Dešavanja u NATO paktu

[dzumba]

Kako navodi list "Nešenel interest", svrha tih sistema je da zaštiti zemlju od raketnih napada različite snage, koje mogu izvesti zemlje kao što su Iran, a moguće i Rusija.

Е, баш ће Иранци лансирати ракету на Пољску па им треба ова антиракетна заштита...

[Dreadnought]

NATO slučajno objavio tačne lokacije 150 nuklearnih bojevih glava u Evropi


U izveštaju Parlamentarne skupštine NATO-a slučajno su osvanule informacije o tačnim mestima gde se čuva američko nuklearno oružje, piše "Vašington post".

Ovaj izveštaj objavljen je još u aprilu pod nazivom "Nova era nuklearnog obuzdavanja?", međutim ubrzo nakon izlaska u javnost on je obrisan, budući da se u njemu govori gde je tačno locirano oko 150 nuklearnih bojevih glava u Evropi, preneo je Sputnjik.

Reč je o šest lokacija – šest baza: Klajne Brogel u Belgiji, Buhel u Nemačkoj, Aviano i Gedi-Tore u Italiji, Volkel u Holandiji i Indžirlik u Turskoj. Američki list navodi i da je prošle sedmice objavljena i konačna verzija izveštaja, doduše ovog puta bez lokacija američkih nuklearnih raketa.

Autor ovog izveštaja, uprkos optužbama da je objavio poverljivu informaciju, rekao je da je sva informacija iz ovog dokumenta sakupljena iz javnih izvora.

Neimenovani izvor iz NATO-a je, međutim, rekao da ovo nije zvanični dokument Alijanse.

izvor

[Dreadnought]

Rumun Mirčea Đoana zamenik generalnog sekretara NATO-a


NATO je imenovao bivšeg rumunskog ministra inostranih poslova Mirčeu Đoanu za zamenika generalnog sekretara Alijanse i to je prvi zvaničnik jedne bivše komunističke zemlje koji je imenovan na tako visoku funkciju. Đoana (61) će u oktobru zameniti Amerikanku Rouz Gotmoler.

„Zadovoljstvo mi je da saopštim da će Mirčea Đoana biti zamenik generalnog sekretara NATO-a. On je vatreni zagovornik transantlantskih odnosa i na ovoj dužnosti će iskoristiti svoje dugo diplomatsko iskustvo”, rekao je Stoltenberg.

Rumunija je jedna od sedam zemalja istočne Evrope koja se pridružila Alijansi 2004. godine. Đoana je bio šef diplomatije od 2000. do 2004. godine, potom predsednik Senata od 2008. do 2011. godine. Bio je i predsednički kandidat 2009. godine, javlja AFP a prenosi Beta.

izvor

[Dreadnought]

Hrvatska objavila tajne mape NATO, reagovala Alijansa


Hrvatsko ministarstvo odbrane je, izgleda, slučajno objavilo tajne mape NATO-a u Avganistanu.

Skandal se, prema pisanju hrvatskih medija, desio na jučerašnjoj konferencije za navinare na kojoj je saopšteno da su hrvatski vojnici bili mete terorističkog napada u Kabulu.

Portparolka misije NATO-a u Avganistanu kontaktirala je televiziju N1, nakon što je hrvatsko ministarstvo objavilo povjerljivu informaciju koja je potom objavljena u svim medijima.

Nakon što je ministar odbrane Damir Krstičević rekao da su u terorističkom napadu ranjena trojica hrvatskih vojnika, tokom koje je pokazao i kartu lokacije napada, televiziju N1 kontaktirala je zvaničnica NATO-a Debra Ričardson, sa molbom da se ukloni karta na kojoj je bila ucrtana ruta kretanja napadnutog automobila, jer se radi o ugrožavanju bezbjednosti i objavi povjerljivih podataka.

- Objavljena fotografija vezana za tu priču je povjerljiva i nikad nije smjela da bude puštena u javnost - rekla je Ričardsonova, dodajući da objava fotografije "ugrožava bezbjednost koalicionih snaga u Kabulu".

Ričardsonova je, na pitanje da li je kontaktirala i hrvatsko ministarstvo, odgovorila: "Vjerujem da ih NATO kontaktira".

