Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

"Samo Rusija i Kina imaju korist od nesloge NATO"


Poslanici konzervativnog bloka kancelarke Angele Merkel kritikovali su odluku američkog predsednika Donalda Trampa da povlači 9.500 vojnika iz Nemačke.

Broj američkih vojnika u Nemačkoj na taj način biće smanjen sa sadašnjih 34.500 na 25.000, ističe Rojters.

"Ti planovi ponovno pokazuju da Trampova administracija zanemaruje elementarne zadatke vođstva: uključenost savezničkih partnera u procese donošenja odluka", rekao je portparol za spoljnu politiku kluba poslanika Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Johan Vaderpul.

On je dodao da svi partneri NATO imaju koristi od kohezije Alijanse, a da samo Rusija i Kina, kako tvrdi, imaju koristi od nesloge.

"Na to bi trebalo obratiti više pažnje u Vašingtonu", rekao je Vaderpul.

On je pozvao Evropljane da se probude kako bi se bolje pozicionirali u pogledu bezbednosne politike.

Andreas Nik, koji je kao i Vadepul član parlamentarnog odbora za spoljnu politiku Nemačke, rekao je za Dojče vele da postoje pokazatelji da odluka Trampa "nije tehnička već čisto politički motivisana".

Jedan američki zvaničnik, koji je odbio da bude imenovan, rekao je u petak da je ta odluka posledica višemesečnog rada načelnika Generalštaba američke vojske Marka Milija i da ni na koji način nije povezana s napetostima između Trumpa i Merkelove, koja je osujetila planove Trampa da ovog meseca organizuje sastanak G7 i pozove na njega Rusiju.

izvor

[Dreadnought]

"Odnosi Nemačke i SAD su komplikovani"


Odnosi Nemačke i SAD su "komplikovani", izjavio je šef nemačke diplomatije Hajko Mas povodom najave Vašingtona da će povući deo američkih trupa iz Nemačke.

Mas je za "Bild am zontag" rekao da će Berlin, ukoliko dodje do povlačenja dela američkih trupa, takav razvoj dogadjaja primiti sa žaljenjem.

"Mi cenimo saradnju sa američkim trupama koja se razvijala tokom decenija. Ona je u interesu obe zemlje", rekao je Mas.

Mas je, kako prenosi Rojters, priznao da u odnosima dve zemlje postoje odredjena razmimoilaženja.

"Mi smo bliski partneri u transatlantskom savezu, ali, komplikovano je", kazao je šef nemačke diplomatije.

Britanska agencija dodaje da su predstavnici vladajućeg konzervativnog bloka nemačke kancelarke Angele Merkel u subotu kritikovali odluku predsednika SAD Donalda Trampa da iz Nemačke povuče 9.500 američkih vojnika.

Ukoliko bi SAD povukle deo svojih trupa, broj američkih vojnika bi se u Nemačkoj smanjio sa 34.500 na 25.000.

Jedan američki zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je Rojtersu da je plan povlačenja dela trupa razmatran mesecima u Prentagonu i da nema nikakve veze sa tenzijama u odnosima Trampa i Merkelove.

izvor

[Dreadnought]

Radikalan zaokret u politici SAD - više neće biti lider u NATO?


Odluka predsednika Donalda Trampa o smanjenju broja američkih vojnika u Nemačkoj predstavlja radikalan zaokret u spoljnoj politici SAD, ocenjuju svetski mediji.

Ta odluka mogla bi ukazivati na znatno smanjenje predanosti Vašingtona evropskoj odbrani i NATO, prenosi Radio slobodna Evropa ocene svetskih medija.

Tramp je u petak naložio Pentagonu da trajno ukloni oko 27,5 odsto američkih vojnika koji se nalaze u Nemačkoj, najvećoj bazi američkih vojnih snaga u Evropi, ukazuje BBC.

Napetosti između Vašingtona i njegovih saveznika u NATO porasle su otkada je Tramp postao predsednik, navodi BBC i dodaje da Tramp već dugo prigovara evropskim članicama Saveza da treba više da izdvajaju za odbranu i troškove održavanja NATO.

Smanjenje broja američkih vojnika u Nemačkoj na 25.000 potez je koji bi znatno smanjio predanost SAD evropskoj odbrani pod okriljem NATO, ocenjuje AFP i ističe da se činilo da je Berlin ostao zatečen najavom iz Vašingtona


Nemački zvaničnici negoduju zbog odluke

Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas izrazio je žaljenje zbog Trampove navodne odluke ističući da je bliska saradnja u interesu obe zemlje, dok su, ukazuje AFP, ostali visoki političari u Berlinu bili oštriji u svojim kritikama.

Peter Bejer, koordinator za transatlantske odnose kancelarke Angele Merkel, upozorio je da će Trampov plan o povlačenju oko 9.500 američkih vojnika i njihovih porodica oslabiti "prekookeanske mostove".

