PALUBA
May 20, 2024, 02:27:14 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 [4] 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 ... 113   Go Down
  Print  
Author Topic: Vijesti NATO-OTAN  (Read 308379 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 451


« Reply #45 on: March 16, 2010, 08:35:54 am »

Марионетску владу већ имају. Остаје да прогласе победу. Само смишљају "жваку", да се лакше прогута. Ипак, ту су Американци главни, као и у НАТО- у, тако да ће се то пре рачунати као њихов пораз. Ову причу око тога да је НАТО на ивици провалије су и подстакли Американци преко свог највернијег савезника (Британаца) и људи који су им били и остали блиски. Играју на карту опасности од "других" (Руса, Кинеза...) ако НАТО пропадне и како би изгледало да долази иза "НАТО базе" (глас узрујаног "народа").
Logged
pvanja
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 283



« Reply #46 on: March 16, 2010, 10:27:30 am »

NATO i treba da propadne jer je relik nekih proslih vremena.
A EU treba da formira svoje vojne snage to ima mnogo vise smila i vojnicki i pliticki, ali ameri se grcevito bore protiv toga i to najvise preko zemalja bivseg varsavskog pakta.
Kako olako su pristali i Poljaci i Cesi pa sad Rumuni i Bugari da se na njihovoj teritoriji razmeste elementi PRO.
Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 19 097


Jednakost, Bratstvo, Sloboda


WWW
« Reply #47 on: March 16, 2010, 04:34:50 pm »

Tačno tako Pvanja, a to bi u svakom smislu odgovarlo svim ex YU zemljama, pa i njihovim susedima.
Ma ustvari to bi odgovaralo gotovo celoj Evropi osim možda Britaniji.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 15 096


« Reply #48 on: March 16, 2010, 07:02:14 pm »

Brok, Britanija sebe i ne računa u potpunosti u evropske zemlje. Tokom poslednjih hiljadu godina, sa kontinenta njima su dolazile samo invazije i agresori, tako da su razvili nešto kao nacionalnu crtu - oprez prema svemu što dolazi sa one strane kanala. Ni Evro nisu prihvatili, a čini se da su u EU samo da bi Veliki brat imao informacije iz prve ruke, i da mogu da prikoče čim se pojavi uzbrdica... Dok SAD, kao svojoj tvorevini, čini se više veruju. Neki govore čak i da su SAD marioneta u rukama Britanije, ali to je već domen teorija zavere.
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #49 on: April 22, 2010, 03:58:54 pm »

Počeo sastanak ministara NATO-a


22.04.2010.

Talin - U Talinu počeo skup ministara spoljnih poslova NATO-a.
Alijansa razmatra novi strateški koncept, sistem odbrane i kontrolu naoružanja.


Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen izjavio je da će na dvodnevnom skupu ministri spoljnih poslova Alijanse razmatrati novi strateški koncept i pitanje nuklearnog oružja, raketne odbrane i kontrole naoružanja.

Otvarajući dvodnevni skup, Rasmusen nije spomenuo zahtev BiH za članstvo u NATO-u, ali je u najavi sastanka navedeno da će se razmatrati da li je ta zemlja ispunila uslove za dobijanje Akcionog plana za članstvo.

Agenciji Beta je ranije rečeno da će šefovi diplomatija NATO-a u četvrtak i petak u Talinu razmatrati da li je BiH ispunila uslove za dobijanje Akcionog plana za članstvo u Atlantskom savezu, kao i da na tu odluku ne može uticati da li će u Savetu bezbednosti UN glasati za nove sankcije prema Iranu.

Rasmusen je rekao da je u proteklih nekoliko meseci ostvaren značajan napredak u kontroli naoružanja.

NATO bi trebalo da učestvuje u tom procesu, rekao je Rasmusen i dodao da će se raspravljati o tome na osnovu načela solidarnosti, zajedničkih troškova i potreba za vojnom moći u nesigurnom svetu.

Generalni sekretar NATO-a ocenio je i da je sastanak u Talinu važna etapa za odluke koje će biti donete na samitu Alijanse u Lisabonu krajem ove godine.

"Takođe ćemo razmeniti mišljenja o onome što će biti središnja tema Lisabvonskog samita: usvajanje novog strateškog koncepta", rekao je Rasmusen.

On je naveo da će grupa stručnjaka koje će predvoditi bivša američka državna sekretarka Medlin Olbrajt uskoro predati izveštaj s analizama i preporukama, na osnovu kojih će on pripremiti nacrt koncepta i početi pregovore koji bi trebalo da dovedu do dokumenta sa smernicima za budućnost NATO-a.

