Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

Nemačka ministarka odbila povratak obaveznog vojnog roka


Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok odbila je mogućnost ponovnog uvođenja obaveznog vojnog roka za vreme javne sesije pitanja i odgovora u Minhenu u petak.

Berbok je obrazložila da vojni rok nema smisla kada je bezbednost u pitanju, „pogotovo ne kada smo u situaciji da ludi broj ljudi – mlađih, ali i starijih – kaže: želimo se prijaviti“.

Napomenula je da, kako stvari stoje, trenutno nema dovoljno programa obuke i sredstava da bi svi oni koji žele da služe u nemačkim oružanim snagama imali za to priliku.

Berbok je o obaveznom vojnom roku govorila u petak u Minhenu, na kraju „turneje slušanja“ koju je ministarka spoljnih poslova organizovala kako bi od nemačkih građana čula koja ih sigurnosna pitanja zabrinjavaju.

Turneja se podudara s pripremom prve sveobuhvatne strategije nacionalne bezbednosti koju za nemačku vladu radi ministarstvo spoljnih poslova.


izvor

[Dreadnought]

Turska pozvala na razgovor otpravnika poslova Švedske


Tursko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je na razgovor otpravnika poslova Švedske u Ankari kako bi mu prenelo "snažnu reakciju".

Reakcija se odnosi na, kako je navedeno iz ministarstva, "terorističku propagandu" tokom protesta kurdske grupe u Stokholmu, javlja Rojters pozivajući se na diplomatske izvore.

Finska i Švedska su podnele zahtev za članstvo u NATO kao odgovor na ruski napad na Ukrajinu, ali su se suočile sa protivljenjem Turske, koja ih je optužila da podržavaju grupe koje smatra teroristima.

Tri zemlje potpisale su prošlog meseca sporazum o ukidanju veta Ankare u zamenu za obećanja o borbi protiv terorizma i izvozu oružja.


izvor

[Milan (longtrip)]

datum 23.07.2022

izvor: Deutsche Welle


Zašto ne funkcionše „kružna razmena“ oružja između Nemačke i NATO partnera na istoku i jugu Evrope?



Plan je bio primamljiv: Ukrajinu brzo snabdeti oružjem koje se može odmah koristiti, bez dugotrajne obuke. Ali do sada nije obavljena niti jedna takozvana kružna razmena, a dogovor s Poljskom je pred krahom. Gde zapinje?



Šta je takozvana ‚kružna razmena oružja‘?


Kritičari su optuživali nemačku vladu da Ukrajini ne isporučuje dovoljno oružja. Kružnom razmenom je Nemačka je želela da indirektno isporučuje više ​​teškog naoružanja. U postupak su uključena tri partnera: Nemačka kao zemlja donator, „partner za razmenu" i Ukrajina.

Namera je bila da se Ukrajini dostavi sovjetsko ili rusko teško naoružanje koje ukrajinski vojnici mogu odmah da koriste, za razliku od novih zapadnih sistema za koje im treba dugotrajna obuka. Radi se o tenkovima kojima raspolažu neke južne i istočne članice NATO-a, poput Poljske, Češke, Slovačke, Slovenije i Grčke. One bi, pak, zauzvrat dobile savremenu nemačku opremu.



Čemu sve to?

Argument vladajuće koalicije u Nemačkoj (Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali) vrlo je rano bio da su Ukrajinci najbolji u rukovanju tenkovima sovjetske proizvodnje, te da za njih imaju rezervne delove. Istovremeno, jasno je i da nemačka Vlada, a posebno kancelar Olaf Šolc, žele po svaku cenu da izbegnu da se u Ukrajini koriste nemački borbeni tenkovi „Leopard" ili oklopni transporteri „Marder" (kuna).

Razloga je više - koji su odlučujući, može se samo nagađati: da nemački tenkovi nikada više ne smeju pucati na ruske bila je jedna od lekcija naučenih iz Drugog svetskog rata. Osim toga, postoji bojazan da bi Putin direktne isporuke tenkova smatrao prekoračenjem crvene linije i da bi to moglo dovesti do opasne eskalacije.

Zvanično, Vlada se poziva na – usmeni – dogovor među NATO partnerima, prema kojem niko nije isporučio takvu zapadnu ratnu opremu. Zato je za Nemačku krajnje neprijatno kad Španija insistira upravo na tome i najavljuje da će da pošelje tenkove Leopard u Ukrajinu. Da li će do toga doći, još je neizvesno.



Što je do sada postignuto?