Viši član konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Johan Vadepul rekao je da plan pokazuje da Trampova administracija "zapostavlja elementarni liderski zadatak: uključivanje partnera u savezu u proces donošenja odluka". On je upozorio da samo "Kina i Rusija imaju koristi od razdora između NATO saveznika".

Izveštaji da Tramp razmatra nastavak smanjenja broja američkih trupa u Nemačkoj i njihov mogući prelazak u Poljsku pojavljuju se barem dve godine, ističe Blumberg.

Ali njegova poslednja odluka i način na koji je iznesena u javnost, ocenjuje Blumberg, nagoveštavaju koliko su se ohladili odnosi Nemačke s američkim predsednikom koji je javno doveo u pitanje vrednost NATO-a.


Američke trupe u Nemačkoj dočekane kao oslobodioci od nacista

Američke trupe su u Zapadnoj Nemačkoj dočekane su kao oslobodioci od nacista i kao glavna snaga u borbi protiv sovjetske invazije. Stavovi su se, ukazuje Blumberg, promenili u kasnim sedamdesetim i ranim osamdesetima, kada je odluka NATO-a odluka da u Nemačkoj osnuje američku bazu Peršing II kao odgovor sovjetskim balističkim raketama pokrenula masovne proteste u Zapadnoj Nemačkoj.

Od pada Berlinskog zida 1989. godine, neki nemački političari pozivali su na uklanjanje američkog nuklearnog oružja s nemačkog tla, a broj američkih vojnika postepeno se smanjivao u odnosu na 274.000 tokom šezdesetih, navodi Blumberg, dodajući da je svako povlačenje u nemačkim regionima izazivalo ekonomske gubitke.

Nemačka nije zvanično obaveštena o naredbi za povlačenje koju je službeno potpisao Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Robert O'Brajen posle odobrenja predsednika, ukazuje Vašington post.


Nejasno da li je Kongres upoznat

Nejasno je i da li je članovima Kongresa nešto rečeno o povlačenju. Kad je vest o planu objavljena, senator Džek Rid,demokrata u senatskom Odboru za oružane službe, rekao je da Trampova direktiva pogoduje ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i da predstavlja "još jedan neuspeh rukovodstva administracije koji dodatno zaoštrava odnose sa saveznicima".

Američki zvaničnici rekli su da se o povlačenju razmišljalo nekoliko meseci, ali je potvrda odluke stigla u vreme zaoštravanja Trampovog sukoba s kancelarkom Merkel koja je nedavno odbila poziv predsednika za učešće na samitu Grupe sedam u SAD, ukazuje Vašington post, dodajući da je Tramp samitom u junu hteo da pokaže "uspostavljanje ekonomskog procvata" SAD za koji se nadao da će dovesti do njegovog reizbora.


Merkelova zbog toga odbila da dođe na samit?

Mada nije jasno da li su odbijanje Merkelove da dođe na samit G7 i Trampova najava povlačenja trupa povezani, odlika signalizira prekid odnosa SAD i najuticajnije zemlje Evrope, ukazuje Njujork tajms, ističući da se interesi dve zemlje razlikuju po gotovo svim važnim pitanjima, uključujući Rusiju, Iran, Kinu, trgovinu i bezbednost.

Prema mišljenju evropskih zvaničnika, SAD su prešle od neizostavnog do nepouzdanog saveznika, dok je poverenje između Merkelove i Trampa odavno izgubljeno, ali sada je, ističe Njujork tajms, ugroženo nešto važnije - poverenje u strateški temelj samog transatlantskog saveza.

Jednostranim povlačenjem trupa iz najvažnijeg evropskog saveznika SAD, Tramp nanosi štetu NATO-u direktno igrajući u korist Putina, koji se odavno protivi američkom vojnom otisku na kontinentu, rekao je Tomas Klajne Brokhof, berlinski potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda.

"Merkelova predstavlja sve što Tramp mrzi: globalizam, multilateralizam, međunarodno pravo. Tramp se više uklapa s poznatim autoritarnim vođama u svetu", rekao je Klajne Brokhof, dodajući da trajno smanjenje trupa predstavlja radikalno odstupanje od američke posleratne spoljne politike.

Nemačka je najbogatija, najnaseljenija zemlja u Evropi, ekonomska sila kontinenta i važan američki ekonomski partner, ukazuje Njujork tajms dodajući da nemačke kompanije zapošljavaju oko 700.000 ljudi u SAD. Istovremeno, u Nemačkoj je stacionirano oko 35.000 američkih vojnika i u njihovim bazama radi oko 12.000 nemačkih civila. Zvaničnici smatraju da će povlačenje vojnika ekonomski naštetiti Nemačkoj dok će strateški naštetiti SAD.

izvor

[MOTORISTA]

понедељак, 08.06.2020.
Трамп без најаве повукао 9.500 војника из Немачке, у Берлину љути што их нико није обавестио

Немачки координатор за трансатлантске односе Пeтер Бејер критиковао је одлуку америчког председника Доналда Трампа о повлачењу 9.500 америчких војника из Немачке.

