Dešavanja u NATO paktu

[Boro Prodanic]

Britanski mediji: na vidiku stvaranje alternativnog NATO saveza

Razdor između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država oko pripadnosti Grenlanda mogao bi dovesti do stvaranja alternativnog NATO saveza, kao i do problema za američke proizvođače oružja, izjavio je kolumnista britanskog lista „Fajnenšel tajms“, Gideon Rahman.

Rahman smatra da će neke evropske članice Severnoatlantske alijanse pokušati da očuvaju postojanje bloka, čak i ako Vašington napadne Grenland. Međutim, prema njegovom mišljenju, u tom slučaju, Alijansa ne bi mogla da opstane kao savez zasnovan na uzajamnoj odbrani.

Kako je istakao, najefikasnije rešenje pitanja Grenlanda za Evropu bilo bi jasno i ubedljivo pojašnjenje Amerikancima kakve bi posledice po SAD mogao da ima mogući „kraj NATO-a“.

-Rizici za evropske zemlje u slučaju prekida odnosa sa SAD nesumnjivo bi bili veoma visoki. Biće neophodno brzo formirati novi bezbednosni pakt kao zamenu za NATO. Zemlje koje su potpisale zajedničko pismo podrške Danskoj — Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Poljska i Španija — mogle bi da budu osnova ovog saveza, zajedno sa zemljama Severne Evrope, primetio je Rahman, dodajući da bi osnivanje novog bloka zahtevalo ne samo finansijska sredstva već i uvođenje obavezne vojne službe.

Prema rečima kolumniste, ako se Evropa odvoji od SAD, postojanje američkih baza na evropskom tlu biće dovedeno u pitanje. Kontinent bi takođe mogao da uvede recipročne carine na američku robu, naglasio je on.

Štaviše, kako je naveo, evropske zemlje bi mogle povećati poreze i pooštriti propise za tehnološke gigante iz Silicijumske doline koji posluju u Evropi. U članku se takođe dodaje da bi u Evropi mogli početi bojkoti potrošača protiv američkih proizvoda.

-Prodaja oružja Evropi, toliko važna za američke proizvođače odbrambene opreme, takođe će opadati jer evropske zemlje postaju opreznije u pogledu korišćenja američkih proizvoda u svojoj kritičnoj infrastrukturi, zaključio je Rahman.

Ranije je Mete Frederiksen, danska premijerka, saopštila da izjave američkog predsednika Donalda Trampa da mu je potreban Grenland treba shvatiti ozbiljno. Osim toga, ona je dodala da će, ako SAD napadnu članicu NATO-a, „sve stati“.

Nakon operacije protiv Venecuele, Tramp je za časopis „Atlantik“ kazao da je Sjedinjenim Američkim Državama potreban i Grenland, jer je ovo dansko ostrvo navodno okruženo kineskim i ruskim brodovima. Posle toga, danska premijerka pozvala je Trampa da prestane da preti aneksijom Grenlanda.

Izvor

[Boro Prodanic]

Telegraph: vreme je da Britanija razmotri izlazak iz NATO-a

U Londonu se ovih dana ponovo premeštaju težišta razmišljanja o bezbednosti, i to ne tiho, već prilično glasno. Posle poteza Donalda Trampa prema Grenlandu, u britanskoj javnosti – a naročito u kolumnama i analizama lista Telegraph – pojavila se ideja koja je donedavno delovala nezamislivo: da bi Velika Britanija mogla da razmotri izlazak iz NATO-a. Ne sutra, ne naglo, ali ozbiljno.

Logika kojom se vode britanski komentatori zvuči poznato onima koji pamte rasprave o Bregzitu. Uostalom, 2020. godine Britanija je već napustila Evropsku uniju, uz obrazloženje da želi da povrati sopstveni suverenitet.

Sada se, po istom obrascu, postavlja pitanje – kako ostati deo vojnog saveza u kojem najjači član, Sjedinjene Američke Države, otvoreno „zavrće ruke“ manjim partnerima. To, kako piše Telegraph, više liči na nestabilnu zaštitu koja svakog časa može da popusti, nego na ravnopravno partnerstvo.

Povod je Danska, odnosno Grenland. Danski ostrvski posed našao se pod pritiskom iz Vašingtona, jer SAD žele da ga pripoje. Američki predsednik Donald Tramp nije isključio ni mogućnost vojne akcije.