"Taj dokument će izvesno odrediti novu ulogu i misiju Alijanse, a dve stvari neće biti promenjene: transatlantski cenar gravitacije NATO-a i naša posvećenost uzjamnoj obrani. To su temelji NATO", rekao je generalni sekretar NATO-a.

Ranije je najavljeno da će glavne teme nezvaničnog sastanka šefova diplomatija Atlantskog saveza u Talinu biti operacija NATO-a u Avganistanu, novi strateški koncept Atlantskog saveza, američko-ruski sporazum o smanjenju strateških nuklearnih snaga i buduća nuklearna politika NATO-a.

Izvor: Beta
Logged
švercer011
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 749



« Reply #50 on: June 12, 2010, 12:42:59 am »

НАТО стеже каиш


12/06/2010



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


 Западна војна алијанса треба да уштеди 1,5 милијарди евра у наредне четири године

Криза и беспарица докачили су и најмоћнији војни савез на свету – НАТО. Притиснута новчаним проблемима западна војна алијанса одлучила се за ригорозну штедњу. Преведено на језик бројева, НАТО би требало да у наредне четири године смањи трошкове за 1,5 милијарди евра.

Предлог о озбиљном стезању каиша предочен је министрима одбране држава чланица НАТО-а који су се окупили у Бриселу на дводневном састанку.

Мере штедње образложио је генерални секретар НАТО-а Андерс Фрог Расмусен. Према његовим речима, због светске финансијске кризе и драстичног повећања трошкова војне интервенције у Авганистану припремљен је пакет штедње који предвиђа озбиљно кресање трошкова. „Резови“ ће бити изведени и у војном и цивилном буџету НАТО-а који, на годишњем нивоу, износи око две милијарде евра.

„Штедеће се на бетону и бирократији“, закључио је немачки дневник „Франкфуртер алгемајне цајтунг“, извештавајући о резултатима самита министара одбране НАТО-а у Бриселу.

Ова дефиниција штедње немачког листа заиста одговара чињеницама. Предвиђено је да НАТО затвори шест од садашњих 11 командних места. Још драстичнији захват предвиђен је за агенције алијансе – од 14 „преживеће“ само три.

Ове мере пратиће, наравно, и смањење броја запослених. Од садашњих 13.500 људи на платном списку, око шест хиљада могло би да добије отказ.

О штедњи у НАТО-а говори се већ извесно време, а процес је покренут после писма неколико министара одбране генералном секретару Андерсу Фрогу Расмусену – међу потписницима били су, између осталих, министри САД, Велике Британије и Немачке – с предлог да се озбиљно провере сви трошкови алијансе. Убрзо после тога направљен је и конкретан програм штедње „тежак“ 1,5 милијарди евра.

Овоме треба додати и да чланице НАТО-а појединачно крешу своје издатке: између 2008. и 2009. године смањени су са 939 на 875 милијарди долара.

Без обзира на намеру да наредних година осетније стегне каиш, НАТО не планира да одустане од највећег цивилног трошка у наредном периоду. Реч је о изградњи новог главног штаба НАТО-а у Бриселу који ће коштати алијансу импозантних 1,5 милијарди евра.


Izvor:Politika


* image nato.jpeg (13.3 KB, 500x396 - viewed 37 times.)
Logged
švercer011
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 749



« Reply #51 on: June 13, 2010, 12:56:29 am »

НАТО иде стопама империје

13. јун 2010.


НАТО иде стопама империје


 Уко­ли­ко али­јан­са же­ли да пре­жи­ви не­ста­нак Вар­шав­ског уго­во­ра по­треб­но је да од Ру­си­је ство­ри нај­бли­жег са­ве­зни­ка

