Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

Nemačka obećala dugotrajnu prisutnost svoje vojske u Slovačkoj


Berlin je posvećen dugoročnom raspoređivanju trupa i protivvazdušnih raketnih sistema Patriot u Slovačkoj radi zaštite od ruskih pretnji.

To je izjavila nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok.

"Patrioti će ostati onoliko koliko su vam potrebni", rekla je ona u utorak posle razgovora sa svojim kolegom Ivanom Korčokom u glavnom gradu Slovačke, Bratislavi.

"Ovo nije samo prolazna stvar, već solidarnost na delu. Zajedno smo po ovom bezbednosnom pitanju".

Patriot odbrambeni sistemi i oko 300 vojnika Bundesvera bili su stacionirani u Slovačkoj nakon što je počeo rat u Ukrajini. Pored toga, u aprilu je Bundesver poslao dodatnih 300 vojnika u jedinicu multinacionalne operativne grupe u zemlji koja se graniči sa Ukrajinom. Berbok je rekao da je tamo trenutno stacionirano 640 vojnika. Istočni saveznici NATO-a posebno su osetljivi na ruske pretnje. Slovačka konkretno nema granicu sa Rusijom, ali ima granicu sa Ukrajinom koja je duga više od 100 kilometara. Berbok i Korčok su takođe rekli da će ministarstva odbrane obe zemlje pregovarati o daljim isporukama oružja Ukrajini, ali nisu otkrili detalje.


izvor

[Dreadnought]

Džonson na čelu NATO-a?


Boris Džonson bi mogao da postane sledeći generalni sekretar NATO-a, piše "The Telegraph".

Džonson bi mogao da predvodi NATO nakon što napusti funkciju premijera Velike Britanije.

"Ako bi se prijavio za mesto generalnog sekretara NATO-a, pretpostavljam da bi se mogao obratiti predsedniku Zelenskom za preporuke", rekao je jedan od predstavnika Konzervativne stranke.

Očekuje se da će generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg otići u penziju u septembru 2023. godine.


izvor

[Dreadnought]

"Švedska nije ispunila uslov"


Švedska još nije izručila osumnjičene u Turskoj za terorizam, rekao je danas šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu.

Iako je prošlog meseca potpisala sporazum prema kojem će to biti uslov da Ankara ukine veto na članstvo Švedske u NATO.

Švedska i Finska podnele su zahtev za članstvo u NATO zabrinute zbog ruskog napada na Ukrajinu, ali se suočavaju s vetom Turske koja ih kritikuje zbog uvođenja embarga na izvoz oružja Turskoj i podršku grupama koje Ankara smatra terorističkim, podseća Rojters.

Tri države su potpisale sporazum o ukidanju veta u zamenu za ukidanje embarga i izručenje 73 osobe iz Švedske i nekoliko desetina iz Finske.


izvor

[Dreadnought]

SAD prebacuju Poljskoj šest lovaca F-22


Američko vazduhoplovstvo poslalo je šest borbenih aviona pete generacije F-22 sa Aljaske u Poljsku u okviru NATO misije zaštite vazdušnog prostora, prenosi „Evropska istina“ pozivajući se na Pentagonovu publikaciju Stars and Stripes.

U utorak uveče lovci su stigli u bazu Kraljevskog britanskog vazduhoplovstva Lakengate u Engleskoj. Odatle, F-22 se već prebazira u poljski grad Lusk, gde je stacionirana 32. taktička vazduhoplovna baza poljskog vazduhoplovstva.

Napominje se da se preraspoređivanje američkih lovaca vrši u okviru odluke usvojene na poslednjem samitu NATO-a u Madridu o jačanju odbrane istočnog krila Alijanse u pozadini potpune invazije Rusije na Ukrajinu. .

Misija protivvazdušne odbrane poziva na povećanje kopnenih i vazdušnih raketnih odbrambenih sistema u blizini istočnih granica NATO-a, pored onoga što je tamo raspoređeno od ruske invazije na Ukrajinu 24. februara.

F-22 Raptor se smatra prvim avionom pete generacije u američkoj avijaciji. Sposoban je za misije vazduh-vazduh i vazduh-zemlja.

Američki predsednik Džo Bajden je krajem juna, na marginama samita NATO, najavio značajno jačanje američkog prisustva u Evropi u vezi sa ruskom pretnjom.

Početkom jula su američki savremeni borbeni avioni F-35 stigli u pomorsku bazu Emari na severu Estonije u okviru napora NATO-a da ojača istočni bok.


izvor

[Dreadnought]

"Posvetiću se obezbeđivanju da Putin ne uspe"


Ministarka spoljnih poslova Velike Britanije Liz Tras izjavila je danas da će biti najveći prijatelj Ukrajine ukoliko postane nova premijerka.

