Vijesti NATO-OTAN

[Dreadnought]

„Arktički izazov 21“: Počele međunarodne vojne vežbe na nebu iznad Skandinavije


Vazduhoplovne snage Finske, Norveške i Švedske počele su da izvode jednu od najvećih vežbi sa borbenom avijacijom u Evropi „Arktički izazov“ („Arctic Challenge Exercise“), saopštila je pres-služba finskog vazduhoplovstva.

Prema navodima pres-službe, u manevrima koji će se izvoditi u vazdušnom prostoru tri zemlje učestvovaće više od 70 letelica u periodu od dve nedelje. Pored višenamenskih lovaca, na vežbe su stigli i teretni avioni i avioni-tankeri.

U manevrima će prvi put učestvovati lovci F-35 koji su nedavno ušli u norveško vazduhoplovstvo, a takođe će učestvovati 12 finskih lovaca F/A-18 „Hornet“ i brojne druge letelice. ​Pored toga, u vežbe je uključeno holandsko, britansko, nemačko, dansko i američko vazduhoplovstvo, kao i avion velikog radarskog dometa za kontrolu taktičke avijacije E-3A AVAKS NATO.

Cilj manevara je uvežbavanje zajedničkih akcija u vazdušnom prostoru.

Vojne vežbe „Arktički izazov“ prvi put su održane 2013. godine, a na svake dve godine održavaju ih finsko, švedsko i norveško vazdhoplovstvo. Ove godine vežbama će upravljati ratno vazduhoplovstvo Norveške.

Zbog pandemije virusa korona preduzete su mere predostrožnosti koje podrazumevaju određen broj učesnika na nekoliko avio-baza.


izvor

[MOTORISTA]

Brisel - SAD treba da pređu sa reči na delo u trgovinskim sporovima
Tanjug 09. 06. 2021.

EVROPSKA unija se nada da će samit sa Sjedinjenim Američkim Državama, koji se održava sledeće nedelje, doprineti brzom okončanju trgovinskih sporova i da će podstaći transatlantski savez da se pozabavi izazovima u globalnoj trgovini, izjavio je danas evropski komesar za trgovinu Valdis Dombrovskis.

- Kao mere za jačanje poverenja, moramo da izvršimo deeskalaciju i da rešimo trgovinske sporove između EU i SAD - izjavio je Dombrovskis u obraćanju Evropskom parlamentu, a prenosi agencija Rojters.

Zvanični Brisel i Vašington su suspendovali carine koje su primenjivane u okviru dugog, gotovo 17-godišnjeg spora oko subvencija za proizvođače aviona Erbas i Boing. Medutim, SAD su zadržale svoje uvozne carine na čelik i aluminijum iz EU koje je nametnuo bivši američki predsednik Donald Tramp.

- Poslali smo jasan signal SAD da smo spremni da rešimo ovo pitanje na pravedan i uravnotežen način, kroz suspendovanje automatskog dupliranja naših legitimnih kontramera. Sada je na SAD da sa reči pređu na delo - rekao je Dombrovskis.

Američki predsednik DŽo Bajden će u ponedeljak prisustvovati samitu NATO-a u Briselu, a dan kasnije samitu sa liderima evropskih institucija.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Bajden želi savez protiv Kine? Dobio odgovor: To će biti hod po žici


Američki predsednik stigao je na proputovanje Starim kontinentom: od samita G7, EU i NATO, do sastanka sa Putinom.

Bajden bi pre svega da skuje savez protiv Kine. Ali, ostaje i mnogo tačaka sporenja sa Evropljanima.

Osam dana, četiri samita, tri zemlje: krcat je raspored Džozefa Bajdena tokom prve predsedničke posete Evropi. Najpre će ovog petka (11. jun) biti na sastanku sedam najvažnijih zapadnih demokratija u Karbis Beju u Velikoj Britaniji, zatim na samitu NATO u Briselu, pa EU, a sledeće srede sledi razgovor s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Ženevi.