Ве­ли­ка свет­ска еко­ном­ска кри­за по­го­ди­ла је и НА­ТО, ме­ре штед­ње од­ра­зи­ће се ка­ко на уки­да­ње број­них ре­ги­о­нал­них ко­ман­ди, та­ко и на сма­ње­ње ад­ми­ни­стра­ци­је и аген­ци­ја али­јан­се. До­шло је вре­ме да пад Бер­лин­ског зи­да и не­ста­нак Вар­шав­ског пак­та узму свој да­нак, до­ба див­ног бе­сми­сла је­ди­ног вој­ног пак­та у Евро­пи из­гле­да да је за­вр­ше­но. Те­шко да ће би­ло ко у Бри­се­лу, или у Мон­су, мо­ћи да на­те­ра вла­де чла­ни­ца НА­ТО-а да одво­ји нај­ма­ње 2,2 од ГДП за сво­је ору­жа­не сна­ге. Ако је у по­бе­ди у хлад­ном ра­ту НА­ТО ви­део бо­гом да­ну мо­гућ­ност да ус­по­ста­ви Но­ви свет­ски по­ре­дак, у ко­јем би Аме­ри­ка пре­у­зе­ла уло­гу „до­бро­твор­ног гло­бал­ног хе­ге­мо­на”, хтео то свет или не, еко­но­ми­ја је за­тво­ри­ла тај про­зор мо­гућ­но­сти. На­и­ме, НА­ТО је да­нас у ис­тој си­ту­а­ци­ји као Бри­тан­ска им­пе­ри­ја кра­јем 19. ве­ка, са до­сад не­ви­ђе­ним оба­ве­за­ма ши­ром све­та, али све ма­њим де­лом свет­ске вој­не мо­ћи ко­ја би мо­гла да ис­пу­ни те оба­ве­зе. У ис­точ­ној Евро­пи НА­ТО мо­ра стал­но да пре­и­спи­ту­је рат­не га­ран­ци­је да ће бра­ни­ти др­жа­ве ко­је ве­ћи­на Аме­ри­ка­на­ца не би ус­пе­ла да про­на­ђе на ге­о­граф­ској кар­ти. С дру­ге стра­не, гу­ра­ју­ћи НА­ТО до гра­ни­ца Ру­си­је дат је адут сви­ма они­ма ко­ји ја­ча­ју ру­ску вој­ну моћ и ко­ји учвр­шћу­ју вој­не ве­зе Ру­си­је и Ки­не. Фор­ми­ра­ње ли­сте тзв. „от­пад­нич­ких” др­жа­ва до­би­је­ни су но­ви про­тив­ни­ци, а ни­је ис­кљу­че­но да се не ра­ди и на про­на­ла­же­њу но­вог не­при­ја­те­ља.

Као глав­ну зе­мљу НА­ТО-а, Аме­ри­ку ви­ше не сма­тра­ју по­ште­ним по­сред­ни­ком из­ме­ђу Изра­е­ла­ца и Па­ле­сти­на­ца, ми­ров­ни про­цес у том су­ко­бу на иви­ци је сло­ма. У Ира­ку је си­ту­а­ци­ја вр­ло ро­ви­та, аме­рич­ки вој­ни­ци и да­ље ги­ну, исти­на ма­ње не­го про­шлих го­ди­на, али слав­ни да­ни „Пу­стињ­ске олу­је” из 1991. и ин­ва­зи­је на Ирак из 2003. го­ди­не де­фи­ни­тив­но су про­шли. У За­ли­ву се ра­ђа но­ва ре­ги­о­нал­на си­ла, Иран, са ну­кле­ар­ним оруж­јем. Ни­ка­кве ре­зо­лу­ци­је УН не­ће за­у­ста­ви­ти Иран да се до­че­па атом­ског оруж­ја и ту не би сме­ло би­ти ни­ка­кве ди­ле­ме. На­и­ме, Те­хе­ран је ви­део ка­ко је про­шао Са­дам Ху­се­ин без атом­ског оруж­ја.Ток исто­ри­је у За­ли­ву не иде у при­лог ни мо­нар­хи­ја ни За­па­да.

На Да­ле­ком ис­то­ку Ки­на по­ста­је до­ми­нант­на си­ла. Она већ са­да ис­по­ру­чу­је оруж­је свим ан­ти­а­ме­рич­ким на­стро­је­ним ре­жи­ми­ма у све­ту. Аме­рич­ка и НА­ТО по­ли­ти­ка ка­да је Ки­на у пи­та­њу по­чи­ва на на­ди „да ће ста­ри ко­му­ни­сти на­пу­сти­ти ма­о­и­стич­ке сно­ве о азиј­ској хе­ге­мо­ни­ји и при­кљу­чи­ти се по­тро­шач­кој ре­во­лу­ци­ји”.

„Ако сте хте­ли да во­ди­те ми­ран жи­вот ни­је тре­ба­ло да се ро­ди­те у 20. ве­ку”, ре­као је Лав Троц­ки. Исто, из­гле­да, ва­жи и за 21. век. За­пад­не ели­те би­ле су по­сле па­да Бер­лин­ског зи­да ду­го вре­ме­на охо­ле, аро­гант­не, са­мо­за­до­вољ­не, баш као не­ка­да Бри­тан­ци уочи Бур­ског ра­та. Кра­јем 19. ве­ка Бри­та­ни­ја је би­ла ско­ро без при­ја­те­ља, али је до­не­ла сјај­ну од­лу­ку. Ре­ши­ла је да на­пра­ви са­ве­зни­ке од бив­ших не­при­ја­те­ља, пре све­га од Аме­ри­ка­на­ца. Тај са­вез спа­сао је Бри­та­ни­ју у два свет­ска ра­та.