„То је потпуно неприхватљиво, посебно јер нико у Вашингтону није о томе унапред обавестио своју НАТО савезницу“, рекао је Пeтер Бејер, члан конзервативаца канцеларке Ангеле Меркел. Немачки министар спољних послова Хајко Мас је након Трампове одлуке рекао да жали због америчке одлуке о повлачењу, а однос Берлина и Вашингтона назвао је компликованим. Повлачењем 9.500 војника у Немачкој ће остати око 25.000 припадника америчке војске. Америчка војна присутност у Немачкој датира из времена окупације након Другог светског рата од 1945. до 1955., кад су тамо били стационирани милион америчких, британских, француских и совјетских трупа. Конвенција о присутности иностраних снага која је потписана 1954. године, допустила је да осам чланица НАТО-а, укључујући САД, стационира своју војску у Западној Немачкој и након краја савезничке окупације.

Izvor: www.politika.rs

[Dreadnought]

Prazne pretnje ili opravdano nezadovoljstvo?


Najava američkog predsednika Trampa da će iz Nemačke povući 9.500 vojnika, nailazi na brojne uzbuđene reakcije u zemlji.

Većina komentatora smatra da taj potez nije u interesu SAD. Ali ima i drugačijih mišljenja.

Konzervativni list Frankfurter algemajne cajtung vidi u američkoj najavi pre svega političku poruku:

"Vodećoj sili NATO zajedništvo vojnog saveza više nije važno. Ukoliko nakon izbora u novembru ne dođe do promene u Beloj kući, to će u najboljem slučaju značiti da će se uticaj demokratskog Zapada u svetu otapati brže nego akrtički led zbog klimatskih promena. U najgorem slučaju će to ohrabriti Moskvu i Peking da se upuste u neku vojnu avanturu", upozorava FAZ.

Berlinski Tagesšpigl poziva na veću opuštenost u celoj raspravi:

"Tramp navodno namerava da povuče trećinu američkih vojnika iz Nemačke i odmah se u zemlji uzbudi pola političke klase. Ali njegove pretnje baš nisu uverljive. Povlačenjem 9.500 vojnika bi SAD ograničio svoju vojnu sposobnost delovanja u ovom geostrateški važnom prostoru. Ni generali ni Kongres nemaju nameru da zatvore bazu u Ramštajnu, koja je glavni američki zračni čvor u Evropi, niti vojnu bolnicu u Landštulu gdje se leče skoro svi američki ranjenici na ovoj strani Atlantika. U nju je SAD samo poslednjih godina uložio više od milijardu dolara. Vašington ne može tek tako odbaciti celu zapovednu, logističku i obaveštajnu infrastrukturu koja je izgrađena u Nemačkoj ili je premestiti u Poljsku. A postavlja se i pitanje: zašto trošiti veliki novac i graditi nešto novo, kada već postoji nešto što dobro funkcioniše?", pita se pisac teksta u Tagesšpiglu.

"Nezrele namere" - tako je list Merkiše odercajtung naslovio komentar o nameri američkog predsednika Donalda Trampa da povuče deo američkih vojnika stacioniranih u Nemačkoj.

"Na kraju krajeva, to bi više štetilo Sjedinjenim Državama nego Nemačkoj. Jer za razliku od Trampovih tvrdnji, američki vojnici nisu tu samo zbog odbrane Nemačke. Ne, oni osiguravaju strateške interese SAD u Evropi i na Bliskom i Srednjem istoku. A osim toga je i puno jeftinije vojnike ostaviti ovde, nego u Poljskoj graditi nove vojne baze. Ali galamdžiju u Beloj kući to će verovatno malo zanimati", navodi se u komentaru lista iz Frankfurta na Odri, na granici Nemačke i Poljske.

Za Frankfurter rundšau iz Frankfurta na Majni je način objave ove američke najave "ispod svakog nivoa" i govori mnogo o sadašnjem američkom odnosu prema Nemačkoj:

"Američki predsednik Donald Tramp je očigledno doneo odluku o smanjenju broja američkih vojnika u Nemačkoj bez da je o tome zvanično obavestio nemačku stranu. Vazal to jednostavno mora da prihvati. Za nemačku sigurnost povlačenje dela vojnika ne predstavlja neki značajan faktor. Ali svejedno je takav potez razlog za uzbunu. On pokazuje da se već ionako uzdrmani nemačko-američki odnosi dalje pogoršavaju. Postoji spor oko povlačenja SAD iz INF-ugovora o ograničenju postavljanja nuklearnih raketa srednjeg dometa, spor oko najavljenog povlačenja Vašingtona iz ugovora Open-Skies (međusobne kontrole Istoka i Zapada putem izviđačkih aviona, op. red.), spor u vezi odnosa sa Iranom, te spor oko izdataka za vojsku. Sve češće Vašington očekuje slepo podaništvo, no nemačka je vlada sve ređe na to spremna - što čovek iz Bele kuće onda kažnjava novim izlivima besa. S partnerskim odnosima to nema puno veze", smatra komentator lista Frankfurter rundšau.