Ništa. Pre gotovo tri meseca Bundestag je velikom većinom glasova odlučio da Vlada treba da podrži Ukrajinu teškim naoružanjem. Do sada je iz zaliha Bundesvera isporučeno samo sedam samohodnih haubica – stoji na listi koju je Vlada objavila na internetu. Osim toga, do kraja jula nemačka industrija naoružanja trebalo bi da počne sa isporukom ​​protivazdušnih tenkova „Gepard".

Međutim, fokus isporuka oružja je na procesu kružne razmene. Zemlje poput Poljske i Češke već su Ukrajini isporučile borbene tenkove T-72 i borbena vozila BMP1. Nemačka vlada tada je najavila da će kao kompenzaciju Češkoj dati 15 novih tenkova Leopard 2. No, razmena još nije realizovana, baš kao ni slični planovi s Poljskom, Slovačkom, Grčkom i Slovenijom.



Zašto to sve traje tako dugo?


Kratak odgovor je: zato što zemlje uključene u razmenu nisu zadovoljne nemačkom ponudom. To se vidi na primeru Slovenije.

To je prva zemlja s kojom su pregovori započeli još u aprilu. U zamenu za borbene tenkove i oklopne transportere (T72 i BMP1) koje bi Slovaniaj isporučila Urkajini - Berlin je ponudio „Marder" (kuna) i „Fuks" (lisica) modelie stare oko 50 god. Međutim, Slovenija je htela „Pumu" i „Leopard", dakle moderno oružje.

Slično natezanje oko razmene postoji i s drugim zemljama partnerima. Još nešto: Bundesver je odbio da Ukrajini isporuči „Lisice" uz argument da bi time bila ugrožena operativna spremnost nemačke vojske - ali je spreman da ih preda Sloveniji.



Kako stoje pregovori s Poljskom?


Poljska kaže da je u prva dva meseca ruskog napadačkog rata Ukrajini isporučila do 240 tenkova T-72 i nekoliko desetina oklopnih vozila. Poljska se smatra glavnim snabdevačem oružja i pomagačem Ukrajine.

Poljski predsednik Andržej Duda još u maju je kritikovao nemačku vladu što nije Varšavi isporučila obećanu zamenu za stare sovjetske tenkove. I Poljska je htela najnovije nemačke tenkove Leopard 2. Pregovori su već tada bili zapeli.

Prema informacijama nemačkog javnog servisa ARD-a, moguće je da od toga definitno ne bude ništa.

U TV intervjuu ove sedmice, zamenik poljskog ministra spoljnih poslova rekao je da nema „prave ponude Nemačke". Prema rečima stručnjaka za međunarodne odnose, Roderiha Kizevetera (CDU), Nemačka je Poljskoj nedavno ponudila 20 potpuno obnovljenih tenkova Leopard 2. Namera je da se od aprila 2023. isporučuje jedan tenk mesečno, a od oktobra tri mesečno. No to je, izgleda malo Poljskoj. Pregovori ipak još nisu zvanično okončani.

U međuvremenu se doznaje da je Poljska od SAD dobila prvi od ukupno 366 borbenih tenkova tipa Abrams.



Kritika postupka kružne razmene


Političari opozicije, pre svega demohrišćani, ali i neki iz vladine koalicije, ne razumeju zašto Nemačka Ukrajinu ne snabdeva svojom savremenom opremom umesto starim sovjetskim materijalom: ako se tamo, kao što se često ističe, brani i sloboda Zapada, i ako se naglašava kako Rusija ne sme dobiti ovaj rat, to znači da bi Ukrajini trebalo pružiti svaku zamislivu vojnu pomoć.

Ministarka odbrane Kristine Lambreht (SPD) u više je navrata istakla da su rezerve oružja Bundesvera iscrpljene. Međutim, nedavno pismo predsednice Odbora za odbranu Bundestaga Mari-Agnes Štrak-Cimerman (FDP) upućeno Olafu Šolcu jasno je pokazalo da bi i neki unutar vlade hteli bržu u isporuku oružja. Međutim, Šolc je to još jasnije odbacio - bez diskusije.

[Prvačić]

Argument vladajuće koalicije u Nemačkoj (Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali) vrlo je rano bio da su Ukrajinci najbolji u rukovanju tenkovima sovjetske proizvodnje, te da za njih imaju rezervne delove. Istovremeno, jasno je i da nemačka Vlada, a posebno kancelar Olaf Šolc, žele po svaku cenu da izbegnu da se u Ukrajini koriste nemački borbeni tenkovi „Leopard" ili oklopni transporteri „Marder" (kuna).