Ona je rekla da će odmah pozvati predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, preneo je Rojters. Tras je kazala da će sarađivati sa saveznicima na slanju više oružja i humanitarne pomoci Ukrajini.

"Kao premijerka ću biti najveći prijatelj Ukrajine sledeći primer Borisa DŽonsona i potpuno se posvetiti obezbeđivanju da (predsednik Rusije Vadimir) Putin ne uspe u Ukrajini i doživi strateški poraz, kao i da Rusija bude ograničena u budućnosti", navela je ona u saopštenju.


izvor

[Dreadnought]

Vežbe britanskih trupa u Finskoj uprkos pretnji Rusije


Oko 150 britanskih vojnika pridružilo se finskim i američkim snagama na „vojnim manevrima visoke spremnosti“ u Finskoj.

U četvorodnevnoj vežbi učestvovalo je 750 vojnika iz tri zemlje, saopštilo je britansko ministarstvo odbrane.

Britanske trupe stacionirane u Estoniji prebačene su zbog ove vežbe u Finsku helikopterima Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva, saopštilo je ministarstvo odbrane.

Britansko osoblje boravilo je u Estoniji u okviru projekta Britanske vojske Unified Stance, koji predviđa da trupe izvode seriju vežbi širom Evrope u koordinaciji sa NATO-om i saveznicima.

Komandant istočnog krila britanskih snaga Stiven Bojl i britanski vojni ataše u Helsinkiju, rekao je da su britanski vojnici dočekani u Finskoj toplom dobrodošlicom.

„Vežba ‘Okretna lisica’ je najnovija vojna aktivnost u nizu događaja koji su u toku. Dok se Finska kreće ka punopravnom članstvu u NATO-u, tražićeno i dalje ovakve prilike da pokažemo solidarnost, da učimo jedni od drugih i poboljšamo naše sposobnosti da sarađujemo“, rekao je Bojl.


izvor

[Dreadnought]

Italija, Nemačka i Mađarska štitiće vazdušni prostor baltičkih zemalja


Borbeni avioni Italije, Nemačke i Mađarske počeće od 1. avgusta da štite vazdušni prostor baltičkih država u okviru misije vazdušne patrole NATO-a, prenosi „Evropska istina“.

U zaštiti vazdušnog prostora biće uključena četiri mađarska lovca JAS-39 i 80 vojnih lica sa sedištem u litvanskom gradu Šjauljaju.

Četiri nemačka aviona Eurofighter izvršiće misiju iz baze Emari u Estoniji. Njima će se pridružiti italijanski borci Eurofajter iz Malborka u Poljskoj.

„Vazdušne patrole NATO-a su jasan primer otelotvorenja solidarnosti Alijanse. Dok je bezbednost Evrope suštinski promenjena ratom Rusije protiv Ukrajine, borbeni avioni NATO-a su spremni da štite vazdušni prostor Alijanse danonoćno“, portparolka NATO-a Oana Lungesku naglašeno.

Pre toga, od aprila, vazdušnim prostorom baltičkih zemalja patrolirala je avijacija Belgije, Španije i Francuske, a tokom leta i vazdušne snage Češke.

Od 2004. godine zemlje Alijanse redom patroliraju vazdušnim prostorom Estonije, Letonije i Litvanije, pošto zemlje nemaju svoje borbene avione. Nakon ruske invazije na Ukrajinu, NATO je pojačao svoje patrolne snage dodatnim borbenim avionima.

Misije NATO patrole u ​​vazdušnom prostoru predviđaju podizanje borbenih aviona u slučaju da avioni u blizini vazdušnog prostora ne prate plan leta i ne reaguju na komande kontrolora.


izvor

[Dreadnought]

Irski predsednik pozvan da razjasni stav o ratu u Ukrajini


Irski predsednik Majkl Higins suočava se sa pozivima da „jasno izrazi snažnu podršku“ koju narod Irske ima Ukrajini nakon što je njegova supruga napisala kontroverzno pismo o sukobu.

Ove nedelje, Sabina Higins je napisala pismo Irish Timesu da kritikuje prethodni uvodnik o sukobu, prenosi Skaj njuz.

Ona je rekla da će neprijateljstva besneti sve dok svet ne ubedi predsednika Vladimira Putina i predsednika Vladimira Zelenskog da „pristanu na prekid vatre i pregovore“.

Kritičari pisma sugerišu da Higins povlači „ekvivalenciju“ u akcijama Ukrajine i Rusije, a irski senatori su izrazili zabrinutost.

Senator Malkolm Birn rekao je da je pismo naknadno objavljeno na zvaničnom sajtu predsednika Irske, što je potez koji je opisao kao „užasan“.

„Gospođa Higins ima pravo na svoje lično mišljenje i da ga izrazi, iako verujem da je potpuno pogrešna što pokušava da vidi ekvivalentnost u pozicijama Ukrajine i Rusije“, rekao je Birn.

