Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

Grin: SAD treba da se povuku iz NATO-a


Vašington bi trebalo da se povuče iz NATO-a umesto da šalje milijarde dolara poreskih obveznika Ukrajini i rizikuje nuklearni rat, smatra republikanska kongresmenka koja je bila veoma kritična prema odgovoru Vašingtona na ukrajinsku krizu.

Predstavnica Džordžije Mardžori Tejlor Grin, snažna pristalica bivšeg predsednika Donalda Trampa, iznela je to u seriji tvitova u četvrtak.

Ukrajina je „novi Irak umotan u lepi mali NATO luk, sa nuklearnim poklonom unutra“, napisala je ona.

„Američki narod ne želi rat sa Rusijom, ali NATO i naši budalasti lideri nas uvlače u jedan. Trebalo bi da se povučemo iz NATO-a.”

Ona je pružanje vojne pomoći Ukrajini, protiv čega je glasala u Kongresu, opisala kao „proksi rat“ protiv Rusije za koji Amerikanci nemaju apetita.

„Primoravati Ukrajinu da se bori sa Rusijom je odvratno, oni su mogli da budu saveznik“, napisala je ona na Tviteru.

Mardžori Tejlor Grin je takođe navela mnoštvo problema za koje smatra da su hitniji za američki narod, od velike inflacije do predoziranja fentanila i rasprostranjenog kriminala. Jedini ljudi koji se bore za sukob sa Rusijom su „oni koji na tome zarađuju“, tvrdi ona.

„Nevladine organizacije, ugovori o odbrani svih vrsta, grantovi, poslovni dogovori, čak i humanitarna pomoć, politički konsultanti i još mnogo toga“, napisala je ona. „Rat je industrija. Smrtonosna profitabilna industrija.“

Huškači rata u Vašingtonu koji traže rat sa Rusijom „trebalo bi sami da se obuče i da se bore protiv nje“, predložila je ona. „Pošaljite svoju decu, a našu ostavite na miru. Platite sami.”

izvor

[Dreadnought]

Zbog rata u Ukrajini, Estonija će revidirati svoje odbrambene planove


Rat u Ukrajini je uneo prilagođavanja u vojne planove Estonije: Ministarstvo odbrane te zemlje saopštilo je da će odbrambeni planovi biti revidirani u skladu sa vojnom taktikom i delovanjem Rusije, prenosi „Evropska istina“ pozivajući se na ERR.

Tokom četiri meseca borbi na teritoriji Ukrajine, Rusija je koristila različite scenarije borbi. Estonska vojska smatra da je danas taktika ruske vojske postala klasična: masivan artiljerijski udar na usku liniju fronta i naknadni prodor pešadijskih jedinica.

„Rusija je uzela u obzir iskustvo borbi u prva dva meseca, gde ofanziva celom širinom fronta nije funkcionisala. Izvukli su određene zaključke. U poslednjih nekoliko nedelja Rusi su koncentrisali svoje artiljerijske jedinice i druge formacije. na uskim mestima na liniji fronta. To smo videli pre svega na primeru Severodonjecka. Kao rezultat toga, ova taktika je ruskim trupama donela lokalne pobede“, rekao je načelnik odeljenja za planiranje Generalštaba Oružanih snaga Estonije Janno Merk. .

U okviru ažuriranih odbrambenih planova, Estonija je već pristala na zajedničku kupovinu sistema protivvazdušne odbrane sa Letonijom – odgovarajući protokol o namerama potpisali su estonski ministar odbrane Kale Laanet i letonski ministar odbrane Artis Pabriks na samitu NATO-a u Madridu.

Osim toga, na samitu NATO-a u Madridu doneta je odluka o slanju dodatnih snaga Alijanse u Estoniju. Tako će Velika Britanija povećati svoj vojni kontingent u Estoniji do veličine brigade, a kao rezultat toga će se u Estoniji formirati čitava divizija NATO trupa.

Kako je saopšteno, premijerka Estonije Kaja Kalas zadovoljna je odlukom Alijanse da zaštiti baltičke države, usvojenom na samitu lidera u Madridu.


izvor

[Dreadnought]

Bajden poslao pisma Kongresu o pristupanju Švedske i Finske NATO-u


Američki predsednik Džo Bajden uputio je relevantnim komitetima Kongresa država pisma sa izveštajima o spremnosti Švedske i Finske za ulazak u NATO, prenosi sajt Bele kuće.