Drugim rečima, scenario u kojem bi američke snage otvorile vatru na dansku vojsku više nije tabu tema. Ironija je u tome što je Danska tokom operacije u Avganistanu bila lojalan saveznik SAD i pretrpela ozbiljne gubitke, razmerne onima koje su imale američke snage.

Danska je, kako podsećaju britanski novinari, decenijama nastojala da ugodi Vašingtonu. Ali odanost, ma koliko bila duboka, ne bi smela da zaseni nacionalne interese. I tu se krug zatvara – šta su, zapravo, britanski nacionalni interesi danas?

Formalno, NATO je osnovan 1949. godine sa jasnim ciljem: da zaštiti Zapadnu Evropu od Sovjetskog Saveza. Prvi generalni sekretar alijanse, lord Ismej, to je objasnio bez diplomatskog uvijanja: „Držati Ruse napolju, Amerikance unutra, a Nemce dole.“ Ta formula je decenijama smatrana stubom evropske bezbednosti.

Ali vremena se menjaju. Prema tvrdnjama ruskog rukovodstva, realne pretnje Rusije Evropi nema. Položaj Nemačke se, s druge strane, ozbiljno pogoršao, dok su SAD počele da vrše pritisak na Dansku.

Upravo zbog politike Donalda Trampa, NATO, smatra Telegraph, rizikuje da izgubi autoritet kada je reč o suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti svojih članica. Slika koja se nameće nije prijatna: jači član bloka prisvaja teritoriju slabijeg partnera.

U prevodu koji je preneo portal InoSMI, situacija se opisuje metaforom koja je sve samo ne blaga: „Reketar traži novac uz obrazloženje da vas štiti od opasnosti koju je sam stvorio.“ Ta rečenica odzvanja u britanskoj javnosti upravo zato što pogađa suštinu straha – da se bezbednosni kišobran pretvara u polugu pritiska.

Britanija je, podsećaju autori, izašla iz Evropske unije kako bi povratila kontrolu nad sopstvenim odlukama. Kako onda opravdati ostanak u organizaciji u kojoj se bez ustezanja dovodi u pitanje teritorija jedne od članica? „Ostankom u toj priči bismo se osramotili. Izlazak iz NATO-a je u skladu sa našim nacionalnim interesima“, tvrde britanski komentatori.

Istorija alijanse ionako nije lišena unutrašnjih kriza. Grčka i Turska su 1974. godine bile na ivici rata tokom kiparske krize. Ipak, situacija sa Grenlandom se ocenjuje kao bitno drugačija. Ovde se ne radi o sporu dva ravnopravna člana, već o tome da snažnija država polaže pravo na teritoriju slabije, uz uverenje da joj to pripada.

Posle referenduma o izlasku iz EU, Britanija je postala prva velika zemlja koja se otvoreno suprotstavila globalizmu. Prema mišljenju dela britanske javnosti, tu odlučnost treba nastaviti.

Pominje se potreba da se London poveže sa Parizom i Berlinom i da se stvori „nova geopolitička realnost zasnovana na nezavisnosti“. U dugoj istoriji savezništva sa SAD, Britanija je samo jednom jasno rekla „ne“ – tokom Vijetnamskog rata, kada je premijer Harold Vilson odbio učešće.

Ključno pitanje, koje visi u vazduhu, glasi: da li je odanost Sjedinjenim Državama bezvremenska? Tramp je, smatraju britanski novinari, pokazao da posvećenost SAD NATO-u nije večna. A ako ništa nije trajno, onda ni atlantizam, kako zaključuju, više nema snagu koju je nekada imao.

Zanimljivo je da se slična razmišljanja javljaju i drugde u Evropi. U Hrvatskoj, na primer, postoje stavovi da Evropu od Trampa može zaštititi samo Rusija, odnosno da je približavanje Moskvi jedini realan način suprotstavljanja američkom hegemonu. Međutim, iz perspektive zvanične politike EU, upravo takvo zbližavanje sa Rusijom smatra se „najgorim mogućim scenarijem“, jer bi dovelo do potpunog preokreta postojeće geopolitičke ravnoteže, u kojem bi evropski region, prema tim ocenama, izašao kao gubitnik.