Razloga je više - koji su odlučujući, može se samo nagađati: da nemački tenkovi nikada više ne smeju pucati na ruske bila je jedna od lekcija naučenih iz Drugog svetskog rata. Osim toga, postoji bojazan da bi Putin direktne isporuke tenkova smatrao prekoračenjem crvene linije i da bi to moglo dovesti do opasne eskalacije.

Mislim da je osnovni razlog neisporučivanja Leoparda i Mardera u Ukrajinu strah da će se ta vozila pokazati inferiornim u odnosu na sovjetska!
Sve te izjave su bacanje prašine u oči javnosti.

[Dreadnought]

Poljska ima za cilj stvaranje najjačih kopnenih snaga među zemljama NATO-a u Evropi


Poljska želi da izgradi najjače kopnene snage među evropskim zemljama, jer veruje da Rusija neće snažno udariti.

Ovo je izjavio potpredsednik vlade, ministar nacionalne odbrane Poljske Mariuš Blaščak u intervjuu nedeljniku „Sieci“, čiji je fragment u nedelju objavljen na portalu vpolitice.pl, piše „Evropska istina“.

Blaščak je u objavljenom fragmentu intervjua napomenuo da bi poljska vojska trebalo da bude toliko brojna i jaka da bi samo njeno postojanje uplašilo potencijalnog agresora.

„Vladi Kremlja neće udarati na jake. Kada vide slabost, oni napadaju. Na kraju, u Evropi neće biti jače zemlje i artiljerije i oklopnih vozila. Među evropskim zemljama NATO-a imaćemo najjače kopnene snage. Mi smo na prvoj liniji fronta, imamo granicu sa Rusijom na severu i, zapravo, vojno, na strani Belorusije“, rekao je Blaščak.

U razgovoru, koji će se pojaviti u izdanju Sieci od ponedeljka, Blaščak će govoriti i o razgovorima iza scene sa Nemačkom o tenkovima koji bi pomogli da se popuni praznina nastala isporukom opreme Ukrajini, kao i o najnovijim nabavkama oružja. u Južnoj Koreji.

Podsetimo, ove nedelje zamenik ministra spoljnih poslova Poljske Šimon Šinkovski optužio je Nemačku za kršenje dogovora u vezi sa popunom zaliha naoružanja koje je Varšava prenela Kijevu radi suprotstavljanja ruskoj agresiji.

Šef nemačkog ministarstva spoljnih poslova nije odbacio neuspeh takozvanih kružnih isporuka tenkova, koje su dogovorene sa Poljskom, i želi da počne da traži alternative.


izvor

[Dreadnought]

"Nema kompromisa"


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je da Turska neće zauzeti pozitivan stav prema nastojanjima Švedske i Finske za članstvo u NATO.

Turski predsednik je dodao da neće zauzeti pozitivan stav osim ako ne ispune svoja obećanja o borbi protiv terorizma.

"Sve dok ne prestanu da podržavaju terorističke organizacije da deluju protiv naše zemlje, ne bi trebalo da očekuju pozitivan pristup od nas“, rekao je Erdogan za televiziju TRT, prenosi Anadolija.

On je takođe poručio da niko ne treba očekivati ustupke Turske i da Ankara konstantno upozorava da niko ne bi trebalo da podržava teroriste PKK-a, kao ni FETO-a.

Švedska i Finska su podnele zahtev za pridruživanje NATO u junu, ali je Turska iznele zamerke na te kandidature zbog, kako tvrdi, tolerisanja i podrške terorističkim grupama.


izvor

[Dreadnought]

Estonska vojska: Brodovi NATO-a stigli u Talin


Brodovi prve stalne pomorske grupe NATO-a stigli su u ponedeljak u Talin kako bi pokazali prisustvo Alijanse u Baltičkom moru, kao i da popune zalihe i pripreme se za sledeće zadatke, saopštila je pres služba Glavnog štaba Odbrambenih snaga Estonije.

„Prva stalna pomorska grupa NATO-a nalazi se ovde drugi put ove godine. Ovo je potvrda stalnog prisustva NATO-a u našem regionu. Kao rezultat ovakvih poseta nalazimo sve više mogućnosti za saradnju sa našim saveznicima“, navodi se u saopštenju.

Prva dva broda – holandski komandni brod, koji je ujedno i vodeći brod grupe – „Karel Dorman“ i portugalska fregata NRP „Korte Real“, usidreni su u Staroj luci u Talinu. Treći brod, britanski tanker RFA „Tajdsurdž“, pristao je u luci Muga u blizini Talina.

