Vijesti NATO-OTAN

[Milan (longtrip)]

U Nemačkoj neočekivano smenjen komandant Centra unutrašnje kontrole Bundesvera, general Markus Kurczyk
Pojavile su se glasine da je to možda povezano sa ukrajinskim pitanjem , ali svi detalji su pažljivo sakriveni. Međutim, razlog može biti najbanalniji, na primer, vezan za njegove političke stavove.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

izvor

[Kubovac]

300.000 vojnika na granicama Rusije: Svet na ivici najvećeg sukoba?

Zemlje čanice NATO počele su pripreme za konfrontaciju sa Rusijom i povratak principima kolektivne odbrane od globalnog protivnika iz 2008.

Tačno 14 godina pre početka rata u Ukrajini, izjavio je danas predsednik Vojnog komiteta NATO, admiral Rob Bauer.

U svom obraćanju na Varšavskom bezbednosnom forumu, on je rekao da vojni planovi Alijanse imaju 4.500 stranica sadržaja o tome kako se suprotstaviti Rusiji, prenosi TASS.

''U suštini, ono što se desilo od 2008. godine je da je počeo rad u vojsci da se naše razmišljanje vrati ka kolektivnoj odbrani. To je bilo neophodno zbog ponašanja Rusije, prema Gruziji 2008. i Ukrajini 2014. i 2022. A najveća promena za NATO je bila da bude pripremljen za sve agresivnijeg protivnika'', rekao je Bauer i dodao da se zbog toga unutar Alijanse počelo sa planiranjem promene vojne strategije, što je dovelo do novih detaljnijih planova koji su dogovoreni na Samitu u Viljnusu u julu.

On je podsetio da je NATO rasporedio četiri bataljonske borbene grupe na Baltiku i u Poljskoj 2015. i 2016, koje su spremne da se brzo pojačaju brigadama ako bude potrebno.

''Kao rezultat onoga što se dogodilo u Ukrajini, odlučili smo da stvorimo još četiri grupe na jugu - Slovačku, Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku'', rekao je.

Bauer je dodao da planovi NATO predviđaju povećanje broja snaga Alijanse na ruskim granicama, i to ''do 300.000 u prvih 30 dana''.


Izvor

[Milan (longtrip)]

Начелник пољског Генералштаба Рајмунд Анџејчак и оперативни командант Оружаних снага Томаш Пјотровски поднели су оставке.

Према пољским публикацијама, један од разлога њиховог смењивања са функције била је ситуација са падом украјинске ракете на пољску територију.

[Brok]

Oružje se može dati samo jednom – ili Ukrajini, ili Izraelu

15.10.2023.


Ukrajina i Izrael će morati da se bore za isporuke oružja zbog ograničenih resursa NATO-a, napisao je komentator „Velta” Kristof Šilc.

„Zemlje NATO-a ne žele da ugroze sopstvenu odbrambenu sposobnost i, pored visoke cene, treba dodati da su zalihe naoružanja ograničene. To se tiče, pre svega, artiljerijske municije i savremenih sistema protivvazdušne odbrane, kao što su Iris-T i Patriot. I Izraelu i Ukrajini oni su preko potrebni”, naveo je analitičar.
Prema rečima novinara, u kuloarima NATO-a već aktivno razgovaraju o nadmetanju za resurse.

„Oružje se može dati samo jednom”, citira Šilc jednog od zapadnih diplomata, prenosi Sputnjik.


Izvor

Upravo sam o ovom momentu mislio u ovoj temi.

[Milan (longtrip)]

U Nemačkoj neočekivano smenjen komandant Centra unutrašnje kontrole Bundesvera, general Markus Kurczyk
Pojavile su se glasine da je to možda povezano sa ukrajinskim pitanjem , ali svi detalji su pažljivo sakriveni. Međutim, razlog može biti najbanalniji, na primer, vezan za njegove političke stavove.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

izvor

Epilog smene...nema potrebe da general ljubi vojnika!

General-major Bundesvera, bivši komandant Centra unutrašnje kontrole nemačke vojske, smenjen je. General je optužen da je na jednoj zabavi poljubio vojnika u obraz. I to je bezobrazluk, bez dozvole! General kaže da su slagali i da je samo zagrlio vojnika, ali nije stigao do poljupca! Nije pomoglo - ukazom predsednika Nemačke poslat je u penziju. Užasna istorija uznemiravanja u slobodnoj zemlji.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Boro Prodanic]

„Rusi vide sve“: Britanija alarmira zbog moskovskog „superoružja“

Rusija ima tehnologiju za nadgledanje NATO trupa, rekao je britanski vojni ekspert Džek Votling, u intervjuu za „Yle“.