„Podnosim izveštaj o pristupanju Kraljevine Švedske Severnoatlantskom savezu, pripremljen u skladu sa članom 3(2)(E)(ii) Rezolucije o preporuci i saglasnosti za ratifikaciju protokola od Severnoatlantski ugovor iz 1949. o pristupanju Poljske, Mađarske i Češke od 30. aprila 1998.“, pisalo je na sajtu.

Drugo pismo sličnog sadržaja tiče se pristupanja Finske NATO-u.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka strahuje od gubitka moći sa Ukrajinom u EU


Nemačka strahuje da će Berlin, ako Ukrajina postane punopravna članica EU, narušiti njen uticaj u bloku, objavio je u subotu The Daili Telegraph, pozivajući se na visoki diplomatski izvor.

Olaf Šolc, nemački kancelar, očigledno je razgovarao o tome sa liderima EU u Briselu iza zatvorenih vrata. Prema izvoru izdanja, on je pozvao na reviziju sistema sporazuma EU pre nego što se odobri kandidatura Ukrajine za članstvo.

U središtu zabrinutosti je sistem glasanja u EU koji utiče na broj zemalja koje glasaju i njihovu populaciju, što je realnost koja bi Ukrajini dala snažan uticaj unutar bloka. Štaviše, prema analizi nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove, ako bi Kijev ušao u EU, bio bi njena peta članica po veličini, ali i najsiromašnija.

Takođe je moguće da bi Kijev mogao udružiti napore sa Poljskom ili drugim istočno- i centralnoevropskim državama da po strani stavi takve ključne države EU kao što su Nemačka i Francuska.

„Ovim bi se odnos snaga unutar EU pomerio dalje od Nemačke i Francuske više ka Centralnoj i Istočnoj Evropi, gde bi te zemlje, zajedno sa Nordijcima, po prvi put postale veći blok u smislu glasačke moći“, Dr Nikolaj fon Ondarza, iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove, rekao je za Telegraf.

Imajući to na umu, nemački lider navodno ima za cilj da ažurira sistem glasanja u EU na način koji bi zabranio pojavu različitih frakcija moći unutar bloka kako bi dobili dodatna sredstva od svojih bogatih zapadnoevropskih suseda. Prema pisanju lista, Šolc takođe želi da odbaci nacionalni veto.

Krajem juna, EU je Ukrajini dodelila status kandidata, potez koji se naširoko smatra „simboličnim“ gestom usred tekućeg sukoba nacije sa Rusijom.

„To ne znači da će Ukrajina uskoro biti deo Evropske unije. To je višegodišnji proces sa puno reformi koje će biti veoma teške i za nas je veoma važno da damo snažan simbolički signal“, rekao je tada belgijski premijer Aleksandar De Kru.

Francuski predsednik Emanuel Makron je takođe upozorio Kijev da bi članstvo u EU moglo biti još decenijama. Vremenski okvir u velikoj meri zavisi od uslova da Ukrajina mora da sprovede niz ekonomskih, demokratskih i antikorupcijskih reformi.


izvor

[Prvačić]

Bajden poslao pisma Kongresu o pristupanju Švedske i Finske NATO-u


Američki predsednik Džo Bajden uputio je relevantnim komitetima Kongresa država pisma sa izveštajima o spremnosti Švedske i Finske za ulazak u NATO, prenosi sajt Bele kuće.

„Podnosim izveštaj o pristupanju Kraljevine Švedske Severnoatlantskom savezu, pripremljen u skladu sa članom 3(2)(E)(ii) Rezolucije o preporuci i saglasnosti za ratifikaciju protokola od Severnoatlantski ugovor iz 1949. o pristupanju Poljske, Mađarske i Češke od 30. aprila 1998.“, pisalo je na sajtu.

Drugo pismo sličnog sadržaja tiče se pristupanja Finske NATO-u.


izvor

Sva ova frka oko pristupanja Švedske i Finske NATO je samo predstava za javnost!

Švedska živi u "vanbračnoj" zajednici sa NATO već sedam decenija (ako pogledamo sve vazdušne i pomorske incidente između nje i SSSR, to se jasno vidi), a Finska najmanje dvije decenije.