Uz to su planirani mnogi bilateralni razgovori, između ostalog i s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, kao i kratak prijem kod britanske kraljice Elizabete u dvorcu Vindzor. Počelo je u sredu dolaskom u američku vojnu bazu u Velikoj Britaniji.

"Mislim da se nalazimo na istorijskoj prekretnici", rekao je Bajden u govoru.

"Mi znamo bolje od svih ostalih da demokratija ne nastaje slučajno. Moramo da je branimo. Moramo da je jačamo".


Glavna tema: Kina

Glavni cilj ovog putovanja je, kako je uoči Bajdenovog dolaska rekao njegov savetnik za bezbednosna pitanja Džejk Saliven, zbijanje redova zapadnih demokratija u globalnoj utrci s autoritarnim režimima u Rusiji i pre svega Kini.

Sa stanovišta Evropljana pak, radi se, kako je saopšteno, pre svega o "borbi protiv pandemije, zaštiti klime i koristi koju slobodne demokratije mogu doneti ostatku sveta".

Zbog toga je Boris Džonson, kao domaćin samita G7, pozvao i ostale velike demokratije poput Indije, Južnoafričke Republike, Australije i Južne Koreje. Džonson, koji nakon Bregzita želi da prikaže svoju zemlju kao globalnu silu, govori o "novom savezu demokratskih država".

No, kako u razgovoru za DW kaže Jana Puljerin, šefica berlinske kancelarije Evropskog saveta za međunarodne odnose, Bajden ne može očekivati da će već pri prvom susretu s evropskim partnerima formira nekakav "savez protiv Kine".

"To će biti hod po žici", kaže ona.

Francuska i Nemačka imaju svoje predstave o tome kako treba da izgleda odnos prema Kini. Pariz i Berlin pokušavaju da pronađu zajednički jezik sa Pekingom barem kada su ekonomski odnosi i zaštita klime u pitanju. Evropska unija je protiv Kine uvela sankcije zbog ugnjetavanja Ujgura, ali se nije tako jasno odredila po pitanju Hongkonga, kao što je to učinio Vašington.

Najvažnije je trenutno za Džoa Bajdena da od Evropljana dobije jemstva za više investicija u Africi i Istočnoj Evropi kako bi se smanjio uticaj Kine.

"Na samitu G7 bi trebalo da budu postavljeni temelji za globalno partnerstvo kad je u pitanju infrastruktura i to u zemljama u razvoju koje teže zelenim ciljevima. To bi trebalo da posluži kao alternativa kineskoj politici, ali tako da to ne bude previše očigledno", kaže Puljerin.


Razlika u poređenju s Trampom

Od susreta Bajdena i Putina sledeće sedmice, Puljerin ne očekuje previše pomaka.

Pozicije u sukobu oko Ukrajine i Belorusije su ukopane. No važno je da Bajden prenese Putinu poruku da Zapad govori jednim glasom. Dakle, potpuno drugačije nego što je to bio slučaj s Donaldom Trampom, prethodnikom u Beloj kući.

Bajden, kako smatra Rajnhard Bitikofer, spoljnopolitički stručnjak stranke Zelenih u Evropskom parlamentu, na Evropljane ne gleda kao na protivnike nego kao dragocene partnere. Optimistično na posetu gledaju i diplomate EU.

"Vlada jako dobra atmosfera. Postoji volja za više angažmana, potpuno drugačija situacija od one poslednjih godina", rekao je za DW jedan diplomata iz Brisela.

Na samitu s čelnicima EU sledeće sedmice glavna tema biće uklanjanje carina i nameta koje je uveo Tramp. Prema informacijama iz diplomatskih krugova, izgledi za postizanje tog cilja su više nego dobri. Jana Puljerin upozorava da ne treba padati u euforiju. Mnogi u Evropi su skeptični hoće li Bajden dugo izdržati ovaj novi spoljnopolitički kurs.

"Raspoloženje je dobro, ali ne možemo govoriti o svadbenoj atmosferi".

