Vijesti NATO-OTAN

[MOTORISTA]

Predsednik Francuske pozvao na veću koheziju unutar NATO
SVET Autor: Beta/AFP 21. maj. 2021

Predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao je danas na veću koheziju NATO-a, kritikujući Tursku za jednostrane odluke na štetu Alijanse, saopštila je Jelisejska palata.

Sledeći samit NATO-a 14. juna u Briselu „trebalo bi da omogući jačanje kohezije u Alijansi“, rekao je Makron posle razgovora sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom.

„Solidarnost medju saveznicima nije samo na papiru ili promenljiva geometrija. Ona podrazumeva zadatke i medjusobnu odgovornost. Podrazumeva da se svaki od saveznika obaveže da će poštovati medjunarodno pravo i jasna pravila ponašanja“, rekao je Makron. Prema njegovim rečima, solidarnost ne sledi nacionalne interese koji su u suprotnosti sa bezbednosnim interesima drugih saveznika, kao što je bio slučaj poslednjih godina u Siriji, istočnom delu Sredozemnog mora, Libiji i Kavkavu. Makron je aludirao na Tursku. Francuski predsednik takodje je pozvao na odgovornost saveznika u borbi protiv terorizma.

Stoltenberg je rekao da će naredni samit biti prilika za jačanje savezništva izmedju Evrope i Severne Amerike.

„Mi ćemo jačati jedinstvo i solidarnost, što podrazumeva konsultacije u okviru NATO-a o svemu što se tiče bezbednosti. Potvrdićemo svoje osnovne vrednosti, ojačati posvećenost kolektivnoj odbrani i povećati investicije“, dodao je Stoltenberg.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

"Momentalni odgovor" Hrvatske, Slovenije i SAD
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 24.05.2021.

Na hrvatskom vojnom poligonu "Eugen Kvaternik" pripadnici vojski Hrvatske, Slovenije i SAD sproveli zajedničku vojnu vežbu pod nazivom "Momentalni odgovor 21".

Kako prenose mediji, u nedelju je predstavljena i hrvatska mehanizovana četa s borbenim oklopnim vozilom "Patria", slovenačka mehanizovana četa s borbenim oklopnim vozilom "Svarun" i američka četa borbenih oklopnih vozila "Bredli". Takođe je vežbano gađanje iz haubica i višecevnog bacača raketa GRAD, prenela je agencija Hina.

U međunarodnu vojnu vežbu "Momentalni odgovor 21" uključeno je oko 500 hrvatskih vojnika i oko 1.000 pripadnika vojski saveznika Hrvatske, a vežba traje od 17. maja do 2. maja na poligonu u gradu Slunju. U vežbi učestvuje 700 borbenih i neborbenih vozila, aviona i raznih artiljerijskih sistema. Sve to je deo vežbe koja se sprovodi u devet evropskih zemalja tokom ovog i narednog meseca, dodaje Hina.

Izvor: www.b92.net

[Dreadnought]

NATO traži sredstva za suočavanje sa vojnim pretnjama, klimatskim promenama i usponom Kine


Planu od 20 milijardi dolara za finansiranje veće fleksibilnosti NATO u suočavanju s vojnim pretnjama, klimatskim promenama i usponom Kine suprostavila se Francuska, koja strahuje da bi taj potez mogao potkopati njene odbrambene prioritete, rekli su četiri diplomate i francuski izvor za odbranu.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg predložio je u februaru da saveznici više novca ulažu direktno u postojeće, iako male zajedničke budžete, umesto da se oslanjaju na trenutni sistem kojim svaka vlada plaća za svoje vojne operacije.

To je bio odgovor na dugogodišnje tenzije sa Sjedinjenim Državama koje kažu da evropski saveznici ne doprinose dovoljno svojoj odbrani. Dogovor na samitu 14. juna sa američkim predsednikom Bajdenom verovatno bi podstakao transatlantsko jedinstvo, rekli su dvoje od četvoro diplomata koji su razgovarali sa Rojtersom.