Ако НА­ТО же­ли да пре­жи­ви не­ста­нак Вар­шав­ског уго­во­ра он под хит­но мо­ра да од од Ру­си­је ство­ри нај­бли­жег са­ве­зни­ка. Ши­ре­ње НА­ТО-а ка гра­ни­ца­ма Ру­си­је ни­је искре­на по­ли­ти­ка пре­ма Ру­си­ји. Вла­да­ти све­том у не­ка­да­шњем бри­тан­ском им­пе­ри­јал­ном ма­ни­ру, зна­чи про­ћи кроз исто бри­тан­ско по­ни­жа­ва­ју­ће ис­ку­ство. Кад тад. Еко­ном­ска кри­за и сма­ње­ње тро­шко­ва али­јан­се са­мо су ини­ци­јал­не ка­пи­сле за оно што тек сле­ди.

Ми­ро­слав Ла­зан­ски


Izvor:Politika
Logged
Rade
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 062


« Reply #52 on: August 27, 2010, 05:12:43 pm »


Danska odbila zahtev NATO-a za angažovanjem aviona F-16 u Avganistanu

26.08.2010.
AFP

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Danska je odbila zahtev NATO alijanse da pošalje svoje avione F-16 u Avganistan, jer je, kako se izjasnila, već "dovoljno učinila za misiju u Avganistanu".

Ministar spoljnih poslova takodje je izjavio da Danska ima veliku želju da smanji svoje angažovanje u Avganistanu, jer je budžet za poslove odbrane Kraljevine Danske "pod pritiskom". Dodao je i da Danska može biti ponosna na svoju ulogu u Avganistanu, te da je na ostalim zemljama partnerima da odigraju svou ulogu i izadju u susret zahtevima Alijanse.

Danska trenutno ima angažovanih 750 vojnika u misiji ISAF, većinom u provinciji Helmand, i do sada je izgubila 34 vojnika u borbenim akcijama.


* f16 danskog rv.jpg (65.98 KB, 800x456 - viewed 66 times.)
« Last Edit: April 03, 2015, 11:56:55 am by Dreadnought » Logged
dexy
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 662



« Reply #53 on: August 28, 2010, 11:40:27 am »

Danska trenutno ima angažovanih 750 vojnika u misiji ISAF, većinom u provinciji Helmand, i do sada je izgubila 34 vojnika u borbenim akcijama.

Visoka cena za tuđu avanturu.
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #54 on: September 15, 2010, 06:08:17 pm »

U Estoniji zаvršenа izgrаdnjа piste zа vаzduhoplovnu bаzu NATO-а


15.09.2010.

U estonskom Emаriju, u blizini Tаlinа, u sredu je održаnа ceremonijа
otvаrаnjа nove piste vаzduhoplovne bаze NATO-а.


Predsednik Tomаs Hendrik Iljves je nаzvаo to dogаđаjem od vojnog i političkog znаčаjа. Vаzduhoplovnа bаzа u Emаriju, gde je pre rаspаdа SSSR bio vojni аerodrom, sаdа može dа primi do 16 lovаcа NATO-а i do 20 trаnsportnih аvionа. Rekonstrukcijа bаze zаpočelа je pre dve godine i bilа je nаjskuplji projekаt ministаrstvа odbrаne Estonije. Deo sume zа projekаt dаo je NATO.

U potpunosti bаzа će biti gotovа 2012. godine. NATO bаzа otvorenа je u toj bivšoj sovjetskoj republici bez ozbirа nа proteste Rusije, kojа se zаlаže protiv proširenjа Severnoаtlаntske аlijаnse i njene infrаstrukture nа Istok.

Izvor: Glas Rusije
Logged
ZastavnikDjemo
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 509



« Reply #55 on: September 30, 2010, 08:40:58 pm »

Baza nije proširena samo za potrebe NATO-a, već za formiranje školske eskadrile estonskog vazduhoplovstva. Na aerodromu će se stalno nalaziti samo estonski avioni. Pista je produžena sa 2000 m na 2750 m, i biće opremlljena savremenom navigacionom opremom.
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #56 on: November 08, 2010, 10:40:51 am »

Nuklearna selidba ka Italiji


08.11.2010.

„Dok bude bilo nuklearnog naoružanja, NATO će ostati nuklearno savezništvo”, stoji u pravilu Vašingtona, koje je preneo i generalni sekretar Atlantskog saveza Anders Fog Rasmusen, a što je i usvojeno na sastanku ministara odbrane održanom 14. oktobra u Briselu, svojevrsnoj pripremi dvodnevnog samita šefova država i vlada 19. i 20. novembra u Lisabonu.

