Vijesti NATO-OTAN

[MOTORISTA]

Stoltenberg: NATO prati istragu o ruskom špijunskom lancu
Tanjug 22.03.2021.

NATO pažljivo prati bugarsku istragu o navodnom ruskom špijunskom lancu, izjavio je danas generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare u Briselu.

"NATO je uvek veoma usredsređen na zaštitu poverljivih dokumenata i poverljivih podataka i mi u potpunosti podržavamo rad našeg saveznika Bugarske na suzbijanju ruskih zloćudnih aktivnosti na njenoj teritoriji", rekao je Stoltenberg, prenela je BTA. On je naveo da će se o odnosima NATO-a i Rusije razgovarati sutra na sastanku ministara spoljnih poslova.

Stoltenberg je rekao da je poslednjih nekoliko godina Rusija preduzimala agresivne akcije protiv zemalja poput Ukrajine, mešala se u unutrašnje političke procese Alijanse, pokušavajući da potkopa poverenje u demokratske institucije, a takođe se mešala i u izborne procese.

"Odnosi NATO-a i Rusije su već neko vreme teški zbog ruskog ponašanja", rekao je Stoltenberg.

"Predsednik Putin je, naravno, na kraju odgovoran za sve radnje koje je preduzela ruska država", istakao je generalni sekretar NATO-a.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Generalni sekretar NATO nakon curenja poverljivih podataka u Crnoj Gori: Sve članice ćemo proveriti, posebno nove
Tanjug 22.03.2021.

Generalni sekretar NATO Jans Stoltenberg nije želeo da komentariše obaveštajna pitanja u Crnoj Gori, nakon navodnog curenja poverljivih podataka saveznica NATO na sednici skupšštinskog Odbora za bezbednost i odbranu, ali je naglasio da je NATO fokusiran na zaštitu poverljivih podataka i dokumenata.

Stoltenberg je na predministarskoj konferenciji za novinare u Briselu rekao da će NATO proveriti sve članice, posebno nove.

- U NATO smo veoma usmereni ka tome da se zaštite naši podaci, poverljive informacije i dokumenta. Alijansa se ne meša, kada iz obaveštajnih struktura procure tajni podaci jedne zemlje članice Alijanse - naveo je Stoltenberg. Stoltenebrg je naglasio da NATO ima sistem provere za zaštitu podataka, prenosi podgorički CDM.

- Takođe imamo postupak provere koji se odnosi za sve saveznice, naročito nove članice, kako bi oni koji imaju pristup NATO poverljivim informacijama bili provereni na pravi način, kako bi maksimalno povećali zaštitu naših podataka - poručio je Stoltenberg.

U Briselu se sutra i preksutra održava sastanak 30 ministara spoljnih poslova NATO, na kojem učestvuje i šef crnogorske diplomatije Đorđe Radulović. Potpredsednik Vlade Dritan Abazović prošle nedelje saopštio je da je v.d. direktora Agencije za nacionalnu bezbednost Dejan Vukić napravio propust odavanjem tajnih podataka i najavio da će o tome s njim razgovarati. Time je Abazović potvrdio ranije tvrdnje predsednika Socijaldemokratske partije Raška Konjevića da je Vukić odao tajne podatke jedne obaveštajne agencije države članice NATO.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

НАТО спрема највеће маневре у Европи

[MOTORISTA]

NATO potvrdio jedinstvo, pokušava da za sobom ostavi Trampovu eru
SVET Autor: Beta 23. mar. 2021

Ministri spoljnih poslova zemalja članica NATO-a potvrdili su danas posvećenost da se brane od napada spolja i naglasili snagu odnosa između Severne Amerike i Evrope, posle četiri godine sumnje i zabrinutosti nekih saveznika za vreme administracije bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.

„Sada otvaramo novo poglavlje u našim transatlantskim odnosima“, izjavio je novinarima generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg na početku dvodnevnog ministarskog sastanka. Stoltenberg je zahvalio predsedniku SAD Džozefu Bajdenu na tome što se obavezao da će „obnoviti snagu saveza“.

„Sastajemo se u Briselu da bismo potvrdili trajnu transatlantsku vezu između Evrope i Severne Amerike, sa NATO-om u srcu“, naveli su ministri u zajedničkoj izjavi čiji je cilj okretanje nove stranice posle Trampove ere.