„Naše armije su u velikoj meri navikle da se oslanjaju na kamuflažu. Međutim, na današnjem bojnom polju, u principu se ne možete sakriti. Neprijatelj ima tehnologiju koja mu omogućava da vidi sve što radimo, moramo naučiti delovati tako, da ne može tačno da protumači ono što spremamo“, kaže stručnjak.

Prema njegovim rečima, sukob u Ukrajini treba da nauči članice Severnoatlantske alijanse osnovama savremenog ratovanja, uz korišćenje visokotehnološkog nadzora i navođenja.

Pošto Rusija ima tako napredne sisteme, ukrajinske snage nisu bile u stanju da zaštite svoje najbolje oficire, koji igraju ključnu ulogu na bojnom polju, primetio je Votling. NATO treba da razmisli kako da zadrži iskusno vojno osoblje u mogućem oružanom sukobu 21. veka, zaključio je on.

Rusija je više puta ukazivala na odsustvo agresivnih planova protiv bilo kojih država. Istovremeno, Kremlj je više puta primetio da Severnoatlantska alijansa, naprotiv, teži konfrontaciji.

Prema rečima predsedničkog pres sekretara Dmitrija Peskova, blok ima za cilj proširenje na granice Rusije, što ne može doneti veću bezbednost Evropi.

Izvor

[Kubovac]

NATO objavio zvaničnu suspenziju ključnog bezbednosnog sporazuma iz vremana hladnog rata

NATO je danas objavio zvaničnu suspenziju ključnog bezbednosnog sporazuma iz vremana hladnog rata, odmah pošto je Rusija objavila da je finalizovala povlačenje iz tog dogovora.

Moskva je ranije danas saopštila da je završila svoje povlačenje iz Ugovora o konvencionalnim vojnim snagama u Evropi (CFE). To se dugo očekivalo pošto su ranije oba doma ruskog parlamenta odobrila predlog zakona koji je podneo predsednik Vladimir Putin o izlasku iz tog sporzuma, a Putin ga je potpisao u maju ove godine.

Većina od 31 članice NATO potpisala je CFE, čiji cilj je bio da spreči rivale u hladnom ratu da gomilaju snage na zajedničkim granicama ili blizu njih. Ugovor je potpisan u novembru 1990. ali je potpuno ratifikovan tek dve godine kasnije.

Alijansa je u saopštenju danas navela da njeni članovi koji su potpisali Ugovor o konvencionalnim vojnim snagama u Evropi (CFE) sada zamrzavaju svoje učešće u njemu.

NATO je saopštio da je ovakvo delovanje bilo potrebno zato što „bi bila neodrživa“ situacija u kojoj se države potpisnice ugovora iz Alijanse njega drže dok ga se Rusija ne drži.

Taj Ugovor bio je jedan od nekoliko sporazuma iz vremena hladnog rata u koji su uključeni Rusija i SAD koji su prestali da važe poslednjih godina. Rusija je suspendovala učešće u ugovoru 2007, a 2015. je najavila nameru da se poptuno povuče iz tog sporazuma.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da je proces formalnog povlačenja iz Ugovora završen, ne navodeći šta to podrazmeva. Rusija je za svoje povlačenje optužila SAD i njihove saveznike i navodni „destruktivan stav“ Zapada prema tom sporazumu.

„Ostavili smo otvorena vrata za dijalog o načinima za vraćanje održivosti kontrole konvencionalnog naoružanja u Evropi. Međutim naši protivnici nisu iskoristili tu priliku“, navelo je rusko Ministarstvo.

U saopštenju se dodaje da je „čak i formalno očuvanje“ sporazuma postalo „neprihvatljivo sa tačke gledišta osnovnih ruskih bebednosnih interesa“, navodeći razvoj događaja u Ukrajini i nedavnu ekspanziju NATO.

NATO je u svom današnje saopštenju naveo da saveznici Alijanse koji su potpisali sporazum „nameravaju da suspenduju sprovođenje Ugovora CFE koliko bude potrebno, u skladu sa njihovim pravima prema međunarodnom pravu“. Alijansa je naglasila da njeni članovi ostaju posvećeni tome da „smanje vojni rizik i spreče pogrešne percepcije i sukobe“.

NATO je naveo da će njegovi članovi nastaviti da se konsultuju i da procenjuju implikacije aktuelnog bezbednosnog okruženja i njegovog uticaja na bezbednost Alijanse.

NATO je osudio rusku odluku da se povuče iz Ugovora, i rusku „agresiju“ protiv Ukrajine koja je protivna ciljevima tog Ugovora.


Izvor

[Boro Prodanic]

Паника у ЕУ: Шта ће бити са НАТО пактом ако Трамп победи

Европски званичници још немају идеју како да се носе са Трампом, осим да се врате на претходни сценарио ласкања и активне куповине америчког оружја, пише „Њујорк тајмс”.

