Vijesti NATO-OTAN

[Prvačić]

Finska i Švedska su pozvane u NATO, ali do punopravnog članstva ima još koraka. Da bi turski parlament raktifikovao njihovo pristupanje moraće da ispune turske zahtjeve, koji vjerovatno podrazumijevaju i izručenja. Druga opcija je da čekaju izbore u Turskoj i nadaju se izbornom porazu Erdogana.
Nebih isključijo da će se čekati izbori, pa ako Erdogan izgubi ući će u NATO bez ispunjavanja turskih zahtjeva. Ako Erdogan pobijedi, vagaće šta da rade, jer do tad će rat u Ukrajini vjerovatno biti završen.

[Dreadnought]

Erdogan pozvao Finsku, Švedsku i NATO: "Ispunite obećanje"


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je danas na samitu NATO-a u Madridu da Švedska i Finska moraju da ispune obećanja koja su dale Turskoj.

Ukoliko ne ispune obećanja koja su dale Turskoj u sporazumu kojim je ukinut veto na njihove kandidature za članstvo u NATO, turski parlament neće ratifikovati taj dokument, saopštio je danas turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Erdogan je naveo da dve nordijske zemlje što pre moraju da sprovedu zakonodavne reforme koje će im omogućiti izručenje 73 terorista, prenosi Rojters.

On je istakao da potpisivanje trilateralnog sporazuma vidi kao priznanje stava Ankare da se terorizam ne može tolerisati i nazvao je to "diplomatskom pobedom" Turske, navodi Rojters.


izvor

[Dreadnought]

"Spremni smo da pošaljemo još vojnika"


Francuska već ima raspoređeno u Rumuniji oko 500 vojnika i sistem protivvazdušne odbrane.

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da se to može pojačati u veoma kratkom roku.

Makron je danas rekao da je ta zemlja spremna da pošalje još vojnika u Rumuniju, ako bude potrebno, u okviru misije NATO-a za jačanje snaga na njenom istočnom krilu posle početka rata u Ukrajini.

On je, govoreći na konferenciji za novinare nakon samita NATO-a u Madridu, rekao da će se finansijska, humanitarna i vojna podrška Francuske Ukrajini nastaviti "koliko god to bude potrebno".


izvor

[Dreadnought]

NATO ulaže milijardu evra u vojna tehnološka istraživanja


NATO će pokrenuti fond za inovacije čiji će budžet biti milijardu evra, kako bi podstakao tehnološka istraživanja u vojne svrhe.

To je izjavio danas generalni sekretar te organizacije Jens Stoltenberg na samitu u Madridu.

Lideri okupljeni na samitu NATO-a u Madridu složili su se da formiraju fond, naveo je Stoltenberg poslednjeg dana sastanka, navodi Rojters.

"Složili smo se da uspostavimo novi fond za inovacije od milijardu evra", istakao je Stoltenberg na konferenciji za novinare.

Multinacionalni fond bi trebalo da okupi vlade, privatni sektor i akademsku zajednicu kako bi ojačao tehnološku prednost NATO-a, saopštila je ta organizacija, navodi britanska agencija.


izvor

[Dreadnought]

 
"Erdoan je dobio ono što je tražio"


Turska, Švedska i Finska su prvog dana samita NATO u Madridu potpisali međusobni memorandum prema kome se Ankara obavezala da će dati zeleno svetlo za članstvo Stokholma i Helsinkija u Severoatlanskoj alijansi.

Zauzvrat, oni će preuzeti puno učešće u ratu protiv Kurdske radničke partije, što znači da borcima i fukncionerima PKK više neće pružati azil i zaštitu i da će neke osobe sa poternice, kao i "guleniste" izručiti Turskoj.

Ovim memorandumom otklonjena je prva prepreka za punopravno članstvo ove dve zemlje u NATO, a sledeća faza je da blok od 30 zemalja u lokalnim parlamentima ratifikuje članstvo Švedske i Finske, sa čime će cela Skandinavija i zona Baltičkog mora biti u alijansi osim manjeg dela ruske teritorije.

Rusija, koja je do sada bila označena kao saveznik, opisana je kao "najznačajnija i direktna pretnja bezbednosti saveznika". Navodi se i da je NATO obećao da nastavi da pruža pomoć Ukrajini i usaglasio paket pomoći za modernizaciju odbrambenog sektora.

Gosti Kurir televizije koji su govorili o ovoj temi bili su Vojislav Lalić, nekadašnji dopisnik Tanjuga u Turskoj i Stevan Ignjatović pilot JAT-a i Er Srbije u penziji.

Rusija je u saopštenju NATO-a opisana kao "najznačajnija i direktna pretnja bezbednosti saveznika". Možemo li očekivati da nakon ovog saopštenja NATO preduzme još neke korake prema Rusiji?