Ministri, među kojima je i šef američke diplomatije Entoni Blinken takođe su se obavezali na poštovanje klauzule o kolektivnoj odbrani – član 5 osnivačkog ugovora NATO-a, prema kojem će se napad na jednog saveznika smatrati napadom na sve njih. Šefovi diplomatija su naveli da se NATO suočava sa „rastućim pretnjama i sistemskom konkurencijom“ i dodali da „agresivne akcije Rusije predstavljaju pretnju za evroatlantsku bezbednost“.

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Savet NATO: Prilagođavamo se izazovima, Rusija pretnja po bezbednost


U Briselu se održava dvodnevni sastanak Saveta NATO, a šefovi diplomatija država-članica ponovili su da je Rusija jedan od glavnih izazova za Alijansu. Kako kažu, NATO će nastaviti da se adaptira na savremene izazove.

„NATO nastavlja da se adaptira. Mi ćemo se suprotstaviti pretnjama i sistemskoj konkurenciji. Agresivno delovanje Rusije predstavlja pretnju evroatlantskoj bezbednosti, terorizam u svim oblicima ostaje permanentna pretnja za sve nas. Autoritarni režimi su izazov svim principima na kojima se bazira svet, uključujući hibridne i sajber pretnje i zloupotrebu novih tehnologija“, navodi se u saopštenju izdatom posle prvog dana rada Saveta NATO.

Takođe se navodi da transatlantsko partnerstvo u tom kontekstu ostaje kamen-temeljac kolektivne bezbednosti i centralni element političkog jedinstva Alijanse.

Naglašava se da je NATO isključivo odbrambeno telo koje ne predstavlja pretnju ni po jednu zemlju.

„Kao odgovor na sve opasniju i nepredvidivu situaciju u sferi bezbednosti mi u značajnoj meri jačamo mogućnosti za obuzdavanje, potencijal i stabilnost NATO“, zaključili su ministri spoljnih poslova.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je na konferenciji za novinare posle sastanka da je ministrima predložio da se značajno uveća finansiranje imajući u vidu nepredvidivu situaciju u sferi bezbednosti koja zahteva jače obuzdavanje i jaču odbranu.

izvor

[Dreadnought]

Stoltenberg: U NATO nema jedinstvenog stava o „Severnom toku 2“


NATO nema jedinstven stav prema projektu gasovoda „Severni tok 2“ ali se Alijansa zalaže za jačanje svoje energetske bezbednosti putem diversifikacije izvora isporuka energenata, rekao je generalni sekretar te organizacije Jens Stoltenberg.

„Saveznici imaju različita gledišta prema projektu ‘Severni tok 2’. Ne samo SAD, nego i neki drugi saveznici su kritički nastrojeni, ali ima i saveznika koji imaju suprotan stav. Pošto NATO donosi zajedničke odluke, nismo postigli opšti stav po pitanju ‘Severnog toka 2’“, rekao je šef NATO na konferenciji za novinare u Briselu.

Usredsređeni smo na to kako da povećamo diversifikaciju isporuka i da se suprotstavimo izazovima u oblasti energetske bezbednosti, dodao je on.

izvor

[Dreadnought]

„Svenska dagbladet“: Raskol u NATO zbog Bajdenovih reči o Putinu


Gruba izjava američkog predsednika o Vladimiru Putinu stavila je zemlje NATO-a pred težak izbor – da li da podrže ili odbace stav Vašingtona, piše švedski list „Svenska dagbladet“.

„Raskol u krugovima NATO-a je gotova stvar“, smatra autor švedskog lista.

U članku je navedeno da su članice NATO-a u potpunosti zavisne od ekonomske i vojne snage Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, prema mišljenju autora, mnoge od njih su u isto vreme zainteresovane za tesnu saradnju sa Rusijom.

„Biće teško zemljama koje imaju posebne razloge za očuvanje dobrih odnosa sa Rusima da nađu zlatnu sredinu“, istaknuto je u članku.

