Vijesti NATO-OTAN

[Milan (longtrip)]

Američka armija je garancija kolonizatorskih apetita multinacionalnih preduzeća koja muzu sve nesretno zadužene i konolizovane zemlje sveta.

Tu niko nikog ne brani.Tu se osiguravaju kolonijalne eksploatacije resursa na svim nivoima. Od pameti do rudnih bogatstava.

3,5% uloga donosi 300% zarade.
Pogledajmo svo nagomilano bogatstvo bogatih. Zajedničko im je da nigde porez ne plaćaju.

Iznose kapital iz svih nesretno okupiranih zemalja preko bankovnog sektora, pod plaštom plaćanja intelektualnih troškova vlastitim firmama, registrovanim u nekim pripizdinama ovog sveta gde je porez 0% i "Kićanović" u džep lokalnom advokatu i  bankaru , da to dobro sastavi i upakuje.

Građani Amerike zaduženim poreskim novcem finansiraju mašineriju smrti, straha i medijskog zaglupljivanja. Dve političke partije na istorijskoj sceni a jedan režiser. Smjenjuju se predsednici a ista mantra, isti ratovi, jedan vojni lobi, istia meta, isto rastojanje.

Promene mogu iznedriti samo osvešćeni narodi velikih sila. Mi mali idemo iza.

Koliko smo blizu ili daleko radikalnih promena na svetskoj političkoj sceni, pod ovim medijskim mrakom?

[Director]

Sve to što si napisao možemo prepoznati i na primeru NIS-a. Klasičan primer kada jedna država plaća drugoj reket.

[Milan (longtrip)]

Zašto si bukvalista namerno....da nije NIS u ruskim rukama, oni možda i ne bi imali interesa da budu na strani Srbije, po nekad. Na koji drugi način bi uspeli da barem malo balansiramo između američkog pansvetskog imperijalizma i majke Rusije

[Director]

Ne shvataš ti o čemu ja pričam, uživaj u navijanju.

[Milan (longtrip)]

Razmisli....kaže Duško Radović :

Ko želi da je stalno u pravu, mora često menjati mišljenje 

[Director]

Jel zato ti slične događaje nekad osuđuješ a nekad hvališ ? U zavisnosti ko ih radi. Bojim se da u tom slučaju nisi shvatio šta je pisac hteo da kaže.

[Dreadnought]

Merkel: NATO mora da se fokusira na svoje prisustvo na istočnom krilu alijanse


NATO mora da se fokusira na svoje prisustvo na istočnom krilu alijanse, kako bismo se odbranili od potencijalne ruske agresije, rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel.

"Izazovi za NATO su se drastično promenili u prethodnim godinama", rekla je nemačka kancelarka, dodajući da su rusko pripajanje Krima i njihovo prisustvo u istočnoj Ukrajini pokazatelji da je bitno da se NATO fokusira na sopstvenu odbranu.
 
Merkelova je rekla da bi fokus trebalo postići kroz neophodne dogovore i prisustvo u centralnim i istočnoevropskim državama.
 
Ona se obratila uoči samita NATO u Briselu sledeće nedelje, a navodi se da je njena izjava viđena kao jaka potvrda vojnig značaja alijanse.

Merkelova kaže da NATO svakako da ima odgovoran odnos sa Rusijom, dodajući da je to jedini razlog zbog kojeg se i dalje vode razgovori u savetu NATO i Rusije.

Postoji bojazan da će američki predsednik Donald Tramp ponovo pokušati da podrije značaj NATO na predstojećem samitu, kao što je to radio i u prošlosti, navodi portal. Tramp je u prošlosti kritikovao članice NATO, jer ne troše dovoljno na odbranu, zatraživši da izdvoje dva odsto BDP-a za tu namenu.

Nemačka za sada troši oko 1,24 odsto BDP-a na odbranu, što će do kraja ove godine povećati na 1,31 odsto.
 
