PALUBA
June 21, 2024, 11:37:56 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Ovde možete pogledati te poručiti knjigu "Ešalon" jedan od autora je srpski podoficir i naš global moderator Kubovac
"Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije"
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 [108] 109 110 111 112 113   Go Down
  Print  
Author Topic: Vijesti NATO-OTAN  (Read 316619 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 10 091



« Reply #1605 on: October 28, 2022, 03:22:42 pm »

НУКЛЕАРНИ ПРОЈЕКТИЛИ ИЗ АМЕРИКЕ СТИЖУ У ЕВРОПУ: У НАТО базе широм Старог континента убрзано пристижу контингенти навођеног нуклеарног оружја

СЈЕДИЊЕНЕ Државе које у Европи већ имају око стотину термонуклеарних гравитационих бомби Б61, у НАТО базе широм Европе убрзано испоручују нове контингенте унапређених невођених нуклеарних пројектила са ознаком Б61-12. Амерички портал "Политико" пише да је испорука, планирана на пролеће, померена за децембар. Ово се дешава док и Алијанса и Русија, симултано, одржавају нуклеарне маневре, уз употребу балистичких ракета великих размера.

Вест о новој испоруци пренета савезницима у НАТО, како пише "Политико", пронела се овог месеца, током састанка иза затворених врата у Бриселу. У коментару мејлом за овај портал, портпарол Пентагона бригадни генерал Патрик Рајдер одбио је да разговара о детаљима америчког нуклеарног арсенала, али је рекао да је "замена бомби старије генерације Б61 за верзију Б61-12 део дуго планиране модернизације" и додао да "то ни на који начин није повезано са актуелним догађајима у Украјини, нити убрзано".

Б61 као стратешку и тактичку термонуклеарну навигациону бомбу ниског до средњег приноса, карактерише такозвани двостепени дизајн радијационе имплозије, то јест, сабијања (компресије) експлозива са циљем да се повећа његова густина. Б61 је породица нуклеарних бомби, развијених шездесетих година прошлог века. Савремена, вишеструко надограђена верзија, опремљена је модерним репним комплетом за већу прецизност, кажу у америчком Министарству енергетике. Оружје је дизајнирано да га носи велики број западних авиона, укључујући бомбардере Б-2 и Б-21, као и борбене авионе Ф-15, Ф-16, Ф-35 и "торнадо".

Поред Велике Британије и Француске, чланица НАТО, које и саме располажу нуклеарним наоружањем, САД су, минулих деценија, још пет европских земаља практично начиниле нуклеарним, распоређујући своје атомске арсенале у Немачкој, Холандији, Белгији, Италији и Турској. А Чешка, Данска, Грчка, Мађарска, Норвешка, Пољска и Румунија учествују у ваздушној подршци нуклеарних мисија.

Иако НАТО и САД не откривају тачан број, процењује се да се око сто нуклеарних бомби Б61 налази у шест база - у Белгији, Немачкој, Италији, Холандији и Турској. Европа буквално "пуца" од нуклеарног оружја.

Нуклеарно оружје САД ускладиштено је у Европи од средине педесетих година прошлог века, кад је тадашњи председник Двајт Ајзенхауер одобрио његово пребацивање у савезничке базе НАТО. Тај потез је имао за циљ да одврати Совјетски Савез и увери укључене земље да покретање властитих програма нуклеарног оружја није неопходно.

Упркос напретку у смањењу арсенала нуклеарног оружја од Хладног рата наовамо, број нуклеарних бојевих глава у свету остаје на врло високом нивоу. Почетком 2022. девет земаља имало је укупно 12.705. Русија и САД у својим залихама имају на хиљаде нуклеарних бомби, док их остале државе броје на стотине. Од 12.705 совјетских нуклеарних бојевих глава, више од 9.400 се налази у војним складиштима, спремно за коришћење на пројектилима, авионима, бродовима и подморницама.

Преостале бојеве главе су повучене, али су још релативно нетакнуте и чекају растављање.

Од 9.440 бојевих глава у војним залихама, око 3.730 је распоређено у оперативним снагама, на пројектилима, или базама бомбардера. Од тога, око 2.000 америчких, руских, британских и француских бојевих глава, у сталном је у стању приправности, спремно за употребу у кратком року.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor


* 281186_ffe_iff.jpg (63.44 KB, 770x444 - viewed 4 times.)
Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 10 091



« Reply #1606 on: November 20, 2022, 11:35:32 am »

NATO RASPOREĐUJE NAJMOĆNIJE NOSAČE AVIONA PO EVROPI: Dve američke "aždaje" uplovile u Mediteran

PET nosača aviona iz četiri različite zemlje članice NATO-a, uključujući najnoviji supernosač američke mornarice USS Gerald R. Ford , koji je na svom prvom operativnom raspoređivanju, zajedno sa mnoštvom pratilaca, trenutno plove širom Evrope.

Alijansa kaže da su ova istovremena raspoređivanja pružila dragocenu priliku da pokažu svoje procedure za koordinaciju različitih aktivnosti velikog broja velikih pomorskih sredstava, baš kao što bi to moglo da bude u budućem vrhunskom sukobu.

Sve ovo se, naravno, dešava dok NATO nastavlja da održava pojačani položaj snaga u svetlu tekućeg rata u Ukrajini.