Autor je kao primer naveo „veliko poslovanje u oblasti gasa“ između Rusije i Nemačke, uključujući izgradnju gasovoda „Severni tok 2“, zatim rusko-turske vojne ugovore, kao i interesovanje brojnih evropskih zemalja za rusku vakcinu protiv virusa korona „Sputnjik Ve“ (Sputnik V).

izvor

[Dreadnought]

NATO ide u radikalan, nezamisliv zaokret: "Identifikovali smo novu veliku pretnju"


Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg govorio je s kakvim se problemima Alijansa susreće - poplave, užarena leta u Iraku, ruske podmornice na Arktiku.

Zbog toga, ali i drugih novih okolnosti, on želi da u fokus strategije i planiranja NATO-a stavi pitanja klimatskih promena, označavajući ih kao bezbednosnu pretnju.

Ministri spolnih poslova članica NATO-a odobrili su taj novi iskorak Saveza na sastanku u Briselu i time pokazali potencijalno značajne promene unutar organizacije koja je tradicionalno štitila Zapad od pretnji iz Rusije i od drugih političkih aktera u svetu, piše "Vašington post".

Dodatnu težinu početku rasprave o ovom pitanju daje činjenica da je istorijski posmatrano, vojska bila glavni pokretač tehnoloških promena. Ali, kada je reč o klimatskim promenama, tu vojska dosada nije bila ažurna delimično jer javnost ni ne zna koliki je "ugljenični otisak" vojske, prenosi Jutarnji list.

Naime, nedavna analiza britanskog lobističkog udruženja utvrdila je da britanska vojska učestvuje sa 1.6 odsto u ukupnim britanskim emisijama štetnih gasova, jedan posto u slučaju Francuske i 0.5 posto u slučaju Nemačke.

Generani sekretar NATO-a zato kaže da se nada da će se lideri iz zemalja članica na samitu krajem godine obvezati da učine svoje vojske emisijski neutralnima do 2050. godine.

Već neko vreme vojske u svoje planove uključuju klimatske promene, ali većinom uzimajući u obzir kako one utiču na bezbednosne rizike i prete njihovoj materijalnoj infrastrukturi. Ali, retko je to bilo u opsegu koji sada zagovara Stoltenberg.

Posledice promene klime posebna su pretnja američkoj vojsci koja je angažovana širom sveta, a neke misije su povezane s nestablinošću prouzrokovanom klimom.

Na primer, vojne baze SAD u svetu, uključujući i pomorsku bazu Norfolk u Virdžiniji, američku mornaričku akademiju u Merilandu i radarsku stanicu u Kejp Lisburnu u Aljasci već su pod udarom poplava, suša i ekstremnih temperatura koje naučnici povezuju s klimatskim promenama. Druga mesta, poput vazdušne baze Lengli u Virdžiniji i baze Peterson u Koloradu, bile su teško pogođene uraganima i požarima.

Norfolk, koji je najveća pomorska baza na svetu, naročito je dramatičan primer toga što se događa. Zbog podizanja nivoa mora i promena okeanskih struja, tamo su poplave deo svakodnevnice, čak i kada ne pada kiša. Stanovnici ponekad ne mogu ni da se krećui jer su ulice pod vodom, a morska voda redovno ulazi u cevi i drugu infrastrukturu.

izvor

[MOTORISTA]

NATO napravio radikalan zaokret, podržao ga i Bajden
I.I.D. 25.03.2021.

Sve užarenija leta u Iraku i njihov veliki pritisak na vojnike u oklopnim vozilima, poplave koje prete najvećoj svetskoj mornaričkoj bazi u SAD, probijanje ruskih podmornica kroz otopljeni Arktik... Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg zbog toga i drugih novih okolnosti želi u fokus strategije i planiranja NATO-a da stavi pitanja klimatskih promena označujući ih kao sigurnosnu pretnju.

Ministri spoljnih poslova NATO-a odobrili su taj novi iskorak Saveza na sastanku u Briselu i time pokazali potencijalno značajne promene unutar organizacije koja je tradicionalno štitila Zapad od pretnji iz Rusije i od drugih političkih aktera u svetu, piše Vašington post. Američki državni sekretar Entoni Blinken na sastanku u Briselu je podržao Stoltenbergovu inicijativu kada je rekao da "SAD deli viziju glavnog sekretara o NATO-a s kapacitetima za zaštitu od pretnji kolektivnoj sigurnosti, uključujući pretnje poput klimatskih promena".

