Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

Načelnik Generalštaba britanske vojske: Potrebno stvoriti armiju koja može da pobedi Rusiju


Potrebno je stvoriti armiju koja može da pobedi Rusiju, izjavio je novi načelnik Generalštaba britanske vojske Patrik Sanders.

„Postoji hitna potreba da se izgradi vojska koja može da se bori zajedno sa našim saveznicima i da pobedi Rusiju u borbi“, rekao je general Sanders obraćajući se vojnicima, prenosi „Independent“.

Takođe je napomenuo da njegova generacija treba da pripremi vojsku da se „ponovo bori u Evropi“, „jer je invazija Rusije na Ukrajinu dovela do nove ere nesigurnosti“.


izvor

[Dreadnought]

Neslaganja u Italiji zbog slanja oružja Ukrajini


Italijanski ministar spoljnih poslova Luiđi Di Majo optužio je danas svoju partiju Pokret pet zvezdica da podriva napore vlade da podrži Ukrajinu i slabi položaj Rima u Evropskoj uniji.

Kako navodi agencija Rojters, unutrašnje partijske svađe stvaraju probleme premijeru Mariju Dragiju jer se u utorak suočava sa važnim glasanjem u parlamentu o Ukrajini, pri čemu neki članovi Pokreta pet zvezdica žele da ograniče Italiju da šalje dalje oružje Kijevu.

Italija, kao i mnoge zemlje EU, šalje oružje Ukrajini kako bi joj pomogla u borbi protiv ruskog napada.

Di Majo je u izjavi rekao da vlada mora da brani vrednosti demokratije i slobode i dodao da, dok su svi želeli mir, ruski predsednik Vladimir Putin "vodi rat".

U tom kontekstu, on je rekao da ga lideri stranke pet zvezdica napadaju sa "mržnjom" i prave probleme vladi sa evropskim partnerima.

"Ovo je nezreo stav koji teži stvaranju tenzija i nestabilnosti unutar vlade", dodao je šef italijanske diplomatije.

Pokret pet zvezdica je najveća politička snaga u parlamentu nakon što je osvojila 33 odsto glasova na parlamentarnim izborima 2018. godine, podseća britanska agencija.

izvor

[Dreadnought]

"Spremite se za dugi rat"


Velika Britanija urgira na svetsku zajednicu da se pripremi za dugi rat u Ukrajini.

Dok je premijer Boris Džonson, koji je nedavno iznenada otišao u Kijev da izrazi podršku, upozorio lidere da mogu da rizikuju "najveću pobedu agresije u Evropi od Drugog svetskog rata" - a generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ukazao da bi sukob u Ukrajini mogao da traje godinama - sada se glavni britanski general oglasio sa dramatičnom porukom koja je podigla buru u javnosti.

General ser Patrik Sanders rekao je, naime, svojim vojnicima da se pripreme za borbu i da pobede rusku vojsku u evropskom kopnenom ratu.


Dramatična poruka

Sanders, koji je ove nedelje preuzeo sveukupnu komandu nad britanskom vojskom, kako je preneo "Dejli mejl" upozorio je vojnike da smo "mi generacija koja mora da pripremi vojsku da se bori ponovo u Evropi", u jeku ruske invazije na Ukrajinu.

"Ja sam prvi načelnik Generalštaba od 1941. koji je preuzeo komandu nad vojskom u senci kopnenog rata u Evropi koji uključuje kontinentalnu silu… Ruska invazija na Ukrajinu naglašava našu osnovnu svrhu – da zaštitimo Ujedinjeno Kraljevstvo tako što ćemo biti spremni da se borimo i da dobijamo ratove na kopnu", rekao je Sanders.

Kako ukazuje "Metro", general Sanders će voditi samo malu armiju od 73.000 vojnika, što je veličina američkih specijalnih snaga. Ipak, on je obećao da će modernizovati armiju kako bi mogla da se bavi međunarodnim krizama. Sanders je rekao da će britanska armija morati da "odvrati rusku agresiju uz pretnju silom".


Nesigurnost

Tobajas Elvud, torijevski predsednik odbrambene izborne komisije, rekao je da "razmere stalne pretnje iz Rusije pokazuju da smo ušli u novu eru nesigurnosti."

"Moramo ponovo da razmotrimo neke od rezova napravljenih u našem konvencionalnom odbrambenom stavu u poslednjoj integrisanoj reviziji", ukazao je Elvud.

Britanski premijer Boris Džonson obećao je da "neće smanjivati oružane snage zemlje u bilo kom obliku", ali vojska je, kako ukazuje "Metro", izgubila oko 800 oklopnih vozila i 80 tenkova "čelendžer 2".

izvor

[Dreadnought]

Delegacije Finske, Švedske i Turske nastavljaju pregovore


Turska se usprotivila pridruživanju dvaju zemalja zapadnom odbrambenom savezu s obrazloženjem da podržavaju terorizam.

