Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

"Pljušte" optužbe: Pretnje Varšavi i "nepravda"


Portparol Evropske komisije Arijana Podesta izjavila je danas da Poljska još nije učinila dovoljno da osigura demokratski princip nezavisnog pravosuđa.

Tenzije između Poljske i izvršne vlasti Evropske unije pojačane su ove nedelje nakon što su lideri poljske konzervativne vladajuće stranke optužili Brisel da nije ispunio svoje obaveze prema Varšavi i zapretili odmazdom, prenosi AP.

Navodi se da je Evropska komisija blokirala Poljskoj milijarde evra za oporavak od pandemije, tvrdeći da vlada u Varšavi narušava demokratske norme.

EU je posebno zabrinuta zbog reorganizacije nacionalnog sudskog sistema poljske vlade i disciplinskog kažnjavanja sudija.

Lider vladajuće stranke Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski izjavio je da je nepravedno da Evropska komisija blokira novac tokom rata u Ukrajini u vreme kada Poljska prihvata najviše ukrajinskih izbeglica.


izvor

[Dreadnought]

Švedski ministar: "Odluka da uđemo u NATO bila je neophodana"


Švedski ministar finansija Mikael Damberg izjavio je danas da odluka te zemlje da uđe u NATO nije najsrećnija.

On je dodao da je ta odluka bila neophodan korak zbog rata u Ukrajini. Kako je rekao švedski ministar za Si-En-En, ruski napad na Ukrajinu podstakla je ljude da razmišljaju o tome da li će oni biti sledeći.

"Moramo da se branimo, a to radimo bolje zajedno sa drugim evropskim i američkim partnerima. Do sada je sve išlo dobro i očekujemo da sve zemlje dočekaju Švedsku i Finsku kao članice NATO", poručio je Damberg.

Prokomentarisao je i ekonomsku situaciju u Švedskoj i rekao da nije siguran kako će se privredni rast kretati u narednih nekoliko meseci.

"Ljudi se pripremaju za teža vremena", poručio je Damberg.

Američka televizija navodi da je inflacija u Švedskoj najviša u poslednjih 30 godina.


izvor

[Dreadnought]

 


Švedska deportuje turčina nakon dogovora NATO-a


Švedska treba da izruči Turskoj čoveka za kojim se traga zbog prevare, što je prvi takav slučaj otkako je Stokholm pristao da deportuje desetine ljudi koje traži Ankara jer traži odobrenje Turske da se pridruži NATO alijansi.

Švedsko ministarstvo pravde objavilo je odluku u četvrtak, a muškarac identifikovan u sudskim dokumentima kao 35-godišnji Okan Kale, turski državljanin, optužen za prevaru najmanje dva puta u svojoj zemlji.

„Ovo je normalna rutinska stvar. U pitanju je turski državljanin i osuđen je za krivična dela prevare u Turskoj 2013. i 2016. godine“, rekao je švedski ministar pravde Morgan Johanson za Rojters. „Vrhovni sud je ispitao ovo pitanje kao i obično i zaključio da nema prepreka za ekstradiciju.

Dok je ministarstvo odbilo da kaže da li je taj čovek bio među grupom ljudi koje je Turska tražila za ekstradiciju – što je deo dogovora da se Ankari dobije zeleno svetlo pre ulaska u NATO blok – na listi traženih osoba objavljenoj u turskim medijima nalazi se Kaleovo ime.

Kale se navodno preselio u Švedsku 2016. i dobio je boravišnu i radnu dozvolu nakon što se oženio lokalnom ženom, ali je uhapšen prošle godine nakon što je Turska preko Interpola kontaktirala švedske vlasti. Prema švedskoj televiziji SVT, Kale ostaje pri svojoj nevinosti i tvrdi da je pogrešno osuđen u Turskoj jer je preobraćenik u hrišćanstvo, izbegao je obaveznu vojnu službu i ima kurdsko nasleđe.

Međutim, govoreći na konferenciji za novinare u četvrtak, turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izjavio je da i Švedska i Finska, koja takođe želi da se pridruži vojnom kolektivu predvođenom SAD, „nisu ispunile svoje obaveze“, pozivajući na „konkretne korake“ u izručenja.

„Oni su predložili da se sastanak održi u avgustu, a nadamo se da ćemo prvi sastanak održati 26. avgusta“, dodao je on.

Tokom velikog samita NATO-a održanog u Madridu u junu, i Stokholm i Helsinki rekli su da će ispuniti zahteve Ankare za izručenje desetina ljudi koji žive na njihovom tlu, a turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je kasnije izjavio da je Švedska „obećala“ da će deportovati „73 terorista .” Osim Kalea, nijedan turski državljanin od tada nije izručen iz Švedske.

Turska je ranije izrazila prigovore na pridruživanje bilo koje zemlje alijansi. Između ostalih pritužbi, Ankara je tvrdila da su oni skrivali članove navodnih terorističkih grupa, i ponovila je svoje rezerve čak i nakon sklapanja sporazuma sa dve nordijske države, ostavljajući sudbinu njihovih zahteva za članstvo donekle nejasnom.


izvor

[Dreadnought]

SAD šalju trupe elitne vazdušno-desantne divizije u Evropu


Sjedinjene Države šalju vojnike elitne 101. vazdušno-desantne divizije u Evropu, navodi se u poruci Misije SAD pri NATO-u, piše „Evropska pravda”.

