Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

NATO optužio Rusiju i Kinu da pokušavaju da prekroje svetski poredak


Evropa i Sjedinjene Američke Države zajedno treba da štite postojeći svetski poredak za koji izazov predstavljaju Rusija i Kina – one pokušavaju da „prekroje pravila u skladu sa svojim interesima“, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

„Evropa i SAD treba da štite postojeći svetski poredak, koji osporavaju autoritarni režimi Kine i Rusije, koji pokušavaju da izmene pravila u skladu sa svojim interesima“, rekao je Stoltenberg na Minhenskoj konferenciji za bezbednost, koja se održava virtuelno.

Prema njegovim rečima, uspon Kine može imati posledice za kolektivnu bezbednost i saveznike, njihov prosperitet i način života.

„Zbog toga NATO treba da produbi saradnju sa svojim najbližim partnerima, Australijom i Japanom“, konstatovao je generalni sekretar.

Zaštita poretka zasnovanog na pravilima počinje od zaštite naših vrednosti, dodao je on.

„Treba da jačamo naše demokratije, da štitimo naše institucije. Treba da pokažemo privrženost transatlantskoj solidarnosti ne samo rečima, nego i delima. S tim u vezi, radimo na agendi za budućnost saveznika. Treba da ojačamo naše jedinstvo, da ojačamo našu posvećenost kolektivnoj odbrani“, istakao je Stoltenberg.

Ponovo je nabrojao pretnje sa kojima se, kako je kazao, suočavaju saveznici.

„Uspon Kine, teški sajber napadi, klimatske promene, destabilizujuće akcije Rusije, teroristička pretnja“, precizirao je Stoltenberg, istakavši da je NATO jedinstvena platforma koja svakodnevno ujedinjuje Evropu i Severnu Ameriku i gde se saveznici mogu konsultovati po svim pitanjima, koja se tiču bezbednosti.

Ranije je Stoltenberg optužio Rusiju za agresivne akcije protiv njenih suseda i pozvao je da se jačaju veze između Evrope i Severne Amerike. Takođe je rekao da strateška koncepcija NATO-a od 2010. godine zahteva korekciju, pošto ne uzima u obzir napore Kine i pogoršanje odnosa sa Rusijom.

izvor

[Dreadnought]

Američki bombarderi prvi put stigli u Norvešku


Američki strateški bombarderi B-1B Lanser prvi put su stigli u Norvešku na vojne vežbe, saopštila je komanda američke Ratne mornarice za Evropu i Afriku.

„Bombarderi Oružanih snaga SAD B-1B Lanser iz sastava 7. Bombarderskog krila, čija baza Dajes se nalazi u državi Teksas, stigli su u aviobazu Orland u Norveškoj na dugoročno planirane misije u okviru koje će biti održane taktičke vojne vežbe“, saopštila je komanda.

Pored toga, u tekstu se naglašava da tekuće misije, uz učešće bombardera, pokazuju sposobnost Oružanih snaga da osiguraju borbenu gotovost i podrže saveznike i partnere, uprkos spoljnim izazovima.

Komandant Ratne mornarice SAD za Evropu i Afriku Džefri Li Harigjan naglasio je da vojne vežbe sa takvim saveznicima, kao što je Norveška, omogućavaju SAD da usavrše veštinu obuzdavanja, poboljšaju borbene mogućnosti i stabilnost u regionu.

izvor

[Dreadnought]

Manevri NATO u Crnom moru, učestvuju - brodovi, avijacija, podvodni roboti...


Međunarodne vojne vežbe NATO-a „Posejdon 21“ počele su u crnomorskoj luci Konstanca, saopštila je pres-služba Generalštaba Ratne mornarice Rumunije.

„Komanda flote Konstance realizuje planirane vojne vežbe na moru, kopnu i u vazduhu koje objedinjuju snage iz Bugarske, Francuske, Grčke, Rumunije, Španije, SAD i Turske.

'Posejdon 21' su vojne vežbe visokog stepena složenosti, čiji je cilj optimalno korišćenje mogućnosti NATO-a za poboljšanje brzog odgovora Alijanse“, navodi se u izveštaju.