- Turska je i ranije imala probleme sa Stokholmom i Helsinkijem oko terorizma. to su kako oni kažu "kurdski teroristi" koji su tamo našli utočište. Švedska i Finska već duže vreme odbijaju da ih isporuče Turskoj. Isto tako Švedska i Finska su uvele Turskoj sankcije na prodaju oružje, zato što je Turska vojno interevenisala vojno na severu Sirije. Erdoan je dobio ono što je tražio. Erdogan je najveći uspeh postigao time što je ovim potezom uputio poruku drugim NATO zemljama, starijim, čak i onim koji se smatraju zemljama osnivačima. Prošle nedelje je Turska uputila proteste i Nemačkoj, i Italiji, i Francuskoj zato što su dozvolili da Kurdi održe demonstracije na njihovim teritorijama - rekao je Vojislav Lalić, nekadašnji dopisnik Tanjuga u Turskoj.

NATO je obećao da će da nastavi da pruža pomoć Ukrajini i usaglasio paket pomoći za modernizaciju odbrambenog sektora te zemlje. Stoltenberg je izjavio da se NATO sprema za konfrontaciju sa Rusijom od 2014. godine. Međutim, u novom strateškom konceptu navodi se da ova organizacija odbija konfrontaciju sa Moskvom i odbija da se smatra pretnjom za nju.

- Po mom mišljenju došlo je do nagodbe između Erdogana i Putina, između Edogana i NATO pakta, iz prostog razloga što su Rusi blokirani i njima je Turska jedini izlaz u svet, jer ako pogledate avio saobrtaćaj, 90% letova se obavlja od Turske ka Moskvi. Rusi imaju izlaz preko Ankare, odnosno preko Istanbula za Daleki i Bliski istok, prema Africi. Erdogan za sada neće blokirati moreuze i neće sprečiti rusku flotu ako bude zatrebalo - rekao je Jakovljević.


https://www.kurir.rs/planeta/izvor

[Dreadnought]

"NATO treba ubiti, da bi ga spasli"


Portal Politiko objavio je komentar pod naslovom da "NATO treba ubiti da bi se spasao", a u kom se u stvari poziva na reformu Alijanse, jer u njoj "škripi".

Kako prenosi hrvatski Jutarnji list, iaka je upravo završen samit NATO u Madridu, koji su zvaničnici zapadnih zemalja proglasili istorijskim i iako su frcali superlativi, iza te idile međusobnog tapšanja po ramenima i hvaljenja, moglo se videti da je zajedništvo saveza možda dugo čitav kilometar, ali duboko svega centimetar.

To što su vođe zemalja članica Rusiju, koja ugrožava Evropu bar od 2007, proglasile "najznačajnijom i direktnom pretnjom" bezbednosti, miru i stabilnosti evroatlantskog regiona više je isticanje očiglednog nego što je naznaka velike strategije, ocenjuju u Politiku.

I privlačenje Švedske i Finske u Savez, koje je Stoltenberg proglasio postignućem, više je rezultat nečega što bi se pristojno moglo nazvati ucenom od Redžepa Tajipa Erdogana nego uspešne visoke diplomatije s ciljem međusobnog pomaganja u odbrani, pišu u Politiku, navodeći da je turski predsednik te dve države držao "kao taoce" kako bi od Sjedinjenih Država dobio ono što je želeo, nove avione F-16.

Autor na tom portalu se čak pita da li bi Turska uopšte poslala svoju vojsku u slučaju da dođe do ruske invazije na baltičke zemlje. Njihov odgovor je: Teško.

U tekstu se navodi i da članstvo Erdogana i Viktora Orbana u Savezu ne potkopava samo tvrdnje NATO da se radi o zajednici koja deli liberalne vrednosti, već ih i ismejava, a oni nisu jedini koji potkopavaju legitimitet ove alijanse.

Politiko podseća da su samo koju sedmicu pre invazije nemački političari, uključujući ministarku spoljnih poslova Analenu Berbok, zahtevali od SAD da sa nemačke teritorije povuku sve nuklearne bojeve glave. Sada je napad na Ukrajinu doveo do toga da su nemački političari, koji su godinama ignorisali apele Vašingtona da prestanu da “drže na dijeti nemačku vojsku” i počnu da doprinose vojnom savezu, preko noći postali veliki zagovornici Severnoatlanskog saveza.

Ta nova predanost Alijansi, ocenjuju u Politiku, rezultat je straha, a ne uverenja, i lepak koji povezuje Savez nije jedinstvo vizije, već instinkt članica da se sakriju pod američki nuklearni štit. To nije dovoljno da bi Savez održao zajedništvo.

