Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

Švedska i Finska potpisale protokol o pristupanju NATO


U sedištu NATO u Briselu potpisan je protokol o pristupanju Švedske i Finske Alijansi čime započinje formalni proces ratifikacije. Ambasadori NATO potpisali su protokol o pristupanju dve zemlje u prisustvu šefova diplomatije Peke Havista i An Linde.

„Ovo je istorijski trenutak za Finsku, Švedsku i NATO. Sa 32 zemlje bićemo jači i naši građani sigurniji pred najvećom bezbednosnom krizom u poslednjih nekoliko decenija“, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i dodao da vrata NATO-a ostaju otvorena za evropske demokratije koje su spremne da daju doprinos zajedničkoj bezbednosti.

Protokol o pristupanju mora biti ratifikovan u svih 30 država članica NATO-a. Svaka od njih ima različite pravne procedure i moguće je da će do konačnog pristupanja nove dve članice proći i nekoliko mesec.


izvor

[Dreadnought]

Kanada prva ratifikovala


Kanada je u utorak prva formalno ratifikovala protokole o pristupanju Finske i Švedske NATO-u, u okviru ubrzanog procesa koji je okončan nakon što su članice podržale proširenje Alijanse.


izvor

[Dreadnought]

Ne znam kako mogu dve zemlje da budu prve, ali eto ...


...



Island prvi ratifikovao članstvo Finske i Švedske u NATO-u


Island je prva zemlja NATO-a koja je ratifikovala članstvo Finske i Švedske u Alijansi, pošto je u junu islandski parlament unapred dao saglasnost, preneo je finski portal javnog servise Ile.

Nakon što je islandski predsednik Gudni Torlacijus Johaneson stavio potpis u sredu, ratifikacioni dokumenti su poslati američkom Stejt departmentu, preneo je Interfaks.

Odluku o ratifikaciji protokola Severnoatlantskog ugovora o pristupanju Finske i Švedske danas bi trebalo da donese estonski parlament.

Stalni predstavnici zemalja članica NATO-a potpisali su u utorak u Briselu protokol o pristupanju, a nakon potpisivanja, članice Alijanse moraju da ratifikuju protokol u skladu sa svojim zakonodavstvom.


izvor

[Dreadnought]

Turska: Obnovili smo zahteve Švedskoj i Finskoj o izručenju terorista


Turski ministar pravde Bekir Bozdag izjavio je danas da je ta zemlja obnovila zahteve Švedskoj i Finskoj o izručenju osoba koje smatra teroristima, nakon što su te zemlje postigle dogovor o kandidaturi nordijskih zemalja za članstvo u NATO.

„U okviru sporazuma koji je potpisan između Turske, Švedske i Finske na poslednjem samitu NATO, uspostavljen je nadzorni komitet“, rekao je Bozdag u televizijskom intervjuu za Haber Global, prenosi Rojters.


izvor

[Dreadnought]

Kraj NATO-a?


Bivši izraelski obaveštajac Jakov Kedmi predviđa raspad NATO pakta.

On je naglasio da Severnoatlantska alijansa treba da nestane zbog svoje beskorisnosti.

"Kao vojna sila, on (NATO) ne predstavlja ništa", uveren je Kedmi.

"NATO je organizacija koja može samo da zakomplikuje odnose i uvuče Sjedinjene Države u sukob koji oni ne žele. NATO ne može pomoći Sjedinjenim Državama", kazao je Jakov Kedmi za Voenie Delo, prenose "Novosti".

Bivši obaveštajac napominje da je potpuno besmisleno da Vašington razvija i finansira ozbiljne vojne baze NATO-a, na primer, u Norveškoj ili Finskoj, jer te evropske baze i dalje neće moći da zaštite Vašington, NJujork ili Los Anđeles od ruskog udara.


izvor

[Dreadnought]

Lideri Poljske i Litvanije obilaze NATO trupe na granici


Pedsednici Poljske i Litvanije planirali su danas da se sastanu s trupama NATO-a sa obe strane granice kako bi demonstrirali odbrambenu spremnost alijanse na lokaciji koja se smatra strateški važnim "uskim grlom".

