Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

Erdogan: Ankara nije videla nikakvu "opipljivu inicijativu Švedske"



Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan preneo je švedskoj premijerki Magdalena Anderson da Ankara nije videla nikakvu "opipljivu inicijativu Švedske".

Time bi se rešila njena zabrinutost zbog želje Stokholma da se pridruži NATO, saopšteno je danas iz Erdoganovog kabineta.

Erdogan je tokom telefonskog razgovora zatražio da se Švedska obaveže i promeni stav u svom odnosu prema terorizmu, prenosi AP.

Švedska i Finska u maju su predale zahteve za članstvo u NATO, nakon napada Rusije na Ukrajinu.

Turska, koja je članica NATO, do sada je blokirala njihove prijave jer smatra da ove dve zemlje imaju previše blag stav prema organizacijama poput Radničke partije Kurdistana, koja je vodila 38-ogodišnju pobunu protiv Turske, tokom koje je desetine hiljada ljudi stradalo.

Ankara tvrdi da Švedska i Finska kriju članove Radničke partije Kurdistana, kao i osobe koje su povezane sa nauspelim pokušajem puča u Turskoj 2016. godine i traži od ove dve države da odobre zahteve za izručenje osoba, koje se traže u Turskoj.


izvor

[Dreadnought]

"Neophodno je razvejati sumnje koje bi mogla da ima Turska"


Komentarišući eventualno stupanje Švedske i Finske u NATO  šef španske diplomatije Hose Manuel Albares je podsetio da ta odluka treba da bude doneta jednoglasno.

„Neophodno je razvejati sumnje koje bi mogla da ima Turska. Nadam se da ćemo uskoro moći da usaglasimo stavove i da će te zemlje biti primljene u NATO jednoglasnom odlukom“, rekao je Albares.

On je dodao da dijalog o članstvu Švedske i Finske u NATO-u za sada protiče kako treba.

Samit NATO-a se održava od 28. do 30. juna u Madridu. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg je izjavio da će učesnici susreta objaviti da Rusija više nije partner NATO-a nego „pretnja svetu i stabilnosti“. Očekuje se da će lideri NATO-a objaviti odluku o razmeštanju novih snaga u Evropi, kao i da će odobriti novi paket vojne pomoći Ukrajini.

izvor

[Dreadnought]

NATO spreman: Sledi udvostručenje trupa na istoku Evrope?


NATO bi na predstojećem samitu koji će biti održan od 28. juna mogao da donese odluku o najvećem razmeštanju vojnih snaga još od završetka "Hladnog rata".

Prema pisanju lista "Pais", saveznici u NATO-u su spremni da se uključe u intezivnu trku u naoružanju, kako bi pretvorili istočnu Evropu u utvrđenje s hiljadama vojnika i velikom količinom vojne opreme.

Alijansa namerava da da do znanja da je u stanju borbene gotovosti i da je spremna da odgovori na agresiju protiv bilo koje države-članice, navodi list.

NATO na samitu u Madridu namerava da podstakne povećanje vojnih budžeta saveznika. Izvori lista navode da pojedine zemlje žele da umesto sadašnjeg prisustva na istočnom boku Alijanse, koje je zasnovano na borbenim grupama, uvedu brigade.

U ovom trenutku formacije NATO-a imaju oko hiljadu do 1.600 vojnika, dok bi formiranje brigada podrazumevalo najmanje dva puta veći broj vojnika, a to podrazumeva i opremanje tih formacija novijim naoružanjem.

Kako piše list, pojedini saveznici čak postavljaju pitanje o razmeštanju divizija pod komandom generala, što podrazumeva prisustvo do 15.000 vojnika.

Tokom samita u Madridu biće usvojena nova strateška koncepcija NATO-a.

Prema informacijama izvora lista, taj dokument će okončati veze s Moskvom. Rusija će biti označena kao direktna pretnja u tom dokumentu, a što se tiče Kine, evropski saveznici se zalažu za to da se ne pojačava napetost u odnosima s Pekingom. Kina neće biti označena kao pretnja, nego kao geostrateški i sistemski izazov.


izvor

[Dreadnought]

Poljska traži NATO brigadnu grupu na svojoj teritoriji


Poljska nastoji da dodatno poveća prisustvo NATO-a na svojoj teritoriji, rekao je ministar odbrane Mariusz Blaszczak. Varšava želi grupu brigada pored trupa koje su tamo već stacionirane, rekao je on za Polska tajms u intervjuu objavljenom u subotu.

