Stvaraju li SAD dva krila NATO – Jedan protiv Rusije, drugi protiv KineFormiranje „evropskog NATO“ koje predlaže mađarski premijer Viktor Orban ne može se zamisliti bez odobrenja Vašingtona, a mnogo je verovatnije, smatra general u penziji dr Mitar Kovač, jačanje evropskog krila Alijanse pod okriljem Amerike gde bi centralnu ulogu imala Nemačka.Orbanova ideja o „evropskom NATO“, motivisana uverenjem da EU treba da se samostalno štiti, a ne da se uzda u pomoć SAD, nije nova i naslanja se na davno prisutnu ali neostvarenu inicijativu za formiranje evropske vojske. Nije novo ni odstupanje Orbana i Mađarske od stavova zakucanih u Briselu i njihov disidentski glas u EU, bilo da je reč o globalnim ili regionalnim pitanjima.
Najčešće se to ipak tiče odnosa EU prema Rusiji, ukrajinskoj krizi i sankcionoj politici: Orban uporno poziva da Evropa razmisli o budućnosti odnosa sa Rusijom i ističe da je Budimpešti u interesu da sačuva dobre odnose sa Moskvom, a jednako istrajno upozorava i da odluke koje donosi Brisel odražavaju češće američke nego evropske interese.
Kovač kaže da među vodećim državama EU i NATO nema koncentracije moći da nadjačaju moć SAD u bliskoj budućnosti. Teško je, kaže, zamisliti, da u skorije vreme Amerika nema presudni uticaj u Evropi u svim segmentima društva jer većina posebno istočnoevropskih zemalja više gleda na Vašington kao na prestonicu nego na Brisel.
Dva krila NATOOtuda je, kaže Kovač za Sputnjik, osnovni uslov za formiranje „evropskog NATO“ da Amerika bude ta koja će kontrolisati tu organizaciju kao jedan deo tog bloka, dok bi drugi bio zadužen za Daleki istok i Kinu. Ti elementi, podseća general, postoje i u američkoj strategiji kao načini za rešavanje dva najveća problema SAD u budućnosti, a to su Rusija kao najveći vojni konkurent i suzbijanje svih elemenata rasta moći Kine.
„Verujem u varijantu da će Nemačka biti vodeća i u vojnoj sferi, da će dobiti izvesne mandate u kom pravcu da vodi NATO i da u nekom produženom sukobu po meri potreba Amerike bude sposobna da vodi rat protiv Rusije. A SAD bi se sa Britanijom Australijom, Kanadom, Novim Zelandom, Južnom Korejom i Japanom borila oko suzbijanja interesa Kine na Dalekom istoku vezano za Tajvan i Južnokinesko more. U tom pravcu zamišljam relativnu samostalnost ‘evropskog NATO’ kao dela globalne organizacije evroatlantskog prostora sa dva podsistema — evropskim i dalekoistočnim“, predviđa Kovač, koji je i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma.
On ipak ne isključuje mogućnost da SAD izgube potrebu da budu u Evropi ukoliko, kako kaže, dođe do ishoda ukrajinske krize na način da se dogovore sa Rusima o geostrateškim interesima.
Dr Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu saglasan je da je ideja o vojnoj samostalnosti Evrope teško izvodljiva i skoro pa nemoguća u aktuelnim uslovima i sa postojećom političkom elitom u EU.
„Ovo što je Orban izjavio je racionalno i normalno ali je u neskladu sa realnim odnosom snaga u Evropi i činjenicom da su SAD, pogotovo od početka ruske specijalne vojne operacije i transatlantskim aranžmanom, u potpunosti zagospodarile prostorom EU“, kaže Mitić.
Ova ideja, podseća, nije nova, postoji već decenijama u okviru EU, a predstavljali su je pre svega Francuska. Imala je više pokušaja operacionalizacije i tokom 2000-ih uključujući i na Balkanu s operacijom Altea u BiH i Konkordija u Severnoj Makedoniji.
Servilna EUSada, u vreme krize u Ukrajini, po mišljenju Kovača, teško je očekivati da će se reformisati ni EU ni NATO ali je sigurno da će rešenje krize uticati na obe organizacije.