Drugim rečima, Sjedinjene Države će u Evropi zadržati nuklearni arsenal. Pa ipak, Barak Obama je, u istorijskom govoru koji je održao u Pragu 5. aprila 2009, objasnio da će SAD napraviti konkretne korake ka svetu bez nuklearnog naoružanja, pojačavši Ugovor o neširenju nuklearnog naoružanja. Od nuklearnih zemalja zatražio je da taj ugovor uklone, a od onih koji ga nemaju da ga ne nabavljaju.

Iz toga je zaključeno da se Obama zalaže za uklanjanje američkog nuklearnog naoružanja iz Evrope. Polazeći od toga, pet zemalja članica NATO-a. Nemačka, Belgija, Luksemburg, Norveška i Holandija, izrazile su nameru da na samitu u Lisabonu pokrenu ovo pitanje.

Kako, naime, stoje stvari, proizlazi iz izveštaja „Sjedinjene Države, nestrateško nuklearno naoružanje u Evropi: osnovna NATO rasprava”, koji je krajem oktobra podnet na sastanku Parlamentarne skupštine NATO.

Potvrđeno je pre svega da nije poznata ukupna količina nestrateškog nuklearnog naoružanja (čiji je domet manji od 5.500 km) koje su SAD zadržale u četiri zemlje EU – Italiji, Belgiji, Nemačkoj i Holandiji – i u Turskoj. Prema proceni o smanjenju, koju navodi izveštaj, trebalo bi da ostane negde oko 150 do 200, od čega 70 do 90 u Italiji (u bazama Avijano i Gedi-Tore).

Prema drugim procenama, barem duplo više. Radi se o bombama B-61 u različitim verzijama, čija snaga iznosi od 45 do 170 kilotona (što je 13 puta više od bombe u Hirošimi). Od njih, najverovatnije će ostati B-61-11 koja ima toliki domet na terenu da njena nuklearna eksplozija može da izazove izuzetno jak udar koji je u stanju da uništi ciljeve ispod zemlje.

Sve ove bombe čuvaju se u specijalnim hangarima zajedno sa lovcima bombarderima F-15, F-16 i „tornadom”, spremnim za nuklearni napad.

Izveštaj je potvrdio da postoje tajni „nuklearni bilateralni dogovori”, na osnovu kojih jedan deo ovog naoružanja mogu da upotrebe gostujuće oružne snage onda kada SAD odluče da ga upotrebe.

Ali, podseća se u izveštaju, zagovornici kontrole naoružanja zastupaju mišljenje da „NATO ima odgovornost da okonča tu praksu nuklearne podele”, jer se time krši Ugovor o neširenju nuklearnog naoružanja: njime se zabranjuje zemljama koje poseduju nuklearno oružje da ga presele u druge (član 1) i nenuklearnim zemljama da ga od bilo koga prime (član 2).

Pored opcije da se zadrži postojeće američko nuklearno naoružanje u Evropi i opcije da se u potpunosti povuče, ima i onih koji su između ove dve mogućnosti. Prema izveštaju američkog Ratnog vazduhoplovstva, najizvesnija je mogućnost da se „nuklearno naoružanje grupiše na manje geografskih lokacija”.

Većina eksperata smatra da su najverovatnije lokacije za to ponovno premeštanje baze pod kontrolom SAD – Avijano u Italiji i Indžirlik u Turskoj.

Značajno je i to, ističe izveštaj, da su na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja NATO-a, u aprilu 2010. pitanje nuklearnog naoružanja pokrenule Nemačka, Belgija i Holandija, dok su Italija i Turska ćutale.

Možemo samo da pretpostavimo da je italijanska vlada tajno odobrila plan za premeštanje američkog nuklearnog naoružanja iz Nemačke, Belgije i Holandije radi njegovog grupisanja u Avijanu, gde će biti premešteno i naoružanje koje se nalazi u bazi Gedi-Tore.

U Avijano je premešten i 31. Lovački puk, sastavljen od dve eskadrile lovaca bombardera F-16, lovačke eskadrile 510 i lovačke eskadrile 555. Njihova misija je da „obezbede borbene snage od jednog do drugog kraja sveta radi očuvanja američkih i NATO ciljeva”. Ali i nuklearnu silu, što se vidi i na amblemu lovačke eskadrile 510, na kome se pored orla krstaša nalazi i znak atoma sa tri munje koje pogađaju zemlju.