Ugljenični otisak

Dodatnu težinu početku rasprave o ovom pitanju daje činjenica da je svesno vojska bila glavni pokretač tehnoloških promena. Pentagonovi istraživači su, npr. izumili prethodnika interneta. No, kada je reč o klimatskim promenama, tu vojska dosad nije bila ažurna delom jer javnost ni ne zna koliki je ugljenični otisak vojske. Nedavna analiza britanskog lobističkog udruženja utvrdila je da britanska vojska deluje sa 1.6 odsto u ukupnim britanskim emisijama, jedan odsto u slučaju Francuske i 0.5 odsto u slučaju Nemačke. No, autori su priznali da je teško ustanoviti tačne podatke. Stoltenbergov potez je svakako značajan. Generalni sekretar koji je kao norveški političar bio angažovan u borbi za životnu sredinu odlučio je da uključi ovu novu vrstu opasnosti u rad saveza, pa je izjavio da se nada da će se lideri iz zemalja članica na samitu krajem godine obvezati da učine svoje vojske emisijski neutralnima do 2050. godine.

- Klimatske promene su multiplikator kriza. Vode ekstremnom vremenu, sušama i poplavama, migracijama, sve bespoštednijoj borbi za resurse poput vode i zemlje - izjavio je Stoltenberg.

Već neko vreme vojske u svoje planove uključuju klimatske promene, većinom uzimajući u obzir kako utiču na sigurnosne rizike i prete njihovoj materijalnoj infrastrukturi. No, retko je to bilo u opsegu koji sada zagovara Stoltenberg. A njegov fokus na klimatska pitanja omogućen je dolaskom Džo Bajdena u Belu kuću, koji ih je stavio među prioritete nacionalne sigurnosti Sjedinjenih Država. Naime, amerčki ministar obrane Lojd Ostin uspostavio je radnu grupu za klimatske promene i rekao da će ih Pentagon uključiti u vojno planiranje kao i u strategiju nacionalne obrane.

Poplava i kad nema kiše

Posledice promene klime posebna su pretnja američkoj vojsci koja je angažovana širom sveta, a neke misije su povezane sa nestablinošću prouzrokovanom klimom. Vojne baze širom sveta, uključujući pomorsku bazu Norfolk u Virdžiniji, američku mornaričku akademiju u Marijalduu i radarsku stanicu u Kejp Lisburnu na Aljasci već su pod udarom poplava, suša i ekstremnih temperatura koje naučnici povezuju sa klimatskim promenama. Druga mesta, poput vazdušne baze "Langley" u Virdžiniji i baze "Peterson" u Koloradu, bile su teško pogođene uraganima i požarima.

Norfolk, koji je najveća pomorska baza na svetu, naročito je dramatičan primer toga što se događa. Zbog podizanja nivoa mora i promena okeanskih struja, tamo su poplave deo svakodnevnice, čak i kada ne pada kiša. Stanovnici se ponekad ne mogu kretati jer su putevi pod vodom. Morska voda redovno ulazi u cevi i drugu infrastrukturu.

Dosad je Pentagon bio u problemu kada je želeo da se pozabavi klimatskim problemima budući da je bivši predsednik Donald Tramp bio neprijateljski nastrojen prema svakom njihovom pomenu, čak je tvrdio da su klimatske promene laž. Jedan izveštaj za Kongres iz 2018. godine, čije je pisanje započeto za vreme administracije Barak Obame, zbog Trampa u Beloj kući moralo je da izbaci svako pominjanje klimatskih promena i umesto toga se odnositi isključivo na "ekstremno vreme" ili "klimu". Zvaničnici su za to vreme nastavljali sa planiranjem akcija kako bi se uhvatili u koštac sa podignutim nivoom mora kraj vojnih baza ili kada se raspravljalo o nesigurnosti koju u, na primer, Siriji stvara između ostalog i promena klime.