Predlog takođe nastoji da posluša upozorenje francuskog predsednika Emanuela Makrona iz 2019. godine da je NATO "moždamno mrtav" jer savezu, formiranom 1949. godine da bi pratila vojnu pretnju Sovjetskog Saveza, nedostaje jasna politička strategija u multipolarnom svetu nakon hladnog rata .


Ali Francuska veruje da ideja - za koju su diplomate rekli da je vredi oko 20 milijardi dolara u zajedničke budžete tokom 10 godina - verovatno neće imati koristi od francuskih vojnih prioriteta i rizikuje da preusmeri pažnju i resurse sa izgradnje slabih odbrambenih sposobnosti među državama članicama Evropske unije.

Većina njih je takođe deo NATO-a.

"Ako je ideja brutalno povećati doprinos zemalja zajedničkim budžetima i promeniti filozofiju NATO-a, prelazeći sa nacionalne odgovornosti na razvodnjavanje odgovornosti, odgovor Francuske biće očigledno ne", rekao je izvor francuskog ministarstva oružanih snaga za Rojters.

EU radi od decembra 2017. na razvoju više vatrene moći nezavisno od Sjedinjenih Država, predvođenih Francuskom, preostalom glavnom vojnom silom EU nakon što je Britanija napustila blok.

"Za nas to nije pitanje NATO-a protiv Evrope, već NATO-a protiv nacionalne odbrane svake države članice", rekao je izvor iz francuskog ministarstva oružanih snaga.

Izvor je rekao da je Pariz i dalje otvoren za saslušanje kontra argumenata i detalja. Francuska već ispunjava NATO-ov cilj da potroši dva odsto ekonomske proizvodnje na odbranu.

Jedna od četiri diplomate rekla je da je francuska ministarka oružanih snaga Florens Parli uznemirena Stoltenbergovom odlukom da u februaru izađe u javnost sa konturama svog predloga. Stoltenberg se sastao sa Makronom u Parizu 21. maja, pohvalivši francuskog predsednika zbog "značajne odbrambene investicije Francuske".


Zvaničnik NATO-a rekao je Rojtersu da su pregovori pred samit bili konstruktivni i da će ministri spoljnih poslova i odbrane NATO-a razgovarati o tom predlogu, delu Stoltenbergovog reformskog paketa NATO 2030, kada se sazovu 1. juna.

Nemačka i drugi evropski saveznici, kao i Kanada, takođe žele da znaju na šta bi se potrošio dodatni novac pre nego što odreše kesu. Samit sa Bajdenom možda će se samo složiti da izvrši analizu zajedničkog finansiranja, rekli su diplomate.

"Neki Evropljani se pitaju: da li mi izgrađujemo NATO ili razvijamo odbrambenu sposobnost EU da bismo dopunili NATO?" rekao je visoki NATO diplomata. "Svaki evro se može potrošiti samo jednom".

Stoltenberg, bivši norveški premijer, predložio je da saveznici zajednički finansiraju više svojih odvraćajućih operacija na savezničkoj teritoriji, a ne sadašnji sistem da jedan saveznik snosi sve troškove raspoređivanja.

Saveznici bi mogli ulagati u nadogradnju savezničkih baza kako bi se prilagodili klimatskim promenama, štiteći telekom i računarske mreže od sajber napadača i u svemiru. Stoltenberg je u februaru rekao: "Ako želimo da učinimo više, trebaće nam i više resursa".