Лидери европских земаља страхују од распада НАТО пакта ако Доналд Трамп победи на америчким председничким изборима 2024. године.  Према изворима „Њујорк тајмса” европски званичници још немају стратегију нити идеју како да се носе са Трампом, осим да се врате на претходни сценарио ласкања и активне куповине америчког оружја.

НАТО је током 74 године остао најважнији војни савез САД. Лидери демократа и републиканаца увек су гледали на НАТО као мултипликатора силе који повећава утицај САД са обе стране Атлантика.

Међутим, председнички кандидат Доналд Трамп сматра да НАТО одлива америчке ресурсе у џепове осталих чланица, паразита. Трамп је у својој  књизи из 2000. године написао да би „напуштање Европе овој земљи уштедело милионе долара сваке године“. Током свог председничког мандата, он је више пута претио да ће повући САД из Алијансе.

У новом походу на Белу кућу, Трамп ипак покушава да не коментарише своје намере у вези са НАТО пактом.

Ова нејасна линија створила је озбиљну несигурност и узнемиреност међу савезницима у Европи као и присталицама традиционалне спољнополитичке улоге земље у самим Сједињеним Државама. Европски амбасадори обилазе Трампе савезнике како би сазнали које су његове намере. Амбасадор Финске у Вашингтону Мико Хаутала чак је директно контактирао бившег председника и покушао да га убеди у вредност његове земље као нове чланице НАТО-а, тврде два извора која су упозната са овим разговорима.

Током протеклих неколико месеци више десетина садашњих и бивших европских дипломата указује на растућу узбуну у европским престоницама у случају да Трампов повратак на власт значи, не само  повлачење подршке војним напорима Украјине, већ и ширег повлачења САД  из војног савеза, па чак и распад НАТО-а.

У Европи постоје озбиљни страхови да ће Трампов други долазак на власт довести до стварног повлачења Сједињених Држава из НАТО-а. „Ово би био велики стратешки и историјски неуспех наше нације,” тврди бивши врховни командант НАТО савезника за Европу Џејмс Ставридис.

Европски званичници немају појма како да се носе са Трампом, осим што се враћају на претходни сценарио ласкања. Очекује се да ће мање земље које себе сматрају рањивијим на руске нападе покушати да придобију наклоност политичара повећањем наруџби за америчко оружје.

Савезници страхују да је прва област у којој би Трампов потенцијални повратак у Белу кућу могао да изазове спољнополитичку кризу у Украјини. Према речима бившег помоћника генералног секретара НАТО-а за одбрамбене инвестиције Камила Гранда, Украјина ће бити први „велики тест” на којем ће европски политичари проценити Трампову поузданост као савезника.

Трамп је више пута изјављивао да ће некако решити украјински сукоб „за 24 сата”, не прецизирајући како. Претпоставља се да би Трамп, ако победи на изборима 2024. године, могао да закључи договор са Русијом, према којем ће Украјина једноставно уступити изгубљене земље током сукоба.

Izvor

[Prvačić]

A šta je tramp tražio od NATO članica tokom prvog mandata?
2% BDP za odbranu. Pa zar nije toliko i propisano?
I u kome je onda bio problem, u Trampu ili u njima?
Koliko sad izdvajaju za odbranu?

Šta je Tramp tražio od Ukrajine?
Istragu o Bajdenovima.
Šta će tražiti ako ponovo dođe na vlast?
Pa isto. Plus odlazak iz politike onih koji nisu ispunili prvobitne zahtjeve.

Slično je i sa Evropom. Tražiće povećanje izdvajanja za odbranu i odlazak nekih ljudi iz politike. I nije to ništa novo. Sjetite se njihovih listi nepoželjnih političara na Balkanu. U slučaju Trampove pobjede vjerovatno će se praviti i liste nepoželjnih evropskih političara.
Mislim da je kod evropskih lidera više u pitanju strah za vlastite fotelje, nego da će SAD napustiti NATO.

[Kubovac]

Parlament Turske odobrio: Švedska je kandidat za ulazak u NATO

Spoljnopolitički odbor turskog parlamenta odobrio je danas kandidaturu Švedske za učlanjenje u NATO, što je ključni korak ka proširenju Alijanse.

Kandidatura je odobrena posle 19 meseci odlaganja tokom kojih je Ankara zahtevala ustupke od Stokholma.

Naredni korak biće glasanje o kandidaturi Švedske u parlamentu za nekoliko nedelja, kada se očekuje da turski poslanici podrže predlog, prenosi Rojters.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zatim bi trebalo da potpiše zakon.

Švedska i Finska zatražile su prijem u NATO prošle godine, a Ankara je ratifikovala samo zahtev Finske.