Drugačiji pogled na ovu temu ima list Nordvest-cajtung iz Oldenburga. Komentator tog lista gleda na celu problematiku iz ugla Vašingtona: "Amerikanci su dovoljno često tražili da se Nemačka više angažuje u pitanjima odbrambene politike. Nije moguće unutar jednog vojnog saveza svoju vojsku pustiti da trune, izdatke za odbranu stalno držati niskim, a očekivati da u slučaju potrebe drugi vade vruće kestenje iz vatre. Tim pre što odbramena politika uvek ima veze i s spoljnom politikom. A Nemačka je samozadovoljna svojom kompromiserskom politikom prema nesvarljivim režimima u Iranu, Rusiji ili Kini, i baca se u naručje Moskve izgradnjom gasovoda Severni tok 2. Vašington s pravom ima razloga za sumnju u vernost Berlina njihovom vojnom savezništvu", smatra komentator lista Nordvest-cajtung.

izvor

[MOTORISTA]

Posle najave iz Bele kuće: Američke trupe iz Nemačke u Poljsku
D. SAVIĆ   09. jun 2020.

U Berlinu odnose sa Vašingtonom ocenjuju kao "komplikovane" posle najave iz Bele kuće. Od septembra odlazak 9.500, od ukupno 34.500 vojnika SAD

PRETNjE bivšeg američkog ambasadora u Nemačkoj, sada specijalnog izaslanika predsednika SAD za Kosovo i Metohiju, Ričarda Grenela, da će Vašington smanjiti broj vojnika u Nemačkoj ako Berlin ne poveća izdvajanja za odbranu, postaju stvarnost.

Glavnokomandujući SAD Donald Tramp je, prema pisanju američkog konzervativnog poslovnog dnevnika "Volstrit džornal", naredio Pentagonu da do septembra povuče 9.500 američkih vojnika iz Nemačke, gde SAD imaju trenutno 34.500 trupa. To je smanjenje za čak 27,5 odsto.

Šef nemačke diplomatije Hajko Mas prokomentarisao da su odnosi dveju zemalja "komplikovani", dok su predstavnici vladajućeg konzervativnog bloka nemačke kancelarke Angele Merkel kritikovali odluku o smanjenju američkih vojnika na 25.000.

Posebno što je za ekonomiju značajno i to što oko 17.000 civila u Nemačkoj radi u najvećoj američkoj bolnici izvan SAD, u Landštulu, i aero-bazi u Ramštajnu. Neimenovani zvaničnik Pentagona kaže da odluka nama veze s trenutnim zahlađenjem odnosa između Merkelove i Trampa zbog odbijanja kancelarke da dođe na G7 samit u Vašington, već da povlačenje trupa od prošle jeseni priprema general Mark Mili, po naređenju Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Roberta Obrajana. Drugi zvaničnik dodaje da povlačenje vojnika ima veze s povećanim troškovima u NATO, što smanjuje potrebu za većom prisutnošću američkih vojnika u Nemačkoj.

Istovremeno, "Volstrit džornal" navodi da bi vojnici iz Nemačke bili premešteni u Poljsku, gde trenutno ima 4.500 američkih trupa, kao i u druge savezničke zemlje, dok se deo vraća kući. Pritom, veze dve članice EU i NATO, Poljske i Nemačke, poljuljane su zahtevom Varšave za ratnom odštetom dok su stavovi Varšave i Vašingtona podudarni u kritici rusko-nemačkog gasovoda "Severni tok 2".

Tramp, istovremeno, ne "ganja" Poljake vladavinom prava, što čini Brisel, a garantuje im bezbednost. Otkako je izbio konflikt u Ukrajini, Poljska investira milijarde evra u modernizaciju armije, pa Tramp hvali Poljsku kao jednu od retkih članica NATO koja izdvaja dva odsto BDP za odbranu. Povrh toga, Trampu je milo što je Varšava kupovinom raketnog sistema zemlja-vazduh "Patriot" za 4,75 milijardi dolara sklopila najveći vojni posao u istoriji zemlje, a poručila je i 20 mobilnih sistema za lansiranje raketa tipa "himars" za 365 miliona evra i naručila borbene avione F35.

- Poljska je ispunila obaveze da za odbranu izdvaja dva odsto bruto društvenog proizvoda. Nemačka to ne čini. Stoga ćemo pozdraviti prelazak američkih trupa iz Nemačke u Poljsku - pisala je odavno američka ambasadorka u Varšavi Džordžet Mosbaher.