Učesnici u manevrima će uvežbavati scenarije borbe protiv podmornica, uključujući hidrografsko izviđanje, otkrivanje i onesposobljavanje morskih mina i improvizovanih eksplozivnih naprava.

Takođe će se uvežbavati borba protiv avijacije, brodova i podmornica protivnika, vuča oštećenih plovila, dopuna goriva na vodi, pružanje prve pomoći.

U vojnim vežbama učestvuju minopolagač „Viceadmiral Konstantin Balesku“, hidrografski brod „Cpt.cdor Aleksandru Katuneanu“, brzi ronilački brod „Venus“, dva lovca MiG-21, kao i helikopteri „IAR 330 MEDEVAK“ i „Puma naval“ koje je ustupila Rumunija.

Saveznici su na vojne vežbe poslali minolovce „Tsibar“, podvodnog robota na daljinsko upravljanje, borbene letelice „Rafal“ i „Eurofajter tajfun“, kao i ronioce. U vežbama će učestvovati i brod za obuku „Sokulu Mehmet paša“, minolovci „Lokotent dinesku“ i „Priboj“, minolovci „Taho“ i „Ajvalik“. Vežbe će se završiti 6. marta.

izvor

[Dreadnought]

Bugarska odustala od učešća u vežbama NATO-a na Crnom moru


Bugarska neće učestvovati u  vojnim vežbama NATO-a „Posejdon 21“ na Crnom moru zbog bolesti članova posade od kovida, saopštio je načelnik Generalštaba ratne mornarice Rumunije Mihaj Panait.

„Bugarski partneri ovog puta imaju problem sa pandemijom kovida 19 i zbog toga su odustali od učešća u ovoj multinacionalnoj vežbi“, rekao je Panait za radio „Rumunija“.

Manevri su započeli u crnomorskoj luci Konstanca. Osim Rumunije, u vežbama učestvuju Sjedinjene Američke Države, Francuska, Turska, Grčka i Španija.

​Posade će odraditi scenarije borbe protiv podvodnih pretnji, sprovesti hidrografsko izviđanje i tražiti i razoružavati morske mine i improvizovane eksplozivne naprave.

Vežbe „Posejdon 21“ će se završiti 6. marta.

izvor

[Dreadnought]

Bugarski Atlantski savet o odbijanju NATO vežbi: Ako ne učestvuje u manevrima, ne može ni da ratuje


Ako Bugarska nije spremna da učestvuje na vežbama, nije spremna ni da ratuje, na ovaj način je bugarski Atlantski savet prokomentarisao otkaz ministra odbrane Bugarske da zemlja učestvuje na protivminskim vežbama NATO-a „Posejdon“ u Crnom moru, zbog slučajeva virusa korona.

Prema mišljenju predstavnika organizacije, nije mogao da se pronađe neprikladniji trenutak, jer je u regionu primećeno narušavanje vojnog balansa, a Moskva vodi sve intenzivniji hibridni rat protiv Evropske unije i NATO-a.

„To predstavlja negativan signal našim saveznicima i što je najvažnije, to je signal za ohrabrenje Kremlja. Odbijanje učestvovanja u vežbama, bez obzira na razlog, dolazi iz zemlje, koju Kremlj smatra svojim Trojanskim konjem u Evropskoj uniji i NATO-u“, navodi se u saopštenju Atlantskog saveta na Fejsbuk stranici.

Bugarska mornarica nije spremna da zauzme mesto među saveznicima tokom vežbi, dok su druge zemlje NATO-a uspele da zaštite svoju vojsku od bolesti kako bi mogle da učestvuju u manevrima, napominje organizacija.

„Ovo je već dokazano pravilo: ono što vojska ne može da uradi u miru, ne može ni u ratu. I, ako naši vojnici ne mogu da učestvuju u vežbama, znači, da neće moći da učestvuju u ratu“, izjavili su predstavnici organizacije.

U Atlantskom savetu su nekoliko puta upozoravali na opasnost od ruske pretnje. Ranije su u organizaciji Rossotrudničestva nazivali podmuklim instrumentom hibridnog rata i više puta upozoravali da Moskva koristi Srbiju kao svoju bazu na Balkanu.

izvor

[MOTORISTA]

Vojne vežbe NATO u Jonskom moru; Učestvuju brodovi, podmornice na atomski pogon, nosači aviona i avioni
IZVOR: TANJUG SREDA, 3.03.2021.