Naime, još uvek je dovoljno spornih tema: povlačenje iz Avganistana, svađa oko gasovoda Severni tok 2 ili predlog SAD da se ukinu patenti na cepiva, čemu se protive pre svih Nemačka i Francuska.

Boris džonson se zalaže za to da bogatije zemlje siromašnijima ustupe više vakcina nego do sada. EU već sad izvozi veći deo cepiva, SAD i Velika Britanija žele da pojačaju izvoz kako bi inicijativa UN Kovaks dobila na brzini.

Na pitoresknoj obali Kronvola, čelnici zemalja G7 će se po prvi put nakon dve godine sresti lično.

"To rad nakon pandemije čini mnogo lakšim", kaže jedan diplomata iz Brisela.

No zbog mnogih mera poput nošenja maski i držanja odstojanja, ni ovaj samit neće proteći u potpuno normalnim uslovima. Isto tako se ne računa s protestima u istom obimu kao i prije pandemije. Trodnevni samit će ipak obezbeđivati oko šest hiljada policajaca.

izvor

[Dreadnought]

Bajden i Džonson potpisali novu Atlantsku povelju


Premijer Britanije Boris Džonson i predsednik SAD Džozef Bajden potpisali su novu Atlantsku povelju kojom su se obavezali da će braniti „trajne vrednosti svojih zemalja od starih i novih izazova“, u dalekosežnom dokumentu potvrđenom pred samit G7 u Engleskoj.

Bajden i Džonson, koji su danas razgovarali više od sat vremena, potpisali su novi dokument koji se nadovezuje na obaveze i težnje zacrtane pre 80 godina od strane njihovih prethodnika Frenklina D. Ruzvelta i Vinstona Čerčila u Atlantskoj povelji, prenosi AP.

„Naša nova Atlantska povelja potvrđuje trajnu posvećenost održavanju vrednosti i njihovoj odbrani od stranih izazova“, navodi se u zajedničkom saopštenju Bajdena i Džonsona, prenosi Tanjug.

Atlantska povelja, dokument koji je potpisan 1941. godine, bio je smernica za formiranje Ujedinjenih nacija i NATO, a ova povelja se odnosi na „nove izazove kroz izraženu težnju da će promovisati slobodnu trgovinu, ljudska prava i međunarodni poredak zasnovan na pravilima, i suprotstaviti se onima koji žele da potkopaju saveze i institucije dve zemlje“, saopšteno je posle sastanka.

Nova povelja odnosi se i na tehnologiju, putovanja i mnoge trgovinske veze između SAD i Velike Britanije, a bavi se novim izazovima, poput klimatskih promena, sajber napada i mešanja u izborni proces.

Ovo je prvi sastanak Džonsona i Bajdena, a kako je ranije objavljeno, dvojica lidera najavili su za današnje razgovore u Londonu i zajedničku viziju za „održivi globalni oporavak“ od pandemije virusa korona.

izvor

[Dreadnought]

Šta će NATO tražiti od Bajdena?


Lideri NATO će u ponedeljak, na samitu u Briselu, tražiti uveravanja od američkog predsednika Džozefa Bajdena da Alijansa može da računa na podršku SAD, svog najmoćnijeg člana, nakon što je četiri godine bila na udaru kritika bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.

Na nešto svedenijem skupu nego na prošlim samitima NATO, zbog restrikcija povezanih sa kovidom 19, 30 saveznika

okupiće se u svom sedištu kako bi dogovorili reforme za multipolarni svet nastao nakon završetka Hladnog rata, u kojem, kako navodi agencija Rojters, kineski vojni uspon predstavlja novi izazov.

"Prva stvar za Bajdena je da se ponovo posveti kolektivnoj odbrani NATO", izjavio je bivši visoki zvaničnik NATO-a Džejmi Šej, koji je bio na samitu 2018. godine na kojem je Tramp razmišljao o povlačenju SAD iz tog saveza.
"To samo pokazuje koliko bi lako bilo da Sjedinjene Države okrenu leđa alijansi", rekao je Šej, koji je sada u analitičko-savetničkoj organizaciji "Prijatelji Evrope".