Bezbednost istočnog krila NATO-a zahteva „posebnu pažnju već duže vreme“, rekao je Blaščak, koji je i zamenik poljskog premijera. On je takođe otkrio da se formiraju četiri nove bataljonske grupe koje će biti poslate u region i potencijalno delovati na teritoriji koja se proteže „od Baltičkog do Crnog mora“. Ministar, međutim, smatra da je potrebno dodatno pojačanje.

„Mogu da potvrdim da se zalažemo za raspoređivanje grupe brigada u Poljskoj u okviru NATO struktura“, rekao je on. On je takođe pohvalio SAD, rekavši da Poljska godinama ugošćuje sve veći broj američkih vojnika i da je „održavanje ovog stalnog prisustva jedan od mojih prioriteta“.

Prema Blaščaku, SAD su „vodeća država u borbenoj grupi NATO“ u Poljskoj i pomažu u razvoju „komandnih struktura poljskih kopnenih snaga“ na osnovu bilateralnih sporazuma. Varšava je najveći domaćin NATO trupa na istočnom krilu bloka, dodao je on.

Poljska ne planira da se za bezbednost oslanja samo na strane trupe, već želi da poveća broj sopstvenih oružanih snaga na 300.000, rekao je ministar. Prema izveštaju britanskog istraživačkog centra IISS, 2021. godine, Oružane snage Poljske su uključivale 114.050 aktivnih pripadnika.

Nacija takođe nastoji da poveća potrošnju za odbranu na 3% BDP-a sledeće godine – sa sadašnjih 2,4%, rekao je Blaščak. On je takođe izrazio nadu da će tekući sukob u Ukrajini dovesti do toga da druge nacije povećaju izdatke za odbranu.

Ruska vojna operacija u Ukrajini izazvala je pozive članica NATO-a da drastično povećaju vojno prisustvo bloka na svom istočnom krilu. Letonija, Litvanija i Estonija su zahtevale da se divizije NATO-a pošalju u njihove zemlje kako bi odvratile potencijalne pretnje od Rusije.

Region je već bio domaćin oko 5.000 multinacionalnih vojnika pre ruskog napada na Ukrajinu u februaru, ali su tri zemlje tražile između 15.000 i 50.000 vojnika ukupno. Sredinom juna Rojters je izvestio, pozivajući se na diplomate i visoke zvaničnike iz vodećih zemalja NATO-a, da baltičke države neće dobiti traženo povećanje.

Blok je zakazan za veliki sastanak u Madridu krajem juna, na kojem se očekuje da će Letonija, Litvanija i Estonija ponovo pokrenuti to pitanje. Druge članice NATO-a se navodno zalažu za manje prisustvo i umesto toga podržavaju pružanje dodatnih obaveštajnih sredstava baltičkim državama.

izvor

[Dreadnought]

Erdogan: Nema napretka o ulasku Švedske i Finske u NATO


Turski predsednik kaže da još očekuje da će Švedska i Finska ‘promeniti svoj stav’ o PKK.

Švedska i Finska tek treba dapreduzmu “konkretne i iskrene” korake da se ublaži zabrinutost Turske pre njihovog predloženog ulaska u NATO, rekao je turski predsednik Redžep Tajp Erdogan glavnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu u telefonskom razgovoru.

Erdoganove izjave usledile su manje od sedam dana do samita lidera NATO-a u Madridu, prenosi Hina, pozivajući se na agenciju dpa.


izvor

[Dreadnought]

Uoči NATO samita Erdogan sa liderima Švedske i Finske


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan prisustvovaće sastaće se u utorak sa liderima Švedske i Finske, uoči NATO samita u Madridu, izjavio je danas portparol turskog predsednika Ibrahim Kalin.

