Vijesti NATO-OTAN

[Bozo13]

Zaista, šta će ovi brodovi raditi kada ugledaju na moru gumeni čamac nakrcan izbeglicama? Ne verujem da će pucati po njima ako odbiju da se zaustave.

Hoće li ga vratiti u Tursku, Siriju? Hoće li pohapsiti i izbaviti izbeglice i dovesti ih u EU?

Isto kao i do sada po zapadnom mediteranu...

[dzumba]

А шта су то тамо радили? Трошили гориво и притицали у помоћ бродовима који тону? Колико примећујем број избеглица тим правцем се нешто није смањио пуно.

[Bozo13]

Fali nam podatak koliko izbeglica krenulo iz zemalja, da bi se videlo koliko su efikasni. Podatak koliko došlo do EU se može pronači.

Zanimljiva statistika
http://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/index.php/Statistics_on_enforcement_of_immigration_legislation

[dzumba]

Koliko vidim broj pridošlih migranata raste. I... šta sada?

Samo brodovima, makar angažoval celu šestu flotu neće se zaustaviti. Osim pucanjem (vatrenim dejstvom). Bilo je rečeno da će se potapati brodovi u polazni (krcnim lukama) lukama. Imali izveštaja o tome. Koliko je potopljneo, gde i kada? Ako toga nema sve je prazna priča.

[lovac]

 Bilo je rečeno da će se potapati brodovi u polazni (krcnim lukama) lukama. Imali izveštaja o tome. Koliko je potopljneo, gde i kada? Ako toga nema sve je prazna priča.

Da, što kaže dzumba - sve je to prazna priča dok se brodovi ne zaustave na polaznim tačkama.
Zaustaviti brodove i čamce pune izbeglica na otvorenom moru jeste nemoguća misija, odnosno genocid nad nedužnim ljudima!

[Boro Prodanic]

Nemaju ti brodovi veze sa izbeglicama, izbeglice su maska, a cilj je biti na najboljem mestu za finale trke.

[MOTORISTA]

Amerika koristi najmiroljubiviju zemlju na svetu da motri na Putinove podmornice
Jutarnji list   15.02.2016.

Sve učestalija ruska prisutnost u severnom Atlantiku naterala je Vašington da nakon deset godina - militarizuje Island.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prisutnost SAD-a na teritoriju ove miroljubive ostrvske zemlje seže još od 1951. godine kada su Vašington i Rejkjavik sklopili zanimljiv pakt u kojem se podrazumeva da će Amerikanci braniti Island od svih neprijatelja ili tačnije od - Sovjeta. Naravno da nikakva realna opasnost od nekakve invazije komunista nije postojala, ali Amerikanci su za vreme Hladnog rata pošteno iskoristili vazdušnu bazu u Keflaviku kao polaznu tačku za svoje špijunske i borbene avione, piše "Foreign policy". Međutim, 2006. godine Amerikanci su napustili Island, a već deset godina posle planiraju da se vrate. Naime, Pentagon je prošle nedelje predstavio proračun, a manji deo od 19 miliona dolara trebalo bi da posluži za ponovno otvaranje vazdušne baze za sletanje špijunskih aviona P-8A "Posejdona". Ti avioni su specijalizovani za praćenje podmornica, a kako je prisutnost Rusa u Baltiku i severnom Atlantikau najveća u poslednjih 25 godina, američke namere su i više nego jasne.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kako je Island članica NATO saveza, vojna baza u Keflaviku je i u posljednjih deset godina bila poprilično aktivna. Čak je i zamenik ministra odbrane Bob Vork posetio bazu i upozorio domaće da je ruska aktivnost oko Islanda sve veća i da bi upravo zbog toga Amerikanci trebalo da pojačaju vojnu saradnju s Islandom. Njegove izjave nisu najbolje sele islandskom ministru spoljnih poslova Ganeru Svajnsonu koji je jasno poručio kako želja za jačanjem vojne saradnje dolazi samo s američke strane.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Nije bilo nikakvih razgovora između Islanda i SAD-a oko stacioniranja američkih vojnika na našem tlu" rekao je Svajnson uz jedan vrlo važan dodatak. "S druge strane, jasno je da se evropska sigurnosna slika u poslednjih nekoliko godina uvelike promenila..." Jasno je da Islanđani ne mogu samo tako odbiti Amerikance, ali je i činjenica da se ne žele previše zameriti i Putinu. Ostrvsku zemlju ionako je pogodila činjenica da su Rusi zbog sankcija zabranili uvoz islandske hrane, što je bio poprilično jak udarac ekonomiji Islanda. "Foreign policy" na kraju predviđa da će SAD i Island pronaći kompromis i da će Rejkjavik dozvoliti Amerikancima sletanje i punjenje svojih aviona, ali da američki vojnici neće trajno boraviti na severu Atlantika.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Najveći neprijatelj američke vojske nisu ni Rusija ni ISIS, već nešto neočekivano
N. V.   20.02.2016.

