Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

"NATO naprsao - rat u Ukrajini ogolio Alijansu"


Sve je više komentara u javnosti o propustima u NATO alijansi.

krajinska kriza je samo dodatno pokazala koje su slabosti "NATO štita", Alijansa je daleko manje kohezivna neko što se to čini na prvi pogled, tvrdi britanski politički analitičar Sajmon Tisdal u autorskom članku za list Gardijan.

Kako navodi, evropske članice Alijanse prikrivaju se iza NATO i pokušavaju da izbegnu svoje obaveze pred Kijevom kako ne bi dodatno naljutile Moskvu. Pored toga, objašnjava on, bilo bi apsolutno nerealno očekivati političko jedinstvo u jednoj toliko velikoj organizaciji. "Činjenica da svaka članica Alijanse ima jednak glas iako po vojnoj snazi članice između sebe nisu ni blizu jednakosti, apsolutno koči proces usvajanja odluka", smatra Tisdal. U članku autor navodi i da sve u velikoj meri zavisi od SAD bez čije saglasnosti se praktično ništa ne može ostvariti.

"U slučaju da se konflikt u Ukrajini nastavi, postoji opasnost da na površinu isplivaju svi nedostaci i pukotine unutar Severnoatlantske alijanse na koje se već duže vreme zatvaraju oči. Šta ako je NATO već naprsao i ima ozbiljne nedostatke?", zapitao se autor na kraju teksta.

izvor

[Dreadnought]

Nova poruka za NATO: Turska spremna za dužu blokadu


Turska je u utorak saopštila da je spremna da onemogućuje učlanjenje Švedske i Finske u NATO na duže od godinu dana.

To će se desiti ukoliko ne dobije zadovoljavajuće garancije da su dve nordijske zemlje spremne da reše pitanje podrške kurdskim grupama koje Ankara smatra terorističkim organizacijama.

Poslanik vladajuće partije Stranke pravde i razvoja (AKP) Akif Čatagaj Kilič rekao da je "ovo pitanje od ključnog državnog interesa" i upozorio da je Ankara "spremna da zaustavi njihovo članstvo i na godinu dana ako je potrebno".

"Turska ima drugu najveću vojsku u NATO i slala je dronove Ukrajini da se odbrani. Zaslužujemo veće poštovanje", rekao je Kilič.

Ovo pitanje preti da poremeti vrlo važan NATO samit koji je planiran da se održi u Madridu 29. juna, preneo je "Gardijan".

Turska optužuje Finsku i Švedsku da skrivaju navodne članove Kurdistanske radničke stranke (PKK) i takođe se protivi njihovim odlukama iz 2019. godine da zabrane izvoz oružja u Ankaru zbog turskih vojnih operacija u Siriji.

izvor

[Dreadnought]

Neformalni skup NATO-a u Holandiji; teme – Ukrajina, Švedska i Finska


Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i grupa lidera iz zemalja članica sastaju se večeras u Holandiji kako bi razgovarali o sukobu u Ukrajini.

To će biti priprema za samit u Španiji kasnije ovog meseca. Neformalni skup održava se večeras u zvaničnoj rezidenciji holandskog premijera Marka Rutea u Hagu, a domaćin skupa je danska koleginica Mete Frederiksen, prenosi agencija AP.

Ostali lideri koji će prisustvovati sastanku su predsednik Rumunije i premijeri Belgije, Poljske, Portugalije i Letonije.

U kontekstu rata na istočnoj granici Alijanse, razgovaraće se verovatno i o zahtevima Švedske i Finske za pridruživanje NATO, navodi AP.

Letonski premijer Krišjanis Karinš rekao je danas da se nada i očekuje da će se razgovarati o jačanju istočnog krila, posebno u baltičkim državama Estoniji, Letoniji i Litvaniji, koje se sve graniče sa Rusijom.