Dok bi Bajden, kako se očekuje, mogao poslati tradicionalnu američku poruku da evropski saveznici moraju plaćati više za sopstvenu bezbednost, NATO će, kako navodi Rojters, nastojati da ode još dalje od Trampove spoljnopolitičke agende "Amerika na prvom mestu".

"Ovaj samit sa Bajdenom bi trebalo da bude signal svetu da NATO se vratio. Bilo je toliko buke i bilo je to teško vreme. Ali sada zapravo možemo razgovarati o stvarima koje su bitne, definišući bezbednosne izazove našeg vremena", rekao je jedan visoki evropski diplomata u NATO-u.

Rusija, klimatske promene, Avganistan i nove tehnologije biće na agendi jednodnevnog samita, koji će kulminirati specijalnom sesijom lidera.

izvor

[Dreadnought]

NATO odustaje od raspoređivanja nuklearnih raketa u Evropi?


Lideri zemalja NATO-a nameravaju da posle samita u Briselu i uoči sastanka američkog i ruskog predsednika Džoa Bajdena i Vladimira Putina objave da se protive razmeštanju nuklearnih raketa kopnenog baziranja u Evropi, piše „Difens njuz“ pozivajući se na izvore u Evropskoj uniji i američkom Kongresu.

Kako navode izvori, takva odredba sadržana je u nacrtu izjave koja bi trebalo da bude objavljena nakon završetka samita NATO-a u Briselu 14. juna.

„Ova mera posmatra se kao mogući način za smanjenje napetosti u odnosima sa Moskvom i priprema teren za dijalog o kontroli naoružanja uoči samita ruskog i američkog predsednika 16. juna u Ženevi“, piše list.


izvor

[Dreadnought]

Ruske podmornice predstavljaju opasnost za Zapad;
Evropa treba da kupi američke avionie P-8 „Posejdon“


RUSKE „nevidljive“ podmornice predstavljaju opasnost i „đavolski problem“ za Zapad, smatra komentator „Forbsa“ Loren Tompson.

Prema njegovom mišljenju, Sjedinjene Američke Države mogu predložiti Evropi „jeftin način“ da se zaštite od podmornica Ratne mornarice Rusije.

-Ne samo da Bela kuća sada ima mogućnost da ojača NATO, nego i da unapredi nacionalnu industriju... Čini se da za to nisu potrebna čak ni nova sredstva iz federalnog budžeta, ističe Tompson.

On objašnjava da trenutno u Evropi ne postoji savremena oprema za otkrivanje podmornica. Kako se navodi, EU koristi zastarele avione, dok su Sjedinjene Američke Države u stanju da opreme saveznike patrolnim protivpodmorničkim avionima P-8 „Posejdon“. Ta odluka će pomoći u borbi da „ruskom pretnjom“, a takođe će smanjiti opterećenje na Ratnu mornaricu SAD i obezbediće Amerikancima hiljade radnih mesta, smatra američki novinar.

On ističe da će kupovina američkih aviona biti „odlična mogućnost“ za administraciju predsednika SAD DŽoa Bajdena kako da učvrsti liderstvo Vašingtona, tako i da „jeftino“ reši nekoliko strateških zadataka istovremeno.

Iz SAD i niza evropskih zemalja redovno se čuju izjave o ruskoj pretnji. Kako je rekao šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, na Zapadu su odlično svesni toga da Moskva ne planira da napada bilo koga, ali koriste taj izgovor da rasporede više snaga u blizini ruskih granica.

izvor

[Dreadnought]

NATO sprema novu strategiju za jačanje odbrane od Rusije i Kine


NATO je počeo sa pripremom nove vojne strategije kako bi učvrstio odbranu od pretnje iz Rusije i Kine, saopšteno je iz Bele kuće.

