Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

Američki vojnici idu u Poljsku; Vežba za "rusku agresiju"


Nekoliko stotina američkih vojnika stiglo je danas u Nemačku u prvom testu strategije brzog raspoređivanja, prenosi AP.

Ova strategija za cilj ima jačanje prisustva NATO-a u istočnoj Evropi u slučaju ruske agresije ili drugih vanrednih situacija. Vojska SAD u Evropi saopštila je da je 350 vojnika iz Prve oklopne divizije došlo danas u Berlin kao deo grupe od 1.500 ljudi koja će stići ove nedelje.

Oni su se zaputili ka Poljskoj, gde će se povezati sa tenkovskim i drugim teškim jedinicama koje su dovedene sa svojih ranije određenih pozicija u Holandiji, a zatim izvesti manevre sa poljskim snagama.

Ideja strategije "dinamičnog angažovanja snaga" jeste da se "brzo usmere snage spremne za borbu" u Evropu u slučaju da to bude potrebno.

SAD, Kanada, Nemačka i Britanija već komanduju jedinicama veličine bataljona u Poljskoj, Letoniji, Litvaniji i Estoniji.

izvor

[Milan (longtrip)]

Da bi časnovnik sa klatnom bio u funkciji, ako nema ključa koji navija oprugu.... gurneš klatno rukom  

[MOTORISTA]

"Nemoguć" NATO poziv
D. SAVIĆ   21. mart 2019.

Susret lidera SAD i predsednika osme najveće ekonomije sveta. Idiličan sastanak u Vašingtonu "dva Trampa"

"TROPSKI Tramp", kako su mediji nazvali konzervativnog brazilskog predsednika Žaira Bolsenara, dobio je tokom posete Beloj kući od svog američkog kolege, "pravog" Donalda Trampa, neformalnu, ali vrlo jasnu "pozivnicu" da se njegova zemlja pridruži NATO. Ova ponuda za ulaznicu u NATO našla je zatečene sve ostale saveznike iz Alijanse, koji su se pre nekoliko meseci našli na meti oštrih kritika lidera najveće članice saveza Donalda Trampa zbog slabih uloga u svoju odbranu.

- Namera mi je da Brazil postane glavni saveznik izvan NATO, ili, moguće, ako o tome počnete da razmišljate, čak saveznik unutar NATO - izjavio je šef Bele kuće. Ukoliko bi Brazil odlučio da sledi primer Kolumbije koja je prva južnoamerička država koja je postala partner NATO, to bi mu otvorilo vrata za povlašćeni status u kupovini američke vojne opreme i tehnologije. Tramp je dodao da će o članstvu Brazila morati da razgovara sa "mnogo ljudi", ali i da bi takav korak "uveliko unapredio bezbednost i saradnju" dve zemlje.

Trampovi kritičari su odmah reagovali ističući njegovo neznanje kada je NATO u pitanju, napominjući da je reč o organizaciji koja povezuje evropske i severnoameričke zaveznike. Član 10. osnivačkog akta NATO iz 1949. godine kaže da samo evropske zemlje, Kanada i SAD mogu biti članice Alijanse. Tramp je pohvalio ne samo Bolsonara, već i njegovog sina Eduarda, koji je prošle godine došao u Vašington sa kačketom američkog predsednika sa sloganima kampanje 202. godine. Brazilski lider je dobio i veliki plus kada je javno iskazao svoju podršku izgradnji zida na granici SAD prema Meksiku, pitanju oko koga se lome koplja u Vašingtonu, i zbog čega je američka vlada ušla u najdužu blokadu u svojoj istoriji.

SLOŽNI I OKO VENECUELE

Diskusija dvojice predsednika o napetoj situaciji u Venecueli, severnom susedu Brazila, završena je opaskom da su "sve opcije na stolu" za rešavanje te krize. Bolsenaro, koji je, inače, u ponedeljak bio gost i američke obaveštajne službe CIA, saglasan je sa američkim predsednikom u vezi sa podrškom opozicionom lideru i samoproglašenom predsedniku Venecuele Huanu Gvaidu.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

NATO gradi sklonište u Poljskoj
Srna  24.03.2019.

Severnoatlantski vojni savez (NATO) je potvrdio planove za gradnju skladišta za američku vojnu opremu u Poljskoj.