Karinš je u intervjuu za letonski radio, istakao da je važno da njegove kolege iz NATO imaju slične potrebe za jačanjem bezbednosti u baltičkom regionu.

izvor

[Dreadnought]

Stoltenberg: Ojačati NATO kapacitete duž istočne granice


NATO mora da demonstrira "još veću spremnost" i ojača svoje oružane kapacitete duž svoje istočne granice, rekao je danas generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg nakon neformalnih razgovora sa holandskim premijerom Markom Ruteom i liderima Danske, Poljske, Letonije, Rumunije, Portugala i Belgije u Holandiji, uoči samita NATO u Madridu krajem meseca.


NATO razmatra isporuku teškog naoružanja Kijevu

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg saopštio je da će Kontakt grupa za Ukrajinu sutra u Briselu razmatrati isporuke teškog naoružanja Kijevu.


izvor

[Dreadnought]

U Briselu ministri odbrane NATO danas o pomoći Ukrajini


Ministri odbrane zemalja članica NATO i drugih zemalja razgovaraće danas u Briselu o važnosti jačanja partnerstava, ali i o isporuci oružja Ukrajini koja traži značajno povećanje, kako bi zadržala ruske trupe na istoku zemlje, saopštili su zvaničnici Rojtersu.

Današnji sastanak na marginama Severnoatlantskog saveta u formatu ministara odbrane (NAC), vodiće američki ministar odbrane Lojd Ostin po treći put, kada će se grupa od skoro 50 zemalja sastati kako bi razgovarala i koordinirala pomoć Ukrajini.

Američki zvaničnici takođe očekuju saopštenja o dodatnom naoružanju ukrajinskim snagama u narednim danima, a Sjedinjene Države su od ruske invazije 24. februara izdvojile oko 4,6 milijardi dolara pomoći Ukrajini uključujući artiljerijske sisteme poput haubica i raketnog sistema visoke pokretljivosti (HIMARS). Bajdenova administracija je saopštila ranije da je od Kijeva dobila uveravanja da to oružje većeg dometa neće biti korišćeno za napad na rusku teritoriju, strahujući da bi to moglo da dovode do eskalacije sukoba, navodi Rojters.

izvor

[Dreadnought]

Erdogan odbio: Novo "ne" iz Turske


Turska je odbila predlog NATO-a da održi trilateralne razgovore sa Finskom i Švedskom.

Sastanak koji je bio okvirno zakazan za sredu nije održan, piše "Fajnenšel tajms", pozivajući se na izvore upoznate sa razgovorima.

Kako se navodi, razgovori su za cilj imali pronalaženje rešenja za problem što Ankara ne odobrava da Švedska i Finska uđu u Alijansu.

Prema izvorima, pre održavanja mogućih trilateralnih pregovora, Ankara je zahtevala da Helsinki i Stokholm daju konkretne predloge za prekid veza sa Radničkom partijom Kurdistana zabranjenom u Turskoj, za šta ih turska strana optužuje.

"Trilateralni sastanak uz posredovanje Alijanse bio je 'krajnji cilj... ali do toga još nismo stigli'", piše list, pozivajući se na izvor iz NATO-a.

izvor

[Dreadnought]

Amerika napravila pogrešan korak? Velika greška


Širenje NATO-a, bez obzira na mišljenje administracije Džozefa Bajdena, ne odgovara nacionalnim interesima, javlja američki mediji "Foks njuz".

Kako su naveli, moguće je da će američkom narodu učiniti medveđu uslugu.

Kako se navodi u članku, mišljenje o prednostima ulaska Švedske i Finske u Severnoatlantsku alijansu je pogrešno, jer organizacija rizikuje ne samo da poveća troškove na nove učesnike, već i da izazove sukob sa Rusijom.

"Preuzimati odgovornost da pomoću NATO-a štiti dve bogate evropske države, čija je neutralnost osigurala bezbednost i procvat na više od 70 godina, nije u nacionalnom interesu SAD. Činjenica je da će ih garancije bezbednosti naterati da idu u smeru kompromisa, da troše više resursa i da povećaju šanse za sukob sa neprijateljem koji ima nuklearno oružje", objašnjava se u članku.

Pritom, članstvo Helsinkija i Stokholma u NATO-u ima i realnu cenu. Američki mediji navode da će Vašington potrošiti na širenje Alijanse minimum osam milijardi dolara i trošiti još dodatnih 1,5 milijardi dolara godišnje.