Zajednički finansirani budžeti NATO-a iznose 0,3 odsto ukupne savezničke odbrambene potrošnje ili oko 2,5 milijardi dolara za upravljanje NATO komandama i vojnom infrastrukturom. Ta cifra je niža od istorijskog proseka NATO-a od oko 0,5 odsto, rekli su diplomate.

izvor

[Dreadnought]

NATO vojnici u Bugarskoj greškom upali u fabriku za proizvodnju suncokretovog ulja


Zaposleni u fabrici za proizvodnju suncokretovog ulja u bugarskom selu Češnegirovo (oblast Plovdiv na jugu Bugarke) bili su svedoci upada vojske NATO-a na njihovo radno mesto, saopštila je bugarska televizija „Nova“.

Reč je o manevrima „Swift response 21“ u kojima su učestvovali američki, italijanski i bugarski vojnici. Prema scenariju, desant vojnika je trebalo da bude na napušteni aerodrom. Međutim, odmah pored aerodroma se nalazi fabrika.

Incident se dogodio 11. maja tokom vežbi NATO vojske.

Prema informaciji bugarske televizije, grupa vojnika naoružana automatima preskočila je ogradu i upala u fabriku. Dvojica radnika fabrike su izjavila da su im vojnici naredili da sednu, a zatim se podelili u grupe i obišli sve prostorije fabrike.

„Bilo je strašno. Mnogo sam se uplašio i nisam znao kako da reagujem. Drhtao sam od straha“, rekao je jedan radnik.

Svedoci incidenta nisu pozvali policiju, već vlasnika fabrike Marina Dimitrova.

„Odmah sam otišao u Vojnu policiju gde je bilo dvoje ljudi. Oni su pozvali načelnika i rekli da ne mogu ništa da učine po tom pitanju. Za mene je to velika uvreda. Kao da sam neki terorista, kao da smo neki banditi“, rekao je Dimitrov.

Prema rečima advokata Borislava Mazneva incident se može izjednačiti pretnjom ubistvom.

„Za mene je ovo ilegalni upad na privatnu teritoriju. Takođe, smatramo da je to i pretnja ubistvom, jer su ušli naoružani“, izjavio je advokat.

Bugarska televizija je tražila komentar od ambasade SAD u Bugarskoj, ali su je uputili na Ministarstvo odbrane gde su izjavili da će proveriti incident i saopštiti svoj stav.

Stanovništvo sela Češnegirovo već se žalilo, jer nisu bili obavešteni o predstojećim manevrima NATO vojske.

„Nisam znao da će biti organizovana vežba. Niko me nije obavestio. Saznao sam kad sam video kamione iz kojih su istovarili tehniku. Nama se obraćaju samo kada se dogodi nešto neprijatno“, rekao je načelnik Opštinske uprave Hristo Atanasov.

izvor

[Dreadnought]

NATO vojnici u Bugarskoj greškom upali u fabriku za proizvodnju suncokretovog ulja

Oops! | US soldiers mistakenly storm Bulgarian factory

The US military was left red-faced after soldiers mistakenly stormed part of a factory in a small Bulgarian village. The incident occurred during NATO drills when soldiers were patrolling the airbase’s territory searching for ‘enemies’.

[Dreadnought]

Stoltenberg najavio novu strategiju NATO-a: Nova uloga, nova partnerstva


Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg najavio je danas da će na NATO samitu, koji će 14. juna biti organizovan u Briselu, biti dogovorena ambiciozna strategija „NATO 2030.“ koja bi trebalo da ”spremi Alijansu za budućnost”.

”Svi se slažemo da moramo da napravimo ambiciozne i dalekosežne odluke“, rekao je Stoltenberg na konferenciji za medije pred sutrašnji ministarski sastanak NATO-a.

Najavio je da će se nova strategija Alijanse zasnivati na jačanju jedinstva po svim pitanjima bezbednosti, širenju NATO pristupa bezbednosti sa fokusom na otpornosti, infrastrukturi, komunikacijama, novim tehnologijama i borbi protiv klimatskih promena.

”Igraćemo veću ulogu u očuvanju međunarodnog poretka zasnovanog na zakonima, braniti naše vrednosti i interese, produbiti jedinstvo sa zemljama koje slično razmišljaju i praviti nova partnerstva”, naveo je Stoltenberg.