Radikalne misli

Stoltenberg je sada na toj liniji. Prema njemu, "zelene" vojske stvaraju i brojne nove prilike. Tenkovi sa naftom u Avganistanu i Iraku među najopasnijim su metama u tim zemljama. Instaliranjem solarnih panela, smanjenjem zavisnosti o fosilnim gorivima i povećanjem samovoljnih baza u ratnim zonama moglo bi spasiti mnogo života. Početkom ovog meseca sa glavnim sekretarom se sreo Džon Keri, Bajdenov glavni čovek za klimu. Stoltenberg je izjavio da se rad vojske mora proširiti na sve sektore od smanjenja emisija do pripreme za izazove na Arktiku ili dizajniranje uniformi za vojnike koji se bore na temparaturama od preko 40 stepeni u Iraku.

- To bi se moglo preliti i na zamenu motora koji rade na fosilna goriva. Moramo razmišljati na radikalan način. Bilo bi neobično da završimo u svetu u kojem u društvima gotovo da i nema vozila na fosilna goriva, a sva vojna mašinerija radi upravo na njih - poručio je Stoltenberg, prenosi Jutarnji.hr.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Blumberg“: Bajdena brinu odnosi Rusije i Turske


Američki predsednik Džo Bajden saopštio je liderima zemalja Evropske unije tokom virtuelnog samita da je zabrinut zbog veza Ankare i Moskve, prenosi agencija „Blumberg“, pozivajući se na izvore među evropskim zvaničnicima.

„Zabrinut sam zbog veza Turske i Rusije“, rekao je Bajden putem video-veze učesnicima samita EU.

Prema podacima agencije, američki lider je izrazio zabrinutost zbog „odstupanja“ Ankare od demokratije.

Sa svoje strane, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je tokom konferencije za štampu da je Turska bila jedna od glavnih tema samita. On je istakao da je će EU biti spremna da predloži Ankari „pozitivniji plan razvoja odnosa“, ukoliko ona pristane da konstruktivno sarađuje sa Briselom o spornim pitanjima.

Mišel je takođe rekao da su lideri EU kratko razmotrili odnose sa Moskvom na virtuelnom samitu, kao i da će se detaljnija strateška diskusija o toj temi održati u junu.

„Obavešteni smo o najnovijim događajima koji se tiču odnosa EU i Rusije. Strateške debate ćemo održati na sledećem evropskom samitu“, dodao je.


Zajednički pristupi SAD i EU prema Kini, Rusiji i Turskoj

Istovremeno, nemačka kancelarka Angela Merkel ukazala je na zajedničke pristupe SAD i EU prema Kini, Rusiji i Turskoj. Ona je istakla da se Bajden na samitu posebno dotakao teme odnosa Zapada i Turske.

Dodala je da je razmotrena transatlantska agenda, da je Bajden izložio svoje viđenje, kao i da su predstavnici EU jasno stavili do znanja „šta su evropski interesi“.

„Imamo mnogo toga zajedničkog na čemu želimo da radimo, bilo da se tiče saradnje u vezi sa klimom, okončanja trgovinskih ratova, ili odnosa sa Kinom, Rusijom i Turskom“, izjavila je kancelarka nakon samita.

Prema njenim rečima, lideri EU nadaju se da će američki predsednik tokom leta posetiti Evropu kako bi prisustvovao sastanku NATO-a.

„Danas je bilo prvo upoznavanje, ali i gest koji je veoma važan i pokazuje da smo ponovo u stalnom dijalogu“, dodala je Merkelova.

izvor

[Dreadnought]

„Severni tok 2” podelio NATO


Amerika i Nemačka, dva ključna transatlantska vojno-politička partnera od Drugog svetskog rata, odavno misle potpuno različito o budućnosti rusko-zapadnoevropskog gasovoda „Severni tok 2” . Najnovija posledica tog raskola između  Vašingtona i Berlina je objava Jensa Stoltenberga, generalnog sekretara NATO-a, da je zapadna vojna alijansa zbog slučaja „Severni tok 2” podeljena. „Unutar NATO-a postoje različita viđenja o projektu ’Severni tok 2’... Nije to samo SAD, već su i drugi saveznici kritični, ali neki saveznici imaju drugačija viđenja. Nemamo nikakav stav o ’Severnom toku 2’ zasnovan na konsenzusu”, kazao je Stoltenberg u utorak veče, na kraju prvog dana dvodnevnog NATO samita u Briselu. Traganje za „ konsenzusom” oko „Severnog toka 2”, izgleda i nije prioritet za rukovodstvo NATO-a, a ni za pojedine vodeće članice.