Izvor: Il Manifesto, Politika
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #57 on: November 08, 2010, 10:44:00 am »

U vezi sa ovom temom, razmišlja i Miroslav Lazanski u današnjem broj lista "Politika".


Novi strateški koncept NATO-a


08.11.2010.

Hakeri i teroristi
 
Svet se promenio, ali je pitanje da li se i koliko promenio i NATO i kako se on priprema za budućnost. Lideri Alijanse izgleda da još tragaju za novim misijama saveza. „Držati Ruse na distanci, Nemce pod kontrolom i Amerikance angažovane u Evropi” bio je slogan NATO-a tokom hladnog rata i zapravo je na neki način i odražavao smisao postojanja Alijanse. Da li je NATO, onakav kakav je osmišljen 1949. godine, posle nestanka Sovjetskog Saveza i Varšavskog pakta postao suvišan? Kako gledati na budućnost Alijanse i njeno širenje kada nisu jasne granice između zapadne i ruske interesne sfere, razmeđe čiji se potencijalni strateški značaj ne sme zapostavljati.

Čemu služi NATO posle 11. septembra 2001. godine? Je li u pitanju proširenje saveza ili njegova transformacija?S dogovorom s Rusijom ili bez dogovora, ostaje činjenica da je širenje NATO-a na istok usmereno protiv Rusije, to nikakva demagogija ne može da sakrije. Čak i da nije tako, važno je kako to nuklearna sila Rusija doživljava. A u Moskvi to upravo tako i doživljavaju. U Moskvi se pitaju zbog čega se modernizuje šest aerodroma na teritoriji baltičkih država radi prihvata strateških aviona NATO-a?

Teroristički napadi 11.septembra 2001. godine nadahnuli su Alijansu da se prvi put pozove na ;lan 5. Sporazuma NATO-a, odredbu o zajedničkoj odbrani. No, ovaj istorijski gest je izgubio na veličini kada ga je Bušova administracija takoreći ignorisala, nedvosmisleno mimoilazeći komandne strukture NATO-a prilikom svog napada na Avganistan. Jer, SAD su svoj rat protiv terora povele u velikoj meri na sopstvenu ruku i u Avganistanu 2001. i u Iraku 2003. Amerika je u vojnotehničkom i tehnološkom razvoju otišla predaleko, a da bi mogla da sarađuje s mnogim od evropskih vojnih snaga. Nove članice NATO-a unele su u savez više svoju dobru volju nego istinsku vojnu moć. Iako je istina da Alijansi nije više potrebno da vodi stare ratove, pitanje je koliko je savez spreman da se uhvati u koštac s najnovijim opasnostima. U Vašingtonu smatraju kako NATO mora da učini pomak sa unutrašnjeg ka spoljnom težištu jer najveće pretnje više ne dolaze iz same Evrope, već iz regiona od severne Afrike do centralne Azije, posebno u kombinaciji terorizma i oružja za masovno uništavanje. U uslovima kada postoji asimetrična pretnja, bez jasno definisane državne podloge, NATO se okreće u borbi protiv terorizma i oružja za masovno uništavanje, iako je sam savez istorijski gledano i najgušća koncentracija upravo takvog oružja, bez premca u prošlosti i sadašnjosti.

Upravo zbog toga NATO već neko vreme oblikuje novu stratešku koncepciju saveza koji brzo može da odgovori ne ove pretnje. U maju 2002. godine ministri spoljnjih poslova zemalja članica saveza prećutno su ukinuli tabu na zadatke „van teritorije država članica“, pa je od tog vremena moguće da se, ako je potrebno, Alijansa suoči s neprijateljem izvan Evrope. Istovremeno, mnogi Evropljani gaje zabrinutost da bi pojačani NATO mogao da osujeti napore EU da u vojnim i spoljnopolitičkim pitanjima deluje nezavisno od Vašingtona.

