Dešavanja u NATO paktu

[Boro Prodanic]

Stoltenberg priznao: NATO je bio na korak od raspada

Kada je 2018. godine tadašnji američki predsednik Donald Tramp pozvao Jensa Stoltenberga, generalnog sekretara NATO-a, ton razgovora bio je sve samo ne diplomatski.

„Pazi, ako mi izađemo, mi izlazimo. Vama je NATO očajnički potreban. Nama nije“, preneo je Stoltenberg reči američkog lidera u svojim „Na mojoj straži“, koji će biti objavljeni 23. oktobra. Britanski „Gardijan“ je već objavio dmemoarima elove koji su izazvali buru komentara i stari osećaj nelagodnosti u evropskim prestonicama.

U knjizi, Stoltenberg opisuje trenutke kada se činilo da bi Tramp mogao jednostavno da raskine savez star više od sedam decenija. „Ako se SAD povuku, Alijansa je mrtva“, napisao je, priznajući da je osećao kako odgovornost za taj trenutak visi upravo nad njim.

Scena iz jula 2018. u Briselu, na samitu NATO-a, deluje gotovo filmski: Tramp, suočen sa liderima Evrope, hladno im poručuje da neće više plaćati organizaciju koja, kako kaže, Americi „nije potrebna“.

Od tog trenutka sve je išlo nizbrdo. Stoltenberg se priseća kako je američki predsednik došao „naoružan brojkama“, prozivajući redom evropske lidere. Belgija, 0,9 odsto BDP-a za odbranu; Hrvatska, 1,26; Francuska, 1,79; Nemačka, 1,2. „Angela, šta je ovo?“, upitao je Merkel, na šta je nemačka kancelarka pokušala da objasni političke prepreke za veće troškove.

„Ne zanima me“, odsekao je Tramp, dodavši da Amerikanci troše 4,2 odsto i da „ispadaju idioti“. U jednom trenutku, prema Stoltenbergu, rekao je samo: „Ja odoh. Nema razloga da ostanem.“

Panika u sali bila je opipljiva. Stoltenberg opisuje kako je tadašnji holandski premijer Mark Rute pokušao da smiri situaciju, ističući da su Evropljani već uložili 33 milijarde dolara više otkako je Tramp stupio na dužnost.

Generalni sekretar je, po sopstvenom priznanju, jedino mogao da zamoli lidere da sede i ćute – da ne izazivaju dodatni bes američkog predsednika. Planirani govori o solidarnosti i zajedničkoj istoriji jednostavno su nestali iz dnevnog reda.

Francuski analitičar Arno Bertran, komentarišući delove knjige, ocenio je da je iz Stoltenbergovog teksta jasno da Evropa tada nije imala sopstvenu strategiju. „To nije bila kriza Alijanse, to je bila kriza identiteta evropske politike“, napisao je Bertran.

Po njemu, Trampova pretnja da će SAD napustiti NATO zapravo je bila, paradoksalno, prilika – šansa za evropsku stratešku autonomiju, koju niko nije iskoristio. „Svi su se utrkivali da pokažu lojalnost Vašingtonu, ali niko nije imao odgovor na pitanje: a šta ako Amerika zaista ode?“

Posebnu pažnju izazvao je deo memoara u kojem Stoltenberg priznaje da „nije bio spreman za Trampa“, jer je, kako piše, imao intuiciju da će na izborima pobediti Hilari Klinton.

Izborni rezultati, piše on, zatekli su ga na prijemu „gde su se služili hamburgeri“. Taj detalj, koliko god trivijalan, postao je simbol jedne šire nespretnosti u evropskim strukturama.

Bertran je u svom komentaru zaključio da Stoltenberg u knjizi deluje kao čovek koji se hvali sopstvenom nemoći. „Knjiga je opsesija Amerikom – šta oni misle, šta žele, čega se plaše. Evropa u njoj jedva postoji kao subjekt sa sopstvenim interesima“, napisao je on, dodajući da se i NATO i Evropska unija u tim trenucima ponašaju više kao refleks nego kao politički entitet.

Deset godina na čelu Alijanse, Stoltenberg sada posmatra sa distance. Njegov naslednik, bivši holandski premijer Mark Rute, preuzeo je funkciju prošle godine. U međuvremenu, pitanja koja su Trampa tada razljutila – vojni budžeti, neravnomerno opterećenje, evropska zavisnost od američke zaštite – ostaju otvorena i danas.