„Uveren sam da je NATO tokom godina dokazao da smo kadri da i dalje ostanemo posvećeni našoj ključnoj stvari, a to je da zaštitimo i branimo jedni druge, uprkos činjenici da ponekad postoje razlike”, naglasio je Stoltenberg.

Prethodno, on se susreo sa novim šefom američke diplomatije Entonijem Blinkenom, koji je potvrdio spremnost administracije Džozefa Bajdena za „ obnovu partnerstva i revitalizaciju saveza”. Naročito, nakon četiri godine nadgornjavanja Donalda Trampa sa pojedinim saveznicima u NATO, posebno sa Nemačkom i njenom kancelarkom Angelom Merkel.

Blinken se u Briselu, uz  spremnost za „obnovu i revitalizaciju odnosa” unutar NATO-a, istovremeno, oštro osvrnuo na „Severni tok 2”.

„Predsednik Bajden bio je vrlo jasan, on veruje da je gasovod loša ideja, loša za Evropu, loša za SAD, na kraju krajeva u suprotnosti sa bezbednosnim ciljevima same Evrope. (Gasovod) ima potencijal da podrije interese Ukrajine, Poljske i niza bliskih partnera i saveznika”, ponovio je u Briselu Blinken.

On je istovremeno istakao da zakoni SAD nalažu Vašingtonu da zavede sankcije firmama akterima projekta  „Severni tok 2”. A, potom se Blinken susreo sa Heikom Masom, nemačkim ministrom inostranih poslova. Završetak „ Severnog toka 2” jedan je od glavnih prioriteta Berlina, poručio je Mas, uoči susreta sa novim američkim kolegom.  Iza najava ovih startnih pozicija dijaloga Blinken –Mas u formatu „ oči u oči”, šefovi diplomatija dve najjače vojno-ekonomske i političke članice NATO-a sastali su se iza zatvorenih vrata.

Nakon širokih razgovora ( od „ Severnog toka 2” do Avganistana) Blinken i Mas su izdali dva iznijansirano različita saopštenja.  „Američki šef diplomatije Entoni Blinken naglasio je otpor SAD (tom) projektu”, poručio je Nik Prajs, portparol Stejt departmenta. Mas i Blinken imali su „ vrlo dobru razmenu mišljenja”, navodi se u saopštenju nemačkog ministarstva inostranih poslova, prenela je nemačka TV mreža ZDF de. Drugim rečima, za Berlin nije bilo vredno navođenja da je „ Severni tok 2” bio na meniju prvog susreta Blinkena i Masa.

U međuvremenu, šta dalje preduzima Vašington protiv  „Severnog toka 2” , a pre 17. maja, kada Stejt department treba da izađe sa novom listom aktera zrelih za sankcionisanje – za sada je neizvesno. Na Kapitol hilu su čvrstog uverenja da tim povodom,  treba nastaviti sa žustrim pritiscima na američkog predsednika Džozefa Bajdena i njegovu administraciju.

„ Taj se gasovod mora zaustaviti i vaše vođstvo je tu neophodno”, u pismenom upozorenju Bajdenu naveli su senatori Bob Mendez, predsednik Komiteta za spoljne odnose Senata i Džin Šahin, predsednica panela potkomiteta za Evropu.

„ Cenimo i pozdravljamo značajne napore profesionalaca u Stejt departmentu, Ministarstvu finansija i obaveštajnoj zajednici na formiranju predloga za sankcije koji su održivi pred američkim pravosuđem. Bilo kako bilo, podstičemo da se ubrza napor na oblikovanju paketa jakih sankcija protiv ’Severnog toka 2’, kako i nalaže trenutak”, upozorili su Bajdena Mendez i Šahin.

„Severni tok 2” je 95 odsto završen, slažu se relevantne procene na dve obale Atlantika.

izvor

[MOTORISTA]

NATO počeo vakcinaciju: Poljska cepiva rezervisana za svoje građane dala zapadnoj alijansi
Tanjug 26. 03. 2021.