On je poručio da „vrata NATO-a“ i dalje ostaju otvorena za sve aspirante za članstvo u Alijansi, preneo je Tanjug.

Stoltenberg najavljuje da će se deo agende „NATO 2030.“ odnositi i na zajedničko pozicioniranje saveznika o ”izazovima koje predstavlja Kina”.

izvor

[MOTORISTA]

Vojnici alijanse greškom "zauzeli" fabriku, stigao oštar odgovor Radeva
Novosti online 31. 05. 2021.

PREDSEDNIK Bugarske Rumen Radev nazvao je nedopustivim incident koji se nedavno dogodio u bugarskom selu Češnegirovo tokom vežbi NATO-a. Kako kaže, Alijansa je ugrozila živote bugarskih građana.

Bugarski predsednik se danas sastao sa ministrom odbrane Georijem Panajotovim kako bi razgovarali o incidentu koji se dogodio 11. maja, kada su se zaposleni u fabrici za proizvodnju suncokretovog ulja u bugarskom selu kod Plovdiva našli na meti vojnika NATO-a koji su greškom, tokom vojne vežbe, upali na njihovo radno mesto.

- Apsolutno je nedopustivo da vojne formacije ugrožavaju život i spokoj bugarskih građana, bez obzira na to da li pripadaju bugarskoj ili stranoj vojsci - izjavio je šef države. ​S tim u vezi, Radev je rekao da očekuje da incident bude istražen, kao i da budu otkriveni oni koji su odgovorni za njega.

- Vežbe sa našim saveznicima na teritoriji Bugarske trebalo bi da doprinose većoj bezbednosti i poverenju na polju kolektivne bezbednosti, a ne da stvaraju tenzije među građanima Bugarske - izjavio je predsednik.

Sa svoje strane, ministar odbrane je rekao da će nastaviti diskusiju sa američkom stranom kako bi se razjasnio incident. Inače, reč je o manevrima „Swift response 21“ u kojima su učestvovali američki, italijanski i bugarski vojnici. Prema scenariju, desant vojnika je trebalo da bude izveden na napušteni aerodrom. Međutim, odmah pored aerodroma nalazi se fabrika.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Američki vojnici greškom izvršili prepad na bugarsku fabriku ulja
SVET Autor: Beta 02. jun. 2021

Vlasnik male fabrike suncokretovog ulja u Bugarskoj optužio je američke vojnike da su izvršili prepad na njegov objekat za vreme vojne vežbe NATO-a prošlog meseca. Marin Dimitrov rekao je novinarima da je podneo tužbu protiv odgovornih za incident koji se dogodio 11. maja.

„Brzi odgovor 2021“ je multinacionalna vežba pod vođstvom američke vojske, koja je održana u Estoniji, Bugarskoj i Rumuniji i u kojoj je učestvovalo više od 7.000 padobranaca iz 10 zemalja NATO-a. Tokom vežbe, pripadnici 173. vazduhoplovne brigade sa sedištem u Italiji, simulirali su zauzimanje i obezbeđivanje napuštene vazduhoplovne baze Češnjegirovo na jugu Bugarske, raščišćavanjem bunkera i drugih struktura, navodi se u saopštenju američke vojske.

Američki vojnici su 11. maja ušli i raščistili zgradu pored aerodroma, za koju su mislili da je deo područja za obuku, ali se ispostavilo da su je zauzeli bugarski civili, koji vode privatni posao, navodi se u saopštenju.

„Nijedno oružje nije upotrebljeno ni u jednom trenutku tokom akcije“, navodi se u saopštenju vojske.