Italijanski list “Manifesto” piše o vojnoj vežbi zemalja članica NATO, pod nazivom “Dinamik Manta”, koja traje od 22. februara do 5. marta.

Vežba se odvija u vodama Jonskog mora, sa ciljem odbrane od eventualnog napada na moru i pod vodom. U vežbi učestvuju brodovi, podmornice na atomski pogon, nosači aviona, i avioni SAD, Italije, Francuske, Nemačke, Španije, Belgije i Turske. Italija je zemlja koja je domaćin učesnicima vojne vežbe, u svojim lukama, NATO bazama, komandnim i logističkim centrima. Istovremeno američki nosač aviona “Ajzenhauer” i njegova grupa vojnih brodova i aviona izvodi vojnu vežbu u Atlantskom okeanu da bi, kako piše list, pokazali stalnu vojnu podršku svojim saveznicima u tom području i osigurali otvorene luke.

I dok su brodovi i podmornice zauzeti vežbama na moru, u Norveškoj su aterirali američki bombarderi B-1, koji su doleteli iz Teksasa da bi, zajedno sa norveškom avijacijom u misiji osmatranja i kontrole, pružili potvrdu o spremnosti da zaštite saveznike. Ove vojne operacije, prema rečima admirala Džejmsa Fodža, koji je komandant NATO snaga u Napulju, su deo strategije kako je rekao general, a citira novina, “četvrte bitke na Atlantiku”, aludirajući na dve koje su vođene u Prvom i Drugom svetskom ratu.

“Sve ove vojne operacije zvanično su motivisane potrebom da se Evropa odbrani od Ruske agresije, što je sasvim izvrnuta realnost. Upravo se NATO proširio u Evropi i stacionirao svoje snage na granicama Rusije. Ta igra oružjem je sve opasnija”, ocenjuje “Manifesto”.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

U Atlantskom savetu NATO-a „izbio rat“ zbog Rusije


U američkom analitičkom centru pri NATO-u „Atlantski savet“ „izbio je rat“ zbog članka o Rusiji koji je objavljen na sajtu organizacije, piše „Politiko“.

Reč je o članku stručnjaka Eme Ešford i Metjua Berouza pod nazivom „Provera stvarnosti №4: fokus na interesima, a ne na ljudskim pravima u Rusiji“, objavljenom pre nekoliko dana na sajtu „Atlantskog saveta“. U njemu se navodi da Vašington u odnosima sa Moskvom „ne treba da posvećuje mnogo pažnje temi zaštite ljudskih prava“ i da fokus američke sankcione politike na oblast ljudskih prava u Rusiji može „potkopati kritički važne interese SAD“. Eksperti takođe smatraju da „demokratizacija u Rusiji neće nužno ići na ruku spoljnopolitičkim interesima SAD“.

Nakon objavljivanja „proruskog“ teksta, zaposleni i naučni saradnici analitičkog centra izdali su kolektivno saopštenje u kome optužuju kolege da članak „nije postigao svoj cilj“.

„Njihov članak je zasnovan na lažnoj pretpostavci da ljudska prava i nacionalni interesi uopšte ne zavise jedno od drugog i da su u osnovi američke politike prema Rusiji bili i ostali problemi ljudskih prava. Mi, dole potpisani, ne slažemo se sa argumentima koji se navode u članku“, navodi se u njihovom saopštenju.

Jedan od potpisnika saopštenja je u razgovoru sa portalom „Politiko“ rekao je da su eksperti članak mogli sastaviti pod uticajem donacija milijardera Čarlsa Koha „Atlantskom savetu“, koji se zalaže za to da se „Amerika manje meša u poslove drugih zemalja“.

Drugi izvor se nije složio sa tom tvrdnjom, rekavši da Atlantski savet ne prima donacije koje ga obavezuju na analitičku aktivnost, koja od nečega zavisi.