Finska i Švedska su podnele zahtev za članstvo u NATO kao odgovor na napad Rusije na Ukrajinu, podseća Rojters, ali njihove kandidature su suočene sa protivljenjem Ankare zbog, kako se navodi, podrške kurdskim militantima i embarga na oružje uvedenog Turskoj.


izvor

[Dreadnought]

Alijansa namerava da drastično pojača brojčano stanje jedinica za brze odgovore


Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio da Alijansa namerava da drastično pojača brojčano stanje jedinica za brze odgovore.

Prema njegovim rečima, broj ljudstva u tim jedinicama zaduženim za hitne reakcije biće 300.000.

"Transofmisaćemo NATO jedinice za brze odgovore i povećati brojčano stanje u tim jedinicama za hitne reakcije na 300.000", rekao je Stoltenberg novinarima, uoči samite Alijanse u Madridu.

NATO snage za brze odgovore trenutno, kako prenosi Raša tudej, broje 40.000 ljudi.

Stoltenberg je takođe rekao i da NATO ima plan da ojača i protivvazdušnu odbranu, kao i da znatno podigne nivo vojne snabdevenosti.


izvor

[Dreadnought]

Samit NATO; "Na stolu" – novi strateški koncept


Samit NATO u Madridu koji počinje sutra i traje do 30. juna.

Očekuje se da jedna od glavnih tema bude novi strateški koncept koji bi definisao Rusiju kao direktnu bezbednosnu opasnost za Alijansu.

Kako navodi Rojters, samit će biti održan u kljucnom trenutku za Alijansu posle neuspeha u Avganistanu i unutrašnjih neslaganja tokom ere bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, koji je pretio da će povući Vašington iz NATO.

Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg, uoči samita u Madridu, izjavio je da će NATO povećati broj vojnika u visokoj pripravnosti sa oko 40.000 na više od 300.000.

Taj potez je deo nastojanja NATO da satvori novu strukturu snaga u okviru koje će nacionalne trupe biti u različitim nivoima pripravnosti, tako da Alijansa ima više vojnika u visokoj pripravnosti spremnih da deluju u kratkom roku u slučaju krize.

Gereralni sekretar NATO je rekao da očekuje da se na predstoječhem samitu NATO u Madridu usvojiti "novi strateški koncept" koji će "jasno definisati Rusiju kao najvažnju i direktnu bezbednosnu opasnost" Alijanse.

Stoltenberg je ocenio da je Rusija "odustala od partnerstva i dijaloga" koji je NATO "godinama pokušavao da uspostavi", a da je "brutalna invazija na Ukrajinu i otvoreno kršenje međunarodnog prava i poptpisanih sporazuma NATO i Rusije", samo jedan od primera takvog ponašanja Moskve.

On je dodao da je potrebno sa Moskovom ostaviti "otvorene linije komunukacuje" da bi se sprečili incidenti i kazao da se u budućnosti nada "nekoj vrsti zajedničkih napora u oblasti kontriole naoružanja" između Rusije i NATO.

Februarski napad Rusije na Ukrajinu izazvao je geopolitičku promenu, što je navelo nekada neutralne zemlje Finsku i Švedsku da podnesu zahtev za ulazak u NATO, međutim, Turska testira jedinstvo alijanse, ljuta zbog podrške Helsinkija i Stokholma kurdskim ekstremistima i embargu na oružje Ankari.

Turska zahteva da Švedska i Finska odobre zahteve za izručenje osoba koje traže turske vlasti.

Lideri NATO će na samitu pozvati turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da omogući Finskoj i Švedskoj, koje će biti prisutne na samitu, da se pridruže tom vojnom savezu.

Stoltenberg je rekao da su se predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, predsednik Finske Sauli Ninisto i švedska premijerka Magdalena Anderson dogovorili da se sastanu na marginama samita.

"Naporno smo radili otkako su Finska i Švedska podnele zahtev za članstvo kako bismo osigurali da se što pre učlane u Alijansu", kazao je Stoltenberg i dodao da neće davati obećanja, ali da se aktivno radi na tome da se obezbedi napredak jer su prijave Finske i Švedske za ulazak u NATO istorijske.