Budžet američke vojske od 582 milijarde dolara, koji je usaglašen prošlog meseca, neće moći da zadovolji sve njene potrebe. Novi izazovi - od Rusije do Islamske države - teraju Pentagon da menja planove i otvaraju stare debate o tome da li saveznici SAD čine dovoljno.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Bi-Bi-Si navodi da je nakon objave novog američkog vojnog budžeta jedan od naslova bilo to da će sada Vašington trošiti četiri puta više na vojnu pripremu odbrane saveznika u Evropi. Kada Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, kaže da se Alijansa suočava sa "najizazovnijim bezbednosnim okruženjem u našoj generaciji", on pre svega misli na izazov koji donosi "Rusija obnovljenog samopouzdanja". "SAD rade ono što su oduvek radile, čupaju iz problema Evropljane nespremne da sami finansiraju svoju odbranu kako treba, ali pored toga, to je priznanje koliko je Evropa od strateške vitalnosti za SAD i da je povlačenje poslednjih američkih oklopnih brigada pre nekoliko godina bilo preteran potez s obzirom na veoma realnu pretnju koju predstavlja (ruski predsednik Vladimir) Putin" kaže general ser Ričard Širef, koji je do pre dve godine bio drugi čovek NATO. Ipak, u planu budžeta stoji da je Pentagon dobio povećanje sa 789 miliona na 3,4 milijarde dolara na račun mera koji bi trebalo da povećaju spremnost američkih trupa u Evropi. To jeste velika količina novca, ali ne i kada se uporedi sa celokupnim iznosom budžeta ili novcem koji je izgubljen kada su SAD i druge NATO zemlje unovčile svoje "mirovne dividende" na kraju Hladnog rata. Zato SAD sada planiraju da preraspodele oko 250 oklopnih vozila u istočnoj Evropi u slučaju da buknu problemi u baltičkim republikama ili Poljskoj. Ipak, broj tenkova u okviru te brojke - 50 manje više - čini svega 1% broja tenkova koje su SAD držale u Evropi tokom Hladnog rata. Tokom 2013. i 2014. broj američkih tenkova u Evropi pao je zapravo na nulu. Nova raspoređivanja, kao i program NATO vežbi, doneće nekakvo uveravanje baltičkim liderima koji se plaše da bi Rusija mogla da ih destabilizuje. Na Bliskom istoku, Obamina administracija sada se nalazi u situaciji da radi na vraćanju ranije povučenih trupa u Iraku. Ona troši više (na primer dala je 1,8 milijardi dolara za kupovinu 45000 novih navođenih bombi i raketa koje treba da dođu na mesto nedavno korišćenih, pre svega u tom delu sveta) i poziva prijatelje da i oni ulože nešto. Eš Karter, ministar odbrane SAD, prošle nedelje je pričao o "sjajnoj šansi" za američke saveznike da učine više u borbi protiv Islamske države. Ipak, Amerikanci se nalaze u situaciji da ih između ostalih kritikuju Turska i Francuska zbog prepuštanja inicijative Rusiji i nemogućnosti da dovoljno efektivno deluju u poslednjih 18 meseci u Siriji.

Izvor: www.blic.rs

[duje]

Vir: "Večernji list" Zagreb
http://www.vecernji.hr/
20.02.2016.