Veliki deo evropske javnosti podeljen je oko toga koliko daleko treba ići u suprotstavljanju Vladimiru Putinu, delimično zato što njihove vlade nisu usaglašene o stepenu ugroženosti celog kontinenta od Rusije.

Ako Ukrajina nastavi gubiti teritorij i ljudske živote jer joj nedostaju sredstva za odbranu, ocenjuju u Politiku, krivac će biti NATO.

Iako je Bajden sada vratio SAD u sedlo NATO, nakon Trampa koji je Ameriku žestoko distancirao od Alijanse, to ne znači da će SAD i dalje NATO videti kao prioritet zbog sopstvenih problema s Kinom, što opet znači da će manje brige voditi o stanju u Evropi.

Zbog toga NATO, kako predlaže Politiko, treba da sprovede radikalnu reformu, prestane da se oslanja isključivo na SAD i potera iz Saveza zemlje članice koje ne poštuju osnovne demokratske norme.

Isto tako, članice koje ne ulažu dovoljno u svoju odbranu, pišu u Politiku, trebalo bi usmeriti da bezbednosne garancije potraže negde drugde, van Saveza.

"U vojnim krugovima, taktika uništenja grada kako bi se spasao jeste kontroverzna. U slučaju NATO druge opcije nema", zaključuju u Politiku.


izvor

[dzumba]

По мом суду самит НАТО-а у Мадриду је осим дефинисања Русије као непријатеља , покушај пре свих САД да НАТО, од "евоатантског" претвори у глобални савез. Њему су присуствовале и Аустралија, Нови Зеланд и Јапан и сва је прилика да ће се на неки начин укључити или везати уз НАТО. Шта више, ценим да је та намера глобализације НАТО-а у коме су најјаче капиталистичке земље (ту нема афричких или азијских сиротињских земаља), уствари главни циљ САД. На тај начин желе да имају све капиталистичке земље уз себе у сукобу са Кином који тек следи.

То што је Русије експлицитно дефинисана као опасност у суштини није ништа нове. И раније сам у дискусијама писао утиске мојих колега са школовања на "Западу" да је Русија и у време добрих односа сматрана за јединог правог противника. На свим већим вежбама које је изводио НАТО,без обзира на "маскирање" супротне старне разним другим симболичким именима, та супротна страна је била Русија.

Ердоган је формално добио нешто, али у суштини неће добити много. То мало ће му ипак бити довољно за унутрашњу употребу и приказивање себе као "победника".  Наиме, то што су Шведска и Финска обећали да ће разумети и прихватити турске интересе и што ће озбиљније третирати курдске сепаратисте и турске дисиденте, чак и да их хапсе, неће бити ни брзо ни лако. Скадинавске земље су земље закона и прописа. Чак и да ухаспе неког од тих које тражи Турска они имају адвокате, право жалбе, ревизије и сл. То су године судских процеса.  Ни Шведска ни Финска никог неће испоручити баш због својих закона, које неће мењати, а који кажу да ако немокм након ииспоруке другој земљи прети нехумано поступање или смртна казна, тај се неће испоручити. Дакле, формално ће бити како Турска тражи, али ће у пракси ППК и друге курдске политичке организације наставити рад и у Шведској и у Финској. А када и једна и друга формално постану чланице НАТО-а Турска их не може избацити због не придржавања договар.

[Prvačić]

@dzumba

Nekada su pored NATO postojali i SEATO i CENTRO pakt. I danas NATO ima posebne odnose sa nekim arapskim državama. Tako da izgleda da se ide na globalizaciju NATO pakta, što prijemom neatlanskih država, što posebnim vezama sa nekim državama.

Da bo Švedska i Finska postale punopravne članice NATO pakta, to mora raktifikovati i Turski parlament. Ako sastav i poslije izbora ostane isti, ne vjerujem da će biti ratifikacije dok turski upravnik zatvora ne izvijesti da su tražena lica smještena u ćelije. Finska  i Švedska mogu birati između svog pravnog sistema i prijema u NATO ili čekati promjenu vlasti u Turskoj.

[Dreadnought]

"Finska i Turska nisu razgovarale o izručenju konkretnih pojedinaca ili grupa"


Finska i Turska nisu razgovarale o izručenju konkretnih pojedinaca ili grupa na samitu NATO-a u Madridu, izjavio finski ministar spoljnih poslova.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan istakao je juče da Finska i Švedska moraju da održe obećanja o izručenjima koja su data tokom pregovora.

U suprotnom, kako je rekao Erdogan, turski parlament neće ratifikovati sporazum o članstvu tih nordijskih zemalja u NATO-u, prenosi Rojters.