PORUKA MOSKVI I BRISELU

Kritičari odluku o mogućem preseljenju trupa u Poljsku vide kao povredu osnovnog sporazuma na relaciji NATO-Rusija iz 1997, kojim se zabranjuje trajno stacioniranje trupa u blizini ruske granice. A Pjotr Buras, šef varšavskog odeljenja Evropskog saveta za spoljne odnose kaže za nemački "Dojče vele" da Bela kuća pridaje posebnu pažnju zemljama koje su u klinču sa Briselom, sledeći strategiju podele EU.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Tramp i Grenel kaznili Nemačku


Dok su NATO, vlada u Nemačkoj i Pentagon u neverici, mnogi veruju da je odluka o povlačenju 9.500 američkih vojnika samo još jedan blef američkog predsednika kojim želi da izvrši pritisak na Berlin.

Američki predsednik Donald Tramp odlučio je da privede kraju plan na kojem je radio njegov odani saradnik i bivši ambasador u Nemačkoj Ričard Grenel – da povuče skoro 10.000 američkih vojnika iz baza u Nemačkoj. Ipak, odluka nije zvanična i ne mora da znači da će biti sprovedena, pogotovo ne do septembra, roka koji su neimenovani izvori „Volstrit džornala” naveli u petak.

Trampova odluka, kojoj nije prethodilo savetovanje s partnerima u NATO-u, ponovo je, kao i prilikom Grenelovih najava, izazvala uznemirenje većeg dela političke javnosti u Nemačkoj, i zadovoljstvo levičara i malobrojnih pokreta koji su za demilitarizaciju. Postavlja se pitanje da li Trampova odluka ima veze s odbijanjem kancelarke Angele Merkel da učestvuje na samitu G-7 u Vašingtonu i time osujeti Trampov pokušaj da svetske lidere okupi u svojoj predizbornoj kampanji.

Jedan anonimni zvaničnik Pentagona tvrdi da je rezultat ove odluke višemesečni rad generala Marka Milija i da nema veze s tenzijama između Merkelove i Trampa. Ovom izvoru se može verovati u delu koji se odnosi na pretpostavku da „miniranje” samita nije povod za odluku, ali otvoreno političko neprijateljstvo između kancelarke i američkog predsednika traje tokom celog njegovog mandata.

Povlačenje američke vojske iz Nemačke je u opticaju još od intenzivnih Trampovih pritisaka na Berlin da poveća izdvajanja za vojni budžet i da smanji zavisnost od ruskog gasa. Prateći spisak zahteva koje je Grenel iznosio Berlinu, tu je i nezadovoljstvo Bele kuće saradnjom s „Huavejom” povodom 5G mreže i stav Nemačke o sukobu SAD s Iranom.

Odluci je prethodio zahtev u američkom Senatu da se pooštre sankcije protiv kompanija koje rade na „Severnom toku 2”, na šta je iz Bundestaga stigla konstatacija da SAD nimalo više ne liče na partnera, nego na nemačkog protivnika i da bi Nemačka mogla da uveća takse na američki prirodni gas do nivoa uzvratnih sankcija.

Što se tiče bezbednosti koju Evropa najvećim delom „uvozi” iz SAD i pravda odbranom od invazije Rusije, Tramp, po svemu sudeći, namerava da pojače snage NATO-a na istočnom krilu. Pritom, njegov odgovor glasi da, ako evropski saveznici misle da im SAD pomognu, onda moraju adekvatno da plate za američku zaštitu. Baltičke zemlje i Poljska su voljne da učestvuju ne samo budžetski, nego i kao lansirna rampa.

Deo trupa od 9.500 vojnika trebalo bi da bude vraćen kući, a deo bi bio raspoređen u Poljsku, što njeni zvaničnici već dugo zagovaraju nudeći dve milijarde dolara da Poljska postane američka baza. Iako Tramp nije pokazao oduševljenje idejom da se na zapadnoj ruskoj granici formira „Fort Tramp”, on održava vojno prisustvo na istočnom krilu NATO-a u okviru rotacionih snaga i velikih vojni vežbi. Jedna takva, s američkim i poljskim vojnicima, upravo je u toku. Pošto su nemačke socijaldemokrate prošlog meseca ponovo pokrenule raspravu o tome da li je pametno da zemlja ostane pod nuklearnim kišobranom Vašingtona, američka ambasadorka u Varšavi Džordžet Mosbaher je podstakla razmišljanje o tome da, „ukoliko Nemačka pokuša da smanji nuklearni potencijal i oslabi NATO”, možda Poljska, koja već izdvaja dva odsto BDP-a za tu alijansu, „razume rizike i može da preuzme tu ulogu”. U Nemačkoj je trenutno stacionirano 34.500 američkih vojnika i oko 17.000 civila koji rade, između ostalog, u najvećoj američkoj bolnici van SAD u Landštulu i avio-bazi „Ramštajn”.