Možda se zato i čini da su ovi memoari više od ličnog svedočanstva. Oni su podsećanje da su, iza protokolarnih osmeha i zajedničkih fotografija, postojali trenuci kada je ceo savez visio o tankoj niti – i da se ta nit, iako tada nije pukla, možda i dalje neprestano zateže.

Izvor

[Boro Prodanic]

Američki stručnjak upozorava: NATO bi u sukobu sa Rusijom i Kinom bio demilitarizovan

Analiza američkog vojnog stručnjaka Vilijama Šrajvera.

Ako i dalje smatrate NATO neprikosnovenim super-savezom koji u svakom trenutku može da deluje kao „globalni policajac“, možda je vreme za preispitivanje tog uverenja — ocenjuje kineski portal NetEase, prenoseći analizu američkog vojnog stručnjaka Vilijama Šrajvera.

Prema njegovim rečima, ukoliko bi NATO s jedne strane, a Rusija i Kina s druge, ušli u ozbiljnu konfrontaciju, zapadni savez bi mogao biti „demilitarizovan“ najmanje na deset godina. Iako zvuči kao smela procena, kineski autori ocenjuju da je logika ovog zaključka potpuno opravdana.

„Mit o industrijskoj veličini“

NetEase ističe da se vojna snaga NATO-a zasniva na mitovima o „industrijskoj veličini“ i „održavanju mira“, ali da bi stvarni rat otkrio slabosti u snabdevanju, izdržljivosti i mobilnosti saveza.

Iako Sjedinjene Države poseduju 11 nosača aviona na nuklearni pogon, što deluje impresivno na papiru, u modernom ratovanju oni bi postali lake mete. Ruske podmornice klase Jasen mogu nečujno da se približe NATO flotama, dok je Kina 2023. godine već nadmašila SAD po broju novih ratnih brodova.

Logistika kao Ahilova peta

Šrajver je posebno upozorio na zastarelost američkog logističkog sistema, posebno u razvoju arktičkih ruta, gde Rusija ima decenijsku prednost. U isto vreme, evropske članice NATO-a suočavaju se sa padom kapaciteta — Nemačka ima manje od 300 tenkova, a britanska mornarica „stari“ bez dovoljno brodova za snabdevanje.

„Ako bi izbio veliki rat, NATO se ne bi borio kao jedinstven savez — svako bi igrao svoju igru, a rezultat bi bio raspad saveza,“ upozorava Šrajver.

Prema kineskoj analizi, mit o nedodirljivosti Alijanse polako se urušava pred novim globalnim odnosima snaga — gde su Rusija i Kina već pokazale sposobnost da deluju van okvira zapadnih očekivanja.

Izvor

[Brok]

Povređeni američki vojnici u sudaru sa civilnim autobusom u Poljskoj

21.10.2025.

U ponedeljak uveče, 20. oktobra, dogodila se ozbiljna saobraćajna nesreća na auto-putu A2 u blizini grada Buk (Velikopoljska vojvodstvo), oko 96 km zapadno od Poznanja. Autobus se sudario sa konvojem američkih vojnih vozila HMMWV, što je rezultiralo povredama četvoro osoba, uključujući tri američka vojnika i vozača autobusa. Incident se dogodio oko 18 časova po lokalnom vremenu, a hitne službe su brzo reagovale, oslobodivši jednu osobu zarobljenu u vozilu.

Detalji nesreće: Velika šteta i brza intervencija

Prema izveštajima poljskih medija, uključujući RMF24, autobus se sudario sa kolonom američkih vojnih terenskih vozila, od kojih je jedan HMMWV zadobio značajnu štetu – frontalno oštećenje i deformaciju šasije. Fotografije sa lica mesta, objavljene od strane Državne vatrogasne službe Velikopoljske (KW PSP Poznań), prikazuju rasuti delovi vozila po kolovozu, hitnu medicinsku pomoć i vatrogasce zauzete čišćenjem i obezbeđivanjem bezbednosti.