Bugarski predsednik Rumen Radev rekao je da je „apsolutno neprihvatljivo da vojne jedinice, bilo da su deo bugarskih ili stranih oružanih snaga, ugrožavaju život i spokoj bugarskih građana“. „Vežbe na bugarskoj teritoriji koje uključuju naše saveznike treba da pojačaju osećaj bezbednosti i poverenja u kolektivnu odbranu, umesto da izazivaju napetost medju Bugarima“, rekao je Radev.

Američka ambasada u Bugarskoj izvinila se preduzeću i njegovim zaposlenima.

„Uvek učimo iz ovih vežbi i u potpunosti istražujemo uzrok greške“ navedeno je u saopštenju ambasade. „Sprovešćemo rigorozne procedure kako bismo jasno definisali naša područja za obuku i sprečili ovu vrstu incidenta u budućnosti.“

Izvor: www.n1info.com

[Dreadnought]

Germany: Armed forces conduct medical evacuation as part of US-led "Defender-Europe 21" drills

Around 400 military personals took part in the US-led military exercise 'Defender Europe 21,' practising transport and care of injured people, in the Baumholder Training Area on Thursday.

"So today the 30th medical brigade provided an opportunity to show everyone what we have been doing out here for the last week and what we have done is we have brought all echelon of our military medical system together in order to train our medical provider on all types of casualties and treating them from the point of injury through the next echelons of care all the way to evacuation back to a fixed medical facility," explained Major Cook from the US Army.

The drill consisted of treating a wounded soldier after carrying him to a tent. German Armed Forces also took part in the drill.

Surgeons, anaesthetists, nursing staff and even veterinarians for the care of injured rescue dogs were present at the training site.

[Dreadnought]

Počele najveće NATO vežbe u Baltičkom moru


NATO je počeo da izvodi najveće međunarodne pomorske vežbe u Baltičkom moru – „Baltičke operacije 2021“ (Baltops 2021), saopštila je pres-služba nemačke mornarice u Kilu.

Prema podacima pres-službe, u manevrima, koji će trajati do 18. juna, učestvuje ukupno 40 mornaričkih jedinica, 60 aviona i oko četiri hiljade vojnika.

„Ove godine obeležavamo 50. 'Baltops' vežbe koje čine temelj naše sposobnosti za saradnju“, izjavio je komandant vežbi, američki vice-admiral Džin Blek.

U vežbama učestvuje 16 zemalja NATO-a, Finska i Švedska.

„Baltičke operacije 2021“ biće održane u dve faze, a počele su u Danskim moreuzima, gde će se uvežbavati akcije na uskim mestima na moru.

Te vežbe će prvi put uključivati izvođenje taktike odbrane u slučaju sajber-napada. Zona manevara postepeno će se pomerati na istok Baltičkog mora. Na obali Litvanije planirano je izvođenje desanta.


izvor

[Dreadnought]

„Arktički izazov 21“: Počele međunarodne vojne vežbe na nebu iznad Skandinavije


Vazduhoplovne snage Finske, Norveške i Švedske počele su da izvode jednu od najvećih vežbi sa borbenom avijacijom u Evropi „Arktički izazov“ („Arctic Challenge Exercise“), saopštila je pres-služba finskog vazduhoplovstva.

Prema navodima pres-službe, u manevrima koji će se izvoditi u vazdušnom prostoru tri zemlje učestvovaće više od 70 letelica u periodu od dve nedelje. Pored višenamenskih lovaca, na vežbe su stigli i teretni avioni i avioni-tankeri.

U manevrima će prvi put učestvovati lovci F-35 koji su nedavno ušli u norveško vazduhoplovstvo, a takođe će učestvovati 12 finskih lovaca F/A-18 „Hornet“ i brojne druge letelice. ​Pored toga, u vežbe je uključeno holandsko, britansko, nemačko, dansko i američko vazduhoplovstvo, kao i avion velikog radarskog dometa za kontrolu taktičke avijacije E-3A AVAKS NATO.

Cilj manevara je uvežbavanje zajedničkih akcija u vazdušnom prostoru.