Iako Nemačka već četiri godine uvećava potošnju za odbranu, ona je i dalje ispod dva odsto koliko je dogovoreno na sastanku NATO u Velsu 2014. godine.
 
Merkelova i ministarka odbrane Nemačke Ursula fon der Lejen saopštile su ranije ove nedelje da planiraju da Nemačka do 2024. godine izdvaja 1,5 odsto BDP-a na odbranu, dok će ciljnih dva odsto dostići u budućnosti.

izvor

[Dreadnought]

Zašto Nemce plaši samit Putina i Trampa?


Nemački političari i stručnjaci za bezbednost sve više su zabrinuti da bi američki predsednik Donald Tramp mogao da na sastanku sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom da preduzme akcije koje nisu koordinisane sa NATO-om.

Peter Bajer, koordinator vladajućih demohrišćana za transatlantske odnose, rekao je za medijsku grupu Funke da države NATO nisu bile uključene u planiranje samita Tramp-Putin u Helsinkiju 16. jula.

"Velika je zabrinutost u Alijansi o sporazumima koje bi Tramp i Putin mogli da postignu", rekao je Bajer.

Tramp će pre susreta sa Putinom imati sastanke sa saveznicima NATO u Briselu i posetiti Britaniju, navodi Rojters.

Bajer strahuje da bi Tramp mogao da pusti Putina da "ga nadvlada" u Helsinkiju uz podsećanje na susret sa severnokorejskim liderom.

"Kim je do sad samo obećavao. Ne znamo da li je prestao sa obogaćivanjem uranijuma. Samo je Tramp pohvalio samit kao uspešan", rekao je on.

Volfgang Išinger, predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije i bivši nemački ambasador u Vašingtonu, kaže da je moguće da Tramp odbije da potpiše kominike na samitu u Briselu, imajući u vidu šta je uradio na samitu G7.

"Ne mogu to da isključim", rekao je u intervjuu za "Velt".

On međutim, dodaje da je NATO sada u boljem stanju nego ikad.

Lider nemačkih liberala Kristijan Lindner kaže za "Dojčlandfunk" da ne veruje Trampu i da njegovi postupci po pitanju trgovine i bezebdnosti nisu u dugoročnom interesu Sjedinjenih Američkih Države.

"On je previše promenljiv... Za 24 sata Tramp može da promeni svoju poziciju za 180 stepeni", rekao je Lindner.

On je pozvao Evropu da zauzme jedinstven stav kao najveća jedinstvena ekonomska zona i tako pruži kontatežu Trampu i Putinu.

izvor

[Dreadnought]

Evropljani strahuju od raskola u NATO


Evropski saveznici strahuju da bi na samitu NATO, sutra i u četvrtak u Briselu, američki predsednik Donald Tramp mogao izazvati raskol u atlantskom savezništvu ako istraje u zahtevu da Evropljani zavuku ruku u džep i ubuduće plaćaju više za dalje "finansiranje evropske odbrane" i pokrene pitanje ostanka američkih trupa u Nemačkoj.
 
Američki predsednik već mesecima podvlači činjenicu da SAD mnogo više izdvajaju iz svog BND za NATO nego što to čine evropske zemlje. U govoru pre nekoliko dana u Montani objavio je da Amerika daje skoro 4 odsto BND za Alijansku, samo tri evropske države daju 2 odsto, dok su ostale, uključujući Nemačku, znatno ispod.

I ne samo to: po Evropi kruže teorija zavere da bi Tramp mogao da se nagodi sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, s kojim treba da se sastane 16. jula u Helsinkiju, oko rešavanja krize u Ukrajini, možda i ukidanja nekih sankcija, ukoliko bi Putin prihvatio Trampov zahtev da Rusija ne ometa nove sankcije Vašingtona Iranu.