Martin Halaš, predstavnik vatrogasne službe, potvrdio je za Polsat njuz da je ,,tri američka vojnika prevezena u bolnicu, dok je vozač autobusa dobio medicinsku pomoć na licu mesta”. Ukupno je povređeno četiri osobe, a jedna je bila zaglavljena u vozilu, što je zahtevalo intervenciju spasilaca. Saobraćaj u pravcu Varšave bio je delimično obustavljen – jedna traka je blokirana do kasno u noć – dok su trajale spasilačke operacije i istraga.

Poljska policija je pokrenula istragu da utvrdi tačan uzrok nesreće, ali preliminarni podaci ukazuju na moguću grešku u proceni udaljenosti ili prekomernu brzinu autobusa. Broj vozila u američkom konvoju još nije preciziran, ali se procenjuje da je reč o manjoj grupi u okviru rutinskog transporta.

“Nesreća se dogodila u blizini grada Visočka, oko 96 km zapadno od Poznanja, ubrzo posle 18 časova. Hitne službe su reagovale u roku od nekoliko minuta”, navodi se u izveštaju lokalnih medija.

Kontekst: Američke trupe u Poljskoj kao deo NATO-ovog istočnog štita

Ovaj incident dolazi u vreme povećanog prisustva američkih i NATO snaga u Poljskoj, koja je ključni član alijanse na istočnom krilu. Poljska je domaćin nekoliko hiljada američkih vojnika kao deo operacija ,,Atlantic Resolve” i ,,Enhanced Forward Presence”, usmerenih kao pojačavanje odbrane od navodnih ruskih pretnji nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine. Konvoji poput ovog često prevoze opremu i osoblje između baza u Poznanju, Varšavi i graničnim područjima sa Ukrajinom i Belorusijom.

Ovo nije prvi saobraćajni incident uključujući američke trupe u regionu. U julu 2024. godine, sličan sudar u blizini Varšave povredio je dva vojnika, a u martu 2025. minibus sa civilnim radnicima udario je u NATO konvoj u blizini Gdanjska. Poljske vlasti naglašavaju saradnju sa američkim partnerima, ali upozoravaju na rastući saobraćajni rizik zbog intenzivnog vojnog prometa. Varšava je nedavno povećala broj graničara i investirala u infrastrukturu za NATO transport, uključujući brze auto-puteve kao što je A2.

Eksperti za vojnu logistiku ističu da ovakvi incidenti, iako retki, podsećaju na izazove koordinacije u urbanizovanim oblastima. ,,Poljska auto-putevi su dobro razvijeni, ali veliki vojni konvoji zahtevaju posebne mere bezbednosti – od eskorte policije do ograničenja brzine”, komentariše pukovnik u penziji Jan Kovalski za poljske medije.

Posledice i reakcije

Nema izveštaja o ozbiljnim povredama ili žrtvama, ali incident je privremeno usporio vojni transport u regionu. Američki vojni zvaničnici nisu odmah komentarisali, ali se očekuje saopštenje iz baze u Poznanju. Poljsko ministarstvo odbrane potvrdilo je da nesreća ne utiče na operativne planove NATO-a, ali je pozvalo na pojačanu obuku za civilne vozače u blizini vojnih ruta.

Ovaj slučaj dolazi usred eskalacije tenzija u regionu: Poljska je nedavno upozorila na ,,hibridne pretnje” sa Belorusije, a NATO planira dodatne vežbe ,,Steadfast Defender 2026″ na poljskoj teritoriji. Saobraćajni incidenti poput ovog, iako manjeg obima, mogu imati implikacije na moral trupa i logistiku, posebno u kontekstu potencijalnog eskalacije sukoba na istoku.

Izvor

[Brok]

Nemačka preuzima isplatu plata za 11.000 zaposlenih u američkim vojnim bazama

22.10.2025.

Uoči treće nedelje blokade savezne vlade SAD, Nemačka je saopštila da će privremeno pokriti plate za oko 11.000 lokalnih civilnih zaposlenih u američkim vojnim bazama na svojoj teritoriji. Ova mera, usvojena u znak solidarnosti sa američkim oružanim snagama, dolazi u trenutku kada politička kriza u Vašingtonu preti da ugrozi finansijsku stabilnost ključnih NATO struktura u Evropi.