Američki dnevnik "Volstrit žurnal" piše da će izgradnja vojnog skladišta u poljskom gradu Povidzu koštati 260 miliona dolara, te da će u njemu biti smeštena oklopna vozila, municija i naoružanje.

- Radovi na gradnji počeće ove godine i treba da traju dve godine - rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg "Volstrit žurnalu". Poljske vlasti jačaju svoje vojne veze sa Amerikom jer su se prošlog meseca saglasili sa kupovinom raketnih lansera u vrednosti 414 miliona dolara a pre godinu dana su potpisali kupovinu protivraketnog sistema "Patriot" čija je vrednost 4,75 milijardi dolara. Varšava, takođe, nastoji da SAD otvore stalnu bazu na teritoriji Poljske. Skoro 5.000 američkih vojnika već je raspoređeno u Poljskoj u sklopu operacija NATO.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Stoltenberg: Nemačka treba da poštuje obećanje o povećanju troškova


Nemačka kao članica NATO treba da održi obećanje i poveća odbrambene troškove, izjavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg. Šef NATO-a je održao konferenciju za novinare pre odlaska u Vašington gde će biti obeležena 70. godišnjica postojanja Alijanse i pokrenuta tema "podele tereta".

"Očekujem od Nemačke da poštuje svoje obaveze kao i ostale članice. Očekujem da svi poštuju obaveze u oblasti odbrane", rekao je Stoltenberg.

Zemlje članice su 2014. godine obećale da će izdvojiti za odbrambene troškove oko dva odsto nacionalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2024. godine. NATO je 2018. godine naveo da je samo sedam članova održalo to obećanje, dok Francuska i Nemačka još nisu započele taj proces.

Američki predsednik Donald Tramp je odmah po dolasku na vlast početkom 2017. godine kritikovao ostale članice NATO. Šefovi diplomatija zemalja Alijanse će u sredu i četvrtak održati sastanak u Vašingtonu i očekuje se da će ti troškovi biti na dnevnom redu.

Stoltenberg će sutra razgovarati sa Trampom, a tokom posete SAD, planirano je da održi govor u Kongresu.

izvor

[MOTORISTA]

Ministri NATO u Vašingtonu o prisustvu u Crnom moru, isporukama S 400 i F 35
Tanjug   02. april 2019.

Ministri spoljnih poslova država članica NATO na sastanku u Vašingtonu ove nedelje razmatraće sve elemente pretnji koje dolaze od Rusije i pokušaće da dogovore paket mera koji bi obezbedio jačanje prisustva ovog vojnog saveza u Crnom moru, izjavio je danas viši američki zvaničnik.

"Fokus je na odbrani ali i na ''zastrašivanju'' ruske strane od prisustva u crnomorskom regionu", otkrio je ovaj zvaničnik novinarima Rojtersa, pod uslovom da ostane anoniman. On je dodao da je Turska i dalje važan partner Sjedinjenim Državama, ali je kao zabrinjavajuću komentarisao naglasio da je planirana kupovina raketnih sistema S-400 Turske iz Rusije zabrinjavajuća.

"Naš odnos se ne može svesti samo na jedan problem kao što je ova kupovina, ali je nabavka S-400 veoma problematično pitanje za Sjedinjene Države", dodao je ovaj zvaničnik, prenosi agencija. Sjedinjene Američke Države obustavile su isporuke delova za borbene avione F-35 Turskoj, pošto su više meseci upozoravale Ankaru da ne kupuje ruske raketne sisteme S-400, saopštio je sinoć Pentagon.

Američki zvaničnici najavljivali su da će obustaviti i prodaju aviona Turskoj ako ona ne odustane od ruskog raketnog sistema. Generalni sekretar NATO ranije je najavio da će ministri 29 članica 3. i 4. aprila biti u Vašingtonu kako bi obeležili 70. godina postojanja Alijanse.

ŠENAHAN: REŠIĆEMO SPOR,TURSKA ĆE IMATI I PATRIOT I F-35

Vršilac dužnosti američkog ministra odbrane Patrik Šenahan izjavio je danas da očekuje da će rešiti spor s Turskom oko kupovine ruskog raketnog sistema S-400, dan nakon što su Sjedinjene Države zaustavile isporuku Ankari opreme vezane za avione F-35. "Očekujem da ćemo rešiti problem u smislu da će oni imati prave odbrambene sisteme kao što je američki raketni sistem Patriot i avioni F-35", rekao je Šenahan novinarima u Pentagonu, prenosi Rojters. On je dodao i da se trenutno očekuje isporuka F-35 iz vazduhoplovne baze u SAD za Tursku.