S obrazloženjem da je potpuno manjkav, SAD su, uprkos velikom protivljenju Evropljana, napustile sporazum svetskih sila i Irana o ukidanju sankcija pod uslovom da Iran odustane od razvoja nuklearnog oružja, ali je glavni cilj Vašingtona da uruši odnedavni ekonomski oporavak Irana.

Zvanični izvori i mediji u EU sada tvrde da Tramp može da predloži Putinu da Rusija pomogne Vašingtonu da prisili Iran na povlačenje trupa i smanjenje uticaja u Siriji i Bliskom istoku tako što će povećanom proizvodnjom nafte sprečiti dalji skok cena nafte, što u unutrašnjoj politici ne odgovara Americi, pošto je Vašington postavio ultimatum da do početka novembra uvoznici obustave kupovine nafte iz Irana, jer im inače preti američka odmazda.

Trampova vlada nastavlja strategijski cilj da se spreči "pobeda šiitskog Irana" u sukobu u Siriji, što se poklapa i sa američkim vitalnim interesima u Saudijskoj Arabiji i drugim sunitskim državama na Bliskom istoku, naročito što je je to takođe važno Izraelu, koji u politici Irana vidi za sebe životnu opasnost.
 
Vašington nagoveštava spremnost da se s Rusijom nagodi oko mirovnog rešenja u Siriji i ne postavlja pitanje ruskog vojnog povlačenja iz Sirije i smanjenja uticaja Moskve u toj zemlji.

Moskva takođe očekuje da Vašington odustane od protivljenja izgradnji moćnog rusko-nemačkog gasovoda Severni tok 2, kako je to stavio do znanja nedavno ruski ministar energetike Aleksandar Novak posle razgovora s američkim kolegom Rikom Perijem i ministrom finansija Stivenom Mnučinom, ključnim zvaničnikom koji vuče konce svih mera i sankcija prema Moskvi.

Novak je kratko saopštio da se razgovaralo o "energetici i sankcijama… a energija može postati pokretačka snaga u odnosima Rusija-SAD", dok je Peri rekao da "imamo razmimoilaženja s Rusijom...ali je nužno razgovarati i pronaći situacije u kojima se može zajedno raditi".

Savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton, sa bivšim šefom CIA i sadašnjim državnim sekretarom Majkom Pompeom najbliži Trampov saradnik, je ovih dana u Moskvi razgovarao s Putinom i šefom diplomatije Sergejom Lavrovim.

Evropski saveznici u NATO podozrevaju da Tramp stiže u Brisel sa zamislima i, štaviše, nekom mogućem "ciljanom savezništvu" s Rusijom, a neki komentatori kažu da rezultat samita može biti "novi poredak u odnosima Evrope i Amerike".

Iako su zvaničnici američke administracije nastojali da ubede kako Tramp ne dolazi da razbije vekovno savezništvo s Evropom i da neće biti povlačenja 35.000 američkih vojnika u Nemačkoj već samo prerazmeštanja na istok i sever Evrope, u NATO i dalje paniče.

Mediji često citiraju Trampove nipodaštavajuće izjave o Evropi "koja se prema nama veoma loše ponaša", kao i diskretna upozoravajuća pisma nekim saveznicima, uz posebne zamerke Nemačkoj da slabim uplatama u budžet NATO u stvari predstavlja "uzor za druge da to isto čine".

Nemačka kancelarka Angela Merkel je upravo stavila do znanja da je nužno da se Evropa sad ozbiljnije pobrine za jačanje sopstvene odbrane, ali je bilo jasno da misli da se više ne sme mnogo računati na Vašington, pogotovo što Tramp preti i novim trgovinskim sankcijama Evropi, posebno nemačkom izvoru automobila u SAD.

izvor


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

...

Gledam ovu tabelu i ne mogu da se čudom načudim. Drugi na listi, jadni bankrotirani za vjek vjekova Grci. Naravno, tako izmaltretirani od briselskih gaulajtera, obavezani da kupuju (isključivo) nemačko naoružanje.