„Međutim, odluka da se pismo objavi na sajtu predsednika postavlja ozbiljna pitanja.

Čini se da je pismo od tada uklonjeno sa veb stranice.

Početkom jula, premijer Denis Šmihal, tokom sastanka sa premijerom Irske Mihalom Martinom, rekao je da bi Irska mogla da postane jedan od lidera u budućem procesu obnove Ukrajine.

Ranije je objavljeno da je Irska zamrznula imovinu sankcionisanih ruskih fizičkih i pravnih lica u vrednosti od 1,72 milijarde evra. Kako prenosi The Irish Times, većina imovine u pitanju su bankovni računi.


izvor

[Dreadnought]

SAD: Senat sa 95-1 podržava Finsku, Švedsku za NATO


Američki senatori dali su u sredu ogromno dvostranačko odobrenje za članstvo Finske i Švedske u NATO-u, nazivajući proširenje zapadnog odbrambenog bloka „zakucavanjem“ za nacionalnu bezbednost SAD i danom obračuna za ruskog predsednika Vladimira Putina zbog njegove invazije Ukrajine.

Glasanje u sredu 95-1 — za kandidaturu dve zapadnoevropske nacije koje su, do rata Rusije protiv Ukrajine, dugo izbegavale vojne saveze — predstavljalo je ključni korak ka proširenju Severnoatlantskog pakta i njegovog 73-godišnjeg pakta o uzajamnoj saradnji. odbrane među Sjedinjenim Državama i demokratskim saveznicima u Evropi.

Lider većine u Senatu Čak Šumer pozvao je ambasadore dve nacije u galeriju da prisustvuju glasanju.

Predsednik Džo Bajden, koji je bio glavni igrač koji je okupio globalnu ekonomsku i materijalnu podršku Ukrajini, tražio je brz ulazak za dve severnoevropske zemlje koje ranije nisu bile vojno svrstane.

Potrebno je odobrenje svih zemalja članica — trenutno njih 30. Kandidature dve prosperitetne severnoevropske zemlje dobile su ratifikaciju od strane više od polovine zemalja članica NATO-a u otprilike tri meseca od kada su se prijavile. To je namerno brz tempo koji ima za cilj da pošalje poruku Rusiji zbog njenog šestomesečnog rata protiv ukrajinske vlade koja gleda na Zapad.

„To šalje hitac upozorenja tiranima širom sveta koji veruju da su slobodne demokratije samo za zgrabiti“, rekla je senatorka Ejmi Klobučar, D-Minist., u debati u Senatu uoči glasanja.

„Ruska ničim izazvana invazija promenila je način na koji razmišljamo o svetskoj bezbednosti“, dodala je ona.

Lider manjine u Senatu Mič Mekonel, koji je posetio Kijev ranije ove godine, pozvao je na jednoglasno odobrenje. Obraćajući se Senatu, Mekonel je naveo dobro finansirane, modernizovane vojske Finske i Švedske i njihovo iskustvo u radu sa američkim snagama i sistemima naoružanja, nazivajući to „zakucavanjem za nacionalnu bezbednost“ Sjedinjenih Država.

„Njihov prijem će učiniti NATO jačim, a Ameriku sigurnijom. Ako bilo koji senator traži opravdan izgovor da glasa protiv, želim mu sreću“, rekao je Mekonel.

Senator Džoš Houli, republikanac iz Misurija koji svoje stavove često poklapa sa stavovima najvatrenijih pristalica bivšeg predsednika Donalda Trampa, dao je jedini glas protiv. Houli je uzeo reč u Senatu i nazvao evropske bezbednosne saveze odvraćanjem pažnje od onoga što je nazvao glavnim rivalom Sjedinjenih Država — Kinom, a ne Rusijom.

„Možemo učiniti više u Evropi … posvetiti više resursa, više vatrene moći … ili učiniti ono što treba da uradimo da odvratimo Aziju i Kinu. Ne možemo da uradimo oboje“, rekao je Holi, nazvavši svoj „klasični nacionalistički pristup“ spoljnoj politici.

Senator Tom Koton iz Arkanzasa, kao i Houli, potencijalni predsednički kandidat 2024, opovrgao je svoje stavove ne navodeći svog potencijalnog republikanskog rivala.

To je uključivalo osporavanje Holijeve tvrdnje da bi veći NATO značio više obaveza za američku vojsku, najveću na svetu. Pamuk je bio jedan od mnogih koji su citirali vojnu snagu dve nacije – uključujući iskustvo Finske u obezbeđivanju svojih stotina milja granice sa Rusijom i njenim dobro obučenim kopnenim snagama, kao i dobro opremljenom mornaricom i vazduhoplovstvom Švedske.