Sjedinjene Američke Države obustavile su isporuke delova za borbene avione F-35 Turskoj, pošto su više meseci upozoravale Ankaru da ne kupuje ruske raketne sisteme S-400, saopšteno je ranije iz Pentagona. Američki zvaničnici takođe su najavljivali da će obustaviti i prodaju aviona Turskoj, ako ona ne odustane od ruskog raketnog sistema, prenosi agencija.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Трамп: Чланице НАТО морају да повећају издвајања за одбрану
уторак, 02.04.2019.

ВАШИНГТОН - Амерички председник Доналд Трамп похвалио је чланице НАТО због повећања њихових финансијских доприноса алијанси, али их је и позвао да издвајају још више средстава, наводећи да САД и даље имају диспропорционалан удео у трошковима одбране Европе.

Трамп, који је раније наговестио да би могао да повуче САД из алијансе ако њене чланице не повећају знатно своја издвајања за одбрану, издвојио је Немачку као земљу која није у довољној мери повећала финансијске доприносе. „Немачка не плаћа свој део. Имам симпатије према Немачкој, али они не плаћају колико би требало. Ми плаћамо велики део трошкова НАТО који у основи штити Европу”, рекао је Трамп. Он се данас у Белој кући састао с генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом, који борави у Вашингтону поводом обележавања 70. годишњице оснивања алијансе.

„Радимо заједно на томе да неки од наших савезника почну да плаћају свој део. У неком тренутку, то ће морати да буде повећано”, рекао је Трамп новинарима пред Столтенбергом, преноси Танјуг. Столтенберг је захвалио Трампу на његовој „снажној посвећености НАТО” и на томе што подстиче чланице алијансе да повећају издвајања. Финансијска издвајања 29 чланица НАТО, која су била смањена по окончању Хладног рата, почела су да се повећавају од 2014. године, пре него што је Трамп постао председник САД. После руског припајања украјинског полуострва Крим, чланице су се договориле да повећају буџете за одбрану и да до 2024. године почну да издвајају два одсто бруто домаћег производа (БДП) за трошкове одбране. САД троше око 3,4 одсто БДП-а на одбрану.

Немачка је на мети Трампа јер сада планира да троши 1,5 одсто БДП-а до 2024. године. Откако је Трамп постао председник САД, остале чланице НАТО повећале су буџете за одбрану за 41 милијарду долара. До краја 2020. године, повећање ће износити 100 милијарди долара, рекао је Столтенберг.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

U proteklih 70 godina NATO se fokusirao na Rusiju, ali sada je druga zemlja njihov najveći problem
I.Z.K.  04.04.2019.

NATO je većinu proteklih 70 godina proveo fokusirajući se na to kako da odbrani kontinent od Rusije. Da bi preživela naredne decenije, Alijansa više razmišlja o pretnji na istoku.

Kina je glavna na umu zvaničnika NATO koji su se okupili u američkoj prestonici kako bi proslavili 70. godišnjicu potpisivanja Vašingtonskog sporazuma, kojim je uspostavljen savez 4. aprila 1949. godine. Da li i u kojoj meri bi članovi saveza trebalo da dozvole kineskom tehnološkom gigantu "Huawei" da posluje u njihovim zemljama, kao i mogući problemi sa željom Italije da se pridruži ambicioznoj inicijativi "Jedan pojas, jedan put" pitanja su na koja NATO treba da nađe način da odgovori, piše "Politiko".

- Kina će postati glavni subjekt 21. veka s obe strane Atlantika. Kina je izazov za skoro svaku temu. Važno je bolje razumeti šta to podrazumeva za NATO - izjavio je nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas u govoru u Vašingtonu u sredu. To je teško pitanje za Evropu koja, kao i SAD, ima duboke komercijalne veze sa Kinom.