Neimenovani naučni saradnik „Atlantskog saveta“  izrazio je mišljenje da članak njegovih kolega može „potkopati poverenje u određene tekstove koje objavljuje 'Atlantski savet' o ruskom pitanju'.

Podsetimo, Generalno tužilaštvo Rusije u leto 2019. godine proglasilo je delatnost nevladine organizacije „Atlantski savet“ na teritoriji zemlje nepoželjnim.

izvor

[Dreadnought]

Kako i koliko zarađuju američki profesionalni vojnici

[MOTORISTA]

Amerika „tiho“ povukla iz Evrope trećinu nuklearnog naoružanja
Novosti online 15. 03. 2021.

SAD su smanjile u Evropi broj hidrogenskih bombi tipa V61 sa 150 na 100 jedinica, piše nemački list „Cajt“ pozivajući se na informacije eksperata iz Federacije američkih naučnika.

Zapanjuje nedostatak bilo kakve političke reakcije na ovaj potez, kaže autor članka Oliver Majer, naučni saradnik na Institutu za mirovne i bezbednosne studije na Univerziteta u Hamburgu. Tokom hladnog rata, svi mediji bi izveštavali o povlačenju oružja ovih razmera. Pored toga, to ne bi bilo moguće bez razgovora u Berlinu i Briselu. Autor navodi da tišina govori o mnogo čemu. Prvo, nije reč o potpunom povlačenju naoružanja, već o smanjenju i obzirom da reakcije izostaju znači da se zajednica eksperata tome ne protivi.

Drugo, postalo je jasno da NATO svoju nuklearnu politiku sprovodi prvenstveno iza zatvorenih vrata. Ranije bi bilo kakve promene u strategiji zastrašivanja izazvale žestoke političke debate u Bundestagu i strankama. Tokom 1982. godine to je dovelo do smene vlade. Sada se sve odluke donose tokom tajnih razgovora u Briselu ili se diktiraju iz Vašingtona. U Alijansi čak i zahtevi parlamentaraca ostaju bez odgovora, pozivajući se na tajnost.

- Transparentnost i demokratsko bavljenje pitanjima o nuklearnom odvraćanju je, očigledno, nepoželjno - zaključuje Majer.

Treće, američke nuklearne bombe su očigledno izgubile na vrednosti kao predmeti trgovine u pregovorima na temu kontrole naoružanja. Ranije se bilo koja vrsta smanjenja arsenala odvijala samo pri garancijama da će isto to uraditi i Rusija. Moskva sada ništa nije uradila i čini se da od nje to nije ni traženo.

Četvrto, postaje jasno da američko oružje raspoređeno u Evropi predstavlja bezbednosnu pretnju. Navodi se da su Sjedinjene Američke Države pokušale da povuku većinu svojih bombi B61 iz Turske nakon neuspelog pokušaja puča 2016. godine. U pozadini tih događaja, Ankara je deaktivirala američku vojnu bazu Indžirlik, izolujući je od spoljnog sveta i uhapsivši lokalnog komandanta.

Proces razoružanja pokazuje, da američki arsenal koji je ostao u Evropi predstavlja „relikt hladnog rata“. „NJegov značaj kao robe za razmenu u pregovorima o kontroli naoružanja i političkog simbola solidarnosti unutar alijanse i kao instrumenta odvraćanja je uveliko preuveličan“, objašnjava Majer. Bombe ne predstavljaju garancije Evropljanima da oni mogu da utiču na nuklearnu politiku SAD. To naoružanje predstavlja za NATO „politički i vojni balast“.

U svetlu predstojećih razgovora o novom strateškom konceptu NATO-a, Berlin bi trebalo da se zalaže za povlačenje preostalog naoružanja u Evropi, savetuje autor. Vašington će možda poslušati ovaj predlog, jer je administracija novog šefa Bele kuće DŽoa Bajdena zainteresovana za smanjenje uloge nuklearnog naoružanja u američkoj bezbednosnoj politici. Pored toga američki generali priznaju, da bombe Evropi ne obezbeđuju dopunske beneficije. Posle četiri godine američkog "populizma" Vašington je spreman da sasluša želje svojih saveznika. Berlin ne bi trebalo da se boji da sam deluje, jer je sve manje parlamentaraca koji se zalažu za očuvanje nuklearnog arsenala, ne samo u Nemačkoj, već i u Belgiji i Holandiji, zaključio je autor.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Blinken sledeće nedelje u Briselu sa EU i NATO


Američki državni sekretar Entoni Blinken sastaće se sledeće nedelje sa ministrima spoljnih poslova zemalja članica NATO-a, saopštio je danas Stejt department.