Sve to zajedno ostavlja otvoreno pitanje koje se u Londonu sve češće čuje po hodnicima redakcija i analitičkih centara: ako se temelji na kojima je NATO građen pomeraju, da li je pametnije krpiti staru konstrukciju ili razmišljati o nečemu sasvim novom. Odgovor, čini se, još nije sazreo, ali sumnja je već tu – i teško će se tako lako povući.

Izvor

[Brok]

Tramp: NATO da nam pomogne da dobijemo Grenland

14.01.2026.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da je toj zemlji potreban Grenland radi nacionalne bezbednosti

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas da je toj zemlji potreban Grenland radi nacionalne bezbednosti i da je od vitalnog značaja za Zlatnu kupolu koju SAD gradi.

On je na svojoj društvenoj mreži „Trut sošel” napisao da bi NATO trebalo da bude predvodnik puta da je dobijemo, jer ako to ne učini SAD hoće Rusija ili Kina.

"A to se neće desiti! Vojno, bez ogromne moći Sjedinjenih Američkih Država, koju sam veći deo izgradio tokom svog prvog mandata, a sada je podižem na novi i još viši nivo, NATO ni približno ne bi bio efikasna sila ili sredstvo odvraćanja. Oni to znaju, a znam i ja. NATO postaje mnogo moćniji i efikasniji s Grenlandom u rukama SAD", napisao je Tramp.

Donald Tramp poručio je danas Danskoj da "izbaci" Kinu i Rusiju sa Grenlanda, ali i ocenio da to jedino mogu da učine Sjedinjene Američke Države.

''NATO: recite Danskoj da ih izbaci odatle, sada! Dve pseće zaprege to ne mogu da učine. Može jedino SAD", napisao je Tramp na svom nalogu na mreži Istina (Truth Social).

Tramp je u istoj objavi podelio medijski članak u kojem se navodi da su danske bezbednosne službe upozorile o kineskim i ruskim navodnim ciljevima na Grenlandu i Arktiku.

Tramp je ranije danas da je SAD potreban Grenland radi nacionalne bezbednosti i da je od vitalnog značaja za odbrambeni sistem Zlatna kupola koju SAD gradi.

On je na društvenoj mreži napisao da bi NATO trebalo da bude predvodnik puta da se dobije Grenland, jer ako to ne učini SAD hoće Rusija ili Kina.

"A to se neće desiti! Vojno, bez ogromne moći Sjedinjenih Američkih Država, koju sam veći deo izgradio tokom svog prvog mandata, a sada je podižem na novi i još viši nivo, NATO ni približno ne bi bio efikasna sila ili sredstvo odvraćanja. Oni to znaju, a znam i ja. NATO postaje mnogo moćniji i efikasniji s Grenlandom u rukama SAD", napisao je Tramp, preneo je Tanjug.

Kako je rekao, sve manje od toga je neprihvatljivo.

Izvor

[Brok]

NATO raketna artiljerija na granici Belorusije: SAD demonstriraju mogućnosti udara HIMARS-a u vežbama u Litvaniji

14.01.2026.

Jedinice artiljerije Vojske SAD i Litvanske vojske sproveli su naprednu obuku o interoperabilnosti usmerenu na upotrebu M142 High Mobility Artillery Rocket System (HIMARS) na poligonu Pabrade u istočnoj Litvaniji, blizu NATO granice sa Belorusijom. Vežbe su bile fokusirane na sinhronizovane precizne udare na velike udaljenosti, digitalne procedure komandovanja i kontrole, kao i koncepte brze mobilnosti – sve ključno za rotacionu poziciju američkih snaga u baltičkom regionu, nekadašnjem delu Sovjetskog Saveza koji se sada nalazi na prvoj liniji sukoba u Evropi. Obuka je litvanskim snagama pružila praktično upoznavanje sa operativnim tokovima rada HIMARS-a, jer se isporuke ovih sistema iz SAD očekuju pre kraja godine.