NATO savez upozorio da neće podržati Ankaru u mogućem sukobu s Moskvom!

Dok rastu napetosti između Turske i Rusije, NATO savez je upozorio Ankaru da neće sudjelovati u ratu koji želi započeti turska vlada
 
Prošlog je studenoga Turska srušila ruski mlažnjak koji je navodno letio kroz sirijski zračni prostor. Dok su se mnogi uplašili da će incident uvesti obje zemlje u rat, sukob je ipak izbjegnut iako su odnosi između Moskve i Ankare ostali veoma na veoma niskim razinama, piše Sputnik.
   
U vrijeme dok Turska pokušava poslati kopnene snage preko svojih granica kako bi "maknula" predsjednika Sirije Bashara Al Assada, turska vlada prijeti ratom.

"Oružane snage Turske i Rusije bore se na tursko-sirijsko granici, u nekim dijelovima su udaljeni samo par kilometara", izjavio je službenik NATO saveza za Der Spiegel. Ankara smatra da će, ako dođe do sukoba, Turska biti potpomognuta NATO savezom. Europski lideri su izjavili kako nemaju nikakvih potreba sudjelovati u ratu koji Turska provocira. "NATO savez ne može sebi dopustiti da bude uvučen u vojni sukob s Rusijom zbog nedavnih napetosti", izjavio je ministar vanjskih poslova Luksemburga Asselborn za Der Spiegel.

Asselborn je naglasio da će NATO savez pomoći samo u slučaju ako članica bude izravno napadnuta. Nijemci se slažu. "Nećemo ići u rat koji je započela Turska", izjavio je njemački diplomat koji je želio ostati anoniman. Vodstvo NATO saveza također je upozorilo Tursku nakon rušenja ruskog bombardera prošle godine.

"Moramo izbjegavati ovakve incidente i situacije koje bi lako mogle otići izvan kontrole", izjavio je glavni tajnik NATO saveza Jens Stoltenberg. "Mislim da sam dovoljno objasnio da želimo smiriti situaciju te zaustaviti sukob, ovo je ozbiljna situacija", dodao je.

U petak je francuski predsjednik Francois Hollande naglasio da se treba spriječiti sukob. Nakon što Turska želi pokrenuti sukob u Siriji, Rusija je zatražila sastanak Vijeća sigurnosti UN-a zbog rasta napetosti.

[Karlo]

I evo jedan interesantan članak,makar za diskusiju.

 Američki general: SAD spremne da pobede Rusiju
FoNet | 25. februar 2016. 23:42

Sjedinjene Američke Države su spremne "da se bore i da pobede“ Rusiju u Evropi ukoliko to bude neophodno, izjavio je danas šef komande SAD u Evropi general Filip Bridlav
   

Sjedinjene Američke Države su spremne "da se bore i da pobede“ Rusiju u Evropi ukoliko to bude neophodno, izjavio je danas šef komande SAD u Evropi general Filip Bridlav, obraćajući se Komitetu za oružane snage Predstavničkog doma Kongresa.

Ne želimo da ratujemo, ali smo dužni da raspolažemo mogućnostima za to, istakao je Bridlav govoreći o neophodnosti povećanja vojnih snaga u Evropi, preneo je Sputnik.

U januaru je komanda oružanih snaga SAD u Evropi objavila obnovljenu vojnu strategiju na evropskom kontinentu, koja
podrazumeva obuzdavanje Rusije i podršku NATO paktu.

Bridlav je kazao da SAD proučavaju i mogućnost obuzdavanja Rusije na Arktiku, ali da zasad nije spreman da kaže kako
bi to moglo da se ostvari.

Predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je saopštio da Rusija ne namerava da se bavi militarizacijom Arktika i da su njena dejstva u tom regionu suzdržana, ali neophodna.
Prema rečima vicepremijera Rusije Dmitrija Rogozina, zadatak Rusije nije da militarizuje Arktik, nego da na toj teritoriji realizuje svoje ekonomske interese.

Da li se ovdje radi o odvraćanju pažnje sa B.I.,ili želji da se još poveća prisustvo SAD u Evropi itd..ili o više faktora zajedno vidjet ćemo.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]