Oni su „dva najjača člana alijanse čim se pridruže“, rekao je Koton.

Američki državni i odbrambeni zvaničnici smatraju da su ove dve zemlje „provajderi bezbednosti“, posebno jačajući odbrambeni položaj NATO-a na Baltiku. Očekuje se da će Finska premašiti cilj NATO-a za odbranu od 2% BDP-a 2022. godine, a Švedska se obavezala da će ispuniti cilj od 2%.

To je u suprotnosti sa mnogim novopridošlicama NATO-a koje su ranije iz orbite Sovjetskog Saveza, mnoge sa manjim vojskom i ekonomijom. Severna Makedonija, najnovija nova država NATO-a, donela je aktivnu vojsku od samo 8.000 pripadnika kada se pridružila 2020.

Glasovi senatora koji odobravaju kandidaturu za NATO često su iskrivljeni – onaj za Severnu Makedoniju bio je 91-2. Ali odobrenje u sredu od skoro svih prisutnih senatora dalo je dodatnu spoljnopolitičku težinu u svetlu ruskog rata.

Šumer, DNj, rekao je da su se on i Mekonel obavezali liderima zemlje da će Senat odobriti rezoluciju o ratifikaciji „što je brže moguće“ kako bi se ojačao savez „u svetlu nedavne ruske agresije“.

Švedska i Finska su se prijavile u maju, ostavljajući po strani svoj dugogodišnji stav o vojnoj nesvrstanosti. To je bila velika promena bezbednosnih aranžmana za dve zemlje nakon što je susedna Rusija krajem februara pokrenula rat protiv Ukrajine. Bajden je ohrabrio njihovo pridruživanje i poželeo dobrodošlicu šefovima vlada dve zemlje u Belu kuću u maju, stojeći rame uz rame sa njima u znak podrške SAD.

SAD i njihovi evropski saveznici okupili su se u novootkrivenom partnerstvu suočeni sa agresijom ruskog predsednika Vladimira Putina, jačajući NATO savez koji je prvi formiran posle Drugog svetskog rata.

„Proširenje NATO-a je upravo suprotno od onoga što je Putin zamislio kada je naredio svojim tenkovima da napadnu Ukrajinu“, rekao je u sredu senator Bob Menendez, demokrata iz Nju Džersija i predsednik Senatskog odbora za spoljne odnose, dodajući da Zapad ne može da dozvoli Rusiji da „pokrene invazije na zemlje“.

Bajden je poslao protokole Senatu na razmatranje u julu, pokrenuvši značajno brz proces u tipično podeljenoj komori koja se sporije kreće.

Senatori su odbili predloženi amandman senatora Renda Pola, R-Ki., koji ima za cilj da osigura da garancija NATO-a za odbranu svojih članica ne zameni formalnu ulogu Kongresa u odobravanju upotrebe vojne sile. Pol, dugogodišnji zagovornik držanja SAD po strani od većine vojnih akcija u inostranstvu, glasao je „prisutan“ za ratifikaciju kandidature Švedske i Finske za članstvo.

Senatori su odobrili još jedan amandman senatora Dena Salivana, R-Aljaska, kojim se navodi da sve članice NATO-a treba da troše najmanje 2% svog bruto domaćeg proizvoda na odbranu i 20% svog budžeta za odbranu na glavnu opremu, uključujući istraživanje i razvoj.

Svaka vlada članica NATO-a mora dati svoje odobrenje za pristupanje svakoj novoj članici. Proces je naišao na neočekivane probleme kada je Turska izrazila zabrinutost zbog dodavanja Švedske i Finske, optužujući njih dve da su meki prema zabranjenim grupama turskih Kurda u egzilu. Prigovori Turske i dalje ugrožavaju članstvo dve zemlje.


izvor

[Dreadnought]

Ankara neće podržati: Nismo dobili nikakav odgovor


Turska neće podržati prijem Švedske i Finske u NATO dok te zemlje ne ispune svoje obaveze koje se tiču borbe protiv terorizma.

To je rekao danas ministar pravde Turske Bekir Bozdak.

"Pogrešno je očekivati pozitivnu odluku Turske po pitanju podrške za članstvo nordijskih zemalja, dok ne održe svoju reč", kazao je Bozdak za TV Akit, prenosi TAS S.

Prema njegovim rečima, Ankara još nije dobila nikakav odgovor od Švedske i Finske na zahtev Turske za izručenje osoba umešanih u terorističke aktivnosti.

Turska je ranije poručila da memorandum koji je potpisala sa Švedskom i Finskom na marginama NATO samita u Madridu nije konačan i da turski parlament može da ne ratifikuje njihovo članstvo ukoliko Stokholm i Helsinki ne ispune svoje obaveze u borbi protiv terorizma.


izvor