Vijesti NATO-OTAN

[Boro Prodanic]

НАТО у Румунији гради највећу војну базу у Европи

У Румунији су почели радови на највећој војној бази НАТО у Европи.

Величине малог града, на површини од скоро 3.000 хектара, на тој локацији ће моћи трајно да буде до 10.000 НАТО војника и њихових породица.

Пројекат вредан 2,5 милијарди евра, обухвата писте, платформе за наоружање, хангаре за војне авионе, али и школе, вртиће, продавнице, па чак и болницу, пренео је румунски Јуроњуз.

База Михаил Когалницчеану у округу Констанца претвориће у најзначајнију локацију НАТО у Европи.

Радови на проширењу су у пуном јеку, али када се заврше, ова база ће постати највећа НАТО база у Европи, па ће надмашити и немачку базу Рамштајн.

 "Та база ће постати најважнија стална војна структура НАТО у непосредној близини сукоба на југу Украјине. Немојмо замишљати да ће се овај сукоб завршити ове године 2025., 2026. године, то је дугорочни сукоб", истакао је Дорин Попеску, геополитички аналитичар, преноси Танјуг.

Izvor

[PakleniVuk]

On će biti novi šef NATO Izabran naslednik Stoltenberga: Holandski premijer Mark Rute biće novi generalni sekretar


Klaus Johanis, rumunski predsednik, povukao se iz trke za novog generalnog sekretara NATO, otvarajući put holandskom premijeru Marku Ruteu – koji se dugo smatrao favoritom za tu funkciju – da formalno dobije tu funkciju.


Sajt "Politiko" preneo je da će Rute biti sledeći generalni sekretar NATO nakon što su se sve 32 članice alijanse složile da odlazeći holandski premijer nasledi Jensa Stoltenberga.


Sajt "Politiko" preneo je da će Rute biti sledeći generalni sekretar NATO nakon što su se sve 32 članice alijanse složile da odlazeći holandski premijer nasledi Jensa Stoltenberga.


Tokom sastanka Vrhovnog saveta nacionalne odbrane, Johanis je rekao da je obavestio saveznike u NATO-u o povlačenju svoje kandidature.

Rute će preuzeti vodstvo NATO-a u kritičnom trenutku. Njegov novi posao počeće do 2. oktobra, nešto više od mesec dana pre američkih izbora, koji će oblikovati sudbinu vojnog saveza koji je služio istočnoj Evropi kao najuspešnije odvraćanje od agresivne Rusije.

Bivši predsednik SAD Donald Tramp, aktuelni republikanski kandidat, obećao je da će ostati u NATO-u, ali je zapretio da će prekinuti pomoć SAD Ukrajini ako bude ponovo izabran.

Dobio podršku Stoltenberga
Stoltenberg je juče prvi put podržao holandskog premijera Rutea kao kandidata za novog generalnog sekretara NATO, opisujući ga kao "vrlo jakog kandidata".

Stoltenberg je govorio na konferenciji za novinare sa državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom neposredno nakon vesti da su Slovačka i Mađarska pružile podršku Ruteovoj kandidaturi, objavljeno je na sajtu NATO.

NATO bira šefa Severnoatlantske alijanse na osnovu konsenzusa, a 29 zemalja članica već je podržalo Rutea kao Stoltenbergovog naslednika, dok su Mađarska, Slovačka i Rumunija bile poslednje koje su se opirale toj opciji.

- Nije na meni da biram svog naslednika - rekao je Stoltenberg, ali je dodao da je Rute "vrlo jak kandidat" koji ima puno iskustva kao premijer.

izvor

[Boro Prodanic]

“NATO će se raspasti posle pobede Rusije u Ukrajini”

Severnoatlantska alijansa mogla bi da se raspadne nakon pobede Rusije u ukrajinskom sukobu, smatra bivši američki obaveštajac Skot Riter.

– Pobeda Rusije zapravo će ugroziti postojanje NATO-a – smatra Riter.

On je takođe naglasio da će posledice fatalnih grešaka Alijanse i u Avganistanu i u Ukrajini na kraju dovesti do njenog raspada.

Moskva je više puta izjavljivala da ne predstavlja pretnju nijednoj od zemalja NATO, ali da neće ignorisati korake koji su potencijalno opasni po njene interese. Istovremeno, ona ostaje otvorena za dijalog ali na ravnopravnoj osnovi, a Zapad mora da odustane od politike militarizacije Evrope.

Kako je ranije istakao ruski predsednik Vladimir Putin, Rusija ne želi direktan vojni sukob sa NATO, ali ako neko to bude poželeo, Moskva je za to spremna.

Izvor

[Kubovac]

Od 2026. počinje raspoređivanje raketa dugog dometa u Nemačkoj

Vlade Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke u zajedničkom saopštenju su najavile da će od 2026. godine početi sa raspoređivanjem raketa dugog dometa u Nemačkoj, "kao deo planiranja trajnog stacioniranja tog oružja u budućnosti".

Kada budu potpuno razvijene, ove jedinice konvencionalnog naoružanja će uključivati višenamenske rakete SM-6, krstareće rakete Tomahavk i hipersonično oružje koje ima znatno veći domet od onog koje je trenutno raspoređeno u Evropi, navodi se u saopštenju, prenosi CNN.

Dodaje se da će raspoređivanje tog naprednog oružja pokazati posvećenost Sjedinjenih Država NATO savezu i njihov doprinos „evropskim integrisanim kapacitetima odvraćanja“.


Izvor

[Boro Prodanic]

Pitanje da li će NATO postojati dovoljno dugo da ovaj plan sprovede.

[Boro Prodanic]

Iako Izrael nije član NATO, stavovi te države imaju određenu težinu u NATO. Interesantno je da se ova vest pojavljuje odmah po završetku samita NATO.

“Turska ne diktira politiku NATO, ne treba da bude članica Alijanse”

Izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac izjavio je danas da Turska ne može da diktira politiku NATO-a, kao i da ta zemlja ne bi trebalo da bude članica Alijanse zbog ”podrške Hamasu”.

”Pre svega, Erdogan ništa ne odlučuje. Štaviše, zemlja poput Turske, koja podržava ubice i silovatelje Hamasa i iranske osovine zla, ne bi trebalo da bude članica NATO-a”, ocenio je Kac, a piše Tajms of Izrael.

Ranije danas, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je saopštio da Turska neće odobriti pokušaje saradnje s Izrelom unutar NATO-a, dok se ne uspostavi mir u Palestini.

Na konferenciji za novinare u Vašingtonu posle samita lidera NATO-a, Erdogan je dodao da je Ankara zadovoljna što se povećava broj zemalja koje priznaju Palestinu, uprkos pritiscima i zastrašivanju, prenela je agencija Anadolija.

Alijansa ima ima 32 članice, ali održava odnose i sa mnogim zemljama koje nisu članice, kao što je Izrael.

Tajms of Izrael navodi da je u prošlosti Turska iskoristila pravo veta da spreči bližu saradnju NATO-a i Tel Aviva.

Izvor