Suvalki jaz od rata u Ukrajini privlači veliku pažnju, a predstavlja granični pojas od 70 kilometara povezuje Litvaniju, Estoniju i Letoniju sa drugim članicama NATO-a, a ujedno se nalazi i između ruske eksklave Kalinjingrada i Belorusije, prenosi AP.

Poljski predsednik Andžej Duda i predsednik Litvanije Gitanas Nauseda, u pratnji ministara odbrane svojih zemalja, najavili su da će posmatrati vežbe mobilne komandne jedinice Multinacionalne divizije Severoistok, predvodjene SAD, u mestu Šipliški u Poljskoj.

AP dodaje da bi njih dvojica zatim trebalo da otputuju u Marijampoli u Litvaniji da se sastanu sa logističkim bataljonom predvođenim Nemačkom.

Na nagovor Poljske i baltičkih država, lideri NATO-a su na samitu prošle nedelje u Madridu odlucili da značajno povećaju broj trupa u istočnoj Evropi. Dodaje se da će bataljoni koji broje stotine vojnika biti pretvoreni u brigade sa hiljadama uniformisanih ljudi.


izvor

[Dreadnought]

Dolaze bataljoni sa hiljadama vojnika


Predsednici Poljske i Litvanije izrazili su danas uverenje da savezničke snage mogu u potpunosti da sačuvaju strateški koridor koji povezuje njihove zemlje.

To se odnosi na prostor između ruskog saveznika Belorusije i ruske enklave u Baltičkom moru.

Zabrinutost oko sposobnosti NATO da brani Suvalski koridor, dug 70 kilometara između Poljske i Litvanije porasla je od početka invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara. To usko grlo deli Belorusiju od enklave Kalinjingrad gde se nalaze baza ruske baltičke flote i rakete sa nuklearnim kapacitetom.

Poljski predsednik Andžej Duda i predsednik Litvanije Gitanas Nauseda posetili su slabo naseljenu oblast u četvrtak i sastali se sa NATO trupama na poljskoj i litvanskoj strani.

"Ovo je vrlo osetljiva oblast i oči agresora mogle bi potencijalno tu da budu uprte", rekao je Nauseda u Šipličkiju, na poljskoj strani.

Ovaj koridor vezuje Litvaniju, Estoniju i Letoniju, sve bivše sovjetske republike koje se graniče sa Rusijom, za Poljsku i druge zemlje članice NATO.

"Došli smo ovde danas da pokažemo da je bezbedno.... ovde možete da vidite dnevni mir ali pun opreza poljskih, litvanskih i drugih NATO trupa", rekao je poljski predsednik Duda.

Na insistiranje Poljske i baltičkih država vodje NATO odlučile su na samitu prošle nedelje u Madridu da znatno povećaju broj savezničkih snaga u istočnoj Evropi. U ovom koridoru bataljoni sa stotinama vojnika biće ojačani na brigade sa hiljadama vojnika.

Nauseda je rekao da dve zemlje povećavaju potrošnju za odbranu na oko 2,5 odsto BDP-a.

Sa predsednicima su u poseti bili i njihovi ministri odbrane. Mobilna komandna jedinica Multinacionalne divizije severoistok, predvodjena SAD-om, trenutno sprovodi poljske vežbe u oblasti Šipliški.

Dva predsednika su posle otišla u Marijampole, u Litvaniji da obidju logistički bataljon predvođen Nemačkom i pogledaju oružje i vozila koji se tamo nalaze.

"Ovu teritoriju štiti najmoćniji vojni savez na svetu i ono što obojica želimo da naglasimo ova teritorija je bezbedna", rekao je Duda u Mariampolu.


izvor

[Dreadnought]

Oglasio se Bajden i poslao jasnu poruku posle Džonsonove ostavke


Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je danas da se raduje nastavku bliske saradnje sa vladom u Londonu.

I to nakon što je premijer Velike Britanije Boris Džonson saopštio da podnosi ostavku na mesto lidera Konzervativne partije i najavio da će napustiti premijersku funkciju.

"Velika Britanija i SAD su najbliži prijatelji i saveznici, a specijalni odnosi između naših naroda ostaće snažni i neraskidivi", naveo je Bajden, preneo je Rojters.

