Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

"Rat u Ukrajini igra čekanja"


Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je danas da se ne plaši rascepa u NATO, ali je upozorio da bi sukob u Ukrajini mogao da postane produženi konflikt.

Tanjug/AP Photo/Efrem Lukatsky
On je najavio da će na samitu NATO u Madridu sledeće nedelje sa saveznicima razgovarati o daljim koracima.

"Ne plašim se", rekao je Bajden odgovarajući na pitanje o potencijalu za raskol među evropskim saveznicima po pitanju sukoba u Ukrajini.

"Mislim da će u nekom momentu ovo postati kao neka igra čekanja. Koliko će Rusi moći da izdrže i koliko će Evropa biti spremna da izdrži", rekao je Bajden.

On je rekao da će to biti jedna od tema o kojoj će se razgovarati na samitu u Španiji, prenosi CNN.

Bajden u subotu kreće na samit G7 u Nemačkoj, nakon čega sledi samit NATO u Madridu.

izvor

[Dreadnought]

Predsednik Finske sumnja da će se spor sa Turskom oko NATO rešiti do samita


Finski predsednik Sauli Niniste izjavio je da sumnja da će spor sa Turskom oko ulaska Finske i Švedske u NATO biti rešen pre samita u Madridu sledeće nedelje.

Govoreći na konferenciji za novinare sa predsednikom parlamenta EU Robertom Metsolom, Niiniste je rekao da je napredak postignut i pregovorima dve zemlje, čak i ako Turska ne promeni svoj stav.

Švedska i Finska podnele su zahtev za članstvo u vojnom savezu sredinom maja. Turska je trenutno jedina članica NATO koja je blokirala početak procesa pridruživanja dve zemlje.

Ankara svoj stav opravdava time da Finska i Švedska podržavaju „terorističke organizacije“ kao što je zabranjena Kurdistanska radnička partija (PKK).

izvor

[Dreadnought]

Fon der Lajen: Turska dalje od EU nego pre nekoliko decenija


Današnja Turska je dalje od EU nego što je bila pre decenijama kada je podnela zahtev za pridruživanje bloku, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u intervjuu objavljenom u utorak.

Španski novinski sajt elDiario.es je u ponedeljak pitao Fon der Lajen o izgledima Ankare da se konačno pridruži evropskom bloku.

Ona je odgovorila: „Nema napretka i dovoljno je. Tako da je u rukama Turske da promeni nešto u vezi sa tim.“

„Proces pristupanja je fleksibilan do te mere da u velikoj meri zavisi od razvoja zemlje koja podnosi zahtev“, rekla je fon der Lajen.

Turska je zvanično podnela zahtev za pridruživanje EU 1987. i proglašena je kvalifikovanom za članstvo 1999. Ali pregovori su zaustavljeni početkom 2000-ih, prvobitno zbog odbijanja Turske da prizna Republiku Kipar, članicu EU.

Evropski parlament je 2019. godine izglasao prekid pregovora o pristupanju, navodeći zabrinutost zbog stanja ljudskih prava u Turskoj.

Turski zvaničnici su godinama ponavljali da je Ankara i dalje odlučna da se jednog dana pridruži EU. „Cenimo napore da Ukrajina dobije članstvo u EU. Ali pitam članice EU: Zašto vas zabrinjava članstvo Turske u EU? Predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je u martu. Zamolio je Brisel da Turskoj priušti „istu osetljivost“ koju je pokazao Kijevu.

izvor

[Dreadnought]

Britanci odbili da izdaju vize ruskoj delegaciji Parlamentarne skupštine OEBS-a


Velika Britanija je odbila da izda vize članovima ruske delegacije Parlamentarne skupštine OEBS-a za učešće na julskoj sednici. Rusija neće priznati odluke zasedanja na kojem ne može da učestvuje, izjavio je prvi zamenik šefa komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Vladimir Džabarov.

„Dobili smo drzak odgovor da Vlada Velike Britanije – doslovno – ne može da izda vize članovima ruske delegacije Parlamentarne skupštine OEBS-a kakav god da je cilj njihove posete toj zemlji“, rekao je Džabarov i dodao da Rusija smatra da nije svrsishodno da istupa iz Parlamentarne skupštine OEBS-a.

Prema njegovim rečima, odluka da se ruskoj delegaciji onemogući učešće na sednici na najozbiljniji način podriva autoritet kako samog skupa, tako i cele organizacije.

„Nijednu odluku koja bude doneta bez našeg prisustva, uključujući i završnu deklaraciju, nećemo priznati kao legitimnu“, naglasio je Džabarov.


Matvijenko: Odluka Britanaca je bezakonje

Predsednica Saveta Federacije Valentina Matvijenko ocenila je da odbijanje Velike Britanije da izda vize ruskoj delegaciji predstavlja bezakonje.

„Potrebno je postići zabranu održavanja sednica Parlamentarne skupštine OEBS-a u onim zemljama u kojima je ograničen pristup svim članicama organizacije“, istakla je Matvijenkova.