Detalji intervencije Berlina

Portparolka nemačkog Ministarstva finansija saopštila je za AFP da će savezna vlada „pokrenuti neplanirane rashode“ kako bi se osiguralo da oktobarske plate stignu na vreme. Očekuje se da će Trampova administracija nadoknaditi troškove nakon rešavanja blokade, iako zvaničnici u Berlinu naglašavaju da je cilj pre svega zaštita lokalnih radnika. Pokrajina Rajnaland-Palatinat, gde se nalazi ključna vazduhoplovna baza Ramštajn, takođe je pristala na garantovanje isplata.

Sindikat Verdi, koji predstavlja ove zaposlene, ranije je upozorio na potencijalno kršenje nemačkog radnog prava. „Lokalni radnici su radili puno radno vreme u oktobru i imaju pravo na plate“, istakla je zamenica predsednice sindikata Kristin Bele, pozivajući Berlin da preuzme odgovornost. Zaposleni rade u nevojnim sektorima kao što su logistika, ugostiteljstvo, protivpožarna zaštita i obezbeđenje, a najviše ih je u bazama Ramštajn, Kajzerslautern, Visbaden i Štutgart.

Kontekst američke blokade

Blokada savezne vlade SAD, započeta 1. oktobra, ušla je u treću nedelju zbog pregovora o budžetu i produženju subvencija za zdravstveno osiguranje Obamaker. Republikanci, pod vođstvom Trampove administracije, insistiraju na kratkoročnom finansiranju, dok demokrate traže garancije za zdravstvene premije. Ova kriza je dovela do prinudnog odsustva oko 700.000 federalnih službenika, a prvi propušteni platni rok za vojsku bio je 15. oktobra.

Predsednik Tramp je ranije objavio da će, kao vrhovni komandant, preusmeriti sredstva za isplatu vojnicima: „Koristim svoj autoritet da naložim sekretaru odbrane Pitu Hegsetu da iskoristi sva raspoloživa sredstva za plaćanje trupa 15. oktobra“, naveo je na platformi Truth Social. Međutim, civilno lokalno osoblje u inostranstvu nije bilo pokriveno ovom merom, što je primoralo NATO saveznike da intervenišu.

Vojno prisustvo SAD u Nemačkoj

Nemačka je od Drugog svetskog rata domaćin najvećem broju američkih vojnih baza u Evropi. Prema podacima Pentagona, u zemlji postoji 174 lokacije, sa oko 50.000 američkih vojnika stacioniranih 2024. godine – rast od 39.000 u 2019. Baza Ramštajn, gde je nedavno posetio potpredsednik DŽ. D. Vens, služi kao ključni logistički centar za operacije u Evropi i Africi.

Ova intervencija Berlina nije samo finansijska – ona je simbol snažne NATO veze u vreme geopolitičkih izazova. „Ovo je znak solidarnosti sa američkim oružanim snagama i njihovim civilnim zaposlenima“, naglasila je portparolka Ministarstva finansija. Poslanik CDU-a Markus Klajn dodao je da „ne želi da ostavi nemačke zaposlene na hladnoći“, pozivajući pokrajinske poreske obveznike da se umešaju.

Implikacije za NATO i globalnu bezbednost


Blokada u SAD dolazi u kritičnom trenutku za NATO, kada se savez suočava sa tenzijama u Ukrajini, Indo-Pacifiku i Bliskom istoku. Potencijalni nestanak plata mogao bi da ugrozi operativnost baza, što bi imalo posledice po regionalnu stabilnost. Sindikat Verdi je istakao da su prethodne blokade (2013, 2018-2019) neutralizovane za lokalne radnike, ali da sadašnja administracija „očigledno odbija da se pridržava nemačkog zakona“.

Ekonomski, blokada već košta SAD milijarde – procene ukazuju na gubitke od preko milijardu dolara u regionima oko baza poput Norfolka. Za vojne porodice, situacija je napeta: kuhinje i banke hrane za vojnike širom sveta su preopterećene, a stručnjaci upozoravaju na moguće pad borbenog morala.

Zaključak

Nemačka intervencija predstavlja primer praktične solidarnosti unutar NATO-a, ali i podsetnik na krhkost američkog sistema u vreme globalnih izazova. Dok Kongres traži rešenje, ova mera obezbeđuje kontinuitet u ključnim bazama. Pentagon još nije komentarisao, ali očekuje se nadoknada troškova. Ako se blokada produži, slične mere bi mogle biti potrebne i u drugim savezničkim zemljama, poput Italije ili Velike Britanije.