Komandanti brodova sastaće se sa rukovodstvom Odbrambenih snaga Estonije, a posade će popuniti zalihe i pripremiti se za sledeće zadatke, napominje se u saopštenju.

Prva stalna pomorska grupa NATO-a jedna je od četiri stalne pomorske grupe Alijanse. Ova grupa, koja je deo snaga NATO-a za brzo reagovanje, sposobna je da brzo stigne na mesto operacije u bilo kom regionu.


izvor

[Dreadnought]

Ministri odbrane Britanije i Slovačke razgovarali o Ukrajini


Ministri odbrane Velike Britanije i Slovačke razgovarali su na bilateralnom sastanku u Bratislavi o daljim koracima za podršku Ukrajini, saopštilo britansko Ministarstvo odbrane, piše „Evropska istina“.

„Ministar odbrane Ben Volas sastao se sa svojim slovačkim kolegom Jarom Nademom u Bratislavi kako bi razgovarao o daljim koracima u odbrambenoj podršci Ukrajini i bezbednosnim problemima u regionu u širem kontekstu“, navodi se u saopštenju.

Kako je već saopšteno, Jaroslav Nađ je rekao da će Slovačka razmotriti mogućnost prebacivanja jedanaest lovaca MiG-29 u Ukrajinu nakon što slovačko ratno vazduhoplovstvo prestane da ih koristi. Prema njegovim rečima, od kraja avgusta slovačko ratno vazduhoplovstvo prestaje sa radom MiG-29, a nakon toga će zaštitu vazdušnog prostora Slovačke preuzeti Češka i Poljska.

Još početkom jula, slovački premijer Eduard Geger je sugerisao da bi zemlja mogla da prebaci svoje borbene avione MiG-29 i tenkove sovjetske proizvodnje u Ukrajinu, ali je odbio da otkrije detalje ovih razgovora.

U Pentagonu pre neki dan prvi put nisu isključili mogućnost da se Ukrajini obezbede borbeni avioni.


izvor

[Dreadnought]

3,000 NATO troops drill on weapons deployed in Ukraine in Grafenwoehr, Germany

[Dreadnought]

Odbor Sobranja jednoglasno usvojio protokole za prijem Finske i Švedske u NATO


Spoljnopolitički odbor Sobranja Severne Makedonije je jednoglasno usvojio predloge zakona o ratifikaciji protokola za prijem Švedske i Finske u NATO.

Podršku članstvu te dve skandinavske zemlje u NATO dali su poslanici i vlasti i opozicije, ocenjujući da je reč o prijateljskim zemljama koje su uvek podržavale Severnu Makedoniju od osamostaljivanja, kao i u evroatlantskim aspiracijama.

Poslanica stranke vladajuće koalicije, NSDP, Sonja Mirakovska, podržavajući potpisivanje protokola, izrazila je nadu da će ti dokumenti u sredu jednoglasno proći na plenarnoj sednici parlamenta, koja je zakazana za podne.

Vlada Severne Makedonije, 30. članice NATO, uputila je 17. jula Sobranju predloge zakona za ratifikaciju protokola za pristupanje Kraljevine Švedske i Republike Finske u Severnoatlantski dogovor, radi stvaranja formalno-pravnih preduslova za ulazak te dve zemlje u najveći vojno-poltički savez na svetu.

Premijer Dimitar Kovačevski i članovi njegove vlade, kako je tada saopšteno, otvoreno su podržali inicijativu Švedske i Finske za članstvo u NATO i još u maju je vlada u Skoplju dala saglasnost za prijem te dve zemlje.

Protokole za pristupanje Švedske i Finske u NATO potpisali su 5. jula u Briselu ovlašćeni predstavnici država članica Alijanse.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka obećala dugotrajnu prisutnost svoje vojske u Slovačkoj


Berlin je posvećen dugoročnom raspoređivanju trupa i protivvazdušnih raketnih sistema Patriot u Slovačkoj radi zaštite od ruskih pretnji.

To je izjavila nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

"Patrioti će ostati onoliko koliko su vam potrebni", rekla je ona u utorak posle razgovora sa svojim kolegom Ivanom Korčokom u glavnom gradu Slovačke, Bratislavi.

"Ovo nije samo prolazna stvar, već solidarnost na delu. Zajedno smo po ovom bezbednosnom pitanju".