Dvadeset deveta godišnja sednica Parlamentarne skupštine OEBS-a održava se od 2. do 6. jula u britanskom gradu Birmingemu.

izvor

[Dreadnought]

Južna Koreja planira uspostavljanje stalne delegacije pri NATO-u u Briselu


Vlasti Južne Koreje saopštile su da planiraju uspostavljanje stalne delegaciju pri NATO-u u Briselu.

Oni su to saopštili u trenutku kada se Seul zalaže za jačanje partnerstva sa alijnsom i preuzimanje veće uloge na globalnoj sceni, prenosi Rojters.

U obraćanju novinarima povodom planiranog prisustva predsednika Jun Suk -jeola na samitu Severnoatlantskog saveza ovog meseca u Madridu, savetnik za nacionalnu bezbednost Kim Sung-han sopštio je da će Seul nastojati da ojača odnose sa članicama NATO-a suočen sa „nepredvidivom“ međunarodnom situacijom.

On je precizirao da, kao deo napora, Južna Koreja razgovara sa NATO-om o razmeni informacija, kombinovanim vežbama i zajedničkim istraživanjima u cilju suprotstavljanja novonastalim bezbednosnim pretnjama, navodi Rojters.

Jun, koji je dužnost predsednika preuzeo u maju, izjavio je da je njegov glavni spoljnopolitički cilj da od Južne Koreje napravi "globalno važnu državu" sa fokusom na promovisanje slobode, mira i prosperiteta na osnovu svojih liberalno-demokratskih vrednosti.

Iako se očekuje da će se NATO samit u Madridu od 29. do 30. juna fokusirati na ukrajinsku krizu, Jun planira da pokrene jačanje međunarodne saradnje protiv nuklearnog programa Severne Koreje, sopštio je bezbednosni zvaničnik Seula.

Kako je rekao, novi predsednik bi takođe mogao da održi trilateralni sastanak sa svojim američkim i japanskim kolegama na marginama samita, a njegovo prisustvo, naglasio je zvaničnik, ne odražava politiku zemlje koja je protiv Kine i Rusije, navodi agencija Jonhap.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je da se na predstojećem samitu očekuje dogovor o paketu podrške Ukrajini koji treba da omogući zemlji da pređe sa starog sovjetskog oružja na standardnu opremu NATO-a.

Južna Koreja planira da na sastanku objavi dodatnu humanitarnu podršku Ukrajini, ali Seul nije razmišljao o pomoći u naoružanju, preneo je Jonhap.

izvor

[Dreadnought]

The Economist ...



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Šolc: "Nemačka oprema vojsku"


Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je danas da se partneri u NATO u istočnoj Evropi mogu osloniti na Nemačku, jer ponovo oprema svoju vojsku.

"U najvećoj evropskoj bezbednosnoj krizi decenijama, Nemačka - najveća ekonomija EU i najmnogoljudnija zemlja preuzima veoma posebnu odgovornost", poručio je Šolc u Parlamentu, prenosi agencija Rojters.

Kako je dodao nemački kancelar, Nemačka preuzima posebnu odgovornost, ne samo zbog sopstvene bezbednosti, već i zbog bezbednosti svojih saveznika.


"To je sada neophodno"

Odluka Nemačke da Ukrajini šalje oružje je bila dalekosežna ali ispravna, izjavio je kancelar Olaf Šolc.

"To je sada neophodno," rekao je Šolc u utorak uveče dodajući da isporuke naoružanja građani Nemačke podržavaju.

Skoro četiri meseca otkako je počeo rat, u Ukrajinu su iz Nemačke stigle prve isporuke teškog naoružanja - i to sedam oklopnih haubica 2000, najmodernija artiljerija koju koristi nemačka vojska. Rusija mora da prekine rat, a Ukrajina mora da bude slobodna, rekao je nemački kancelar. "Sve što radimo je usmereno ka tom cilju," objasnio je Šolc na jednom okupljanju poslanika njegove Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD).

Šolcova vlada je, kad je počeo rat, odlučila i da osnuje poseban fond za modernizaciju nemačke vojske. Za to je bilo potrebno promeniti ustav jer taj fond od 100 milijardi evra treba da se finansira isključivo kreditima. Ustav je promenila neophodna dvotrećinska većina u parlamentu - poslanici partija vladajuće koalicije i opozicionih demohrišćana. Šolc je rekao da nije bilo sigurno da će osnivanje fonda za Bundesver uspeti i da je odluka bila politički veoma riskantna. "Bundesver je veoma, veoma mnogo godina bio zapostavljen," dodao je kancelar.