Tramp je u proteklim mesecima već nekoliko puta iznenadio saveznike jednostranim vojnim akcijama: od povlačenja sa severa Sirije do likvidacije iranskog generala Kasema Solejmanija i suspendovanja misije obuke lokalnih vojnih jedinica u Iraku. U Nemačkoj se nalazi 21 vojna baza i trenutno je tamo smešteno više američkih vojnika nego bilo gde u Evropi, a u Štutgartu je stacionirana američka vojna infrastruktura koja je bila podrška misijama u Avganistanu i Iraku.

Na ovu vest iz Nemačke su obnovljene već poznate reakcije. „Špigl” Trampov potez opisuje kao provokaciju, a visoki funkcioneri iz vladajućeg konzervativnog bloka kritikuju Trampovu odluku. Odnose Nemačke i SAD ministar spoljnih poslova Hajko Mas je ocenio kao komplikovane, izrazio je žaljenje zbog njih, ali se za „Bild am zontag” uzdržao od daljih ocena.

Portparol za spoljnu politiku poslaničkog kluba CDU/CSU Johan Vadeful je rekao Rojtersu da ovi planovi još jednom pokazuju da Trampova administracija zanemaruje elementarni zadatak liderstva: učešće partnera alijanse u procesu donošenja odluka. Penzionisani general Ben Hodžis, bivši komandant vojske SAD u Evropi, izjavio je za briselski portal „Politiko” da je američko povlačenje ogromna greška i da taj potez nije posledica strateških razmišljanja ili analiza i da će najviše koristi od toga imati Rusija.

Međutim, bivši američki ambasador u Nemačkoj Džon Kornblum ne očekuje da će Donald Tramp povući trupe iz Nemačke. On je juče rekao za „Pasauer noje prese” da je Tramp veliki u svojim najavama, ali da ne dela. „Tramp je zainteresovan samo za efekat”, zaključio je ambasador.

izvor

[Dreadnought]

Berlin potvrdio navode o američkim trupama u Nemačkoj


Nemačka vlada prvi put je danas potvrdila da SAD razmišljaju o smanjenju broja svojih vojnika raspoređenih u Nemačkoj.

Vlada je naglasila i da za sada nije doneta nikakva odluka.

"Vlada je informisana da se unutar američke administracije razmišlja o smanjenju prusustva američkih oružanih snaga u Nemačkoj. Ali po mom saznanju za sada nema definitivne odluke", rekla je portparolka vlade Ulrike Demer u Berlinu potvrđujući informacije američkih medija.

Vašington nije za sada potvrdio taj plan. Američki dnevnik Vol strit džornal u petak je otkrio, pozivajući se na anonimne izvore u vladi u Vašingtonu, da je predsednik SAD Donald Tramp naredio Pentagonu da smanji broj američkih vojnika u Nemačkoj na 25.000, što je smanjenje od 9.500 ljudi.

Takva odluka znači znatno smanjenje američkog angažovanja u evropskoj odbrani u okviru NATO.

Informacije su izazvale zabrinutost Nemačke, a već u nedelju je nemački šef diplomatije Hajko Mas naglasio da je bliska saradnja u interesu obe zemlje.

"Ako to rezultira povlačenjem dela američkih vojnika, mi ćemo to primiti k znanju. Mi cenimo saradnju sa američkim vojnim snagama koja je u interesu naše dve zemlje", rekao je Mas za list Bild am zontag.

Drugi politički zvaničnici u Berlinu su bili direktniji, tako je koordinator vlade za transatlantske odnose Peter Bejer rekao da bi to bio težak udarac za nemačko-američke odnose i potencijalni rizik za bezbednost.

Trenutno oko 34.500 američkih vojnika sa porodicama živi na 21 američkoj vojnoj bazi u Nemačkoj. Broj vojnika može da dostigne 52.000 u vreme rotacija ili za vreme manevara.

Bela kuća i Pentagon odbili su da demantuju ili potvrde informacije Vol strit džornala.

izvor

[Dreadnought]

"SAD će povući vojsku iz Nemačke, ali i dalje će ostati 25.000 vojnika"


SAD planiraju da povuku vojsku iz Nemačke jer su Amerikanci protiv toga da plaćaju previše za bezbednost drugih zemalja, izjavio je Ričard Grenel.

Odlazeći ambasador SAD u Nemačkoj je za Bild lajv izjavio da poreski obveznici SAD ne žele više toliko da plaćaju za bezbednost drugih zemalja, prenosi Rojters.

"I dalje će biti 25.000 vojnika u Nemačkoj, što nije mali broj", rekao je Grenel.