HIMARS Vojske SAD rasporedila je Bravo baterija, 1. bataljon, 14. puk poljske artiljerije, dodeljena Task Force Pergale pod 41. brigadom poljske artiljerije. Njihove operacije bile su usmerene na osnovne procedure rada lansera, a ne na simbolične demonstracije, uključujući održavanje pre misije, radio procedure, koordinaciju posade i precizno pozicioniranje lansera. Vežbe su deo šire inicijative Vojske SAD za HIMARS u Evropi, koja se fokusira na poboljšanje interoperabilnosti i integracije sistema unutar NATO formacija. U Evropi sistem trenutno koriste Estonija, Poljska, Rumunija i Ukrajina, dok su Italija, Letonija i Litvanija sve naručile sisteme. Glavni faktor koji sprečava širu prodaju je konkurencija južnokorejskog raketnog sistema Chunmoo, koji može biti isporučen u znatno kraćem roku i nosi znatno veću vatrenu moć po lanseru. Nemačka je takođe pokušavala da lobira za prodaju svog sistema EuroPULS, ali bez većeg uspeha.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
HIMARS je dizajniran za ekspedicione operacije Vojske SAD i Korpusa marinaca; iako nosi samo polovinu vatrenog kapaciteta teže M270 verzije, njegova lakoća obezbeđuje visoku mobilnost i laku vazdušnu transportabilnost za pojačavanje američkih i savezničkih prednjih rasporeda širom sveta. HIMARS i drugi raketni artiljerijski sistemi igrali su posebno centralnu ulogu u tekućem rusko-ukrajinskom ratu, gde je sistem korišćen za uništavanje kritične infrastrukture, lansera i radara S-400 protivvazdušnih sistema, lansera balističkih projektila i drugih visokovrednih meta duboko iza neprijateljskih linija. Jedan od najznačajnijih uspeha u tom teatru bio je udar 1. januara 2023, koji je usmrtio 89 ruskih vojnika nakon pogodka privremenog kasarna u spornom Donjeckom regionu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Raspoređivanje HIMARS-a u Litvaniji tesno se poklapa sa većim vežbama Oružanih snaga SAD sa Australijskom vojskom, koje simuliraju brzo vazdušno premeštanje HIMARS-a za operacije na širokim prostorima. Sve veći broj HIMARS lansera koje raspoređuju evropske države vrši sve veći pritisak na odbranu Rusije i Belorusije. Poljska vojska je u maju 2025. rasporedila sisteme u Finskoj za učešće u NATO vežbama Swift Response 25, kao deo šireg doprinosa koji uključuje osoblje iz 1. raketne brigade i 6. vazdušno-desantne brigade. Svaki HIMARS lanser može da ispaljuje ili šest GMLRS raketa dometa 80 kilometara, ili ATACMS balističku raketu dometa preko 300 kilometara, pri čemu ova poslednja omogućava precizne udare duboko u rusku teritoriju.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Belorusija se suočava sa brzim rastom vojnog pritiska NATO-a: Vojska SAD je u septembru 2025. rasporedila AH-64 Apache jurišne helikoptere 1. oklopne divizije za vežbe sa bojevom municijom dubokih udara u Litvaniji blizu beloruske granice. Četiri meseca ranije, Nemačka vojska je 22. maja inaugurisala 45. oklopnu brigadu stacioniranu u Vilniusu, Litvanija, pružajući elitnu prednju raspoređenu sposobnost mehanizovanog ratovanja na teritoriji bivšeg SSSR-a, samo 150 kilometara od beloruske prestonice Minska. Belorusija je značajno unapredila svoje protivvazdušne sposobnosti isporukom S-400 sistema dugog dometa iz Rusije od 2022, a u decembru je operacionalizovala sisteme balističkih projektila srednjeg dometa Oreshnik hipersonične brzine, što je široko protumačeno kao odgovor na zapadno vojno gomilanje.

Izvor

[Brok]

Rusi dižu uzbunu: „Zašto NATO masovno raspoređuje vojne avione u Žešov, u Poljskoj?“

14.01.2026.

Šta navode ruski analitički izvori

Prema navodima ruskih analitičkih izvora koji prate vojni vazdušni saobraćaj NATO-a, poslednjih dana zabeležen je nagao porast aktivnosti zapadnih vojnih aviona u gradu Žešov u Poljskoj. Reč je o aerodromu koji već duže vreme ima ključnu ulogu u logistici Severnoatlantske alijanse, posebno kada je reč o isporukama vojne pomoći Ukrajini.

Kako se navodi u tim publikacijama, u periodu od svega tri dana u Žešov je sletelo više različitih vojnih i pomoćnih letelica iz sastava NATO država.