Erdogan je na samitu NATO u Madridu izjavio da dve nordijske zemlje što pre moraju da sprovedu zakonodavne reforme koje će im omogućiti izručenje 73 terorista, prenosi Rojters.


izvor

[Dreadnought]

"Samit NATO-a "transformativan i istorijski", opravdao je očekivanja"


Urednik Skaj Njuza Dominic Vaghorn napisao je zanimljivu analizu jučerašnjeg važnog samita NATO-a u Madridu.

Samit NATO-a najavljen je kao "transformativan"“ i "istorijski" i opravdao je očekivanja.

Pregovori nisu bili laki, ali je NATO doživeo najveću promenu u poslednjih nekoliko decenija, smatra Vaghorn.

Podstaknuta ničim izazvanim napadom na Ukrajinu, Alijansa je pretrpela transformaciju na pažljivo planiranom samitu. Pretnja imidžu podeljene Alijanse otklonjena je u poslednjem trenutku sporazumom zahvaljujući kojem je Turska odustala od veta na ulazak Švedske i Finske u NATO.


Svet se drastično promenio u poslednjih 10 godina

Još uvek nije sasvim jasno kolika će cena biti plaćena za turski pristanak, a posebno je upadljivo da bi tu cenu mogli da plate Kurdi, saveznici Zapada koji su bili presudni u borbi protiv Islamske države. Ali izgleda da je Erdogan veoma zadovoljan onim što je dogovoreno, piše urednik Skaj njuza.

NATO je drastično promenio svoj strateški koncept, dokument od 16 stranica koji je poslednji put revidiran 2010. godine. Tada Kinu uopšte nije pominjao, a o Rusiji je govorio kao o "strateškom partneru". Vaghorn primećuje koliko se svet promenio za samo deset godina.

Još jedan ključni zaključak sa samita NATO-a je plan da se dramatično poveća broj NATO trupa u Snagama za brzu akciju sa 40.000 na čak 300.000. Taj plan je i dalje samo želja, ali bi trebalo da transformiše sposobnost NATO-a da brzo reaguje na vanredne situacije.

Hiljade dodatnih vojnika biće raspoređene na istočnom krilu NATO-a. Britanija je saopštila da će angažovati još 1.000 vojnika u odbranu Estonije, iako će oni, pomalo zbunjujuće, biti bazirani u Britaniji, ali bi trebalo da budu spremni za brzu akciju ako se ukaže potreba


Putin će dobiti upravo ono što ne želi

Lideri NATO-a su više puta isticali da će zahvaljujući svemu navedenom Putin dobiti upravo ono što ne želi. Ruski predsednik je pokrenuo rat, tvrde njegove diplomate, delom da bi zaustavio širenje NATO-a. Sada se dešava nešto dijametralno suprotno.

Njegovi najgori strahovi se ostvaruju – još veći NATO, sa novim članicama i više vojnika i naoružanja na ruskim granicama, ističe urednik Skaj njuza.

Ove promene će samo dodatno rasplamsati istorijsku nesigurnost Rusije u pogledu otvorenog zapadnog krila, koji je istorijski bio napadnut od strane potencijalnih okupatora od Napoleona do Hitlera. Ali Putin za to može da krivi samo sebe.

Dve zemlje koje su se ponosile svojom tradicijom neutralnosti, Švedska i Finska, toliko su bile potresene Putinovom agresijom na Ukrajinu da su požurile u NATO. Baltičke zemlje su, videvši šta se desilo sa Ukrajinom, zatražile najkonkretniju odbrambenu pomoć od NATO-a.


Nad Evropom se spušta gvozdena zavesa

Nakon što je godinama gledao Putinu kroz prste, NATO sada veruje da su snaga i odlučnost najbolji način da se obuzda agresivna Rusija.

Nova pozicija NATO-a je verovatno neophodna, ali to neće učiniti sadašnju situaciju manje opasnom. Nad Evropom se spušta nova gvozdena zavesa, potvrdio je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov. Jaz između demokratskog Zapada i autokratskog Istoka se produbljuje, kaže Vaghorn.

Putinovi savetnici mu već duže vreme govore da je NATO sve veća pretnja Rusiji i da je on lično glavna meta. Nijedan potez napravljen na jučerašnjem samitu neće smanjiti njegovu paranoju, naprotiv.

Britanija kaže da sledeća faza sukoba u Ukrajini tek počinje. Zapad planira da pomogne Ukrajini da pređe sa odbrane na napad. Ako zaista želi da istera ruske snage iz Ukrajine, ukrajinskoj vojsci će biti potrebno ne samo mnogo više naoružanja već i transformacija, a za to će biti potrebna dugoročna pomoć Zapada.

Što su Ukrajina i Zapad uspešniji, Putin bi mogao postati opasniji. Diktatori, naime, ne mogu sebi da priušte poraz, zaključuje se u analizi.


izvor