U članku se navodi i da je sadašnja američka administracija odredila pogrešne prioritete i da je više zainteresovana za dve bogate evropske socijaldemokratije, a ne za položaj SAD. U članku je akcenat stavljen i na stopu inflacije i na američki državni dug, koji je već dostigao 30,5 milijardi dolara.

"Nedostatak dijaloga o ovoj važnoj temi i ocrnjivanje onih koji se usude da dovedu u pitanje prednosti širenja NATO-a, samo povećavaju rizik da će Sjedinjene Američke Države preceniti svoje snage, ili još gore, da će potencijalno uđi u sukob sa Rusijom koja ima nuklearno oružje. Posle decenija neuspeha u spoljnim odnosima koji su skupo koštali SAD, izabrani političari duguju američkom narodu više od preskupih zaduženja koja nisu povezane sa našom bezbednošću i ekonomskim prosperitetom", zaključuje se u članku.

Finska i Švedska su zbog događaja u Ukrajini 18. maja predale generalnom sekretaru NATO-a zahteve za stupanje u Alijansu.

Turska je blokirala početak razmatranja tih prijava jer, kako je naveo turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, Ankara ne može da kaže "da" članstvu Finske i Švedske u NATO-u dok se ne uveri kakve su njihove veze s predstavnicima Radničke partije Kurdistana.

izvor

[Dreadnought]

Japanski premijer će prvi put prisustvovati samitu NATO-a


Japanski premijer Fumio Kišida najavio je u sredu da planira da prisustvuje predstojećem samitu NATO-a u Madridu kasnije ovog meseca. Kišida je kritikovao tekući sukob između Rusije i Ukrajine, optužujući Moskvu da svojim postupcima narušava „poretak sveta“.

„Nameravam da apelujem da je jednostrano menjanje statusa kvo silom neprihvatljivo bilo gde u svetu i da je bezbednost u Evropi neodvojiva od bezbednosti u Indo-Pacifiku“, rekao je Kišida na konferenciji za novinare. „Ruska invazija narušava mir i poredak u svetu i nikada se ne može tolerisati.

Iako bi Kišida trebalo da postane prvi japanski premijer koji je ikada prisustvovao samitu NATO-a, on nije jedini lider iz azijsko-pacifičkog regiona koji se pridružio tom događaju, otkrio je generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg dok je govorio uoči sastanka ministarski sastanak NATO-a u Briselu u sredu.

„Prvi put u našoj istoriji pozvaćemo naše azijsko-pacifičke partnere, premijere Novog Zelanda, Australije, Japana, kao i predsednika Južne Koreje, učestvovaće na Samitu NATO-a, što je snažna demonstracija našeg bliskog partnerstva sa ove zemlje istomišljenika u azijsko-pacifičkom regionu“, rekao je Stoltenberg.

I ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski će biti pozvan, otkrio je zvaničnik, ali ostaje nejasno da li će on moći lično da prisustvuje događaju.

„Predsednik Zelenski će biti pozvan na samit NATO-a u Madridu. On će biti pozvan da se obrati svim čelnicima, pa kada se tamo nađemo zajedno krajem meseca. On je, naravno, dobrodošao da dođe lično, ako mu je to moguće. On će se takođe obratiti putem video konferencije“, rekao je Stoltenberg, dodajući da su blok NATO i njegovi partneri „isporučili nivo podrške bez presedana“ Kijevu u poslednjih nekoliko meseci.

Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.

Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.


izvor

[Dreadnought]

Stoltenberg: NATO saveznici spremni na duge staze da podrže Ukrajinu


NATO saveznici i njihovi ključni međunarodni partneri su nepokolebljivi u podršci Ukrajini u odupiranju agresorskom ratu Rusije i spremni su da nastave da pružaju podršku Ukrajini još dugo.

To je, kako prenosi Ukrinform, rekao generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u četvrtak u Briselu uoči druge sednice dvodnevnog sastanka ministara odbrane NATO-a.

Kompletan tekst njegovih izjava objavljen je na sajtu NATO-a.