Prošlog petka američki predsednik Donald Tramp najavio je povlačenje 9.500 vojnika iz Nemačke, a za sada se još čeka zvaničan nalog pentagona da se ta odluka realizuje.

Tramp godinama unazad pritiska Nemačku da više izdvaja za odbranu i optužio je Berlin da je zarobljenik Rusije zbog delomičnog oslanjanja na rusku energiju.



Povlačenje američkih trupa "poklon" Putinu


Predsednik Tramp navodno je naredio delimično povlačenje američkih vojnih snaga iz Nemačke.

No, zvaničnih potvrda nema ni iz Vašingtona ni iz Pentagona. Stručnajci za bezbednost upozoravaju na posledice.

Oko 35.000 Amerikanaca stacionirano je još uvek u više američkih baza u Nemačkoj. Na vrhuncu Hladnog rata bilo ih je deset puta više. Sada predsednik Sjedinjenih Država, Donald Tramp želi da iz zemlje svojih predaka povuče još deset hiljada vojnika. Barem tako pišu mediji koji se pozivaju na predstavnike američke vlade.

Portparol Vlade Nemačke, Štefen Zajbert u početku uopšte nije video razlog da se reaguje.

"Ako postoje zvanične informacije onda možemo to i da komentarišemo. Medijski napisi za nas nisu razlog“, izjavio je.

Zajbert je uradio isto što i njegova šefica, Angela Merkel rado radi u takvim slučajevima. Umesto da na takve pretnje, barem ih tako vide političari koji se bave bezbednošću, oštro odgovori, on je hvalio angažman američkih trupa u "okviru Nato saveza za našu bezbednsot“.


"Kolosalna greška"

Čak iako ništa zvanično još nije stiglo iz Vašingtona, vest je izazvala pometnju u političkom Berlinu. Demohrišćanin, Peter Bajer koordinator za transatlantske odnose smatra da bi ovakvo jedno povlačenje trupa "uzdrmalo stubove transatlantskih veza".

Njegov partijski prijatelj, Johan Zojlen u Trampovoj navodnoj najavi vidi još jedan razlog da se Evropa probudi i da se u vojnom smislu više osloni na samu sebe. Isto to zahteva i predsednik Poslaničkog kluba FDP, Rolf Micenih. I dok se brojni političari manje-više otvoreno žale na Trampovu nepredvidljivost, potpredsednik Poslaničkog kluba FDP, Aleksandar graf Lamsdorf upozorava da se ne prekidaju niti za razgovore.

Kritika na Trampov račun stiže čak i sa američke vojne strane, od nekoga ko veoma dobro poznaje pitanja bezbednosne politike. Nekadašnji vrhovni komandant američkih vojnih snaga u Evropi, Ben Hodžs, koji je pre nego što je penzionisan bio stacioniran u Vizbadenu, upozorio je u jednom tvitu da bi povlačenje bilo „kolosalna greška“ i „poklon“ ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. „Američke trupe nisu stacionirane u Evropi kako bi štitile Nemce“, stoji u njegovom tvitu. Kao deo Nato njihov zadatak je da „štite sve članice uključujući i SAD“.

Kolin Pauel iz Trampove Republikanske stranke otišao je korak dalje. Nekadašnji šef Generalštaba i ministar spoljnih poslova SAD, zamera Trampu zbog navodnog povlačenja trupa, jer bi to bio deo jedne politike, koja bi „praktično svakog na svetu“ okrenula protiv Amerike. To nije u interesu SAD. Pauel je čak najavio da će na predstojećim izborima glasati za Džoa Bajdena iz Demokratske stranke.


Baze u Nemačkoj – strateški važne za SAD

No, nije to prvi put da Tramp preti Nemačkoj povlačenjem trupa, jer profitira od američke zaštite a navodno sama ne izdvaja dovoljno za odbranu. S druge strane Poljska, sa značajno većim budžetom za naoružanje, to radi kako treba, smatra Tramp. On stoga želi da nagradi Poljsku. Prošle godine je, tokom posete poljskog predsednika Andžeja Dude Vašingtonu nabacio priču o prebacivanju američkih trupa iz Nemačke u Poljsku; Duda je kao znak zahvalnosti želeo da bazu nazove "Fort Tramp“.

Sa prebacivanjem vojnika kasnije je pretio i Ričard Grenel, ambasador Nemačke u Berlinu koji je u međuvremenu vraćen u Vašington. I poljski premijer, Mateuš Moraviecki sada je ponovo izjavio kako se nada da će američki vojnici biti prebačeni u njegovu zemlju u slučaju da napuste Nemačku.