Vojne vežbe „Arktički izazov“ prvi put su održane 2013. godine, a na svake dve godine održavaju ih finsko, švedsko i norveško vazdhoplovstvo. Ove godine vežbama će upravljati ratno vazduhoplovstvo Norveške.

Zbog pandemije virusa korona preduzete su mere predostrožnosti koje podrazumevaju određen broj učesnika na nekoliko avio-baza.


izvor

[MOTORISTA]

Brisel - SAD treba da pređu sa reči na delo u trgovinskim sporovima
Tanjug 09. 06. 2021.

EVROPSKA unija se nada da će samit sa Sjedinjenim Američkim Državama, koji se održava sledeće nedelje, doprineti brzom okončanju trgovinskih sporova i da će podstaći transatlantski savez da se pozabavi izazovima u globalnoj trgovini, izjavio je danas evropski komesar za trgovinu Valdis Dombrovskis.

- Kao mere za jačanje poverenja, moramo da izvršimo deeskalaciju i da rešimo trgovinske sporove između EU i SAD - izjavio je Dombrovskis u obraćanju Evropskom parlamentu, a prenosi agencija Rojters.

Zvanični Brisel i Vašington su suspendovali carine koje su primenjivane u okviru dugog, gotovo 17-godišnjeg spora oko subvencija za proizvođače aviona Erbas i Boing. Medutim, SAD su zadržale svoje uvozne carine na čelik i aluminijum iz EU koje je nametnuo bivši američki predsednik Donald Tramp.

- Poslali smo jasan signal SAD da smo spremni da rešimo ovo pitanje na pravedan i uravnotežen način, kroz suspendovanje automatskog dupliranja naših legitimnih kontramera. Sada je na SAD da sa reči pređu na delo - rekao je Dombrovskis.

Američki predsednik DŽo Bajden će u ponedeljak prisustvovati samitu NATO-a u Briselu, a dan kasnije samitu sa liderima evropskih institucija.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Bajden želi savez protiv Kine? Dobio odgovor: To će biti hod po žici


Američki predsednik stigao je na proputovanje Starim kontinentom: od samita G7, EU i NATO, do sastanka sa Putinom.

Bajden bi pre svega da skuje savez protiv Kine. Ali, ostaje i mnogo tačaka sporenja sa Evropljanima.

Osam dana, četiri samita, tri zemlje: krcat je raspored Džozefa Bajdena tokom prve predsedničke posete Evropi. Najpre će ovog petka (11. jun) biti na sastanku sedam najvažnijih zapadnih demokratija u Karbis Beju u Velikoj Britaniji, zatim na samitu NATO u Briselu, pa EU, a sledeće srede sledi razgovor s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Ženevi.

Uz to su planirani mnogi bilateralni razgovori, između ostalog i s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, kao i kratak prijem kod britanske kraljice Elizabete u dvorcu Vindzor. Počelo je u sredu dolaskom u američku vojnu bazu u Velikoj Britaniji.

"Mislim da se nalazimo na istorijskoj prekretnici", rekao je Bajden u govoru.

"Mi znamo bolje od svih ostalih da demokratija ne nastaje slučajno. Moramo da je branimo. Moramo da je jačamo".


Glavna tema: Kina

Glavni cilj ovog putovanja je, kako je uoči Bajdenovog dolaska rekao njegov savetnik za bezbednosna pitanja Džejk Saliven, zbijanje redova zapadnih demokratija u globalnoj utrci s autoritarnim režimima u Rusiji i pre svega Kini.

Sa stanovišta Evropljana pak, radi se, kako je saopšteno, pre svega o "borbi protiv pandemije, zaštiti klime i koristi koju slobodne demokratije mogu doneti ostatku sveta".