„Ne želi Mađarska ali ni mnoge druge države dominaciju Amerike u Evropi i ne žele ovakvo njeno nasilničko ponašanje. Problematično je što su Britanija i Amerika napravile servilnom EU i sve članice NATO. A nema otpora izuzev Orbanovog“, konstatuje general, napominjući da je Mađarska odavno prepoznata kao država koja brani suverenizam u svim segmentima društva.
Mitić ističe da, kad je u pitanju NATO, postoji samo jedan gazda, a to su SAD, iako u Alijansi postoje pukotine — pored Mađarske tu je i Turska, zbog neuvođenja sankcija Rusiji, sukoba sa Švedskom vezano za pristupanje NATO, kao i zbog američkog uslovljavanja prodaje lovaca F-16 Ankari. Tu su i pukotine na relaciji Nemačke i Poljske oko toga ko više pomaže Ukrajini, pa rascept između Francuske i SAD oko toga treba li Alijansa da širi aktivnosti i na Pacifik, nabraja Mitić.
Očigledno je i da Amerika veliku nadu polaže u ključnu ulogu Nemačke u sukobu u Ukrajini, odnosno preko nje sprovodi ono što je zamislila.
„Vašington je slomio kičmu Berlinu u poslednjih godinu dana. Razumljivo i zašto: previše dugo je Nemačka flertovala sa Rusijom — a to je nedopustivo ukoliko želite da budete deo Alijanse u kojoj SAD smatraju da bi svi trebalo da budu poslušni. Videli smo kako je Nemačka ponižavana na početku ovog sukoba. Sada su okrenuli svoju politiku za 180 stepeni, uključujući i povećanje izdvajanja za vojsku“, objašnjava Mitić.
On u tom svetlu vidi i nedavnu posetu nemačkog kancelara Olafa Šolca Vašingtonu. Kako kaže, svi se pitali kako će Nemačka odreagovati na otkriće američkog novinara Simora Herša o tome kako su Amerikanci sabotirali Severni tok.
„A kako je Nemačka reagovala? Nikako. I šta je uradio Šolc? Otišao je kod Bajdena i praktično legitimisao sve što su Amerikanci uradili“, primećuje Mitić uz ocenu da Šolc živi u paralelenoj realnosti kad je u pitanju budućnost Nemačke, ne samo u bezbednosno-vojnom aspektu nego i u ekonomiji i politici.
Nemačka fabrika tenkova u Ukrajini?Za Kovača je skandalozna najava da bi nemačka korporacija Rajnmetal mogla da otvori fabriku tenkova u Ukrajini, koja bi proizvodila 400 tenkova godišnje. Kako kaže, to se uklapa u američku strategiju u Evropi i pokazuje da SAD žele permanentni rat.
Međutim, ako bi došlo do instaliranja ove fabrike tokom ove krize, sigurno je da Rusi imaju moć da ni građevinski deo fabrike ne bi bio završen a kamoli postavljana neka tehnologija i proizvodnja, kao što neće dozvoliti ni eventualni prijem Ukrajine u NATO jer je to pitanje njene nacionalne bezbednosti, uveren je Kovač.
„Rusija neće stati, jer ovo nije rat koji se vodi negde na granicama SAD — kao što ni SAD ne bi odustale od svoje bezbednosti prema Meksiku“, ističe Kovač.
Po oceni Mitića, i vest o planiranju izgradnje fabrike tenkova u Ukrajini pokazatelj je da se Zapadu žuri da eskalira sukob, dok se ruskoj strani, kako se čini, ne žuri.
To je zato, smatra Mitić, što Rusija ima momentum na terenu, pokazalo se da je ekonomija Rusije mnogo otpornija, da je koherentnost društva u Rusiji veća nego što se očekivalo, da je podrška rukovodstvu mnogo veća, da su kapaciteti i ruske ekonomije i ruske spoljne politike mnogo veći nego što se očekivalo, a da je Zapad ostao u neku ruku izolovan od ostatka sveta o čemu pišu i zapadni mediji.
„Trebalo im je godinu dana da dođu do tog zaključka, mada je to bilo jasno još u martu prošle godine. Nisu uspeli da okrenu protiv Rusije jednu jedinu zemlju u svetu koja ne pripada političkom Zapadu, pa čak ni svoje bivše kolonije. I to je veliki spoljnopolitički debakl i evropske i američke diplomatije,“ zaključak je Mitića.
Izvor