Iz Predsedništva Finske saopšteno je da će u ponedjeljak biti nastavljeni pregovori koje delegacije Finske, Švedske i Turske vode u vezi sa finskim i švedskim zahtevima za prijem u NATO i zabrinutostima koje je u tom kontekstu iznela Turska.

U saopštenju na Tviteru se navodi da će zvanični trilateralni pregovori biti nastavljeni u Briselu, prenosi Anadolija.

Neimenovani zvaničnik NATO-a ranije je za švedsku novinsku agenciju TT kazao da će pregovori biti nastavljani u sedištu tog saveza i to na poziv koji je uputio generalni sekretar Stoltenberg.

Isti izvor javlja da će pregovorima prisustvovati delegacije Finske, Švedske i Turske, kao i delegacija zvaničnika NATO-a.

Svih 30 članica NATO-a mora odobriti planove za proširenje saveza.

Turska se usprotivila pridruživanju Finske i Švedske zapadnom odbrambenom savezu s obrazloženjem da skrivaju članove Radničke partije Kurdistana. Takođe se protivi njihovim odlukama iz 2019. godine da zabrane izvoz oružja u Ankaru zbog turskih vojnih operacija u Siriji.

izvor

[Dreadnought]

"Pripremite se za rat"


Bivši direktor britanskih specijalnih snaga general Adrijan Bredšo je rekao da Ujedinjeno Kraljevstvo mora da se "pripremi za rat" radi odvraćanja Rusije.

Bredšo je komentarisao izjavu novog šefa britanske vojske generala Patrika Sandersa, koji je poručio vojnicima da se moraju pripremiti da se "još jednom bore u Evropi".

"Da, on je potpuno u pravu. To je suština, prikladnom pripremom za rat, uspostavljanjem čvrstog odvraćanja, sprečićemo rat", rekao je za Bi-Bi-Si.

Ruski predsednik Vladimir Putin je pokazao da "je spreman da preuzme rizik i upusti se u otvoreno ratovanje u Evropi", rekao je Bredšo. On je naglasio da "Putin to radi u Ukrajini uz užasne, užasne posledice".

"Ono za šta moramo da obezbedimo apsolutne garancije jeste da on ne vidi prostor, priliku da pokrene nešto protiv NATO zarad svoje koristi. Ne smemo da mu pružimo takvu priliku, a ono što general Sanders kaže je nešto što vojni komandanti govore hiljadu godina – ako želite mir, pripremite se za rat."

izvor

[Dreadnought]

Turska daje novu šansu: "Od vas zavisi"


Turska daje novo šansu u slučaju Finske i Švedske i članstva u NATO.

Razgovori Turske sa Finskom i Švedskom o članstvu te dve nordijske zemlje u NATO će se nastaviti, a samit Sevrenoatlantske alijanse u Madridu sledeće nedelje nije krajnji rok, izjavio je danas portparol turskog predsednika Ibrahim Kalin posle razgovora u Briselu.

Obraćajući se novinarima u Briselu nakon razgovora unutar NATO o tom pitanju, Kalin je rekao da Ankara očekuje da Švedska, posebno, odmah preduzme korake u vezi sa akcijama militantne grupe Radničke partije Kurdistana (PKK), preneo je Rojters.

On je istakao da svaki napredak dve nordijske zemlje ka članstvu u NATO sada zavisi od pravca i brzine kojim će ove zemlje preduzeti korake.

Finska i Švedska su podnele zahtev za članstvo u NATO kao odgovor na ruski napad na Ukrajinu, ali su te kandidature naišle na protivljenje Turske zbog, kako tvrdi Ankara, podrške Helsinkija i Stokholma kurdskim militantima i embarga na oružje uvedenog Turskoj.


izvor

[Dreadnought]

Mediji: Turska umorna od NATO


Za 70 godina članstva koliko je sastavu NATO Turska nije videla nijednu prednost, a jedni argument u prilog članstva je pravo veta, piše turski list „Džumhurijet“.

Prema mišljenju autora članka Mehmeta Ali Gulera, Ankara treba da zatvori Crno more, Kavkaz i zapadna vrata Centralne Azije za SAD i da postane deo velikog evroazijskog partnerstva.

„Turska treba da prekine veze sa NATO“, uveren je autor.

Izlazak iz sastava Alijanse značio bi prelazak na strateško partnerstvo sa Rusijom i Iranom, kao i integraciju u „novi svet“ preko organizacija BRIKS i ŠOS.


izvor

[Dreadnought]

Masovni miting u Briselu: „Zaustavite NATO“


Protest organizovan od sindikata koji broji 70.000 do 80.000 demonstranata prepuni su ulice Brisela u ponedeljak, dovodeći grad u zastoj.

Pored izražavanja ljutnje zbog rastućih troškova života u Belgiji, mnogi su osudili NATO alijansu predvođenu SAD i njeno učešće u ukrajinskom sukobu.