[MOTORISTA]

Donald Tramp, za ili protiv NATO? "Ako predsednik Amerike ode ljut sa samita iz Brisela kod Putina, to može biti opasno"
Radio Slobodna Evropa  11.07.2018.

Dugoočekivani Samit NATO-a održava se 11. i 12 jula u Briselu. Kako stoji na sajtu severnoatlanske alijanse, sastanak dolazi u presudnom trenutku za sigurnost saveza.

Na samitu će Alijansa doneti važne odluke u cilju daljeg jačanja sigurnosti u Evropi i okolini, uključujući, između ostalog, borbu protiv terorizma, unapređivanje partnerstva sa Evropskom unijom i postizanje pravične podele moći. Nakon Samita NATO-a sledi susret američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina u Helsinkiju.

Dva samita - trenutak istine za Trampa

Ova dva samita će Americi ili vratiti svetsko liderstvo ili će ga ubiti, napisala je za Njujork Tajms Viktorija Nuland, bivša američka ambasadorka pri NATO-u. Sve zavisi od toga koji će se predsednik Tramp pojaviti u Briselu i Helsinkiju - onaj kome njegov savetnik za nacionalnu bezbednost kaže da želi snažan NATO ili čovek koji NATO redovno naziva “zastarjelim”, kaže Nulandova.

- Ako on koristi sastanak NATO-a da koordinira svoju poruku Moskvi, on uvećava uticaj jer govori u ime desetak slobodnih zemalja, a ne samo Amerike. I samit Tramp-Putin je zakasnio - navodi bivša visoka američka zvaničnica. Ona smatra i da Putinu, najvećem pobedniku bilo koje nejednakosti u NATO-u, jedina dodatna stvar koja mu je potrebna za uspeh na sastanku u Helsinkiju je novac.

- Prema tome, Putinu su Sjedinjene Države i Zapad potrebniji nego što je on njima. Potrebno mu je ukidanje sankcija. Potrebno mu je direktno strano ulaganje i trgovina… To daje Trampu značajan uticaj u Helsinkiju ako on bude odlučan, kao što bi bio bivši američki predsednik Ronald Regan.

Priprema za katastrofu

Tramp se ustremio ka NATO-u, spremite se za katastrofu, pišu urednici Vošington posta (Washington post) u redakcijskom osvrtu, ali isto tako podsećaju na stav američke ambasadorke pri NATO-u Kej Bejli Hačson (Kay Bailey Hutchison) koja je rekla da će globalna tema na samitu u Briselu ove sedmice biti “snaga i jedinstvo NATO-a”.

- Na žalost, ambasadorka Hačson ne može da predvidi potencijalno ponašanje glavnog komandanta, predsednika SAD, koji je držao budnim službenike sigurnosti širom Evrope, a sve u iščekivanju mogućeg raspada koji je započeo na sastanku G7 prošlog meseca - piše u tekstu, piše Radio Slobodna Evropa. WP ocenjuje da strah ne proizilazi samo iz toga što će Tramp svojim počasnim govorom pokvariti “jedinstvo” samita pre nego što odleti u Helsinki na veoma prijateljski sastanak s ruskim predsednikom. Predsedniku Trampu u tekstu se preporučuje da izbegne neslaganje sa evropskim saveznicima kao uvod u sastanak s Putinom.

- To ne bi bilo samo neprikladno, već opasno: to bi moglo dovesti do toga da ruski lider zaključi da bi mogao da izađe na kraj s novim talasom agresije u Evropi. Izgleda da Tramp ne shvata da je grđenje američkih saveznika u isto vreme dok grli neprijatalje više od političke igre; to bi moglo imati katastrofalne posledice.