Kako se navodi, oni će na tom sastanku razgovarati o predloženim izmenama transatlantske organizacije, Rusiji i Kini, klimatskim promenama, sajberbezbednosti i drugim temama.

Najavljeno je i da će se Blinken sastati u Briselu i s predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, sa kojom bi trebalo da razgovara o pandemiji koronavirusa i ekonomskom oporavku, prenosi Rojters.

"Sastanci u Briselu dokazuju posvećenost SAD zajedničkoj agendi koju imamo sa našim saveznicima i evropskim partnerima", navodi se u saopštenju.


izvor

[Dreadnought]

Nejasne ambicije: Kako London namerava da „donese dobro svetu“


Šef britanske diplomatije Dominik Rab nedavno je izjavio da je London spreman da iskoristi svoj ekonomski, vojni i diplomatski uticaj kako bi „doneo dobro svetu“. Međutim, ambiciozni planovi Britanije izneti u novoj odbrambenoj strategiji ogledaju se u povećanju nuklearnog arsenala i vojne aktivnosti. Eksperti smatraju da se London pomalo „zaigrao“.

Prema rečima šefa Forin ofisa, Britanija „ima „moralnu odgovornost i u potpunosti je zainteresovana za prosperitet planete, globalnu ekonomiju, globalni ekosistem, kao i za mir i stabilnost koji su u njihovoj osnovi“.

Ministar inostranih poslova Ujedinjenog Kraljevstva takođe je rekao da zemlja „može i treba da pomogne u ublažavanju najgorih patnji na svetu“.


Politički aduti

Autori strategije odbrambene i spoljne politike zemlje, koja je objavljena 16. marta, ne kriju ambiciozne planove Velike Britanije na globalnoj sceni. U pregledu je navedeno da britanske vlasti nameravaju da pošalju nosač aviona „Kvin Elizabet“, u Indopacifički region i na Mediteran, kao i da povećaju nuklearne arsenale.

Prema mišljenju stručnjaka, London odavno razvija ambiciozne planove za globalnu dominaciju, iako za to nema odbrambene i ekonomske resurse.

Sa svoje strane, profesorka katedre za evropska istraživanja Fakulteta za međunarodne odnose Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu Natalija Erjomina rekla je za „RT“ da je želja Velike Britanije da preuzme na sebe ulogu globalnog lidera u skladu sa strategijom koju je britanska strana usvojila nakon referenduma o Bregzitu.

„Globalna agenda posmatra se kroz prizmu bezbednosnih pitanja što Londonu obezbeđuje političke adute, priliku da se postavi kao važan partner zemalja, kao i da učestvuje u vojno-političkim koalicijama i događajima kao i da povećava vojni potencijal. Pored toga, takva agenda pomaže u preusmeravanju finansijskih tokova unutar zemlje“, smatra ona.

Autori dokumenta koji je objavljen u utorak istakli su da Britanija namerava da „potvrdi“ svoje „ozbiljne namere da igra vodeću ulogu u NATO-u“. S tim u vezi, London planira da u naredne četiri godine poveća odbrambeni budžet na više od 24 milijardi funti. Na taj način, Britanija će ostati evropska članica Alijanse sa najvećom vojnim rashodima.


Istrošen omiljeni alat Londona protiv Moskve — sankcije

Takođe, u novoj odbrambenoj strategiji Rusija je navedena kao ozbiljna pretnja Velikoj Britaniji i istaknuto da će se zemlja boriti protiv čitavog spektra pretnji koje potiču iz Rusije.

Poseban deo pregleda britanske spoljne i odbrambene politike posvećen je sankcijama. Kako je saopšteno, zvanični London namerava da koristi taj instrument za postizanje svojih ciljeva.

Međutim, eksperti sumnjaju u efikasnost takvog pristupa. Erjomina je kao primer navela da je London već praktično iscrpeo rezerve antiruskih sankcija.