Lideri NATO se, takođe, nadaju da će biti postignut dogovor o pružanju veće vojne pomoći Ukrajini, poveća zajednička potrošnja za odbranu, učvrsti rešenost da se uhvate u koštac sa kineskim vojnim usponom i stave više vojnika u pripravnost za odbranu na Baltiku.

Španija, čiji će kralj Felipe Šesti biti domaćin vecere za lidere NATO, takođe, se zalaže za veći fokus Alijanse na južnom krilu kako bi se pozabavio migracijama i militantnim grupama u afričkom regionu Sahel.

Očekuje se da će lideri Australije, Novog Zelanda, Japana i Južne Koreje prisustvovati delu samita, što je deo šire američke strategije za snažnije prisustvo Zapada u Indo-pacifičkom regionu u cilju suprotstavljanja Kini.

Iako su se britanski i američki zvaničnici izjasnili protiv zahteva baltičkih država o raspoređivanju stalnih multinacionalnih snaga u regionu, na samitu će verovatno biti postignut kompromis o obezveđivanju vojnika u visokoj pripravnosti.

Nemačka je već saopštila da će obezbediti veći broj vojnika spremnih za odbranu Litvanije ako Rusija pokuša da zauzme teritoriju NATO, očekuje se da će Britanija učiniti isto za Estoniju, dok Letonija traži od Kanade da im pošalju dodatni broj vojnika.


izvor

[Dreadnought]

Erdogan tvrdi i dokazaće – "Licemerje"


Turski predsednik Erdogan rekao je da namerava da iskoristi samit NATO kako bi dokumentovano dokazao da su Finska i Švedska licemerne u borbi protiv terorizma.

On je rekao da delegacija Turske ide u Španiju na samit NATO kako bi učinila sve što je potrebno u skladu sa pravima i interesima njegove zemlje, prenosi Tas s.

"Mi ćemo preneti nasim kolegama dokumentovane informacije o licemerju iskazanom u vezi sa terorističkim organizacijama kao sto su Kurdistanska radnicka partija, Snaga narodne samoodbrane, organizacija Fetulah", rekao je Erdogan.

Dodao je da o aktivnostima grupa koje je Ankara označila kao terorističke postoje dokumenti, informacije i fotografije.


izvor

[Dreadnought]

Većina Finaca protiv ustupaka Turske članstvu u NATO-u su ankete


Većina građana Finske podržava članstvo te zemlje u NATO-u i smatra da ne bi trebalo da menja svoje zakonodavstvo kako bi ispunila zahteve Turske, koja blokira pristupanje Alijansi, svedoče ankete sociološke kompanije Kantar i publikacije Helsingin Sanomat.

79 odsto ispitanika je reklo da podržava članstvo Finske u NATO – novi rekord, dok je samo 11 odsto protiv, još 10 odsto je neodlučno.

Na pitanje da li Finska treba da izađe u susret zahtevima Turske kada je reč o „promeni zakona ili odstupanju od principa“, ogromna većina (70 odsto) usprotivila se tome.

Samo 14 odsto smatra prihvatljivim da se učini ustupcima Turskoj radi deblokade pristupanja Alijansi, preostalih 16 odsto se nije opredelilo za odgovor.
Francuska o protivljenju Turske proširenju NATO-a: „Da li Ankara želi da ojača Alijansu ili je protiv?

Napominje se da je podrška članstvu Finske u NATO podjednako visoka među svim starosnim i imovinskim grupama, kao i po partijskoj liniji.

Istraživanje je sprovedeno onlajn tokom 20-22. juna i obuhvatilo je uzorak od 1.003 ispitanika starosti od 18-79 godina. Greška merenja je oko 3,1%.

Švedska i Finska su u maju podnele zahtev za ulazak u NATO. Svih 30 država članica mora da pristane na pridruživanje, ali Turska preti da će staviti veto.

Turska pokušava da uspori proces ulaska Finske i Švedske u NATO jer smatra da te zemlje štite „teroriste“. Ona kao takve vidi članove Radničke partije Kurdistana i Gulenovog pokreta (FETO).

Ranije se saznalo da je Finska odbila da ispuni uslov Ankare za ulazak u NATO – da Turskoj izruči ljude koje turska vlada optužuje za veze sa teroristima.


izvor