Merkel upozorava na Rusiju

Upozorenje je već stiglo i od nemačke kancelarke Angele Merkel koja navodi da NATO mora da se fokusira na uspostavljanje prisustva na istočnom krilu alijanse kako bi se branila od potencijalne ruske agresije, izvestio je sajt Politiko (Politico) koji tvrdi i da će se njene primedbe tumačiti kao snažno potvrđivanje značaja vojnog saveza. Politički portal navodi i da postoje strahovi da bi Tramp mogao poduzeti akcije koje nisu u koordinaciji s NATO-om.

- Naravno, želimo imati odgovorne odnose s Rusijom - rekla je Merkelova i dodala da će “zato nastaviti razgovore u Veću NATO-Rusija”, ali i da alijansa “mora pokazati odlučnost da nas zaštiti”.

Na čijoj strani je Trampova Amerika?

Samiti NATO-a su uglavnom neupečatljivi događaji, ali ovosedmični dvodnevni skup u Briselu će biti izuzetak, piše Gardijan (The Guardian), i dodaje da evropske članice trans-atlantskog saveza razmišljaju o svojoj najvećoj zagonetki od njenog stvaranja pre 70 godina: da li je SAD prijatelj ili neprijatelj? Gardijan navodi da bi pre samo 18 meseci pitanje bilo odbačeno kao apsurdno, ali da je globalni destruktivni uticaj haotičnog predsednika Trampa razbio konvencionalnu mudrost i ostavio stratešku i geopolitičku sigurnost u ruševinama.

- Suština: Tramp jednostavno ne prihvata ili ne razume osnovne pojmove kao što su kolektivna sigurnost, podela tereta, unapređenje odbrane i ravnotežu moći. On to jednostavno ne shvata - stoji u tekstu Sajmona Tisdala (Simona Tisdalla), koji i nastavlja:

- Trampovo ulizivačko udvaranje saudijskim kraljevima i kineskom autoritarnom predsedniku Siju Đipingu prošle godine, ukazivalo je na to da on više preferira diktatore od demokrata… Ova ružna osobina će ponovo doći do izražaja 16. jula kada se sretne s Putinom u Helsinkiju.

- U bezobzirnom nastojanju da nametne svoju volju, on rizikuje globalnu energetsku krizu, novi rat na Bliskom istoku i sigurnost i prosperitet svih američkih saveznika. S prijateljima poput njega, kome trebaju neprijatelji?

Trampovo opasno opterećenje

Američka televizijska mreža CNN navodi da su članice NATO-a bile pripremljene da razgovaraju o strateškom pravcu saveza i ambicioznim temama kao što su, između ostalog, jačanje kapaciteta za borbu protiv terorizma, rešavanje sajber-hibridnih napada na nacionalne institucije.

- Nažalost, najavljeni sastanak predsednika Trampa sa Putinom, njegov nastavak omalovažavanje NATO saveza i nedavni pozivi za ponovnu ocenu položaja američke sile na evropskom kontinentu su smanjili planiranu agendu NATO-a i verovatno će isisati vazduh iz prostorije u Briselu - smatra CNN. Tokom kasnog 19. i 20. veka, na evropskom kontinentu bilo je najmanje šest velikih ratova, uključujući dva svetska rata, podseća CNN.

- Desetine miliona je umrlo. Od formiranja NATO saveza bilo je manjih sukoba – u Bosni, na Kosovu i drugih - ali nije bilo velikih ratova - piše američka mreža i ocjenjuje da je NATO arhitektura cele Evrope, slobodne i mirne - a Sjedinjene Države su čelik te arhitekture.

CNN dodaje i da su američke snage u Evropi uglavnom pozicionirane u Nemačkoj jer su se tu “zaustavile” krajem Drugog svetskog rata, kao i da se njihova misija promenila od kraja hladnog rata, odgovarajući na širi spektar globalnih pretnji.

- Predstojeći susreti mogu postaviti kurs za budućnost Zapada i za snagu - ili slabost - Sjedinjenih Država do kraja stoleća.

Izvor: www.blic.rs