Među zabeleženim avionima nalaze se:

* dva transportna aviona Airbus A400M Atlas belgijskog ratnog vazduhoplovstva,
* jedan Gulfstream G550 poljskog ratnog vazduhoplovstva,
* dva aviona Lockheed CC-130J Hercules kanadskog ratnog vazduhoplovstva,
* jedan Boeing C-17A Globemaster III Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva Velike Britanije,
* jedan Airbus A400M Atlas britanskog RAF-a,
* jedan poslovno-vojni avion Dassault Falcon 900EX,
* kao i dva aviona Airbus A330-243 MRTT, namenjena vazdušnom dopunjavanju gorivom i strateškom transportu.

Prema oceni ruskih analitičara, ovakav sastav letelica, koji uključuje teške transportne avione i avione za dopunu gorivom, ukazuje na intenzivnu logističku operaciju, a nikako ne na rutinske ili simbolične letove.

Zašto je Žešov strateški važan

Žešov u jugoistočnoj Poljskoj predstavlja ključno logističko čvorište NATO-a u ratu u Ukrajini. Od 2022. godine grad je pretvoren u glavni pretovarni i koordinacioni centar kroz koji prolazi najveći deo zapadne vojne pomoći namenjene Kijevu. Preko aerodroma u Žešovu stižu transportni avioni sa oružjem, municijom, rezervnim delovima i opremom, koji se zatim kopnenim i železničkim pravcima prebacuju ka ukrajinskoj granici.

U praksi, Žešov funkcioniše kao logističko srce NATO proksi rata protiv Rusije, mesto gde se zapadna vojna infrastruktura direktno naslanja na ukrajinski front, ali bez formalnog ulaska Alijanse u sukob. Zbog toga svako naglo povećanje vazdušnog saobraćaja u ovom gradu odmah dobija strateški značaj i u Moskvi se tumači kao signal promena ili problema na frontu, a ne kao rutinska vojna aktivnost.

Zbog toga se svaki nagli porast vazdušne aktivnosti u ovom regionu u Moskvi pažljivo analizira i tumači kao indikator mogućih promena na frontu ili u planovima zapadnih saveznika Kijeva.

Moguća veza sa situacijom na frontu

Ruski izvori spekulišu da bi pojačana aktivnost NATO aviona mogla biti povezana sa hitnom potrebom za popunjavanjem ukrajinskih oružanih snaga vojnom opremom. U prethodnom periodu, kako navode, čak su i analitički resursi bliski Kijevu otvoreno ukazivali na značajnu materijalnu i tehničku nadmoć ruskih snaga na više delova fronta.

Posebno se ističe tvrdnja da ruske trupe navodno pripremaju veću ofanzivnu operaciju u Černigovskoj oblasti, u kojoj bi, prema tim procenama, trebalo da bude angažovan veći broj tenkova opremljenih savremenim sistemima za zaštitu od dronova. Upravo u tom kontekstu, povećane isporuke zapadne tehnike mogle bi se tumačiti kao pokušaj da se unapred ojačaju ukrajinske jedinice.

Nema zvaničnih potvrda

Za sada nema zvaničnih potvrda iz NATO-a ili zapadnih vlada o razlozima ovako intenzivne vazdušne aktivnosti u Žešovu. Međutim, dosadašnja praksa pokazuje da se slični logistički „talasi“ često poklapaju sa očekivanjima većih operacija na terenu, bilo u smislu ukrajinskih potreba, bilo kao odgovor na procene o ruskim vojnim planovima.

U tom smislu, Žešov ponovo potvrđuje svoju ulogu jednog od ključnih čvorova u aktuelnom sukobu, dok pojačani saobraćaj NATO aviona dodatno podgreva spekulacije o narednim fazama rata u Ukrajini.

Izvor

[Brok]

Američki sukob sa Evropljanima je premašio sva očekivanja Kremlja

21.01.2026.

Oslabljeni NATO kao strateški dobitak Moskve

Spoljnopolitički kurs američkog predsednika Donalda Trampa, koji sve više udaljava Sjedinjene Američke Države od evropskih saveznika, predstavlja strateški poklon ruskom predsedniku Valdimiru Putinu, piše nemački dnevnik Die Welt. Prema oceni ovog lista, slabljenje transatlantskih veza i urušavanje poverenja unutar Zapada otvaraju prostor Moskvi daleko izvan okvira ukrajinske krize.

Autor ukazuje da oslabljeni NATO objektivno ide u prilog Rusiji, koja u takvom razvoju događaja vidi priliku za dublje pomeranje globalne ravnoteže snaga. U Kremlju, navodi se, računaju na „avanturistički scenario“ u kojem Evropa ostaje politički i bezbednosno ranjiva, bez jasne podrške Vašingtona.

