantske alijanse na koje se već duže vreme zatvaraju oči. Šta ako je NATO već naprsao i ima ozbiljne nedostatke?", zapitao se autor na kraju teksta.

izvor

[Dreadnought]

Nova poruka za NATO: Turska spremna za dužu blokadu


Turska je u utorak saopštila da je spremna da onemogućuje učlanjenje Švedske i Finske u NATO na duže od godinu dana.

To će se desiti ukoliko ne dobije zadovoljavajuće garancije da su dve nordijske zemlje spremne da reše pitanje podrške kurdskim grupama koje Ankara smatra terorističkim organizacijama.

Poslanik vladajuće partije Stranke pravde i razvoja (AKP) Akif Čatagaj Kilič rekao da je "ovo pitanje od ključnog državnog interesa" i upozorio da je Ankara "spremna da zaustavi njihovo članstvo i na godinu dana ako je potrebno".

"Turska ima drugu najveću vojsku u NATO i slala je dronove Ukrajini da se odbrani. Zaslužujemo veće poštovanje", rekao je Kilič.

Ovo pitanje preti da poremeti vrlo važan NATO samit koji je planiran da se održi u Madridu 29. juna, preneo je "Gardijan".

Turska optužuje Finsku i Švedsku da skrivaju navodne članove Kurdistanske radničke stranke (PKK) i takođe se protivi njihovim odlukama iz 2019. godine da zabrane izvoz oružja u Ankaru zbog turskih vojnih operacija u Siriji.

izvor

[Dreadnought]

Neformalni skup NATO-a u Holandiji; teme – Ukrajina, Švedska i Finska


Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i grupa lidera iz zemalja članica sastaju se večeras u Holandiji kako bi razgovarali o sukobu u Ukrajini.

To će biti priprema za samit u Španiji kasnije ovog meseca. Neformalni skup održava se večeras u zvaničnoj rezidenciji holandskog premijera Marka Rutea u Hagu, a domaćin skupa je danska koleginica Mete Frederiksen, prenosi agencija AP.

Ostali lideri koji će prisustvovati sastanku su predsednik Rumunije i premijeri Belgije, Poljske, Portugalije i Letonije.

U kontekstu rata na istočnoj granici Alijanse, razgovaraće se verovatno i o zahtevima Švedske i Finske za pridruživanje NATO, navodi AP.

Letonski premijer Krišjanis Karinš rekao je danas da se nada i očekuje da će se razgovarati o jačanju istočnog krila, posebno u baltičkim državama Estoniji, Letoniji i Litvaniji, koje se sve graniče sa Rusijom.

Karinš je u intervjuu za letonski radio, istakao da je važno da njegove kolege iz NATO imaju slične potrebe za jačanjem bezbednosti u baltičkom regionu.

izvor

[Dreadnought]

Stoltenberg: Ojačati NATO kapacitete duž istočne granice


NATO mora da demonstrira "još veću spremnost" i ojača svoje oružane kapacitete duž svoje istočne granice, rekao je danas generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg nakon neformalnih razgovora sa holandskim premijerom Markom Ruteom i liderima Danske, Poljske, Letonije, Rumunije, Portugala i Belgije u Holandiji, uoči samita NATO u Madridu krajem meseca.


NATO razmatra isporuku teškog naoružanja Kijevu

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg saopštio je da će Kontakt grupa za Ukrajinu sutra u Briselu razmatrati isporuke teškog naoružanja Kijevu.


izvor

[Dreadnought]

U Briselu ministri odbrane NATO danas o pomoći Ukrajini


Ministri odbrane zemalja članica NATO i drugih zemalja razgovaraće danas u Briselu o važnosti jačanja partnerstava, ali i o isporuci oružja Ukrajini koja traži značajno povećanje, kako bi zadržala ruske trupe na istoku zemlje, saopštili su zvaničnici Rojtersu.

Današnji sastanak na marginama Severnoatlantskog saveta u formatu ministara odbrane (NAC), vodiće američki ministar odbrane Lojd Ostin po treći put, kada će se grupa od skoro 50 zemalja sastati kako bi razgovarala i koordinirala pomoć Ukrajini.

Američki zvaničnici takođe očekuju saopštenja o dodatnom naoružanju ukrajinskim snagama u narednim danima, a Sjedinjene Države su od ruske invazije 24. februara izdvojile oko 4,6 milijardi dolara pomoći Ukrajini uključujući artiljerijske sisteme poput haubica i raketnog sistema visoke pokretljivosti (HIMARS). Bajdenova administracija je saopštila ranije da je od Kijeva dobila uveravanja da to oružje većeg dometa neće biti korišćeno za napad na rusku teritoriju, strahujući da bi to moglo da dovode do eskalacije sukoba, navodi Rojters.

izvor