Vijesti NATO-OTAN

[Boro Prodanic]

НАТО у Румунији гради највећу војну базу у Европи

У Румунији су почели радови на највећој војној бази НАТО у Европи.

Величине малог града, на површини од скоро 3.000 хектара, на тој локацији ће моћи трајно да буде до 10.000 НАТО војника и њихових породица.

Пројекат вредан 2,5 милијарди евра, обухвата писте, платформе за наоружање, хангаре за војне авионе, али и школе, вртиће, продавнице, па чак и болницу, пренео је румунски Јуроњуз.

База Михаил Когалницчеану у округу Констанца претвориће у најзначајнију локацију НАТО у Европи.

Радови на проширењу су у пуном јеку, али када се заврше, ова база ће постати највећа НАТО база у Европи, па ће надмашити и немачку базу Рамштајн.

 "Та база ће постати најважнија стална војна структура НАТО у непосредној близини сукоба на југу Украјине. Немојмо замишљати да ће се овај сукоб завршити ове године 2025., 2026. године, то је дугорочни сукоб", истакао је Дорин Попеску, геополитички аналитичар, преноси Танјуг.

Izvor

[PakleniVuk]

On će biti novi šef NATO Izabran naslednik Stoltenberga: Holandski premijer Mark Rute biće novi generalni sekretar


Klaus Johanis, rumunski predsednik, povukao se iz trke za novog generalnog sekretara NATO, otvarajući put holandskom premijeru Marku Ruteu – koji se dugo smatrao favoritom za tu funkciju – da formalno dobije tu funkciju.


Sajt "Politiko" preneo je da će Rute biti sledeći generalni sekretar NATO nakon što su se sve 32 članice alijanse složile da odlazeći holandski premijer nasledi Jensa Stoltenberga.


Sajt "Politiko" preneo je da će Rute biti sledeći generalni sekretar NATO nakon što su se sve 32 članice alijanse složile da odlazeći holandski premijer nasledi Jensa Stoltenberga.


Tokom sastanka Vrhovnog saveta nacionalne odbrane, Johanis je rekao da je obavestio saveznike u NATO-u o povlačenju svoje kandidature.

Rute će preuzeti vodstvo NATO-a u kritičnom trenutku. Njegov novi posao počeće do 2. oktobra, nešto više od mesec dana pre američkih izbora, koji će oblikovati sudbinu vojnog saveza koji je služio istočnoj Evropi kao najuspešnije odvraćanje od agresivne Rusije.

Bivši predsednik SAD Donald Tramp, aktuelni republikanski kandidat, obećao je da će ostati u NATO-u, ali je zapretio da će prekinuti pomoć SAD Ukrajini ako bude ponovo izabran.

Dobio podršku Stoltenberga
Stoltenberg je juče prvi put podržao holandskog premijera Rutea kao kandidata za novog generalnog sekretara NATO, opisujući ga kao "vrlo jakog kandidata".

Stoltenberg je govorio na konferenciji za novinare sa državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom neposredno nakon vesti da su Slovačka i Mađarska pružile podršku Ruteovoj kandidaturi, objavljeno je na sajtu NATO.

NATO bira šefa Severnoatlantske alijanse na osnovu konsenzusa, a 29 zemalja članica već je podržalo Rutea kao Stoltenbergovog naslednika, dok su Mađarska, Slovačka i Rumunija bile poslednje koje su se opirale toj opciji.

- Nije na meni da biram svog naslednika - rekao je Stoltenberg, ali je dodao da je Rute "vrlo jak kandidat" koji ima puno iskustva kao premijer.

izvor

[Boro Prodanic]

“NATO će se raspasti posle pobede Rusije u Ukrajini”

Severnoatlantska alijansa mogla bi da se raspadne nakon pobede Rusije u ukrajinskom sukobu, smatra bivši američki obaveštajac Skot Riter.

– Pobeda Rusije zapravo će ugroziti postojanje NATO-a – smatra Riter.

On je takođe naglasio da će posledice fatalnih grešaka Alijanse i u Avganistanu i u Ukrajini na kraju dovesti do njenog raspada.

Moskva je više puta izjavljivala da ne predstavlja pretnju nijednoj od zemalja NATO, ali da neće ignorisati korake koji su potencijalno opasni po njene interese. Istovremeno, ona ostaje otvorena za dijalog ali na ravnopravnoj osnovi, a Zapad mora da odustane od politike militarizacije Evrope.

Kako je ranije istakao ruski predsednik Vladimir Putin, Rusija ne želi direktan vojni sukob sa NATO, ali ako neko to bude poželeo, Moskva je za to spremna.

Izvor

[Kubovac]

Od 2026. počinje raspoređivanje raketa dugog dometa u Nemačkoj

Vlade Sjedinjenih Američkih Država i Nemačke u zajedničkom saopštenju su najavile da će od 2026. godine početi sa raspoređivanjem raketa dugog dometa u Nemačkoj, "kao deo planiranja trajnog stacioniranja tog oružja u budućnosti".

Kada budu potpuno razvijene, ove jedinice konvencionalnog naoružanja će uključivati višenamenske rakete SM-6, krstareće rakete Tomahavk i hipersonično oružje koje ima znatno veći domet od onog koje je trenutno raspoređeno u Evropi, navodi se u saopštenju, prenosi CNN.

Dodaje se da će raspoređivanje tog naprednog oružja pokazati posvećenost Sjedinjenih Država NATO savezu i njihov doprinos „evropskim integrisanim kapacitetima odvraćanja“.


Izvor

[Boro Prodanic]

Pitanje da li će NATO postojati dovoljno dugo da ovaj plan sprovede.