„Juče ste bili domaćin grupe za podršku, Kontakt grupe za Ukrajinu, ovde u NATO-u. I takođe veoma pozdravljam jučerašnju najavu predsednika Sjedinjenih Država da dodatno poveća podršku Ukrajini, jer im je naša podrška zaista potrebna. I Juče, na sastanku ministara odbrane, bila je snažna poruka svih NATO saveznika i partnera da smo spremni na duge staze. NATO saveznici su spremni da nastave da pružaju značajnu podršku Ukrajini bez presedana“, rekao je on.

On je rekao da su se ministri odbrane NATO-a u pripremama za naredni samit NATO-a koji će se održati u Madridu krajem juna složili oko potrebe pripreme i usvajanja novog širokog paketa podrške Ukrajini.

„To će biti transformativni samit u ključnom trenutku za našu bezbednost. Donećemo važne odluke o tome kako da dodatno ojačamo naše odvraćanje i odbranu u opasnijem svetu. Dogovorićemo se o sveobuhvatnom paketu podrške Ukrajini. Složićemo se o tome kako dalje modernizovati NATO, usaglašavanjem strateškog koncepta koji odražava novu bezbednosnu realnost“, rekao je Stoltenberg.

izvor

[Dreadnought]

Razdor u NATO: Ipak neće na Baltik?


Sve su manje šanse da vojni blok koji predvode SAD ispuni zahteve Estoniji, Letoniji i Litvaniji,

Tri baltičke države pozvale su NATO da pošalje još trupa u region zbog straha od ruskog napada, pozivajući Alijansu predvođenu SAD da poveća svoje prisustvo čak deset puta, ali zvaničnici drugih zemalja članica kažu da sumnjaju da će zahtevi biti ispunjeni.

Alijansa je i dalje skeptična u pogledu novih raspoređivanja u Letoniji, Litvaniji i Estoniji, izvestio je u sredu Rojters, pozivajući se na izjave sedam diplomata i visokih zvaničnika vodećih saveznika u NATO.

Dok je region bio domaćin oko 5.000 multinacionalnih vojnika pre ruskog napada na Ukrajinu u februaru, tri zemlje su tražile između 15.000 i 50.000 vojnika ukupno. "Svaka od baltičkih država neće dobiti dovoljno trupa NATO za stvaranje divizije", rekao je diplomata NATO, misleći na zahtev za do 15.000 vojnika.

"Šta god da se odluči mora biti održivo", rekli su zvaničnici.


"Oni će ih izgraditi, oni će ih platiti"

Alijansa je zakazala veliki sastanak u Madridu krajem juna, na kome se očekuje da će Letonija, Litvanija i Estonija ponovo pokrenuti to pitanje.

Međutim, ostalih 27 članica Alijanse su naklonjenije manjem broju članova. Umesto toga predlažu da se zemljama Baltika pomogne dodatnim sredstvima za eventualnu rusku invaziju, rekli su zvaničnici.

U međuvremenu, Vašington i London se i dalje protive novim stalnim bazama u regionu zbog velikih troškova koje iziskuju takvi novi projekti. Alternativna ideja koju je prošlog meseca izneo američki predsedavajući Zajedničkog štaba Mark Mili predviđala bi stvaranje novih baza, ali u kojima bi se nalazile "rotacione" trupe koje bi se periodično kretale prema rasporedu.

Tako bi se izbegli dodatni troškovi izgradnje porodičnih stanova, škola i druge skupe infrastrukture koja je neophodna vojnicima koji su stacionirani u inostranstvu.

"Verujem da su mnogi naši evropski saveznici veoma voljni da uspostave stalne baze", rekao je Mili poslanicima i dodao: "Oni će ih izgraditi, oni će ih platiti".

Savetnik litvanskog predsednika Gitanas Nauseda rekao je Rojtersu da će zemlja nastaviti da "insistira" na novim razmeštanjima snaga NATO uoči samita u Madridu, dok je kancelarija estonskog premijera saopštila da razmatra sa partnerima pojedinosti o tome "kako da ojača savezničko prisustvo".

Letonski zvaničnici su odbili da komentarišu ove insinuacije.

izvor