Ako NATO posmatramo kao harem, priča bi bila slijedeća.
Pošto neki plejboji (Kina i Rusija) dovode u pitanje njegovu muškost, gazda harema (SAD) je odlučio da oženi dvije dugogodišnje naložnice (Švedsku i Finsku). I time potvrdi da je još muškarčina. Problem je što svaki novi brak moraju da odobre sve zakonite supruge. Jedna zakonita supruga (Turska) ima neraščišćenih računa sa naložnicama i nedaje saglasnost.
Ovo bi bio slikovit prikaz dešavanja sa trenutnim proširenjem NATO. Otud i relativno blaga reakcija Rusije.

[Dreadnought]

Švedska: Nismo ništa obećali


Švedska premijerka Magdalena Anderson demantuje tvrdnje Turske da je obećala deportaciju pojedinaca koje Ankara traži u zamenu da podrži njihov ulazak u NATO.

Uprkos ispitivanju novinara i zabrinutosti među kurdskim i turskim izbeglicama u Švedskoj, Anderson nije želela da kaže da li je Ankari dato takvo obećanje u zamenu da Turska ukine prigovore na članstvo Švedske u NATO-u.

"Osam godina sam ministarka i nikada nisam pričala o onome o čemu se govori u pregovaračkoj sobi", rekla je ona i dodala da je to "trenutno stavlja u prilično tešku situaciju".

U sporazumu koji su Stokholm i Helsinki potpisali na samitu NATO-a u Madridu u utorak, 28. juna dve nordijske zemlje složile su se da "ekspeditivno i temeljno" razmotre turske zahteve za ekstradiciju.

Nije dato nikakvo obećanje da će se ekstradicije zaista izvršiti, a Finska i Švedska su u međuvremenu podsetile da je proces u rukama vlasti i nezavisnih sudova.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan je 30. juna na kraju samita NATO-a rekao da je Švedska dala "obećanje" da će izručiti "73 terorista" i zapretio da će blokirati članstvo u NATO-u ako se obaveze ne ispune.

Anderson, koju su novinari u više navrata danas pitali da potvrdi ili demantuje da je takvo obećanje dato, nije dala konkretan odgovor.

Ona je rekla da će Švedska nastaviti da poštuje domaće i međunarodne zakone, da nijedan švedski državljanin neće biti izručen, kao i da će odluka biti na nezavisnim vlastima i sudovima.

"Ako niste uključeni u terorističke aktivnosti, nema potrebe za brigom", rekla je ona.

Švedska liderka je održala svoju prvu konferenciju za novinare od povratka sa samite NATO-a u Madridu, tokom posete ostrvu Gotland u Baltičkom moru.

Na nedavno održanom NATO samitu u Madridu, potpisan je trilateralni memorandum Finske, Švedske i Turske. Izmedju potpisnika neće biti embarga na oružje, obe nordijske zemlje prestaće da podržavaju YPG/PYD, većinom kurdsku miliciju u Siriji za koju Turska tvrdi da je usko povezana s Kurdistanskom radničkom partijom (PKK).

Kako je najavio generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, Švedska i Finska potpisaće u utorak protokol o pristupanju NATO-u.

Nakon potpisivanja, protokol o pristupanju mora biti ratifikovan u svih 30 država članica Alijanse.

izvor

[Dreadnought]

Fijala: Češka će patrolirati vazdušnim prostorom Slovačke


Češka će od septembra poslati borbene avione da patroliraju vazdušnim prostorom susedne Slovačke, izjavio je češki premijer Petr Fijala.

„Ne vidim tu nikakav problem“, kazao je i dodao da će „vlada to svakako odobriti“, prenosi Radio slobodna Evropa.

Slovačka je ranije zatražila od saveznika iz NATO da patroliraju njenim nebom, nakon što je odlučila da prizemlji sopstvenu flotu borbenih aviona MiG-29 ruske proizvodnje.

Bratislava namerava da pošalje MiG-ove u Ukrajinu kako bi pomogli Kijevu u borbi protiv ruske invazije.


izvor

[Dreadnought]

General Kristofer Kavoli preuzeo dužnost komandanta NATO snaga za Evropu


Američki general Kristofer Kavoli preuzeo je u belgijskom Monsu dužnost Vrhovnog komandanta NATO savezničkih snaga za Evropu od generala Toda Voltersa iz američkog vazduhoplovstva, koji je na toj funkciji bio od 2019. godine, saopštila je pres služba NATO.