„Posle 80 godina, 101. vazdušno-desantna divizija, poznata kao Orlovi, vraća se u Evropu. Oko 2.400 vojnika biće raspoređeno u Rumuniju, Bugarsku, Mađarsku i Slovačku da zaštite istočni bok NATO-a, umire naše saveznike i odvraćaju naše protivnike“, navodi se u poruci na Tviteru.

101. divizija američke vojske je aktivno učestvovala u borbenim operacijama u Evropi tokom Drugog svetskog rata, uključujući i iskrcavanje saveznika u Normandiji 1944. godine.

U Centru za vojnu obuku Kopnene vojske u Poznanju počela je obuka poljskih vojnika na tenkovima Abrams – Varšava ih je kupila da popuni svoje rezerve posle prebacivanja sovjetske tehnike u Ukrajinu.

Pored toga, SAD su odobrile prodaju vladi Estonije HIMARS raketnih sistema za višestruko lansiranje i prateće opreme u vrednosti do 500 miliona dolara.


izvor

[Dreadnought]

Makron potpisao protokol o članstvu Finske i Švedske u NATO


Predsednik Francuske, Emanuel Makron, potpisao je ove subote ratifikacioni protokol za pristupanje Finske i Švedske NATO-u, koji je francuski parlament usvojio 2. avgusta

"Ovaj suvereni izbor Finske i Švedske, dva evropska partnera, omogućiće jačanje njihove bezbednosti u suočavanju sa trenutnom pretnjom u njihovom neposrednom susedstvu i daće značajan doprinos i našu evropsku bezbednost", rekao je Jelisej u subotu.

Švedska i Finska su se odrekle svoje tradicionalne neutralnosti zbog ruske invazije Ukrajine. Dvadeset država saveznika, a dvema zemljama je potrebna ratifikacija trideset država članica organizacije da bi u slučaju napada koristile zaštitu člana 5 Povelje NATO-a. Turska, članica Atlantskog saveza, ipak preti da će „doći do procesa, optužujući dve skandinavske zemlje za blagonaklonost prema Radničkoj partiji Kurdistana (PKK) i njenim saveznicima koje Ankara smatra terorističkim organizacijama.


izvor

[Dreadnought]

Mole Ameriku za vojnu pomoć: Strahuju da su sledeći na udaru


Istočnoevropske članice NATO-a strahuju da će "sledeće biti na udaru" Moskve, piše Vašington post.

Baltičke države i Poljska su molile SAD da ubrzaju isporuke oružja i prošire prisustvo američkih trupa u svojim zemljama, objavio je list.

Prema navodima lista, ruska vojna operacija u Ukrajini izazvala je strah u Poljskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji da će oni biti sledeći na udaru.

"HIMARS, protivraketni sistemi, ovo je ono što će nam najviše trebati u smislu vojne moći koja je neminovno potrebna u odbrani protiv Rusije", rekao je Kusti Salm, generalni sekretar estonskog ministarstva odbrane.

On je mislio na američki artiljerijski raketni sistem visoke pokretljivosti, borbene bespilotne letelice.

Letonski ministar odbrane Artis Pabriks nedavno je rekao novinarima, piše Vašington post, da je Rigi potrebna dodatna finansijska podrška kako bi kupila novo oružje i ojačala vazdušnu i obalsku odbranu.

Poljski zvaničnici su takođe pozvali SAD da ubrzaju isporuku oružja obećanog Varšavi, navodi Post.

Poljska čeka raketne baterije Patriot, HIMARS, borbene avione F-16 i tenkove Abrams, i sve to u "u skladu sa višegodišnjim dogovorom koji je uspostavljen pre početka ruske ofanzive u Ukrajini", navodi agencija, prenosi RT na engleskom.

Ambasada Poljske u SAD je 4. avgusta otkrila da su "napori za jačanje odbrambenih sposobnosti zemalja koje pomažu Ukrajini ratu" ključna tema sastanka šefa poljskog biroa za nacionalnu bezbednost Pavela Soloha i američkog predsednika Džoa Bajdena, Džejka Salivana.

Visoki zvaničnik američke odbrane koji je za Vašington post rekao je da će zemlje koje sada snabdevaju Ukrajinu oružjem morati da popune ove kapacitete u budućnosti, iako nije naveo koliko će to trajati.

Prema pisanju lista, dok istočnoevropske zemlje shvataju da ne podržavaju svi u Kongresu ideju o preseljenju većeg broja američkog osoblja u Evropu, mnoge od njih insistiraju da je veće prisustvo trupa u Evropi "neophodno da bi se Moskva držala na odstojanju".

SAD su rekle da su posvećene svojoj odbrambenoj saradnji sa istočnoevropskim saveznicima u NATO-u. Savezni paket potrošnje za 2022. uključivao je prvo odobrenje od 180 miliona dolara za Baltičku bezbednosnu inicijativu.