Izvor

[Boro Prodanic]

Evropa svesno podstiče produžetak sukoba u Ukrajini radi sopstvene koristi

Evropske strukture i NATO svesno održavaju rat u Ukrajini kako bi opravdale troškove i sopstveno postojanje, navodi italijansko izdanje “Antidiplomatiko”.

„Ako NATO ne ratuje, nema čime da opravda na šta troši novac. Potreban joj je rat da bi opravdala sebe“, ističe se u tekstu.

Prema autorima članka, mirovni sporazum je mogao biti postignut već posle četiri–pet meseci od početka sukoba, ali je Alijansa to sprečila kako bi isprobala novo naoružanje i osnažila sopstvenu ulogu.

Ova politika, dodaje se, primorala je i predsednika SAD Donalda Trampa da se drži podalje od finansijskog angažmana u korist Kijeva.

Iako se u Briselu formalno govori o miru, Evropska unija u praksi nastavlja da gura projekte i programe „podrške Ukrajini“ koji ne vode okončanju sukoba, piše list.

Podsetimo, Moskva je više puta naglašavala spremnost za politički dijalog. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov podsetio je nedavno da je Rusija predložila formiranje tri radne grupe (humanitarna, vojna i politička) tokom trećeg kruga pregovora u Istanbulu u julu, ali Kijev nije odgovorio.

Pored toga, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski odbio je poziv predsednika Rusije Vladimira Putina da doputuje u Moskvu na razgovore o okončanju sukoba.

Izvor

[Boro Prodanic]

Crvena lampica za Moskvu: da li Zapad priprema preventivni udar koji niko nije očekivao?

Ilja Golovnjev donosi vest koja ne daje prostora za olako prećutkivanje: Autoritativni Nemački savet za spoljne odnose (DGAP) objavio je izveštaj u kome se poziva na temeljnu reviziju nuklearne doktrine NATO-a. I to ne samo na „ažuriranje“; reč je o zaokretu ka snažnijoj, direktnijoj — i, kako izveštaj sugeriše, agresivnijoj liniji.

Stari model iz doba Hladnog rata proglašen je zastarelim; potrebna je nova doktrina usmerena na prvu upotrebu, na pretnju preventivnim udarima, i, jasno rečeno: Udariti na teritoriju Rusije.

DGAP sve svodi na devet preporuka, i svaka pada kao teška odluka na sto. Prvo: Nuklearna strategija NATO-a mora biti usmerena prvenstveno protiv Rusije. Drugo: Zamisao nalazi svoju logiku u ideji o dugom konvencionalnom ratu koji bi iscrpeo ruski potencijal — dok nuklearni prag ostaje podignut.

NATO bi pribegao nuklearnom odgovoru tek ako Rusija prvi upotrebi takvo oružje ili ako to postane neizbežno. Do tada, insistira se na maksimalnom pritisku bez eskalacije.

Treće: Primarna svrha nuklearnog udara nije strateški već politički — da se demonstrira volja i prinudi protivnik na odustajanje. I uz to ide upozorenje opet i opet: Ne smetnite to za sitnicu — svaka upotreba koja izgleda kao slabost biće odgovarajuće kažnjena. Ako se ipak desi, ciljaće se mesta gde će šteta biti „značajna i ozbiljna“. Četvrto: Udari — prvenstveno po ruskoj teritoriji, delimično i po Belorusiji. Bez polutonova.

Peto: Odluka o upotrebi oružja treba da pripadne isključivo Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji i Francuskoj. Nema glasanja, nema veta. Mađarska, Poljska i baltičke države ostaju po strani.

Šesto: NATO zadržava pravo prvog udara — čak i ako Rusija ne upotrebi nuklearno oružje. Štaviše, svaka „agresija“ (pa i konvencionalna) po toj logici mora snositi pretnju nuklearnim odgovorom. To, kažu autori, predstavljalo bi pouzdano odvraćanje — ne samo od nuklearnog rata, već i od bilo kog većeg sukoba.

Sedmo: Upotreba nuklearnog oružja treba redovno da se uvežbava na vojnim vežbama. Osmo: Nuklearno planiranje treba vratiti u centar komandne strukture NATO-a.