Primopredaji dužnosti prisustvovao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je odlazećeg generala Voltersa odlikovao medaljom za zasluge NATO, dok je generalu Kavoliju poželeo dobrodošlicu, uz poruku da na tu funkciju dolazi u vreme „prekretnice za transatlantsku bezbednost“.

„Tu prekretnicu obeležila je rastuća strateška konkurencija i povratak brutalnog sukoba u Evropu“, rekao je Stoltenberg Kavoliju i dodao da je uveren da će nastaviti da služiti NATO sa istom posvećenošću kakvu je oduvek pokazivao.

Govoreći o Kavolijevoj tridesetpetogodišnjoj vojnoj karijeri, podsetio je da se protezala na čitav svet, od Bosne i Hercegovine do Iraka, Avganistana i Vašingtona.

„U poslednje vreme, kao komandant američke vojske u Evropi i Africi, nadgledali ste najveće pojačanje američkog prisustva u Evropi decenijama, sa više od 100.000 vojnika“, rekao je Stoltenberg.

Saveznička komanda za operacije je odgovorna za planiranje i izvođenje svih NATO operacija. General Kavoli je 20. vrhovni komandant savezničkih snaga za Evropu (SACEUR). Prvi koji je obavljao tu funkciju bio je general Dvajt D. Ajzenhauer, kasnije 34. predsednik SAD.


izvor

[Dreadnought]

Finska i Švedska su završile pregovore o ulasku u NATO


Severnoatlantski savez je završio pregovore sa Švedskom i Finskom o njihovom pristupanju.

„Finska i Švedska su završile pristupne pregovore u sedištu NATO-a u Briselu, kako su se dogovorili lideri zemalja na samitu u Madridu prošle nedelje. Obe zemlje su zvanično potvrdile želju i sposobnost da ispune svoje političke, pravne i vojne obaveze kao članice NATO-a“, navodi se u saopštenju.

Delegaciju Finske predvodili su ministar spoljnih poslova Peka Haavisto i ministar odbrane Anti Kaikonen, Švedske – ministarka inostranih poslova En Linde.

Kako se navodi, u utorak, 5. jula, zemlje će potpisati pristupne protokole. Oni će zatim biti prosleđeni svim zemljama članicama na ratifikaciju u skladu sa njihovim nacionalnim zakonima.

Podsetimo, Finska i Švedska su 18. maja zajedno podnele istorijske prijave za ulazak u NATO. Za Finsku se završava mnogo decenija, a za Švedsku – oko 200 godina neutralnosti.

Odluka da se obe zemlje prihvate već na junskom samitu u Madridu do poslednjeg je bila dovedena u pitanje zbog veta Turske.


izvor

[Dreadnought]

Letonija: Uslovna kazna penzioneru koji je poželeo „uspešno uništavanje” Ukrajinaca


Sud predgrađa Rige odobrio je dogovor sa istragom penzionera koji je optužen za podsticanje etničkog neprijateljstva zbog komentara na internetu u kojem je Rusiji poželeo „uspešno uništavanje“ Ukrajinaca, prenosi „Evropska istina“ pozivajući se na Delfi.

Generalno tužilaštvo Letonije potvrdilo je da je optuženi priznao krivicu i ušao u dogovor sa istragom. Osuđen je na uslovnu kaznu zatvora u trajanju od tri meseca i jedan dan sa rokom provere od šest meseci.

Napominje se da je penzioner dao komentar na jednom od internet sajtova ispod članka o ratu Rusije protiv Ukrajine. Kancelarija komesara za ljudska prava Letonije priznala je da je komentar bio govor mržnje.

Slučaj je istraživala Služba državne bezbednosti. Od 10. juna, navodno je pokrenulo najmanje 19 krivičnih postupaka i još četiri policijska postupka za govor mržnje.

Većina ovih slučajeva se odnosi na agresivne akcije protiv Ukrajine i njenog naroda.

Podsetimo, ranije je u Letoniji policija suspendovala sa posla cimera čoveka koji je u maju napao učesnika demonstracija sa zastavom Ukrajine.


izvor