Kad pogledate koliko je potrebno municije, rezervnih delova i drugih narudžbi, moralo se znati "da je još ranije trebalo da se uradi mnogo više." I sada se to dešava, rekao je, sa vladom koju vode socijaldemokrate. Kada je Rusija napala Ukrajinu, Šolc je u govoru u Bundestagu rekao da se dogodila promena epohe. To je bio uvod u masivno naoružavanje Bundesvera. SPD ističe da se nemačka spoljna i bezbednosna politika menja. Nemačka na međunarodnoj pozornici sada treba da se postavi kao jedna od vodećih sila, rekao je u utorak predsednik stranke Lars Klingbajl (Klingbeil).

izvor

[Dreadnought]

NATO želi da se Švedska i Finska brzo pridruže, ali ne garantuje


Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg pozvao je Finsku i Švedsku da se priključe vojnom savezu „u bliskoj budućnosti“, ali je upozorio da „ne može da garantuje“ brzi rok.

On je to izjavio na događaju koji je organizovao Politiko, piše „Evropska istina“.

Generalni sekretar NATO je rekao da iako pregovori sa Turskom, koja blokira pristupanje dve zemlje, još uvek traju, rešenje još nije pronađeno, manje od nedelju dana pre samita u Madridu.

„Moj cilj je i dalje da osiguram da se uskoro mogu pridružiti. Ne mogu da garantujem, ali kažem da je to i dalje moj cilj“, rekao je Stoltenberg.

Za odluku o prijemu nove zemlje u NATO potrebno je odobrenje svih 30 saveznika. Turska se usprotivila tvrdnjama Švedske i Finske, optužujući obe zemlje da podržavaju kurdske grupe koje smatra teroristima.

„Ovo nije prvi put da vidimo da se jedan ili više saveznika ne slažu sa drugima“, rekao je Stoltenberg, optimizujući da protivljenje Ankare neće sprečiti Helsinki i Stokholm da se na kraju pridruže.

Prema izveštajima medija, Ankara je ranije odbila ponudu NATO-a da učestvuje u tripartitnim pregovorima sa Švedskom i Finskom kako bi se razgovaralo o njihovom pristupanju.

Švedska i Finska su u maju podnele zahtev za ulazak u NATO. Svih 30 država članica mora da pristane na pridruživanje, ali Turska preti da će staviti veto.

Istovremeno, Finska je odbila da ispuni uslov Ankare za ulazak u NATO – da Turskoj izruči ljude koje turska vlada optužuje za veze sa teroristima.

izvor

[Dreadnought]

Litvanija mora da poveća izdvajanja za odbranu na tri odsto BDP-a


Litvanija mora da poveća izdvajanja za odbranu na tri odsto BDP-a kako bi mogla da smesti mnogo veći broj NATO trupa, izjavio je predsednik Gitanas Nauseda.

On je to kazao uoči samita NATO-a na kojem će se govoriti o načinima na koje bi alijansa mogla da se suprotstavi rastućim bezbednosnim pretnjama nakon ruskih vojnih akcija u Ukrajini.

Nauseda je u intervjuu Rojtersu ove nedelje istakao da se nada da će Litvanija moći da primi na svoju teritoriju brigadu NATO trupa do 2027. godine, ali i da će to biti moguće samo ako potroši stotine miliona evra na razvoj smeštajnih vojnih objekata.

"Što se tiče infrastrukture, nismo spremni da rasporedimo jedinicu veličine brigade u Litvaniji, jer ovde nema smeštajne infrastrukture. Nadam se da ćemo do 2027. biti spremni. Reč je o stotinama miliona evra za tu namenu, a to znači izdvajanja u visini od tri odsto BDP-a", naveo je Nauseda, prenosi Rojters.

Zemlje članice NATO-a nisu složne kad je u pitanju raspoređivanje trupa i dodatnog naoružanja, a države u blizini Rusije traže veće prisustvo NATO snaga na svom tlu, iako im često nedostaje infrastruktura da ih prihvate, ocenjuje britanska agencija.

Nemačka sada komanduje odredom NATO-a od oko 1.700 vojnika u Litvaniji, koji je pojačan neposredno posle početka sukoba u Ukrajini, a uoči samita NATO koji će se održati sledeće nedelje u Madridu Berlin se složio da pripremi borbeno spremnu brigadu sa oko 3.000 vojnika koji bi mogli brzo da budu raspoređeni u Litvaniji, ako to bude potrebno, prenosi Rojters.


izvor

[Dreadnought]

Stoltenberg: Članice NATO će na predstojećem samitu dogovoriti sveobuhvatan paket pomoći Ukrajini


Države članice NATO će iduće nedelje na samitu u Madridu dogovoriti sveobuhvatan paket pomoći Ukrajini, izjavio je generalni sekretar te alijanse Jens Stoltenberg u intervjuu objavljenom danas u španskom listu El Pais.

„Samit u Madridu će biti odlučujući i transformativan za NATO. Ovo će biti istorijski događaj zato što se 30 saveznika okuplja tokom najveće bezbednosne krize u Evropi od kraja Drugog svetskog rata“, rekao je on.

Sastanak NATO-a na nivou šefova država i vlada održaće se od 28. do 30. juna u španskoj prestonici.


izvor