Naime, centralni problem saveza pre deset godina bila je „inicijativa vojnih kapaciteta“, koja predviđa 59 domena, od poljskih bolnica do tankera, u kojima bi zemlje članice trebalo da pojačaju svoje arsenale. SAD su pre osam godina ponudile formiranje jedne borbene snage od 20.000 NATO vojnika koje bi u borbenom dežurstvu ostajale po najmanje mesec dana, što bi, zapravo, bile NATO snage za brz odgovor. Automatski se razvila diskusija, da li time Vašington želi da spreči formiranje EU snaga za brz odgovor ili su ti koncepti komplementarni? Iako su snage NATO-a za brz odgovor koncipirane za prava borbena dejstva, dok su takve jedinice EU predviđene više za mirovne misije nižeg intenziteta, jasno je da Amerika nastoji da spreči Evropu da krene sopstvenim vojnim putem. Tu postoji i tursko pitanje, naime Turska ne dozvoljava vojnoj komponenti EU pristup sredstvima NATO-a, dokle god EU ne definiše tačan datum ulaska Turske u EU. Ovakva „natezanja“ pokazuju izvesno nepoverenje koje među nekim Evropljanima postoji u pogledu insistiranja SAD na transformaciji NATO-a. Stalno je prisutno pitanje specifičnih misija koje će transformisani NATO biti pozvan da obavlja. Rat u Iraku je pokazao političko nejedinstvo unutar NATO-a, dok je u operativnom smislu Irak bio slon u NATO konferencijskoj dvorani. Evropska obećanja data NATO-u, ovlašćenja za ratovanje na dalekim ratištima ne znače da će neki Evropljani zaista i hteti da biju te bitke. Debata oko Avganistana i Iraka pokazala je da je jedna stvar imati kompatibilne vojne snage, a sasvim druga stvar imati kompatibilne spoljne politike. Odnosno, pitanje je li Amerikanci i Evropljani i dalje dele istu stratešku bezbednosnu kulturu?

U tom kontekstu, stari NATO kao vojni savez nije zamenjen proširenim NATO-om. Zapravo, prošireni NATO čine tri saveznika koji govore engleski i slično razmišljaju: Amerika, Britanija i Kanada, u jezičnom smislu tu je još i neformalni član NATO-a Australija. Tu je i Francuska, kao partner za mir u zavisnosti od rata. U Briselu je pre nekoliko meseci „Savet mudraca“ NATO-a, pod komandom bivšeg državnog sekretara SAD Medlin Olbrajt, izdao saopštenje u kojem se najavljuje nova strategija Alijanse za sledećih deset godina. Tek što je minulo 60 godina od formiranja NATO-a, Alijansa je i dalje u užurbanoj potrazi za svrhom svog postojanja. Jer, glavna strateška funkcija NATO-a bila je da sačuva zajednicu interesa između Evrope i Amerike, a ti interesi sve su više različiti. Nemačka insistira i da ubuduće svaka vojna akcija NATO-a mora prethodno da ima odobrenje Saveta bezbednosti UN.

Tokom hladnog rata NATO je imao jasnog neprijatelja: Sovjetski Savez. To mu je i dalo preciznu funkciju: odbraniti Zapadnu Evropu od konvencionalnog i nuklearnog napada snaga Varšavskog pakta. Jasnoća funkcije protiv definisanog neprijatelja pomogla je da se oblikuje vojna struktura i doktrina razmeštanja sile. Posle raspada Sovjetskog Saveza i nestanka Varšavskog pakta, Alijansa i struktura opstaju, ali su konceptualno i operativno prepuštene same sebi u ratu protiv terorizma koji pogrešno spaja taktiku – terorizam – s neprijateljem.

Jer, NATO nije sasvim spreman da se izbori s drugim velikim savremenim pretnjama kao što su islamski fundamentalizam i širenje nuklearnog oružja. Strateški koncept NATO-a prvi put je promenjen 1991. godine, druga promena je urađena 1999. godine, a karakteristična je po jasnoj odredbi da NATO napušta Londonsku deklaraciju iz jula 1990. godine, koja u članu 5. određuje „da je NATO odbrambeni savez koji brani teritorije svih članica saveza, da NATO nema nikakvih agresivnih namera i da se NATO obavezuje na miroljubivo rešavanje svih sporova i da nikada ni u kakvim okolnostima neće prvi upotrebiti silu“. Tada, 1999. godine, u drugoj promeni strateškog koncepta Alijanse, izostavljena je i formulacija da će NATO delovati u skladu sa načelima Povelje UN. Ako Evropa nije statičan fenomen, ako se ona razvija u svojim institucijama u razmerama svoje integracije i u svom identitetu, onda se razvija i novi NATO. Možemo, naravno, da se sporimo u kom pravcu. Dakle, nacrt nove strategije NATO-a govori o terorizmu, Avganistanu, propalim državama, proliferaciji nuklearnog oružja, klimatskim promenama, napadima na informacione mreže i piratima na moru i zaštiti značajnih postrojenja za snabdevanje. Ovo, „zaštita značajnih postrojenja za snabdevanje“ izazvaće, verovatno uz spominjanje Irana i njegovih raketa, i najviše komentara i nedoumica. Jer, šta su to po novoj strategiji NATO-a „značajna postrojenja za snabdevanje“? Postrojenja s naftom, s vodom, s hranom? Termin „značajno postrojenje“ može se vrlo široko tumačiti. Šta sve može da znači ako će se NATO baviti „energetskom bezbednošću“?