- Ne znam odakle vam ta informacija, sve što je Hrvatska objavila bilo je potrebno i ništa nismo objavili što je bilo nepotrebno i ništa nismo prekršili, vodili smo računa o bezbjednosti i vodili smo računa da hrvatska javnost bude informisana - rekao je Krstičević.

izvor

[Dreadnought]

Trampove kritike deluju: Nemačka povećava izdvajanja za vojsku


Nemačka ministarka odbrane obećala je da će povećati vojne izdatke zemlje na 1,5 odsto BDP-a do 2024. kako bi se ispunio cilj o izdvajanju dva odsto BDP-a.
"Mi smo verni partner NATO-a i to želimo da budemo u budućnosti", izjavila je nemačka ministarka Anegret Kramp-Karenbauer posle prvog sastanka u Briselu sa generalnim sekretarom Alijanse Jensom Stoltenbergom.

Prema njenim rečima, Nemačka će do 2024. godine povećati potrošnju za vojni budžet na 1,5 odsto BDP-a kako bi nastavkom tog trenda dostigla cilj od dva odsto.

Članice Alijanse su se obavezale da izdvajaju do dva odsto BDP-a do 2024. godine.

Šest zemalja je za sada postiglo taj cilj već 2019. godine, a to su Grčka, Estonija, Letonija, Rumunija, Poljska i Velika Britanija.

Litvanija izdvaja 1,98 odsto BDP-a, naveo je NATO.

Francuska je izdvojila 1,84 odsto BDP-a za ovu godinu, a prag od dva odsto predviđa 2025.

Nemačka, kao prva ekonomska sila u Evropskoj uniji, kaska i izdvaja 1,36 odsto BDP-a, što je ranije izazvalo nezadovoljstvo i kritike američkog predsednika Donalda Trampa.

izvor

[Dreadnought]

Merkel: Ozbiljno shvatamo obavezu prema saveznicima u NATO-u


Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da ozbiljno shvata obavezu Berlina prema saveznicima u NATO-u da dodatno poveća trošenje na vojsku, preneo je Radio slobodna Evropa (RSE).

Ona je tokom panel-diskusije u nemačkom gradu Štralzundu rekla da ozbiljno shvata ciljanih dva odsto i da Nemačka želi da do 2024. godine dostigne 1,5 odsto.

Merkel je istakla da će doći do novog povećanja u budžetu, kojim će se dostići procenat od 1,4 odsto do 2020. godine, prema nedavnim predviđanjima ekonomskog rasta.

"I dalje imamo dosta posla da uradimo u narednih nekoliko godina", kaže Merkel i napominje da je ubedjena da će Nemačka dostići planiranih 1,5 odsto do 2024. godine.

Predsednik SAD Donald Tramp kritikovao je u nekoliko navrata Nemačku zbog neuspeha da poveća trošenje na vojsku na dva odsto Bruto društvenog proizvoda (BDP), koje se zahteva u okviru NATO-a.

Ambasador SAD u Nemačkoj Ričard Grenel izjavio je prošle da je "uvredljivo" to što se Berlin opire da potroši više novca na odbranu i što nastavlja da se oslanja na američku vojsku.

izvor

[MOTORISTA]

Трамп кажњава Берлин, а награђује Варшаву
Аутор: Биљана Митринови ћпетак, 16.08.2019.

Поводом симболичне опомене да ће 1.000 америчких војника из Немачке бити пребачено у Пољску, Ангела Меркел оценила да су немачке базе добро место и да је у њих много уложено

Сваком путовању америчког председника Доналда Трампа у Европу претходе притисци на чланице НАТО-а које не испуњавају договорене услове и у томе је Немачка прва на удару. Уочи посете Бијарицу, где се од 24. августа одржава самит Г-7, на коме ће се сусрести са немачком канцеларком Ангелом Меркел, да би уследило путовање у Данску и Пољску – већ су најављени потези које ће истовремено бити симболична опомена Берлину и награда оданој Варшави.

Пољски министар спољних послова Јацек Чапутович је најавио да се нада коначном договору о повећању америчког војног присуства у Пољској и подржао најављене америчке планове о премештању трупа из Европе. Он је нагласио да присуство америчких трупа у Пољској игра веома важну одвраћајућу улогу према Москви и да је важније од присутности трупа западно од Пољске.

Влада у Варшави сматра да ће Русија два пута размислити пре него што распореди своју војну ефективу када види присуство међународних снага, нарочито Американаца. Русија негира да има агресивне намере према суседним државама и НАТО-у, а руски министар одбране Сергеј Шојгу је навео да се број снага Алијансе повећао на руским границама седам пута током „хистерије” у Пољској и балтичким земљама.