Erdogan je u decembru sugerisao da će parlament odobriti zahtev Švedske samo ako američki Kongres dozvoli Turskoj kupovinu desetina borbenih aviona F-16 i rezervnih delova i ako drugi NATO saveznici, uključujući Kanadu, ukinu embargo na oružje Ankari.


Izvor

[Kubovac]

Počelo je. 90.000 vojnika je krenulo

Američki desantni brod Ganston Hol isplovio je danas iz luke Norfolk i označio početak najvećih vojnih manevara NATO još iz vremena Hladnog rata.

Ovo su saopštili zvaničnici severnoataltske alijanse.

Oko 90.000 vojnika iz Sjedinjenih Američkih Država i drugih savezničkih zemalja članica NATO učestvovaće u vojnoj vežbi nazvanoj Pouzdani branilac 2024 koja će trajati do maja ove godine, prenosi Rojters.

U manevrima NATO će učestvovati oko 50 brodova, od nosača aviona do razarača, više od 80 borbenih aviona, helikoptera i dronova i najmanje 1.100 borbenih vozila uključujući 133 tenka i 533 pešadijska borbena vozila.

Kako navode iz NATO uvežbavaće se sprovođenje regionalnog plana severnoataltske alijanse na čijoj izradi se radilo decenijama, sa detaljima osmišljenim da se odgovori na eventualni ruski napad.


Izvor

[Boro Prodanic]

Ваздухопловна база Кучова у Албанији стављена у службу НАТО-а

Ваздухопловна база Кучова у Албанији стављена је у службу НАТО-а, пренела је данас албанска телевизија Топ Ченел.

''Добро је за базу Кучова што је ова ствар покренута. То је база која ће створити могућности за одбрамбене способности као и за привреду града, јер ће бити нових радних места. То је логистичка база која ће наставити да се развија. То је добра позиција не само за нашу земљу, већ и за цео регион'', рекао је бивши пилот Кучовског пука албанске војске Виктор Ванђели.

Ваздухопловнабаза Кучова је изграђена 1952. како би је користиле земље Варшавског пакта, чија је Албанија била члан.

Izvor

[PakleniVuk]

...за привреду града, јер ће бити нових радних места....

Jedan bend se zvao "Joy Division" . Oni koji znaju šta to znači i kako je dobio ime ,znaće koja "radna mesta" se razvijaju pored vojnih baza .

[babaroga]

...за привреду града, јер ће бити нових радних места....

Jedan bend se zvao "Joy Division" . Oni koji znaju šta to znači i kako je dobio ime ,znaće koja "radna mesta" se razvijaju pored vojnih baza .

Inace ime je engleski prevod od "Freudenabteilung", sto su bili kupleraji u koncetrovanim logorima.

Dobro da su posle smrti Ian Curtis-a promenili ime u New Order....

U pesmi Warsow na pocetku ide "3 5 0 1 2 5", serijski broj Rudolf Hess-a u zatvoru Spandau.....

[Kubovac]

Zvanično: Švedska ušla u NATO

Švedska je i zvanično učlanjena u NATO.

Tako je postala druga nova članica ove vojne alijanse od ruske invazije na Ukrajinu

Bajden: Štit Alijanse je jači nego ikad

Američki predsednik Džo Bajden sastao se danas sa švedskim premijerom Ulfom Kristersonom u Beloj kući i poželeo Švedskoj dobrodošlicu u NATO.

"Čast mi je da poželim dobrodošlicu Švedskoj kao 32. članici NATO-a. Pre 75 godina kada je uspostavljen NATO, predsednik Truman je rekao da će Alijansa 'stvoriti štit od agresije i straha od agresije'. Taj štit je jači nego ikad", poručio je Bajden u objavi na društvenoj mreži X.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg saopštio je ranije danas da je Švedska zvanično postala članica Alijanse i da će njena zastava biti podignuta u sedištu NATO-a, u Briselu, u ponedeljak, 11. marta.

Švedski premijer: Hvala svim saveznicima, težićemo jedinstvu

Švedski premijer Ulf Kristerson zahvalio se danas zemljama koje su već učlanjene u NATO na tome što su Švedsku dočekale kao 32. članicu Alijanse. "Švedska je sada članica NATO. Hvala svim saveznicima što ste nas dočekali kao 32. člana. Težićemo jedinstvu, solidarnosti i podeli tereta, i u potpunosti ćemo se pridržavati vrednosti Vašingtonskog sporazuma: slobode, demokratije, slobode pojedinca i vladavine prava. Zajedno jači", napisao je Kristerson na društvenoj mreži Iks.

Prethodno je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg saopštio da je Švedska zvanično postala članica Alijanse i da će njena zastava biti podignuta u sedištu NATO u Briselu u ponedeljak 11. marta.

Kristerson, zajedno sa šefom švedske diplomatije Tobijasom Bilstromom, boravi u poseti Vašingtonu.


Izvor