„Saveznici iz Alijanse će na sebe preuzeti obaveze kako bi realizovali  nov koncept i strategiju sa ciljem jačanja potencijala obuzdavanja i odbrane NATO sa ciljem borbe sa pretnjama koje stižu iz Rusije, ali i drugih zemalja“, precizira se u saopštenju.

Ovaj dokument objavljen je uoči samita Severnoatlantske alijanse, koji će biti održan 14. juna u Briselu.

Takođe je navedeno i da će strategija uzeti u obzir „agresivnu politiku Rusije, kao izazove koji se rađaju pred kolektivnom bezbednosti Alijanse zbog Kine“

Pored toga, Bela kuća navodi i da će NATO nastaviti da prati aktivnost Rusije u Ukrajini, ali i oko njene teritorije.

Novi koncept strategije bi trebalo da bude spreman za usvajanje na samitu Alijanse koji će biti održan 2022. godine.


Nove inicijative NATO-a

Predsednik SAD će na predstojećem samitu u Briselu, koji će biti održan 14. juna, saopštiti o čvrstoj privrženosti Amerike principu „napad na jednog – napad na sve“, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Pored toga, lideri Alijanse će nastupiti i sa čitavim nizom novih inicijativa kako bi garantovali bezbednost svih svojih građana do 2030. godine.

izvor

[Dreadnought]

Amerika sprema novi zadatak za NATO


Bela kuća je saopštila da bi članice NATO trebalo da pokrenu "ambiciozan set inicijativa" uoči današnjeg samita u Briselu.

Cilj je, kako smatraju SAD, da se osigura da Alijansa nastavi da čuva bezbednost do 2030. godine, ali i posle toga.

Navodi se da 30 članica Severoatlanskog vojnog saveza treba da ponovo razmotri Strateški koncept NATO, u šta ulazi odnos prema "agresivnoj politici i akcijama Rusije", kao i "izazov koji predstavlja Kina kolektivnoj bezbednosti, prosperitetu i vrednostima država članica".

Dodaje se da treba da se revidiraju i pitanja vezana za transnacionalne pretnje, poput terorizma, sajbernapada i klimatskih promena, preneo je Rojters.

Bela kuća je dodala da će novi Strateški koncept biti spreman za usvajanje na Samitu NATO 2022. godine.

izvor

[Dreadnought]

Počinje NATO samit


Danas u Briselu počinje NATO samit. Tema: Reforme Alijanse u multipolarnom svetu, nastalom po završetku Hladnog rata, a kojem Kina predstavlja novi izazov.

Na agendi jednodnevnog samita naći će se i Rusija, klimatske promene, Avganistan i nove tehnologije. Skup će biti nešto užeg obima nego ranijih godina, zbog restrikcija povezanih sa kovidom-19.

Kako navodi Rojters, očekuje se da 30 lidera NATO-a od američkog predsednika Džoa Bajdena traže uveravanja da Alijansa može da računa na podršku SAD, svog najmoćnijeg člana, nakon što je četiri godine bila na udaru kritika bivšeg predsednika Donalda Trampa.

Dok bi Bajden, kako se očekuje, mogao poslati tradicionalnu američku poruku da evropski saveznici moraju plaćati više za sopstvenu bezbednost, NATO će, kako navodi Rojters, nastojati da ode još dalje od Trampove spoljnopolitičke agende - "Amerika na prvom mestu".

"Ovaj samit sa Bajdenom bi trebalo da bude signal svetu da NATO se vratio. Bilo je toliko buke i bilo je to teško vreme. Ali sada zapravo možemo razgovarati o stvarima koje su bitne, definišući bezbednosne izazove našeg vremena", rekao je jedan visoki evropski diplomata u NATO-u.

NATO, osnovan 1949. godine radi kolektivne odbrane njegovih članica i kao protivteža Sovjetskom savezu, obeležio je 70.-godišnjicu na samitu u Londonu u decembru 2019. godine.

izvor