„Britansko rukovodstvo u isto vreme koristi antirusku retoriku kako bi opravdalo svoje globalne ambicije. London koristi kritiku na račun Rusije kako bi pokazao potrebu za aktivnošću na svetskoj sceni. Na taj način, britanska strana promoviše svoju agendu“, rekla je ona.

Sličnog stava je i zamenik dekana Fakulteta za svetsku ekonomiju i politiku Nacionalnog istraživačkog univerziteta „Viša ekonomska škola“ Andrej Suzdaljcev.

„London voli sankcije, obično ih Velika Britanija ponavlja za Amerikom. Međutim, primera radi, nove sankcije protiv Rusije su već praktično nemoguće zbog slabih veza među zemljama“, rekao je ekspert za „RT“.


Kontra-efekat

Eksperti odavno primećuju rast vojno-političkih ambicija Britanije.

Britanski premijer Boris Džonson je 2017. godine na poziciji ministra inostranih poslova najavio planove Londona da poveća prisustvo u Azijsko-pacifičkom regionu. Nije isključio ni razmeštanje britanskih vojnika u Aziji.

U sferu britanskih interesa ulazi i Bliski istok, a London pokazuje interesovanje i za teritorije Krajnjeg severa. Početkom 2019. godine je tadašnji ministar odbrane Gevin Vilijamson izjavio da London planira da pojača vojno prisustvo na Arktiku kako bi se suprotstavio Rusiji. S tim u vezi, najavio je novi 10. godišnji program u okviru kojeg će se britanski marinci obučavati zajedno sa norveškim vojnicima, što će, kako je rekao, rezultirati formiranjem zajedničke britansko-norveške brigade u regionu.

Međutim, eksperti smatraju da vojna aktivnost Velike Britanije na međunarodnoj sceni može da izazove nezadovoljstvo u brojnim zemljama.

„Ideja da se postane garant bezbednosti u međunarodnim odnosima po pravilu dovodi do suprotnog rezultata. Već sada arktičke ambicije Velike Britanije izazivaju zbunjenost mnogih članova Arktičkog saveta. Aktivnost britanske strane na Bliskom istoku, u Indopacifičkom regionu i Sredozemnom moru doživljava se kao manifestacija britanske neokolonijalne politike. I to može da izazove pitanja međunarodne zajednice“, smatra Erjomina.


London „zagrizao“ više nego što može da „proguta“

Vojno-političke pretenzije Velike Britanije za sada premašuju njen realan odbrambeni potencijal, uvereni su eksperti.

Profesorka sa Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu je podsetila da se odbrambeni potencijal Britanije poslednjih godina smanjio.

„Sa stanovništa Londona važno je obnoviti te mogućnosti zbog čega se i koriste politički argumenti. Ali za sada britanska očigledno nije sposobna za tako široku vojno-političku aktivnost o kojoj govore političari“, objasnila je ona.

Sa time se slaže i Suzdaljcev koji ističe da Velika Britanija trenutno ne može sama da deluje na svetskoj sceni i da su joj potrebni partneri.

„Velika Britanija se suočava sa mnoštvom problema u odbrambenoj sferi. Stoga London može da realizuje svoje ambiciozne planove samo u sklopu koalicije“, uveren je ekspert.

„RT“ podseća da je sredinom marta Komitet za odbranu Donjeg doma britanskog parlamenta objavio izveštaj u kojem su zakonodavci konstatovali degradaciju oklopnih jedinica britanske vojske. Autori izveštaja ukazali su na činjenicu da vojska više od 20 godina nije dobila nove primerke tehnike.

Prema rečima Suzdaljceva, Velika Britanija nakon Bregzita pokušava da formuliše svoju veliku novu ulogu ne samo u Evropi, već i u svetu.

„Međutim, Velika Britanija nema ni vojne, ni ekonomske resurse da postane nezavisni globalni igrač. Najverovatnije je da će London ostati potpuno privržen Alijansi u brojnim pitanjima, uključujući u konfrontaciji sa Rusijom. Istovremeno, Velika Britanija će pokušati da se približi Sjedinjenim Američkim Državama i da stalno balansira između Vašingtona i Brisela“, zaključio je ekspert.

izvor

[MOTORISTA]

Promače nam ova vest nekako.