Пољска је тражила стално војно присуство америчких војника и изградњу америчке базе у својој земљи због руске претње. Медији су у јуну објавили да су Вашингтон и Варшава близу договора, али да САД неће одговорити у пуном обиму жељама Пољске, него да ће послати 1.000 својих војника који би били појачање контингенту од већ распоређених 4.500 војника. Трамп је најавио да неће слати „нове” војнике у Пољску, него да ће се организовати прерасподела унутар европских држава.

Прошле недеље је амерички амбасадор у Берлину Ричард Гренел, кога Немци опомињу због мешања у унутрашње ствари и недипломатског тона којим им издаје „препоруке”, „претио” делимичним повлачењем америчких трупа из Немачке. Разлог је познат: Немачка још није повећала свој војни буџет на два процента БДП-а, који тренутно износи 1,36.

Гренел је рекао да је „заиста увредљиво очекивати да ће амерички порески обвезници наставити да плаћају више од 50.000 Американаца у Немачкој, док Немци користе суфицит за своје потребе”. Америчка амбасадорка у Варшави Џорџет Мосбахер је подржала овај став на Твитеру: „Пољска испуњава своју обавезу да плати два одсто БДП-а НАТО-у. Немачка то не ради. Желели бисмо да америчке трупе из Немачке дођу у Пољску.”

На најављено премештање дела војника из Немачке реаговала је пре два дана и Ангела Меркел, рекавши да мисли да су немачке базе добро место за америчке војнике и да је у њих доста уложено. Она је поновила да Немачка стално повећава расходе за одбрану и да је током прошле и ове године војни буџет увећан за 12 одсто и да ће вероватно достићи 1,41 одсто БДП. Достизање процента од 1,5 одсто планирано је до 2024. године. У Немачкој се налази већина америчких трупа у Европи. После Јапана Немачка је друга највећа база оружаних снага САД. Главна команда америчких трупа за Европу и Африку налази се у Штутгарту, најважнија ваздухопловна база је у Рамштајну, а један од највећих европских центара за обуку пешадије је у баварском Графенверу.

Ипак Немачка је свесна да САД имају разлога да буду незадовољне. „Шпигл” је подсетио да Американце очигледно нервира одбијање Немачке да учествује у америчкој војној мисији у заштити трговачких бродова од иранских напада у Персијском заливу. Захтев САД да пошаљу копнене снаге у Сирију је такође одмах одбијен. Да ли ће извиђачки авион Бундесвера „Торнадо” остати стациониран у Јордану, није сасвим јасно јер коалициони партнер Меркелове СПД жели његово повлачење.

Иако у Немачкој постоји велико незадовољство због тога што се једна од највећих америчких база на европском тлу налази баш код њих, влада се не обазире. Познато је да се већ годинама одржавају протести испред ове базе, против су и неке странке, а у априлу је Виши управни суд у Минстеру критиковао владу да жмури пред чињеницом да се из ове ваздухопловне базе изводе спорни напади беспилотним летелицама широм света. Суд је у овом случају одлучивао по жалби тројице становника Јемена чији су рођаци побијени америчким дроновима.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Bugarska odmah iza Amerike po budžetu za vojsku


Bugarska je na drugom mestu u NATO po budžetu za odbranu u odnosu na bruto domaći proizvod.

Bugarska je dospela odmah iza Sjedinjenih Američkih Država nakon što je bugarska vlada uplatila milijardu i 200 miliona dolara za kupovinu novih osam lovaca F-16, prenosi Bugarska nacionalna televizija (BNT).

Kako se navodi, Bugarska nije imala toliko visoke izdatke za odbranu u poslednjih 16 godina.

Budžet bugarskog Ministarstva odbrane za 2019. godinu iznosi tri milijarde i 515 miliona leva odnosno oko jednu milijardu i 800 miliona evra.

Na samitu NATO u Velsu u 2014. godini generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da je potrebno da Bugarska poveća svoje troškove za odbranu.

Kako navodi BNT, dobra vest je da nakon godina smanjenja vojnih budžeta, svi saveznici NATO postepeno povećavaju svoje izdatke za odbranu, te da sve više zemalja članica Alijanse dostiže cilj od dva odsto sredstava za odbranu u odnosu na BDP.