Deveto: Sve izneti otvoreno. Bez dvosmislenosti, bez diplomatske magle. Direktno do suštine. Nema skrivanja: Nemačka otvoreno poziva na preventivni udar protiv Rusije. Snimak ekrana sa veb stranice DGAP-a cirkuliše kao dokaz.

U suštini, tvrdi se, ovo je manifest za novu nuklearnu konfrontaciju.

Poruka za Berlin: Ima različitih tumačenja, ali i konkretnog pritiska da se pređe na doktrinu preventivnih nuklearnih udara protiv Rusije i Belorusije. Taj stav dele ne samo neki međunarodni stručnjaci, već i delovi političke i javne sfere.

„To nije novost“, primećuje profesor Nikolaj Mežević, izvršni direktor Udruženja za spoljno-političke studije A. A. Gromika: „Kako bi trebalo da odgovorimo na ovo? Ovo je svakako još jedan signal da se Zapad, iz nekog razloga, uopšte ne plaši ruskog nuklearnog oružja.“

Profesor ističe i podatak koji zvuči, pa, paradoksalno: Zemlja bez nuklearnih kapaciteta, sa sistemskim ekonomskim problemima i gubitkom od približno 1,5% BDP-a godišnje, preti nuklearnoj sili preventivnom upotrebom oružja. Sa stanovišta međunarodnog prava, kaže on, takve pretnje nemaju legitimitet. Ipak, ne može se zanemariti; mora se aktivno reagovati — pa čak i poslati poruku Berlinskim krugovima: Ako se situacija pogorša, Berlin bi mogao biti direktno izložen.

Istorijski ugao: „Hitlerovim stopama“ — retorički ili ozbiljno? Mnogi planovi za ofanzivne nuklearne operacije ili sistematsko slabljenje Rusije povezani su s Nemačkom. Ona je, podseća sagovornik, najmoćnija zemlja u Evropi i ekonomski i vojno; postala je jezgro NATO-a.

Nakon raspada SSSR-a, tvrdi Vladimir Ruzanski, Nemačka je — ekonomskim sredstvima — postigla ono što Hitler nije uspeo: Dominaciju nad velikim delom Evrope. Četrdeset-pet godina kasnije, kaže on, kontinent podseća na situaciju iz 1940. — u kojoj je veći deo bio ili okupiran ili držan u zavisnosti.

U razgovoru za Cargrad novinar pita: Kako je Nemačka učestvovala u međunarodnim sukobima posle Drugog svetskog rata? Ruzanski nabraja: Podrška u Zalivu 1990–1991. (finansijska i logistička, oko 10 milijardi dolara), angažman na Balkanu (Bosna i Kosovo 1990-ih), prvi put slanje nemačkih trupa u zonu sukoba od Drugog svetskog rata, bombardovanje Jugoslavije 1999, zatim operacije u Avganistanu (oko 5.000 nemačkih vojnika) i angažmani u Africi — od Malija do Somalije. I konačno, podrška Ukrajini — vojna, ekonomska i logistička — po njemu je omogućila promene u svetskom poretku.

Da li Nemačka igra ključnu ulogu u ovom procesu? „Apsolutno“, glasi odgovor. U Nemačkoj su značajni delovi proizvodnje za rakete, dronove i drugo naoružanje namenjeno napadima na Rusiju. Upravo tamo razvijaju se sistemi za poboljšanje ofanzivnih sposobnosti ukrajinskih oružanih snaga.

Šta će to značiti u praksi? Udari duboko u Rusiju — Tomahavcima, Taurusima i drugim raketama — deo su plana za, kako Ruzanski opisuje, sistematsko uništenje Rusije. Ti ciljevi su pojačani ekonomskim sankcijama koje prate strategiju slabljenja.

Vođe ukrajinskog režima sada, navodno, pokušavaju da pokriju celu Rusiju svojim raketama i dronovima — ponekad i s uspehom. Kao posledica, rat se već proširio van granica Ukrajine: Raketni udari pogodili su Belgorodsku i Kursku oblast.