ZAPADNA vojna alijansa NATO počela je da vakciniše svoje zaposlene, a to je omogućila Poljska, prenose nemački mediji.

Kako bi se osigurao prvi NATO samit s novim američkim predsednikom DŽozefom Bajdenom, trenutno se u sedištu vojne alijanse u Briselu vakciniše oko 3.500 zaposlenih. Prema nemačkoj agenciji DPA, medicinsko je osoblje juče počelo sa vakcinacijom osoblja NATO-a. Očekuje se da će prvi krug vakcinacije biti završen do subote uveče.Samit NATO-a trebalo bi da se održi 14. juna. Vakcinacija osoblja NATO-a je omogućena zato što je Poljska, i pored nestašice vakcina, stavila na raspolaganje ukupno oko 7.000 doza vakcina.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Blinken visits NATO. Promotes "VALUES." Russia bad & China acceptable

[MOTORISTA]

Stoltenberg: Peking nam nije neprijatelj, ali brine nas što mnogo ulaže u vojnu opremu
Srna 28.03.2021.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da Severnoatlantska alijansa ne smatra Kinu za neprijatelja, ali da je zabrinut zbog velikog ulaganja Pekinga u vojnu opremu.

- Severnoatlantska alijansa ne smatra Kinu za neprijatelja, ali naravno da će uspon te zemlje imati direktnu posledicu po našu bezbednost. Kina mnogo ulaže u vojnu opremu, uključujući projektile koji mogu da nose nuklearne bojeve glave - rekao je Stoltenberg. On kaže da Kina nema zajedničke vrednosti kao zapadne zemlje jer se to vidi po načinu rešavanja demokratskih protesta u Hong Kongu, postupanju prema manjinskim Ugurima.

Početkom meseca Stoltenberg je pozvao SAD i EU da rade na obnovi njihovog saveza ukoliko žele reše problem "nasilništva" Kine prema drugim zemljama. On je ponašanje Kine opisao kao "narušavanje vladavine zakona i pozdravio je jasnu posvećenost američkog predsjednika Džozefa Bajdena obnovi savezništava i jačanju NATO". Stoltenberg ističe da Evropa i SAD nisu dovoljno veliki kad su odvojeni, ali da zajedno Brisel i Vašington predstavljaju 50 odsto svjetskog BDP i 50 odsto vojnog tržišta svijeta. Generalni sekretar NATO je dodao da, ukoliko postoji zabinutost od uspona Kine, njene vojne i ekonomske moći, onda je još važnije da budu zajedno Evropa i Sjeverna Amerika u NATO.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Nemački general otkrio „Ahilovu petu“ NATO-a u slučaju sukoba sa Rusijom
Novosti online 31. 03. 2021.

PENZIONISANI general NATO-a Henrih Braus tvrdi da će, u slučaju sukoba sa Rusijom, „Ahilova peta“ Severnoatlantske alijanse biti – baltičke države, prenosi „Frankfurter algemajne cajtung“.

Kako se navodi, general smatra da će biti teško da se taj region odbrani vojnim sredstvima zbog značajnog udela ruskog stanovništva i geografskog položaja. Braus se osvrnuo na izveštaj istraživačkog centra „Rand korporejšn“ (Rand Corporation) prema čijoj proceni bi Rusija mogla da opkoli Rigu, Viljnus i Talin za manje od 60 sati. Sa druge strane, penzionisani general NATO-a Ben Hodžes je ukazao na katastrofalne probleme prilikom prebacivanja vojske na istočne granice Alijanse. Prema njegovim rečima, popunjavanje dokumenata na carini oduzima mnogo vremena, a putevi i mostovi u tom regionu nisu prilagođeni za tešku tehniku, zbog čega se Hodžes jedanput zaglavio sa tenkovima u tunelu.

Oba eksperta su predložili scenarije delovanja, među kojima su prebacivanje vojske pomorskim putem iz Skandinavije do Estonije i poznatiji kopneni put od Nemačke preko Poljske u Litvaniju. Pritom su istakli da je u drugom slučaju neophodno osigurati stručno prebacivanje i snabdevanje vojske, kao i pojednostavljivanje carinskih propisa.

Izvor: www.novosti.rs