Patriot odbrambeni sistemi i oko 300 vojnika Bundesvera bili su stacionirani u Slovačkoj nakon što je počeo rat u Ukrajini. Pored toga, u aprilu je Bundesver poslao dodatnih 300 vojnika u jedinicu multinacionalne operativne grupe u zemlji koja se graniči sa Ukrajinom. Berbok je rekao da je tamo trenutno stacionirano 640 vojnika. Istočni saveznici NATO-a posebno su osetljivi na ruske pretnje. Slovačka konkretno nema granicu sa Rusijom, ali ima granicu sa Ukrajinom koja je duga više od 100 kilometara. Berbok i Korčok su takođe rekli da će ministarstva odbrane obe zemlje pregovarati o daljim isporukama oružja Ukrajini, ali nisu otkrili detalje.


izvor

[Dreadnought]

Džonson na čelu NATO-a?


Boris Džonson bi mogao da postane sledeći generalni sekretar NATO-a, piše "The Telegraph".

Džonson bi mogao da predvodi NATO nakon što napusti funkciju premijera Velike Britanije.

"Ako bi se prijavio za mesto generalnog sekretara NATO-a, pretpostavljam da bi se mogao obratiti predsedniku Zelenskom za preporuke", rekao je jedan od predstavnika Konzervativne stranke.

Očekuje se da će generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg otići u penziju u septembru 2023. godine.


izvor

[Dreadnought]

"Švedska nije ispunila uslov"


Švedska još nije izručila osumnjičene u Turskoj za terorizam, rekao je danas šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu.

Iako je prošlog meseca potpisala sporazum prema kojem će to biti uslov da Ankara ukine veto na članstvo Švedske u NATO.

Švedska i Finska podnele su zahtev za članstvo u NATO zabrinute zbog ruskog napada na Ukrajinu, ali se suočavaju s vetom Turske koja ih kritikuje zbog uvođenja embarga na izvoz oružja Turskoj i podršku grupama koje Ankara smatra terorističkim, podseća Rojters.

Tri države su potpisale sporazum o ukidanju veta u zamenu za ukidanje embarga i izručenje 73 osobe iz Švedske i nekoliko desetina iz Finske.


izvor

[Dreadnought]

SAD prebacuju Poljskoj šest lovaca F-22


Američko vazduhoplovstvo poslalo je šest borbenih aviona pete generacije F-22 sa Aljaske u Poljsku u okviru NATO misije zaštite vazdušnog prostora, prenosi „Evropska istina“ pozivajući se na Pentagonovu publikaciju Stars and Stripes.

U utorak uveče lovci su stigli u bazu Kraljevskog britanskog vazduhoplovstva Lakengate u Engleskoj. Odatle, F-22 se već prebazira u poljski grad Lusk, gde je stacionirana 32. taktička vazduhoplovna baza poljskog vazduhoplovstva.

Napominje se da se preraspoređivanje američkih lovaca vrši u okviru odluke usvojene na poslednjem samitu NATO-a u Madridu o jačanju odbrane istočnog krila Alijanse u pozadini potpune invazije Rusije na Ukrajinu. .

Misija protivvazdušne odbrane poziva na povećanje kopnenih i vazdušnih raketnih odbrambenih sistema u blizini istočnih granica NATO-a, pored onoga što je tamo raspoređeno od ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.

F-22 Raptor se smatra prvim avionom pete generacije u američkoj avijaciji. Sposoban je za misije vazduh-vazduh i vazduh-zemlja.

Američki predsednik Džo Bajden je krajem juna, na marginama samita NATO, najavio značajno jačanje američkog prisustva u Evropi u vezi sa ruskom pretnjom.

Početkom jula su američki savremeni borbeni avioni F-35 stigli u pomorsku bazu Emari na severu Estonije u okviru napora NATO-a da ojača istočni bok.


izvor

[Dreadnought]

"Posvetiću se obezbeđivanju da Putin ne uspe"


Ministarka spoljnih poslova Velike Britanije Liz Tras izjavila je danas da će biti najveći prijatelj Ukrajine ukoliko postane nova premijerka.

Ona je rekla da će odmah pozvati predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, preneo je Rojters. Tras je kazala da će sarađivati sa saveznicima na slanju više oružja i humanitarne pomoci Ukrajini.

"Kao premijerka ću biti najveći prijatelj Ukrajine sledeći primer Borisa DŽonsona i potpuno se posvetiti obezbeđivanju da (predsednik Rusije Vadimir) Putin ne uspe u Ukrajini i doživi strateški poraz, kao i da Rusija bude ograničena u budućnosti", navela je ona u saopštenju.


izvor