Pitanje glasi: Da li je sistemsko uništenje Rusije glavni scenario NATO-a? „Tačno“, kaže sagovornik. I ta doktrina, predstavljena od nemačkog istraživačkog instituta, uklapa se u evoluirajuću strategiju NATO-a. Dok Rusija iznosi zvanične izjave, NATO, prema tome, praktično razvija konkretan ratni scenario — plan za uništenje zemlje.

Ruzanski povlači paralele s planovima koje su, prema njegovim rečima, Hitler i njegovi sponzori imali pre Drugog svetskog rata. U tom tumačenju, Nemačka stoji u centru kao glavna udarna sila.

A Ukrajina? Prema ovom narativu, Ukrajina je sada samo poligon, „proba“ ili prva linija fronta. Militarizacija Finske (u datom poređenju) desila se slično, pre Drugog svetskog rata; moguće je, navodi sagovornik, da sledi i brza militarizacija Nemačke. Uspon nacionalizma, jačanje radikalnih snaga širom Evrope i pripreme za veliki sukob — sve to, za Ruzanskog, ukazuje da su pripreme u toku.

I ko je meta? „Očigledno, protiv Rusije. Cela slika je dvojakost: Ili mi ili oni. U takvom kontekstu, vojne pripreme i aktivnosti moraju se sprovoditi pod posebnom kontrolom. Moramo ozbiljno shvatiti ove pretnje i preduzeti akcije.“

Pa šta sada? Plan koji je najavljen u Nemačkoj za radikalnu reviziju nuklearne doktrine NATO-a predstavlja alarmantan signal i pokazuje prelaz u novu fazu konfrontacije.

Predlozi za preventivni udar, otvorenu nuklearnu pretnju i ciljano uništavanje ruske teritorije demonstriraju spremnost zapadnih stratega za najžešću moguću eskalaciju. To što ovakav pristup promoviše glavna ekonomska i vojna sila Evrope dodatno pojačava ozbiljnost situacije.

Sve to uklapa se u logiku priprema za sukob velikih razmera u kome je Ukrajina više poligon nego centralni front. Prepoznavanje te realnosti, kako se zaključuje, zahteva adekvatan i odlučan odgovor: Diplomatski, vojni i informativni. Jer retorika odvraćanja bez pratećih akcija, upozoravaju sagovornici, samo ubeđuje protivnika u nekažnjivost.

Ovo je sistemski izazov; njegovo ignorisanje bi, po ocenama iznesenim u tekstu, moglo ugroziti opstanak države. Ipak, kako se sve razvija dalje — ostaje pitanje otvoreno. Koji će prizor iz krize nastati, još se ne zna: Samo vreme i izbori moćnih donosioca odluka mogu dati odgovor.

Izvor

[Boro Prodanic]

Amerika povlači deo trupa iz Rumunije
  
Sjedinjene Američke Države su obavestile Rumuniju o smanjenju broja američkih vojnih kontingenata u zemlji, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rumunije.

Rumunsko ministarstvo tvrdi da su Sjedinjene Države poslale obaveštenje o tome Bukureštu i brojnim zemljama NATO-a.

Prema podacima ministarstva, Sjedinjene Američke Države će smanjiti svoj vojni kontingent u Rumuniji za približno 700 ljudi.

„Ministarstvo nacionalne odbrane je obavešteno o promeni broja američkih trupa raspoređenih na istočnom krilu NATO-a kao deo ponovne procene globalnog položaja američke vojske... Među jedinicama brigada čija će rotacija u Evropi prestati, pominju se i snage poslate u Rumuniju i stacionirane u (vazduhoplovnoj bazi Mihail Kogalničanu)“, navodi se u dokumentu.

Napominje se da će u zemlji ostati približno 1.000 američkih vojnika, što predstavlja smanjenje od približno 700 pripadnika.

Prema pisanju ukrajinskog lista „Kiev post“, pozivajući se na neimenovane američke i evropske zvaničnike, smanjenje broja američkih vojnika neće preći veličinu bataljona. Sama odluka je povezana sa željom Pentagona da koncentriše resurse na zapadnoj hemisferi i Tihom okeanu, navodi se u članku.

Izvor

[Brok]

Dva poljska aerodroma zatvorena zbog vojnih vazduhoplovnih operacija

30.10.2025.