On je rekao i da će SAD i Velika Britanija nastaviti da rade zajedno na brojnim poljima, uključujući i "zajedničku snažnu podršku narodu Ukrajine".


izvor

[Dreadnought]

Litvanija: Neočekivane vazdušne vežbe


Stanovnici litvanskog letovališta Svientoj prijavili su u četvrtak let borbenih aviona na nebu, koji je bio praćen blistavim bljeskovima – vojska tvrdi da je reč o vežbi, prenosi „Evropska istina“.

Jedan od očevidaca javio je da je oko 21.15 po lokalnom vremenu nebom poleteo avion, a za njim dva borbena aviona koji su presreli avion.

U pratnji lovaca, avion je obišao plažu, nakon čega su lovci ispalili rakete, očigledno da bi odvukli pažnju projektila koje bi teoretski mogle biti ispaljene na njih.

Predstavnik komande Oružanih snaga Letonije Rjuta Montvile rekao je za 15 minuta da su avioni učestvovali u vojnim vežbama uz policijsku pratnju aviona. Kako je istakao gradonačelnik susednog letovališta Palanga Šarunas Vaitkus, lokalne vlasti i policija nisu unapred obavešteni o vežbi.

„Ljudi su trenutno toliko ranjivi da se telefon lomio“, dodao je Vaitkus na Fejsbuku.

Treba napomenuti da su četiri portugalska lovca F-16 i sedam španskih Eurofighter tajfuna stacionirani u vojnoj vazduhoplovnoj bazi Šjauljaj na severu Litvanije.

Pored toga, od početka potpune ruske invazije na Ukrajinu, u bazu su prebačeni borbeni avioni F-35.


izvor

[Dreadnought]

U Letoniji vojna služba može biti obavezna i za žene


Građani Letonije koji žive u inostranstvu takođe će biti pozvani u službu nacionalne odbrane, a ako budu dostupna odgovarajuća sredstva, služba može biti obavezna i za žene, izjavio je pres-sekretar Ministarstva odbrane Letonije Kaspar Galkin, prenosi „Evropska pravda“.

Prema njegovim rečima, reč je o novom društvenom ugovoru između države i društva, što podrazumeva da svaki građanin treba da se uključi u odbranu države. Pošto je takvo učešće jedna od najvažnijih garancija da Letonija neće biti podvrgnuta ruskoj vojnoj agresiji, usluga će važiti i za državljane regrutnog uzrasta koji žive u inostranstvu.

Letonsko društvo bi trebalo da promeni svoje razmišljanje i prihvati da je služba u vojsci nečije zemlje pitanje časti i svačije dužnosti, kako se to, na primer, doživljava u Finskoj, a ne kazna“, rekao je Galkin.

Iako trenutno Ministarstvo odbrane Letonije predlaže uvođenje obaveznog služenja vojnog roka samo za muškarce, nije isključeno da bi, ukoliko budu raspoloživa sredstva, služba mogla postati obavezna i za devojčice. Istovremeno, anketa resora je pokazala da velika većina ispitanika ima negativan stav prema ovom predlogu.

Za podsticanje služenja vojnog roka Ministarstvo odbrane Letonije planira da koristi savremena rešenja i individualni pristup potencijalnim kandidatima. Pritom se ne zna kakve će biti sankcije za utaju službe – administrativna ili krivična odgovornost.

Podsetimo, ministar odbrane Letonije Artis Pabriks najavio je u utorak planove za uvođenje univerzalnog služenja vojnog roka u zemlji, pošto se sadašnji sistem iscrpeo.

Planirano je da na regrutaciju budu podvrgnuti muškarci od 18 do 27 godina, dok će žene moći dobrovoljno da služe. Staž će biti 11 meseci, uključujući mesec dana odmora, vojni obveznici će vikendom moći da idu kući.

Univerzalni vojni rok biće postepeno uveden za pet godina. Od 1. januara 2023. počinje prva faza u kojoj će regrutacija biti dobrovoljna. Očekuje se da će u prvoj godini biti regrutovano oko hiljadu vojnih obveznika.


izvor