Ranije ove nedelje, ministar odbrane Lojd Ostin rekao je da će SAD sprovesti više vojnih vežbi sa baltičkim zemljama i da će nastojati da obezbede dodatnu obuku za svoje trupe.

U junu je Bajden najavio da će SAD značajno povećati svoje vojno prisustvo u Evropi na duge staze i da će uspostaviti svoju prvu stalnu bazu u Poljskoj.

U međuvremenu, sekretar ruskog Saveta bezbednosti Nikolaj Patrušev optužio je Vašington da pokušava da pretvori Evroaziju u "prostor zapaljenja zaraćenih nacija".

On je u junu rekao da bi brzo jačanje vojske u istočnoj Evropi moglo imati uznemirujuće posledice po bezbednost regiona.


izvor

[Prvačić]

Kako misle obezbijediti dovoljno snaga da brane Pribaltik, Južnu Koreju, Južno Kinesko more, Mikroneziju i Bliski istok, istovrmeno?
Neki uz to još zagovaraju i raspoređivanje na Balkanu.

[Dreadnought]

Šolc o proširenju NATO-a: "Uveren sam da to sada može veoma brzo"


Nemački kancelar Olaf Šolc poziva na brzo kompletiranje priključenja Švedske i Finske NATO.

"Uveren sam da to sada može da ide veoma brzo," rekao je u utorak u Stokholmu posle sastanka sa švedskom premijerkom Magdalenom Anderson.

Kancelar nije želeo da spekuliše o datumu prijema, ali je ocenio da će preostalih sedam članica NATO uskoro ratifikovati sporazum o pristupu dve skandinavske države. Tu je direktno pomenuo Tursku, koja je dugo blokirala pristup Švedske i Finske.

Dve buduće članice su pred samit NATO u junu pristale da odgovore na primedbe Ankare na račun zaštite kurdskih aktivista, pa je Turska uklonila veto. Turska je po dogovoru ponovila zahtev da joj se izruče osumnjičeni za terorizam. Andersonova je rekla da će se Švedska držati sporazuma sa Turskom. Šolcu je zahvalila na podršci. "Nemačka je u celom ovom procesu bila na našoj strani i među prvima je ratifikovala naš zahtev za prijem," rekla je.


izvor

[Dreadnought]

Nemačka želi da joj se vrati zemlja koju je aneksirala Poljska posle Drugog svetskog rata


Kako prenosi "Raša tudej" na nemačkom jeziku, to je rekao predsednik poljske Nacionalne banke Adam Glapinski u intervjuu za list "Gazeta Polska".

On je objasnio da bi do ovoga moglo da dođe posle parlamentarnih izbora koji bi trebalo da se održe 2023. godine, odnosno da na njima pobedi bivši predsednik Donald Tusk.

Podsećanja radi, prema odluci posle konferencije u Potsdamu posle Drugog svetskog rata, nekoliko regioni istočne Nemačke pripojeni su Poljskoj: Istočna Pomeranija, Istočni Brandenburg, Šćećin, delovi nekadašnje Pruske i Šlezije, kao i Gdanjsk, koji se nekada zvao Dancig.


izvor

[Dreadnought]

Premijer Poljske: EU je ignorisala pretnju Rusije i previše je zavisila od odluka Nemačke


Evropska unija godinama nije želela da čuje upozorenja o ruskoj pretnji, a o većini pitanja u EU odlučivale su dve zemlje, izjavio je premijer Poljske Mateuš Moravjecki u intervjuu za Mond, piše „Evropska istina“.

„Rat u Ukrajini je takođe otkrio istinu o Evropi. Mnoge evropske lidere je zaveo Vladimir Putin. Danas su šokirani. Povratak ruskog imperijalizma ne bi trebalo da nas iznenadi. Evropa je u sadašnjoj situaciji ne zato što nije bila dovoljno integrisana, nego zato što nije bila dovoljno integrisana. već zato što je odbilo da sluša glas istine. Ovaj glas već dugi niz godina dolazi iz Poljske“, rekao je Moravjecki.

Prema njegovim rečima, ravnopravnost u Evropskoj uniji ima deklarativni karakter i o svemu odlučuju Francuska i Nemačka.

„Politička praksa pokazuje da su nemački i francuski glasovi od primarnog značaja. Dakle, imamo posla sa formalnom demokratijom i de fakto oligarhijom u kojoj vlast imaju najjači“, dodao je Moravecki.

On je naveo da bi, da je cela Evropa podržala stav Nemačke, ne samo Severni tok-1, već i Severni tok-2 bio pokrenut pre mnogo meseci.

„Zavisnost Evrope od ruskog gasa, koji Putin koristi kao oruđe ucene protiv celog kontinenta, bila bi gotovo nepovratna“, rekao je poljski premijer.

Moravecki je prethodno izjavio da nakon poraza imperijalističke Rusije pravo jačeg mora biti eliminisano unutar EU.

Podsetimo, Poljska je zapretila da će odgovoriti Evropskoj uniji ako ne dobije svoj deo sredstava za oporavak posle pandemije.


izvor