Zemlje na istočnom krilu NATO-a nalaze se u visokoj pripravnosti zbog mogućih povreda vazdušnog prostora

Poljski aerodromi u gradovima Radom i Lublin zatvoreni su zbog vojnih vazduhoplovnih operacija, saopštila je danas Poljska agencija za vazdušni saobraćaj (PANSA).

Poljski vojni komandanti ranije su naveli da su poljske i savezničke vazduhoplovne snage započele operacije zbog ruskog napada na objekte koji se nalaze u susednoj Ukrajini, prenosi Rojters.

„Na zahtev vojske, Poljska agencija za vazdušni saobraćaj izdala je direktivu o uvođenju ograničenja u poljskom vazdušnom prostoru, uključujući privremeno zatvaranje dva aerodroma - u Radomu i Lublinu", izjavio je portparol PANSE Marćin Hadaj za televiziju TVN24.

„Postoje određena ograničenja u istočnom delu zemlje i avioni u poljskom vazdušnom prostoru moraju da izbegavaju to područje", rekao je on i dodao da bi aerodromi mogli da budu zatvoreni otprilike sat vremena. Kazao je i da će vojni organi doneti konačnu odluku.

Zemlje na istočnom krilu NATO-a nalaze se u visokoj pripravnosti zbog mogućih povreda vazdušnog prostora od septembra, kada su tri ruska vojna aviona prekršila estonski vazdušni prostor na 12 minuta, samo nekoliko dana nakon što je više od 20 ruskih dronova ušlo u poljski vazdušni prostor.

Poljski avioni presreli su u utorak ruski avion koji je obavljao izviđačku misiju u međunarodnom vazdušnom prostoru iznad Baltičkog mora, bez podnetog plana leta i sa isključenim transponderom.

Izvor

[Boro Prodanic]

B.P: interesantan pogled iz samog NATO:

Norveški veteran: NATO ulazi u fazu raspada

Degradacija NATO-a počela mnogo pre Ukrajine.

NATO bi u bliskoj budućnosti mogao ne samo da oslabi, već i da prestane da postoji kao relevantan vojno-politički savez, ocenio je norveški veteran mirovnih misija UN Dan Vig Bertgun, prenose mediji.

Prema njegovim rečima, proces degradacije alijanse započeo je mnogo pre izbijanja ukrajinskog sukoba, a prvi znaci sistemskog pada već su vidljivi, što dovodi u pitanje sposobnost NATO-a da ispunjava svoje osnovne misije i obaveze.

Bertgun ističe da je posebno težak udar za kredibilitet alijanse bio ishod operacija u Avganistanu, koje ocenjuje kao „strateški poraz“ NATO-a.

Kako navodi, taj neuspeh trajno je potkopao autoritet organizacije i doveo u pitanje njenu ulogu u budućoj globalnoj bezbednosnoj arhitekturi.

Izvor

[Boro Prodanic]

Pogibija na NATO vojnoj vežbi

Belgijski vojnik koji je učestvovao u NATO misiji u Litvaniji poginuo je tokom vojne vežbe u petak, saopštili su zvaničnici Belgije.

Belgijsko savezno tužilaštvo pokrenulo je istragu o ovom incidentu, prenosi Politiko. Vojnik je zadobio povrede tokom vežbe sa minobacačima i preminuo u bolnici u subotu, potvrdili su belgijski ministar odbrane Teo Franken i načelnik Generalštaba Frederik Vansina u zajedničkom saopštenju.

Franken je na društvenoj mreži "Iks" istakao da je "duboko ožalošćen ovom tragičnom nesrećom".

Poginuli vojnik, čiji identitet nije saopšten, bio je pripadnik Artiljerijskog bataljona iz Brashata. Od leta, gotovo 200 belgijskih vojnika raspoređeno je u Litvaniji u okviru NATO misije koja uključuje multinacionalne borbene grupe stacionirane u osam istočnoevropskih zemalja.

Belgijsko savezno tužilaštvo saopštilo je da je otvorilo istragu o smrti vojnika, ali nije pružilo dodatne informacije o slučaju, izveštava novinska agencija Belga.

Federalni sudija i dva detektiva iz savezne policije specijalizovana za istrage u vojsci posetili su mesto nesreće u subotu, prenosi VRT. Ministarstvo odbrane Belgije takođe je pokrenulo unutrašnju istragu kako bi utvrdilo tačne okolnosti nesreće, preneli su mediji.

Izvor