петак, 04.12.2020.
Миленко Пешић
И Кина на НАТО радаруУ извештају о препорукама за унутрашњу реформу Северноатлантског пакта као потенцијална претња нашла се и највећа економска сила на светуЗа Северноатлантску алијансу није више само све
„агресивнија Русија” константна претња. На НАТО радару уочени су нови глобални изазови који могу да угрозе безбедност Европе и Сједињених Америчких Држава: климатске промене, будуће пандемије, тероризам, али и Кина. Првог дана видео-конференције министара спољних послова држава чланица НАТО-а представљен је извештај на 67 страна о препорукама за унутрашњу реформу војног савеза у којем се као потенцијална претња нашла и највећа економска сила на свету. Будући да је уз Русију означен као нарастајући безбедносни изазов Пекинг је у првој реакцији поручио да је спреман да настави дијалог са НАТО-ом, наглашавајући да се залаже са глобални мир, али да не пристаје на застрашивање.
„Дугорочно гледано, све је већа вероватноћа да ће Кина глобално пројектовати војну моћ, потенцијално укључујући и евроатлантско подручје. Ако Кина прети савезницима НАТО-а мора бити у стању да покаже своју способност да буде ефикасан актер у пружању заштите”, наводи се у извештају десет независних експерата које је ангажовао генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг. Циљ ове анализе о којој ће се одлучивати идуће године на самиту лидера чланица Северноатлантског пакта јесте унапређење „Стратешког документа” НАТО-а из 2010. године у којем се Русија још третира као партнер. Иако Русија остаје највећа безбедносна претња НАТО извештај сугерише да западна војна коалиција, ипак, остане отворена за разговоре о мирном суживоту са Москвом.
Више пута поновљена обећања Пекинга да ће се уздићи у мирнодопску глобалну силу која не прети никоме, аутори извештаја нису озбиљно схватили и предлажу НАТО-у да у наредних 10 година „повећа способност предвиђања и реаговања на кинеске активности које подривају безбедност савезника”. Стратези војног пакта, који се до припајања Крима Русији 2014. године доживљавао као реликт хладноратовске прошлости, не крију да их све више брине брзина којом Кина јача свој војни потенцијал. Не искључујући могућност да Пекинг употреби силу против својих суседа заговара се партнерство са Индијом и осталим кинеским војним супарницима у Јужној Азији пре свега са Аустралијом и Новим Зеландом.
Обраћајући се шефовима дипломатије у уторак Јенс Столтенберг је говорећи о Кини, ипак, бирао речи за разлику од Русије за коју је рекао да НАТО мора да је обузда.
„Кина није наш противник. Њен успон представља важну прилику за наше економије и трговину. Зато морамо да се ангажујемо са Пекингом у питањима као што су контрола наоружања и климатске промене. Али постоје и важни изазови за нашу безбедност”, рекао је генерални секретар НАТО-а, објашњавајући да се ти изазови односе на велико улагање Кине у одбрану и глобални утицај што је постигла стратешким улагањем у инфраструктуру широм света у оквиру своје иницијативе „Појас и пут”.
Алијанса не крије да би волела да у будућим преговорима о контроли нуклеарног оружја који ће се водити између САД и Русије угура и Кину како би на простору Азије умањила трку у наоружању. Иако Кина не представља непосредну војну претњу евроатлантском подручју у размерама Русије, по оцени НАТО стручњака Пекинг шири свој војни домет на Атлантик, Медитеран и Арктик. У извештају се закључује да ће током наредне деценије Кина вероватно покушати да оспори способност НАТО-а на изградњи колективне отпорности у заштити важне инфраструктуре као што је 5Г мрежа, осетљивих сектора економије, укључујући и ланце снабдевања.
Портпаролка Министарства спољних послова Кине Хуа Чанјинг је поводом навода у НАТО извештају поручила да се Пекинг залаже за глобални мир и безбедност, а не за застрашивање или принуду. Она је поручила да је Кина жртва
„присилне дипломатије” подсећајући да за војску по глави становника издваја много мање од других држава.
„Заједничке вредности читавог човечанства за које се Кина залаже и којих се придржава су мир, развој, правичност, правда, демократија и слобода. Не знам да ли ових шест речи препознају и чланице НАТО-а. Да ли је то вредност око које заједнички треба да се окупимо”, изјавила је кинеска портпаролка.
Ивана Караскова, из организације Кинески посматрачи из централне и источне Европе, са седиштем у Чешкој каже да САД последњих година тражи да Кина буде више на дневном реду НАТО-а, али да су се поједине чланице томе противиле осим када је у питању проблем сајбер безбедности и ситуација у Јужно кинеском мору.
„Укључивање Кине у НАТО извештај показује значајну промену у овом схватању, мада је далеко од тога да се Пекинг проглашава противником”, истиче Караскова за Ал џазиру.
За Матјеа Дачатела, директора Азијског програма париског Института Монтањ, то што је Кина увршћена у извештај алијансе, ипак, не значи да ће НАТО бродови сутра патролирати Тајванским мореузом.
„Мислим да ће већи део активности НАТО чланица бити усмерен на размени обавештајних података о кинеским активностима и модернизацији војске. То што се Кина третира као безбедносни изазов значи да ће Северноатлантски пакт усмерити своје ресурсе како би могао да одговори на војне активности Кине у свемиру и сајбер простору”, каже Дачател.
Izvor:
www.politika.rs