S druge strane, nove članice NATO-a, a bivše zemlje Varšavskog ugovora, insistiraju na klasičnoj odbrani svojih granica i shodno tome na klasičnoj ulozi NATO-a. Znači, Evropa će opet gledati velike vežbe NATO-a, manevre tipa „Rifordžer“, za koje se mislilo da su prošlost nestankom Varšavskog pakta. „Rifordžer“ protiv nekog Johana, Ivana ili Jovana, koji hakerišu Internetom, upadaju u kompjutere Pentagona ili blokiraju informacioni sistem nosača aviona „Nimic“. Uzgred, kako će oklopno-mehanizovane divizije, borbena avijacija i mornarica da se bore protiv trgovine narkoticima i prodaje „belog roblja“?

Nova strateška koncepcija NATO-a treba da pronađe ravnotežu između starih i novih misija u okviru kojih bi NATO trebao da bude „globalni bezbednosni forum“, odnosno „centar globalne mreže za kooperativnu saradnju“. Na kraju, o usponu, ili padu NATO-a odlučiće praksa. A ona ne bi smela da bude u senci fascinacije retorikom o zapadnom vojnom savezu, transformacijama i novim strateškim koncepcijama. Jer, sve skupa to liči na novi Versajski mir posle Prvog svetskog rata, na strategiju punu provokativnih naznaka i rešenja, lažnih obezbeđenja, prividnih prepreka i obaveza. U tom smislu u najboljem slučaju nova strateška koncepcija NATO-a i nema nekog velikog značaja, a u najgorem slučaju može jednog dana da posluži kao izgovor za nove ratove.

Miroslav Lazanski
Izvor: Politika
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #58 on: November 11, 2010, 09:11:20 pm »

Petnaest zemalja NATO-a proglasilo smanjenje troškova


11.11.2010.

U najmanju ruku 15 zemalja NATO-a u uslivma globalne finansijske krize objavilo je smanjenje nacionalnih troškova na odbranu, saopštio je za RIA Novosti predstavnik pres-službe Alijanse.

Po njegovim rečima samo šesto do 28 zemalja članica NATO-a – SAD, Francuska, Velika Britanija, Turska, Grčka i Albanija, ispunjavaju NATO dogovor o finansiranju odbrambenih troškova na nivou od 2% unutrašnjeg bruto proizvoda. Po podacima zapadnih medija, 2010. godine deficit budžeta NATO-a će premašiti 500 miliona evra.

Izvor: Glas Rusije
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #59 on: November 19, 2010, 03:28:13 pm »

Počinje samit NATO


19.11.2010.

Pedeset šefova država i vlada na dvodnevnom samitu koji danas počinje u Lisabonu imaće pune ruke posla, razgovaraće o novoj mapi puta, programu odbrane od raketnog i sajber napada, pripremama za izlaz iz Avganistana...

Ovaj 22. samit NATO, "jedan od najvažnijih", kako je ocenio generalni sekretar Alijanse Anders Fog Rasmusen, za cilj ima da NATO-u omogući da se prilagodi pretnjama 21. veka i proširi broj svojih partnera uključivanjem drugih velikih igrača na svetskoj sceni kao što je Rusija.

Samit će početi danas posle podne sastankom na kome treba da bude odobren novi strateški koncept NATO, neka vrsta osveženog osnivačkog sporazuma iz 1949. godine koji će davati smernice za postupanje državama članicama.

Rasmusen očekuje da će na samitu biti dogovoreno i stvaranje sistema protivraketne odbrane koji će biti u stanju da zaštiti teritoriju i stanovništvo evropskih saveznika od napada iz neke od sve brojnijih "odmetničkih" država koje su razvile balističko raketno oružje.
 
Lideri savezničkih država pozvaće Rusiju da razmotri mogućnost povezivanja budućeg protiv-raketnog sistema NATO s onim kojim već raspolaže Moskva. Predsednik Rusije Dmitri Medvedev pridružiće se liderima Alijanse u subotu posle podne na specijalnom samitu Saveta NATO-Rusija koji će biti posvećen upravo protiv-raketnoj odbrani, ali i praktičnoj saradnji izmedju Moskve i NATO-a.

Pre toga, u subotu ujutro biće održan sastanak članica NATO sa 19 država koje nisu članice Saveza, ali su zajedno s njim angažovane u Avganistanu, kao i sa predstavnicima Ujedinjenih nacija, Evropske unije, Svetske banke i Japana.

Izvor: Blic
Logged
Pages:  1 2 3 [4] 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 ... 113   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.035 seconds with 22 queries.