Zbog toga je Boris Džonson, kao domaćin samita G7, pozvao i ostale velike demokratije poput Indije, Južnoafričke Republike, Australije i Južne Koreje. Džonson, koji nakon Bregzita želi da prikaže svoju zemlju kao globalnu silu, govori o "novom savezu demokratskih država".

No, kako u razgovoru za DW kaže Jana Puljerin, šefica berlinske kancelarije Evropskog saveta za međunarodne odnose, Bajden ne može očekivati da će već pri prvom susretu s evropskim partnerima formira nekakav "savez protiv Kine".

"To će biti hod po žici", kaže ona.

Francuska i Nemačka imaju svoje predstave o tome kako treba da izgleda odnos prema Kini. Pariz i Berlin pokušavaju da pronađu zajednički jezik sa Pekingom barem kada su ekonomski odnosi i zaštita klime u pitanju. Evropska unija je protiv Kine uvela sankcije zbog ugnjetavanja Ujgura, ali se nije tako jasno odredila po pitanju Hongkonga, kao što je to učinio Vašington.

Najvažnije je trenutno za Džoa Bajdena da od Evropljana dobije jemstva za više investicija u Africi i Istočnoj Evropi kako bi se smanjio uticaj Kine.

"Na samitu G7 bi trebalo da budu postavljeni temelji za globalno partnerstvo kad je u pitanju infrastruktura i to u zemljama u razvoju koje teže zelenim ciljevima. To bi trebalo da posluži kao alternativa kineskoj politici, ali tako da to ne bude previše očigledno", kaže Puljerin.


Razlika u poređenju s Trampom

Od susreta Bajdena i Putina sledeće sedmice, Puljerin ne očekuje previše pomaka.

Pozicije u sukobu oko Ukrajine i Belorusije su ukopane. No važno je da Bajden prenese Putinu poruku da Zapad govori jednim glasom. Dakle, potpuno drugačije nego što je to bio slučaj s Donaldom Trampom, prethodnikom u Beloj kući.

Bajden, kako smatra Rajnhard Bitikofer, spoljnopolitički stručnjak stranke Zelenih u Evropskom parlamentu, na Evropljane ne gleda kao na protivnike nego kao dragocene partnere. Optimistično na posetu gledaju i diplomate EU.

"Vlada jako dobra atmosfera. Postoji volja za više angažmana, potpuno drugačija situacija od one poslednjih godina", rekao je za DW jedan diplomata iz Brisela.

Na samitu s čelnicima EU sledeće sedmice glavna tema biće uklanjanje carina i nameta koje je uveo Tramp. Prema informacijama iz diplomatskih krugova, izgledi za postizanje tog cilja su više nego dobri. Jana Puljerin upozorava da ne treba padati u euforiju. Mnogi u Evropi su skeptični hoće li Bajden dugo izdržati ovaj novi spoljnopolitički kurs.

"Raspoloženje je dobro, ali ne možemo govoriti o svadbenoj atmosferi".

Naime, još uvek je dovoljno spornih tema: povlačenje iz Avganistana, svađa oko gasovoda Severni tok 2 ili predlog SAD da se ukinu patenti na cepiva, čemu se protive pre svih Nemačka i Francuska.

Boris džonson se zalaže za to da bogatije zemlje siromašnijima ustupe više vakcina nego do sada. EU već sad izvozi veći deo cepiva, SAD i Velika Britanija žele da pojačaju izvoz kako bi inicijativa UN Kovaks dobila na brzini.

Na pitoresknoj obali Kronvola, čelnici zemalja G7 će se po prvi put nakon dve godine sresti lično.

"To rad nakon pandemije čini mnogo lakšim", kaže jedan diplomata iz Brisela.