---------------------------------------------------

среда, 17.03.2021.

Најмања подршка НАТО у Црној Гори а највећа у Албанији

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг је на конференцији за новинаре представио резултате истраживања спроведеног прошле године, по коме већина грађана у државама чланицама подржава чланство у НАТО-у са 62 одсто, што је два одсто мање него 2019. године.

Како је наведено у извештају, највећу подршку НАТО има у Албанији - 94 одсто, Литванији - 83 одсто и Пољској - 82 одсто. Најмања подршка забележена је у Црној Гори - 50 одсто, где би чак 30 одсто грађана гласало за излазак из организације. Такође подршка у Француској је 50 одсто, док је у Словачкој 51 одсто. Столтенберг је саопштио и да су упркос пандемији корона вируса државе чланице НАТО-а наставиле да повећавају буџете за одбрану, као и да је подршка грађана организацији и даље висока.

Он је током представљања годишњег извештаја те организације рекао да су прошле године државе чланице повећале издвајање за одбрану за 2,7 одсто у односу на претходну 2019. годину, односно да су за одбрану намениле 1.028 милијарди долара, што је за 27 милијарди више него годину дана пре тога. Највећи део тог износа отпада на САД које су саме издвојиле 717 милијарди долара, док је осталих 28 чланица издвојило 311 милијарди евра. Столтенберг је истакао да је највећи изазов за организацију у 2020. био да здравствена криза не прерасте у безбедносну кризу, преноси Танјуг.

Црна Гора је, према објављеном документу који преносе медији, у 2020. години потрошила на одбрану 73 милиона евра, што је 1,72 одсто црногорског бруто друштвеног производа или 113 долара по глави становника. У поређењу са 2019. годином, то представља раст од седам милиона евра издвајања више, када је Црна Гора за одбрану издвојила 66 милиона. Циљ Црне Горе је, према ранијим најавама Министарства одбране, да до 2024. године достигне издвајања од два одсто БДП-а за одбрану, што је и захтев Алијансе.

Највише новца Црна Гора је издвојила за личне расходе, чак 65,28 одсто трошкова, док је за опрему потрошено 20,86 одсто. За инфраструктуру је издвојено 1,67 одсто, док је за остале трошкове, у које спадају операције и непредвиђени трошкови, издвојено 12,29 одсто. Кад је у питању број војних лица, Црна Гора према овом документу има 1.900 војника, док најмање има Луксембург, 900. Исланд, иако чланица Алијансе, нема ниједног војника. Најбројнији су Американци којих има 1.386.000, док од земаља ширег региона предњачи Хрватска са 15.200 војника. Словенија има 7.000 војних лица, а Албанија 6.700, док војску Северне Македоније чини 6.100 војних лица.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Poljski lekari vakcinisaće AstraZenekom zaposlene u sedištu NATO u Briselu
SVET Autor: Beta 22. mar. 2021

Više od 20 poljskih zdravstvenih radnika otputovaće u četvrtak u Brisel gde će se vakcinom Astrazeneka iz poljskih rezervi vakcinisati oko 3.500 zaposlenih u sedištu NATO.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki saopštio je da je NATO uputio poziv Poljskoj da obavi vakcinaciju njegovog osoblja, preneo je briselski portal EURACTIV. Moravjecki je na Fejsbuku napisao je da je reč o zvaničnom pozivu da poljski medicinski timovi obave vakcinaciju i da će ona osigurati funkcionisanje „i operativni kontinuitet komande NATO“.

„Ovo je važna misija, jer je NATO organizacija koja garantuje bezbednost za oko milijardu ljudi u svetu, i naravno da ćemo to preduzeti. Naš tim za hitnu medicinsku pomoć pobrinuće se da ključni donosioci odluka i osoblje u sedištu alijanse brzo steknu otpornost na virus“, napisao je poljski premijer.