Posebno se ističe uloga Putinovog glavnog pregovarača Kirila Dmitrijeva, koji, kako tvrdi Die Welt, ne krije prezir prema evropskim liderima. On ih opisuje kao „nemoćne“ i tvrdi da su „izgubili suverenitet“, uz uverenje da će oštra evropska retorika ostati bez stvarnog efekta. U tom kontekstu pominje se i mogućnost da Tramp, bez značajnijeg otpora, krene ka aneksiji Grenlanda.

Prema analizi nemačkog lista, Rusija sa neskrivenim zadovoljstvom posmatra kako se transatlantski savez urušava, dok bezbednosne slabosti Evrope postaju očiglednije nego ikada. Drugo Trampovo predsedništvo u Moskvi se doživljava kao izuzetno povoljan razvoj, budući da je američka pomoć Ukrajini značajno smanjena, a povlačenje američkih trupa sa evropskog tla postalo realna opcija.

Dodatnu zabrinutost, kako se navodi, izazivaju Trampove pretnje koje se tiču budućnosti NATO-a, kao i najave novog trgovinskog sukoba sa Evropskom unijom. Za Kremlj, to je više nego što je moglo da se očekuje: Evropa se, u takvom rasporedu snaga, pojavljuje kao relikt starog transatlantskog poretka, gurnuta u defanzivan i nesiguran položaj.

Istovremeno, Putin i dalje javno ističe spremnost za ekonomsku saradnju sa Evropom i govori o stvaranju „pouzdanog sistema bezbednosti“. Međutim, kako zaključuje autor Die Welt-a, takva vizija podrazumeva da Evropa, zajedno sa Ukrajinom, odustane od sopstvenih geopolitičkih ambicija. Kao i u ukrajinskoj krizi, u Kremlju vlada uverenje da je vreme na ruskoj strani.

Izvor

[Brok]

Menon: NATO se bliži kraju

23.01.2026.

Problemi EU neće završiti sa krajem predsedničkog mandata Donalda Trampa

NATO kakav poznajemo, savez koji je bio temelj transatlantske bezbednosti više od 75 godina, bliži se kraju zbog situacije oko Grenlanda, izjavio je počasni profesor međunarodnih odnosa na Gradskom koledžu u Njujorku Rajan Menon, kolumnista „Njujork tajmsa“.

„Naravno, njegov kolaps se neće dogoditi preko noći i doneće sve vrste previranja. Ali neće biti katastrofa“, smatra on.

Takođe je sugerisao da se problemi EU neće završiti sa krajem predsedničkog mandata Donalda Trampa.

Izvor

[Boro Prodanic]

Raskol preti NATO paktu

Rad generalnog sekretara NATO Marka Rutea u sadašnjim uslovima faktički se sveo, ne na upravljanje Alijansom, već na pokušaje da se očuva njena celovitost i spreči politički raskol kao posledica politike predsednika SAD Donalda Trampa, piše evropsko izdanje Politiko.

Kako navodi list, značajan deo Ruteovih aktivnosti sada je usmeren na održavanje dijaloga sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država, kao i na smanjenje rizika koji bi mogli dovesti u pitanje budućnost Severnoatlantskog saveza. U Politiku ističu da se uloga generalnog sekretara NATO sve češće svodi na nastojanja da se spreči podrivanje temelja same organizacije.

Prema pisanju lista, u evropskim diplomatskim krugovima Rutea nazivaju „teflonskim“ zbog njegove sposobnosti da iz složenih i osetljivih situacija izađe bez ozbiljnih posledica. Ipak, aktuelne okolnosti čine njegov položaj posebno teškim. Bivši premijer Holandije primoran je da balansira između interesa saveznika, izbegavajući direktne sukobe i oštru retoriku.
Jedan visoki diplomata Evropske unije izjavio je za Politiko da je posmatranje tih napora izuzetno teško.

„Potpuno razumem koliko je njegov posao složen kada je reč o očuvanju jedinstva NATO, ali gledati to — prava je muka“, citira list njegove reči.

Bivši stalni predstavnik Španije pri NATO, a sada poslanik Evropskog parlamenta Nikolas Paskual de la Parte, ocenio je da je održavanje kohezije alijanse u sadašnjim uslovima „teže nego hodati po konopcu na jakom vetru“.

Izvor