[Boro Prodanic]

Iako Izrael nije član NATO, stavovi te države imaju određenu težinu u NATO. Interesantno je da se ova vest pojavljuje odmah po završetku samita NATO.

“Turska ne diktira politiku NATO, ne treba da bude članica Alijanse”

Izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac izjavio je danas da Turska ne može da diktira politiku NATO-a, kao i da ta zemlja ne bi trebalo da bude članica Alijanse zbog ”podrške Hamasu”.

”Pre svega, Erdogan ništa ne odlučuje. Štaviše, zemlja poput Turske, koja podržava ubice i silovatelje Hamasa i iranske osovine zla, ne bi trebalo da bude članica NATO-a”, ocenio je Kac, a piše Tajms of Izrael.

Ranije danas, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je saopštio da Turska neće odobriti pokušaje saradnje s Izrelom unutar NATO-a, dok se ne uspostavi mir u Palestini.

Na konferenciji za novinare u Vašingtonu posle samita lidera NATO-a, Erdogan je dodao da je Ankara zadovoljna što se povećava broj zemalja koje priznaju Palestinu, uprkos pritiscima i zastrašivanju, prenela je agencija Anadolija.

Alijansa ima ima 32 članice, ali održava odnose i sa mnogim zemljama koje nisu članice, kao što je Izrael.

Tajms of Izrael navodi da je u prošlosti Turska iskoristila pravo veta da spreči bližu saradnju NATO-a i Tel Aviva.

Izvor

[Boro Prodanic]

Poljska predložila Mađarskoj da napusti EU i NATO

Zamenik ministra spoljnih poslova Poljske Vladislav Teofil Bartoševski, izrazio je sumnju u neophodnost članstva Mađarske u EU i NATO nakon izjave mađarskog premijera Viktora Orbana da Varšava vodi licemernu politiku prema Moskvi.

Bartoševski je naglasio da, za razliku od Orbana, njegova zemlja ne posluje sa Rusijom nakon napada na Ukrajinu i da je njegova politika trenutno antievropska, antiukrajinska i antipoljska, prenela je agencija PAP.

– Ne razumem zašto Mađarska želi da ostane članica organizacija koje im se toliko ne dopadaju i koje se navodno loše odnose prema njima – istakao je Bartoševski.

On se zapitao zašto Orban ne napravi Uniju sa Putinom i nekim autoritarnim državama tog tipa?

– To je ovako: ako ne želite da budete član nekog kluba, uvek možete da izađete – dodao je on.

Izvor

[Boro Prodanic]

NATO želi da formira dodatnih 49 borbeno spremnih brigada

NATO želi da formira dodatnih 49 borbeno spremnih brigada od kojih će svaka imati oko 5.000 vojnika, čime će ukupan broj brigada biti podignut na 131, prenosi "Velt" pozivajući se na još neobjavljena dokumenta.

Radi se o takozvanim minimalnim zahtevima koje su izneli američki general Kristofer Kavoli i francuski admiral Pjer Vandije.

Ako se 2021. godine smatralo da je dovoljno imati 82 borbeno spremne brigade, onda bi u budućnosti njihov broj trebalo povećati na 131. To znači stvaranje dodatnih 49 velikih formacija, koje u Bundesveru broje oko 5.000 vojnika", prenosi nemački list.

Napominje se da je za upravljanje i podršku ovim trupama potrebno povećati broj borbenih korpusa sa šest na petnaest, a štabova divizije sa 24 na 38.

Osim toga, Alijansa planira da poveća broj jedinica PVO pet puta – sa 293 na 1.467.rancuski admiral Pjer Vandije.

Potreba za jačanjem vojne moći NATO-a objašnjava se pretnjom koja navodno dolazi od Rusije.

U poslednje vreme na Zapadu se sve više javljaju ideje o direktnom oružanom sukobu između alijanse i Rusije. Kremlj je napomenuo da Moskva nikome ne preti, ali da neće ignorisati akcije koje su potencijalno opasne po njene interese.

Rusija, pak, primećuje nezapamćenu aktivnost NATO-a duž svojih zapadnih granica jer Alijansa proširuje inicijative i naziva to "obuzdavanjem ruske agresije".

Moskva je više puta izražavala zabrinutost zbog gomilanja NATO snaga u Evropi. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da Rusija ostaje otvorena za dijalog sa NATO-om, ali na ravnopravnoj osnovi, dok Zapad mora da napusti kurs militarizacije kontinenta, prenosi RT Balkan.

Izvor

[fazan]

Када је број бригада у питању, то је повећање од 60%.

Међутим, све ово није од јуче. Још пре почетка рата у Украјини почело је наоружавање и модернизација у војскама чланица НАТО, укључујући и замену совјетске технике.

[kumbor]

Коју плату, какве бенефиције морају дати кандидатима у Европи да би их се пријавио довољан број? "Војник - официр је врхунски часно занимање, позив из душе, али знај да војник никад није слободан човек, он је човек који припада Држави." Све је у реду док је мир, али ако је рат, он мора ићи кад треба, куда треба, да ради шта треба, не питајући се да ли је то добро, правилно, морално и штатијазнам ... не жалећи да "да и свој живот, а опет да да најбоље од себе, жртвујући себе, породицу, жену, па и децу". Ниједна друга професија не тражи од тебе да залажеш сопствени живот". Мисли о томе, сине мој, и мани се војске... одслужи тај обавезни војни рок како треба и крени даље, и заборави, и не осврћи се. (Мој отац рече, пре много година, кад сам накратко имао сулуду идеју да одем на војне школе)!