No zbog mnogih mera poput nošenja maski i držanja odstojanja, ni ovaj samit neće proteći u potpuno normalnim uslovima. Isto tako se ne računa s protestima u istom obimu kao i prije pandemije. Trodnevni samit će ipak obezbeđivati oko šest hiljada policajaca.

izvor

[Dreadnought]

Bajden i Džonson potpisali novu Atlantsku povelju


Premijer Britanije Boris Džonson i predsednik SAD Džozef Bajden potpisali su novu Atlantsku povelju kojom su se obavezali da će braniti „trajne vrednosti svojih zemalja od starih i novih izazova“, u dalekosežnom dokumentu potvrđenom pred samit G7 u Engleskoj.

Bajden i Džonson, koji su danas razgovarali više od sat vremena, potpisali su novi dokument koji se nadovezuje na obaveze i težnje zacrtane pre 80 godina od strane njihovih prethodnika Frenklina D. Ruzvelta i Vinstona Čerčila u Atlantskoj povelji, prenosi AP.

„Naša nova Atlantska povelja potvrđuje trajnu posvećenost održavanju vrednosti i njihovoj odbrani od stranih izazova“, navodi se u zajedničkom saopštenju Bajdena i Džonsona, prenosi Tanjug.

Atlantska povelja, dokument koji je potpisan 1941. godine, bio je smernica za formiranje Ujedinjenih nacija i NATO, a ova povelja se odnosi na „nove izazove kroz izraženu težnju da će promovisati slobodnu trgovinu, ljudska prava i međunarodni poredak zasnovan na pravilima, i suprotstaviti se onima koji žele da potkopaju saveze i institucije dve zemlje“, saopšteno je posle sastanka.

Nova povelja odnosi se i na tehnologiju, putovanja i mnoge trgovinske veze između SAD i Velike Britanije, a bavi se novim izazovima, poput klimatskih promena, sajber napada i mešanja u izborni proces.

Ovo je prvi sastanak Džonsona i Bajdena, a kako je ranije objavljeno, dvojica lidera najavili su za današnje razgovore u Londonu i zajedničku viziju za „održivi globalni oporavak“ od pandemije virusa korona.

izvor

[Dreadnought]

Šta će NATO tražiti od Bajdena?


Lideri NATO će u ponedeljak, na samitu u Briselu, tražiti uveravanja od američkog predsednika Džozefa Bajdena da Alijansa može da računa na podršku SAD, svog najmoćnijeg člana, nakon što je četiri godine bila na udaru kritika bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.

Na nešto svedenijem skupu nego na prošlim samitima NATO, zbog restrikcija povezanih sa kovidom 19, 30 saveznika

okupiće se u svom sedištu kako bi dogovorili reforme za multipolarni svet nastao nakon završetka Hladnog rata, u kojem, kako navodi agencija Rojters, kineski vojni uspon predstavlja novi izazov.

"Prva stvar za Bajdena je da se ponovo posveti kolektivnoj odbrani NATO", izjavio je bivši visoki zvaničnik NATO-a Džejmi Šej, koji je bio na samitu 2018. godine na kojem je Tramp razmišljao o povlačenju SAD iz tog saveza.
"To samo pokazuje koliko bi lako bilo da Sjedinjene Države okrenu leđa alijansi", rekao je Šej, koji je sada u analitičko-savetničkoj organizaciji "Prijatelji Evrope".

Dok bi Bajden, kako se očekuje, mogao poslati tradicionalnu američku poruku da evropski saveznici moraju plaćati više za sopstvenu bezbednost, NATO će, kako navodi Rojters, nastojati da ode još dalje od Trampove spoljnopolitičke agende "Amerika na prvom mestu".

"Ovaj samit sa Bajdenom bi trebalo da bude signal svetu da NATO se vratio. Bilo je toliko buke i bilo je to teško vreme. Ali sada zapravo možemo razgovarati o stvarima koje su bitne, definišući bezbednosne izazove našeg vremena", rekao je jedan visoki evropski diplomata u NATO-u.

Rusija, klimatske promene, Avganistan i nove tehnologije biće na agendi jednodnevnog samita, koji će kulminirati specijalnom sesijom lidera.

izvor