- Mi smo partneri s jedne strane i konkurenti s druge strane - ne samo u pogledu ekonomije, već imamo i vrlo različite političke sisteme. Želimo odnose na osnovu reciprociteta. Takođe želimo dobre trgovinske veze sa Kinom - rekla je Angela Merkel na samitu Evropskog saveta u Briselu prošle nedelje. Kina je sada najveći trgovinski partner Nemačke, ispred SAD. Za EU u celini, trgovina sa Kinom je na drugom mestu veoma blizu SAD. Pored toga, Kina je pokazala spremnost da uloži značajne iznose tamo gde drugi neće: u infrastrukturne projekte u zemljama kao što su Grčka, Mađarska i Italija.

Dok je Trampova administracija bila fokusirana na Kinu od prvog dana, evropski lideri tek počinju da se suočavaju sa sve većim znakovima da kineska velikodušnost može predstavljati dugoročnu stratešku pretnju regionu. EU je obećala da će zauzeti stroži stav prema Kini po pitanjiu sajber špijunaže i krađe intelektualne svojine, što su pitanja koja će se naći na vrhu agende na samitu EU i Kine sledeće nedelje. Nije jasno kakvu ulogu NATO sa svojim geografskim ograničenjima treba da odigra u naporima Zapada da se zaštiti od Kine. Međutim, raste uverenje među bezbednosnim zvaničnicima da kineska politika ima uticaja i na SAD i na Evropu. Na primer, pitanja o tome kako osigurati otvorene kanale u ključnim trgovinskim koridorima, kao što je Južnokinesko more, jednako su važna za Evropu kao i za SAD. Pretnja koju pruža sposobnost kineske vojne borbe je još jedna oblast od ključnog strateškog značaja. Sve što nedostaje je strategija Zapada.

- Svi bismo mogli imati koristi ako bismo mogli razviti zajedničke pristupe sa SAD. Ali još uvek nemamo strategiju EU i ne možete imati zajedničku strategiju ako nemate sopstvenu strategiju - rekao je Volfgang Išinger, bivši nemački ambasador koji sada vodi Minhensku bezbednosnu konferenciju.

Podela fokusa između Rusije i Kine

Najveća zabrinutost za Evropu je da će u svetu velike borbe sila između SAD-a i Kine, ona biti ostavljena po strani. Nedavna odluka predsednika Donalda Trampa da se povuče iz Sporazuma o srednjim nuklearnim snagama (INF), sporazuma iz doba Hladnog rata koji je imao za cilj zadržavanje nuklearnog oružja srednjeg ranga izvan Europe, podstakao je te strahove. Trampova administracija je donela odluku bez angažovanja evropskih saveznika iz Vashingtona, iako bi Evropa bila najviše izložena ruskim nuklearnim oružjima. Ono što je Evropljane frustriralo bilo je to što praktično nisu imali pravo glasa o pitanju od egzistencijalnog značaja za njih.

Veliki rizik za Evropu bi bila kriza u Aziji koja bi odvratila američke resurse od NATO. Takva promena bi mogla doći iznenada, kao što se dogodilo nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, kada su SAD preusmerile svoj fokus gotovo preko noći na Bliski istok. Zato neki evropski vojni stratezi veruju da bi se članice NATO u regionu trebalo da se pripreme da preuzmu vođstvo u suočavanju s Rusijom. Određeni broj evropskih zemalja, uključujući Veliku Britaniju i Nemačku, već igraju centralnu ulogu u NATO-ovoj operaciji unapređene daljnje prisutnosti u Baltičkim zemljama i Poljskoj, koja ima za cilj da obeshrabri Rusiju da ne vrši agresiju u regionu.

Kad bi se ​​Evropa usredsredila na Rusiju, oslobodila bi SAD da se više koncentriše na Aziju (gde evropski saveznici NATO praktično nemaju prisustva), podelu rada koja bi verovatno učinila da Vašington na čelu sa Trampom ima bolje mišljenje o Alijansi. U tom pogledu bi uspostavljanje Evropske armije bilo korisno. Sa Trampom ili bez njega, realnost suočavanja sa Kinom će dovesti do razmatranja budućnosti NATO. Da li Evropljani, s obzirom na njihovu sve veću ekonomsku zavisnost od Kine, mogu postići konsenzus među sobom ili sa SAD, drugo je pitanje. Želja zemalja u južnoj Evropi da prihvate kineske investicije je zabrinjavajući znak onima koji pozivaju na jedinstven pristup.