Sindikati su saopštili da je protestu prisustvovalo 80.000 ljudi, dok je policija saopštila da je izlaznost bila bliža 70.000, preneo je Rojters. Pored punjenja ulica, protest je doveo do masovnog otkazivanja letova na briselskom aerodromu, pošto su sindikati koji predstavljaju osoblje obezbeđenja stupili u štrajk. Rute javnog prevoza oko grada su takođe radile sa drastično smanjenim kapacitetom.

Inflacija je u Belgiji u junu dostigla 9%, što je najviši nivo u četiri decenije. Sa opadanjem potrošačke moći, demonstranti su tražili povećanje plata i smanjenje poreza.

Međutim, mnogi su povezivali svoje teške ekonomske situacije sa režimom sankcija EU Rusiji i žurbom NATO alijanse da naoruža Ukrajinu.

Demonstranti su zahtevali da njihovi lideri „troše novac na plate, a ne na oružje“ i uzvikivali „zaustavite NATO“.

Dok su se slični protesti protiv rastućih troškova održavali širom Evrope u poslednje vreme – hiljade sindikalaca marširalo je u subotu u Londonu – malo ko je povezao skok cena sa akcijama NATO-a i njegovih članica.

Pre samo tri meseca, neki demonstranti u Briselu mahali su ukrajinskim zastavama i zahtevali da se EU isključi od „Putinove nafte“. Nekoliko nedelja pre toga, ispred zgrada Evropskog parlamenta održane su demonstracije koje su pozivale na „sankcije Rusiji“.

Brisel je dom sedišta EU i NATO-a. To je takođe bio grad odakle je američki predsednik Džo Bajden odlučio da u martu objavi rundu sankcija Moskvi, pre nego što je novinaru odmah rekao da „sankcije nikada ne odvraćaju“ one koji su na njihovoj meti.

Uprkos predviđanjima u aprilu da će ove mere „izbrisati poslednjih 15 godina ruskih ekonomskih dobitaka“, ruske zarade od energenata dostigle su rekordne nivoe od februara, a ruska rublja je trenutno na sedmogodišnjem maksimumu u odnosu na evro.

Ruski predsednik Vladimir Putin optužio je evropske zemlje da su izvršile ekonomsko „samoubistvo“ putem sankcija, a prošle nedelje je predvideo da bi „direktni gubici“ EU od ove politike sankcija „mogli da premaše 400 milijardi dolara za godinu dana“.

izvor

[Dreadnought]

Ministri Turske i Nemačke razgovarali o NATO i Ukrajini


Ministri spoljnih poslova Nemačke i Turske, Analena Berbok i Mevlut Čavušoglu razgovarali su danas o proširenje NATO i regionalnim temama s posebnim osvrtom na Ukrajinu.

U saopštenju Ministarstva spoljnih poslova, Turske navdeno je da imali telefonski razgovar, prenela je agencija Anadolija. Čavušoglu je ranije rekao da je Turska spremna da organizuje četvoročlani sastanak sa UN, Rusijom i Ukrajinom oko organizacije prevoza žitarica na Crnom moru.

Turska je bila domaćin jedne runde pregovora Kijeva i Moskve. O proširenju NATO, nakon što su Finska i Švedska aplicirale za članstvo, Turska je saopštila da će blokirati njivovo učlanjenje optužujući ih da ne preduzimaju "konkretne korake" kada je reč o članovima Radničke partije Kurdistana (PKK) koje Turska smatra teroristima. Za prijem u NATO potrebno je da potvrdno glasaju sve članice.

izvor

[Dreadnought]

Makron otkrio Stoltenbergu šta želi od Turske


Francuski predsednik Emanuel Makron preneo je generalnom sekretaru NATO Jensu Stoltenbergu da želi da zamoli Tursku za pojašnjenje pozicije.

U saopštenju Jelisjeske palate se navodi da je Makron ponovio podršku Švedskoj i Finskoj koje su aplicirale za članstvo u NATO nakon napada Rusije na Ukrajinu, preneo je Rojters.

Podsetimo, Turska je blokirala kandidaturu Švedske i Finske za članstvo u NATO zbog, kako navodi Ankara, podrške Radničkoj partiji Kurdistana (PKK) koju Turska smatra terorističkom.

I generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg oglasio se danas posle susreta sa Makronom i izjavio da je imao veoma dobar sastanak o pripremi samita Alijanse u Madridu, koji će se održati sledeće nedelje.

"Veoma dobar sastanak sa predsednikom Emanuelom Makronom o pripremi NATO samita sledeće nedelje u Madridu, koji će ojačati NATO u kritičnom trenutku za evropsku bezbednost. Pohvaljujem Francusku za snažnu podršku Ukrajini i ključni doprinos našoj Alijansi", napisao je na Tviteru Stoltenberg.

izvor