Zahvalnost Poljskoj izrazio je juče lično generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

„Zahvalan sam Poljskoj i premijeru Moravjeckom na spremnosti da podrže vakcinaciju protiv kovida-19 sedištu NATO. Solidarnost i fleksibilnost su sama suština NATO. Poljska je snažan saveznik, koji je pružio podršku mnogim drugim saveznicima i partnerima u zajedničkoj borbi protiv pandemije“, napisao je Stoltenberg na Tviteru.

Šef kabineta poljskog premijera Mihal Dvorčik rekao je za poljsku agenciju PAP da će kampanja vakcinacije osoblja u komandi NATO u Briselu trajati tri dana.

„U četvrtak, grupa od preko 20 poljskih lekara, medicinskih sestara i bolničara odleteće vladinim avionom za Brisel i vakcinisaće oko 3,5 hiljada ljudi vakcinom AstraZeneka iz naših resursa“, rekao je Dvorčik, koji je kao ministar portfelja u Poljskoj zadužen za proces vakcinacije stanovništva.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Promače nam ova vest nekako.

---------------------------------------------------

среда, 17.03.2021.

Најмања подршка НАТО у Црној Гори а највећа у Албанији

Kako kome 


Detaljnije za Crnu Goru ...

Polovina građana Crne Gore za izlazak iz NATO-a


Ako bi mogli da glasaju za ostanak Crne Gore u NATO, 30 odsto građana bi podržalo tu odluku, dok bi 50 odsto populacije glasalo za izlazak zemlje iz Alijanse, pokazao je izveštaj NATO-a za 2020. godinu,.

U izveštaju, koji je juče predstavio generalni sekretar Jens Stoltenberg, navodi se da je na nivou zemalja članica podrška NATO-u i dalje visoka.

„Kao i 2019. godine, većina građana bi na referendumu glasala za to da njihova zemlja ostane član NATO-a (62 odsto, u poređenju sa 64 odsto 2019), a samo 11 odsto izjavilo je da bi glasalo za izlazak svoje zemlje iz Alijanse”, navodi se u izveštaju.

Na pitanje „Kada biste mogli da glasate za ili protiv članstva svoje zemlje u NATO-u” 50 odsto građana Crne Gore kaže da bi glasalo za izlazak iz NATO-a, 30 odsto za ostanak u Alijansi, dok je 20 odsto njih neopredeljeno.

U izvještaju piše i da većina savezničkih građana (58 odsto) i dalje doživljava članstvo u NATO-u kao šansu za smanjenje verovatnoće napada strane države, a samo 16 odsto se ne slaže sa tom izjavom.

Kad je u pitanju Crna Gora, 22 odsto građana se slaže sa izjavom, dok je 45 odsto protiv. Ostali nemaju stav, piše Pobjeda a prenosi sajt in4s.

Crna Gora je, prema objavljenom dokumentu, u 2020. godini potrošila na odbranu 73 miliona evra, što je 1,72 odsto crnogorskog bruto društvenog proizvoda ili 113 dolara po glavi stanovnika.

U poređenju sa 2019. godinom, to predstavlja rast od sedam miliona evra izdvajanja više, kada je Crna Gora za odbranu izdvojila 66 miliona. Cilj Crne Gore je, prema ranijim najavama Ministarstva odbrane, da do 2024. godine dostigne izdvajanja od dva odsto BDP-a za odbranu, što je i zahtev Alijanse.

Najviše novca Crna Gora je izdvojila za lične rashode, čak 65,28 odsto troškova, dok je za opremu potrošeno 20,86 odsto. Za infrastrukturu je izdvojeno 1,67 odsto, dok je za ostale troškove, u koje spadaju operacije i nepredviđeni troškovi, izdvojeno 12,29 odsto.

Kad je u pitanju broj vojnih lica, Crna Gora prema ovom dokumentu ima 1.900 vojnika, dok najmanje ima Luksemburg, 900. Island, iako članica Alijanse, nema nijednog vojnika.

Najbrojniji su Amerikanci kojih ima 1.386.000, dok od zemalja šireg regiona prednjači Hrvatska sa 15.200 vojnika. Slovenija ima 7.000 vojnih lica, a Albanija 6.700, dok vojsku Severne Makedonije čini 6.100 vojnih lica.


izvor

[MOTORISTA]

Kako kome