- Kina parališe donošenje odluka u Evropi. Trebalo bi da mi pravimo investicije koje sada Kina radi. Ali nismo više dovoljno bogati da držimo Kinu izvan našeg tržišta - rekao je Jan Tehau, nemački politikolog i direktor Evrospkog programa na Nemačkom Maršalovom fondu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Pompeo: NATO je stabilizovao Balkan
Tanjug   04. april 2019.

VAŠINGTON - Državni sekretar SAD Majk Pompeo organizovao je u Vašingtonu prijem povodom 70. godišnjice osnivanja NATO-a, na kojem je ocenio da se Alijansa na Balkanu suočila s etničkim sukobom, ali da je tom regionu donela stabilnost.

Stejt department je saopštio da je Pompeo na sinoćnjem prijemu poželeo dobrodošlicu ministrima spoljnih poslova država članica Alijanse i zahvalio se na dolasku na skup američkim senatorima i kongresmenima, a generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga pozdravio je "odavanjem priznanja za sve što je učinio za jačanje ovog neverovatno sjajnog, važnog NATO savezništva".

On je u nabrajanju "mnogobrojnih dostignuća koje je postigao NATO" između ostalog naveo program "Partnerstvo za mir" i da je "još država uz dobrodošlicu primljeno u članstvo ove kritično važne Alijanse".

"NATO se suočio s etničkim sukobom na Balkanu", poručio je Pompeo. On je kazao da su "iznova i iznova, Evropa i Severna Amerika služile zajedno pod istom zastavom zarad istog cilja slobode i demokratije, odvraćanja Sovjetskog Saveza, donošenja stabilnosti Zapadnom Balkanu, borbe protiv terorizma u Iraku i Avganistanu".

"Menjamo se dok se svet oko nas menja. I dok gledamo zajedno ka svetu koji je manje predvidljiv, nastavljamo da se držimo rame uz rame, investirajući još više u odbranu, modernizovanje naše Alijanse, odgovaranje na izazove sutrašnjice u sajberprostoru", rekao je Pompeo.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Stoltenberg: Tačno je, unutar NATO postoje brojna neslaganja i mimoilaženja!


U prvom obraćanju jednog generalnog sekretara NATO američkom Kongresu, čelnik vojne alijanse Jens Stoltenberg izjavio je da unutar te organizacije postoje brojna neslaganja i pozvao na povećanje odbrambenog budžeta NATO kako bi bolje izlazio na kraj s globalnim izazovima, kao što je Rusija.

"Budimo iskreni. Postavljaju se pitanja sa obe strane Atlantika o snazi našeg partnertsva. I, da postoje razmimoilaženja", kazao je Stoltenberg.

Međutim, kako je naveo, otvorene diskusije i različite tačke gledišta nisu znakovi slabosti, već suprotno.

"To je znak snage. Tako da ne treba da budemo iznenađeni kada spoznamo različitosti između naših zemalja (članica). Danas imamo neslaganja o pitanjima kao što su trgovina, energija, klimatske promene i iranski nuklearni sporazum. Postoje ozbiljna pitanja sa ozbiljnim neslaganjima", rekao je Stoltenberg.

Stoltenberg je u govoru NATO nazvao najjačim savezom u istoriji koji se međutim i danas suočava sa brojnim izazovima.

Među njima je sve agresivnija Rusija, koju je generalni sekretar, između ostalog, optužio za nagomilavanje vojske od Arktika do Mediterana i od Crnog mora do Baltika, sajber napade, pokušaje mešanja u demokratije i nepoštovanje Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa, iz kojeg su se povukli i Vašington i Moskva.

"Rusija krši sporazum. U Evropi nema novih američkih raketa, ali ima ruskih. I dalje pozivam Rusiju da ponovo poštuje Sporazum o nuklearnim snagama, ali ona do sada nije preuzela korake da to uradi.

Vreme ističe, zbog čega se moramo pripremiti za svet bez sporazuma", kazao je generalni sekretar NATO. On je dodao da će NATO biti umeren i koordinisan i da neće raditi isto što i Rusija.

"NATO nema nameru da u Evropi rasporedi nuklearne rakete koje se ispaljuju sa zemlje. Međutim, NATO će uvek preduzimati neophodne korake na kredibilnom i efikasnom odvraćanju", istakao je Stoltenberg.

izvor