Ako to pak Tramp stvarno misli, taj plan ne bi bio samo sporan politički signal, već bi ga bilo veoma teško logistički sprovesti. Jer, baze u Nemačkoj nisu tamo neke. Sa Aerodroma Ramštajn u Rajnlad Pfalcu poleću avioni u pravcu Bliskog istoka i Avganistana. Iz glavnog sedišta u Štutgartu Amerikanci koordiniraju svoje snage u Evropi i Africi. Vojna bolnica u Landštulu kod Ramštajna je najveća tog tipa van Sjedinjenih Država. Pa čak i ako se još smanji broj vojnika u Nemačkoj, ova zemlja i dalje ima najveći broj američkih vojnika u Evropi – i to u sveukupnim strateškim interesima SAD širom sveta igra odlučujuću ulogu.

Ne treba zaboraviti da bi, u slučaju da dođe do prebacivanja velikih američkih kontigenata u Poljsku, Rusija to mogla da shvati kao nečuvenu provokaciju i reaguje na odgovarajući način. A niko u Nato nema interesa za tako nešto.


Možda plana uopšte nema

Ali, zašto je Tramp izgovorio svoje navodne pretnje? Da li je to zbog toga što Merkel neće da putuje u SAD na Samit G7 i time vređa Trampa? Na to sumnjaju na primer političari Jirgen Hart (CDU) i Jirgen Tritin iz Zelenih. Ali, Štefen Zajbert, portparol nemačke kancelarke je još jednom pojasnio: "Kancelarka je rekla da se krajem juna zahvalila na pozivu, ali da zbog kompletne situacije u vezi sa pandemijom nije u situaciji da se lično pojavi u Vašingotnu“.

Nekadašnji ambasador i čovek od Trampovog poverenja, Ričard Grenel odbacio je "tračeve“ kako je on navodno naterao Trampa na redukovanje trupa. Grenel je često neobično žestoko ulazio u klinč sa Vladom Nemačke, pre svega oko pitanja izdataka za odbranu. Sada je na pitanje odgovorio da se na planu „radi od prošle godine“.

No, pitanje je da li taj plan uopšte postoji. Jer, nakon četiri dana se još uvek niko ne oglašava ni u Beloj kući ni u Pentagonu.

Da li je dakle moguće da su u pitanju prazne pretnje i da od povlačenja neće biti ništa? To je u najmanju ruku rekao nekadašnji ambasador u Nemačkoj, Džon Kornblum u jednom intervjuu. I Edgar Knobloh, gradonačelnik bavarskog gradića Grafenver, gde se takođe nalazi važna američka baza, se ne uzbuđuje oko toga. Neće biti smanjenja, uveren je Knobloh. Naprotiv: "Grafenver dobija na značaju“. Amerikanci su navodno tehnički čak nadogradili bazu. A ni Majk Pompeo, tokom njegove posete pre pola godine nije govorio o povlačenju.

izvor
izvor

[MOTORISTA]

Poljska vojska "greškom" okupirala češku teritoriju
Blic 13.06.2020.

Prilično neverovatno zvuči vest da je u 21. veku, u srcu Evrope, vojska jedne NATO članice izvršila invaziju teritorije druge NATO članice. I nije ispaljen nijedan metak, niti je izbio rat, već je usledilo izvinjenje - "Ups, nesporazum!".

Bizaran incident dogodio se na Češko-Poljskoj granici, kod sela Pjelgrzimov, pre desetak dana. Poljske snage uspostavile su granični kontrolni punkt na prilično krivudavoj granici između dve zemlje i time blokirale put na češkoj strani koji vodi ka istorijski značajnoj kapeli. Kako prenosi češki portal Denik poljski vojnici sprečili su posetioce da priđu kapeli.

- Kada vam vojnik sa automatskom puškom, u uniformi tuđe armije nešto naredi, to je užasan osećaj. Zašto poljska vojska odlučuje gde ću ja da se krećem po češkoj teritoriji - upitao je Ivo Dokoupil, turistički radnik.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Poljaci se povukli

Nakon žalbi čeških vlasti zvaničnoj Varšavi, poljska armija je donela odluku da se danas povuče sa položaja. Portparolka češkog ministarstva spoljnih poslova Hana Mala objasnila je medijima u toj zemlji da je "nesporazum bio na poljskoj strani. Kapela je pristupačna".

Poljska vrhovna komanda saopštila je da je ceo incident bio "nesporazum, a ne namerna akcija" i da je odmah ispravljen. Cilj akcije bilo je zatvaranje granice kako bi se sprečilo dalje širenje pandemije virusa korona.

Istorija graničnih sukoba

Poljska i Češka, odnosno Čehoslovačka, imale su u prošlosti ozbiljnije incidente na graničnim prelazima. Kratko su ratovale 1919. nakon napada Čehoslovačke. Zatim je uoči Drugog svetskog rata, 1938. Poljska anektirala deo Čehoslovačke teritorije. Poslednji oružani sukob oko granica bio je u julu 1945. kada je Poljska okupirala dva regiona koja su sada u Slovačkoj. Sve kasnije razmirice, dve države rešavale su za stolom, bez oružja.

Izvor: www.blic.rs