Od svih 29 zemalja-članica NATO, najveći budžet za odbranu imaju SAD odnosno 3,42 odsto u odnosu na BDP, Bugarska 2,6 odsto u odnosu na BDP, a nakon toga slede Grčka, Velika Britanija, Estonija, Rumunija, Poljska i Letonija.

Simeon Nikolov iz bugarskog Centra za strateške studije smatra da se Bugarska nalazi u zlatnom okruženju sa samo šest zemalja-članica NATO koje ispunjavaju kriterijum odvajanja za odbranu od dva odsto u odnosu na nacionalni BDP.

Nemačka troši 1,3 odsto u odnosu na svoj BDP za odbranu, ali taj iznos vredi 37,6 milijarde evra.

izvor

[Dreadnought]

Nemačka daje stotine miliona evra za američku vojsku


Uprkos pretnjama da će povući deo trupa iz Nemačke, Amerikanci u ovoj zemlji i dalje imaju najveće vojne baze u Evropi. Sada se saznalo da za te baze ogroman novac daju nemački poreski obveznici. Nemačka je u proteklih sedam godina izdvojila 243 miliona evra za podršku američkim vojnim bazama u svojoj zemlji.

Prema odgovoru Vlade u Berlinu na upit poslanika Levice, toliko je izdvojeno za penzije i druga davanja bivšim radnicima te operativne troškove održavanja zgrada i imanja na kojima su američke baze.

Međutim, to nije sve – još 480 miliona evra je otišlo na građevinske projekte povezane sa planovima NATO, ali taj novac se takođe gotovo isključivo ticao američkih baza, prenela je novinska agencija DPA.

Nemačka je od Drugog svetskog rata evropska zemlja sa najviše američkih vojnika i to traje do danas. Trenutno je u zemlji smešteno 35.000 američkih vojnika kao i 17.000 civilnih radnika.

Oko 12.000 nemačkih državljana takođe radi na poslovima povezanim sa američkom vojskom.

Nedavno je Vašington zapretio povlačenjem dela trupa iz Nemačke zbog sukoba sa zvaničnim Berlinom oko davanja za odbranu. Amerika godinama, a posebno od dolaska Donalda Trampa u Belu kuću, upozorava Nemačku da bi trebalo da daje dva odsto bruto-domaćeg proizvoda za potrebe odbrane, kako je definisano u ciljevima NATO.

izvor

[Dreadnought]

Tramp preti, Nemci ne veruju


Gradonačelnik bavarskog gradića Grafenvera Edgar Knobloh kaže da ne veruje da će predsednik SAD Donald Tramp ostvariti pretnje i povući vojnike SAD iz Nemačke.

U Grafenveru se nalazi jedna od najvećih baza američke vojske u Europi.

"Ovde niko ne veruje u to. Svako malo se pojave ovakve glasine", rekao je Knobloh.

On je naglasio da je u poslednje vreme čak i povećan broj vojnika te da su sagradjeni dodatni infrastrukturni projekti poput škola i radionica za održavanje vojne opreme, prenosi Hina.

U gradiću koji se nekada nalazio u blizini granice s bivšom Istočnom Nemačkom i njegovoj okolini stacionirano je više od 10.000 američkih vojnika.

Američka vojna baza je i najveći poslodavac u regionu, a zapošljava više od 3.000 nemačkih civila.

Knobloh je istovremeno izrazio zabrinutost zbog uzastopnih pretnji američkog predsednika da će, zbog toga što Nemačka po njegovom mišljenju premalo uplaćuje u zajednički NATO budžet, povući trupe iz Nemačke i premestiti ih u Poljsku.

Uoči puta Donalda Trampa u Evropu i posete Poljskoj, Vašington je ponovo potvrdio razmišljanja o eventualnom premeštanju dela vojnika iz Nemačke istočnije u Poljsku.

Uoči Trampovog posete Poljskoj, premijer te zemlje Mateus Moravjecki se založio za otvaranje američke vojne baze u Poljskoj, ali se usprotivio zatvaranju baza u Nemačkoj.

"Niko ozbiljno ne razmišlja o značajnom smanjenju trupa u Nemačkoj. Nama je potreban Ramštajn, ali i baza u Poljskoj", rekao je on kritikujući Berlin da ne izdvaja dogovorenih dva odsto BDP-a za odbranu.

izvor