Sadašnji dugogodišnji strahovi od mogućnosti da se taj sukob prelije na susedne zemlje izraženi su upravo ove nedelje nakon što je "zalutala" raketa prešla granicu između Ukrajine i Poljske i ubila dve osobe na farmi u ovoj drugoj zemlji, koja je članica NATO.

Treba napomenuti da udarne grupe nosača aviona obično uključuju podmornice. Iako se ovi podaci ne objavljuju, u Evropi je poslednjih meseci zabeležena značajna količina podmorničkih aktivnosti SAD.

Što se tiče trenutnih NATO operacija, supernosač američke mornarice DŽerald R. Ford trenutno je usidren u Solentu, moreuzu između Velike Britanije i ostrva Vajt koji je na oba kraja povezan sa Lamanšom.




Izvor
Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 10 091



« Reply #1607 on: November 26, 2022, 12:42:33 pm »

НОВИ ПРОБЛЕМИ: Нуклеарни раздор међу два важна НАТО савезника

РАЗДОР између Велике Британије и Белгије настао је након одлуке Брисела да блокира извоз технологије која је кључна за одржавање британског нуклеарног арсенала. Потом је Велика Британија наводно запретила да ће отказати уносну наруџбину оружја од белгијске фабрике ”ФН Херстал”, пише ”Тајмс”.

Пре две недеље Влада Белгије није дозволила извоз специјализоване изостатичке пресе, која је неопходна за одржавање британског нуклеарног програма, пошто су "зелени", који су део владајуће коалиције и који се противе нуклеарном наоружању, ставили вето на тај потез.

Како преноси ”Тајмс”, свађа је ескалирала пошто су белгијски званичници упозорили да би Велика Британија могла да закочи налог за набавку оружја које производи ”ФН Херстал” у вредности од 600 милиона евра (624 милиона долара).

Два висока званичника у белгијској влади, на која се позива ”Тајмс”, изразили су забринутост да би спор могао да ”угрози западно јединство и НАТО” усред руске специјалне војне операције.

Министар економије Вили Борсус навео је да су преговори о испоруци поменуте набавке ”још у току”.

Изостатичка преса високог притиска користи се за руковање радиоактивним отпадом и укључена је у процес производње у Британској установе за атомско оружје у Алдермастону, која припада Министарству одбране Велике Британије. Како пише на сајту BusinessAM, један високи званичник белгијске владе описао је ову технологију као ”јединствену у свету”.

”Тајмс” преноси да и без сарадње Белгије нуклеарни капацитети Велике Британије неће бити ометени. ”Иако смо свесни изазова који је у току, опрема не утиче на континуирано одвраћање на мору”, тврди неименовани извор из Краљевске ратне морнарице.

Заменик белгијског премијера и члан партије Еколо Жорж Гилкинет осудио је цурење ових вести у медијима као ”озбиљну грешку”.

У међувремену, белгијски премијер Александар Де Кру је потврдио да Влада Белгије тек треба да донесе коначну одлуку.

- Британци су наши суседи, наши партнери у многим областима, укључујући и НАТО. У оваквим тренуцима важно је то ценити, али је потребно и да се закон поштује - поручио је белгијски премијер Александар Де Кру, преноси РТ.


Извор


Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 10 091



« Reply #1608 on: November 26, 2022, 04:55:31 pm »

NATO NERVOZNO CUPKA, MAĐARSKOJ SE NE ŽURI: Ponovo pomereno glasanje o ulasku Švedske i Finske u alijansu, evo kada će doneti odluku

NAKON sastanka lidera Višegradske grupe koji je održan juče, mađarski premijer Viktor Orban govorio je i o ulasku Švedske i Finske u NATO.

Orban je prema navodima mađarskih medija izjavio i da se glasanje neće organizovati pre januara 2023. godine.

 - Prema rečima Orbana, dve zemlje nisu izgubile ni minut zbog Mađarske. Od 30 članica NATO-a, njih 28 je već potpisalo sporazume. Osim Mađarske, samo još Turske nije ratifikovala zahtev za pristupanje Švedske i Finske - piše 24.hu.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki izjavio je da je dobio obećanje od mađarskog premijera Viktora Orbana da će ta zemlja, za nešto više od mesec dana, ratifikovati zahtev Finske i Švedske za članstvo u NATO-u.

 - Tražio sam od premijera Orbana da Mađarska ratifikuje zahtev Finske i Švedske za članstvo u NATO-u što je pre moguće - rekao je Moravjecki na konferenciji za novinare posle sastanka lidera Višegradske grupe.

Moravjecki je naveo da je dobio obećanje da će na prvoj sednici mađarskog parlamenta u novoj godini, dakle za nešto više od mesec dana, doći do ratifikacije.

Finska i Švedska podnele su u maju zahtev za prijem u NATO, do sada su njihov zahtev ratifikovali parlamenti 28 zemalja članica Alijanse, a to treba još da učine skupštine Turske i Mađarske.


Izvor
Logged
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 10 091



« Reply #1609 on: December 03, 2022, 04:31:22 pm »

Havarija sa NATO tenkovima u Grčkoj

Vagon natovaren tenkovima NATO-a iskočio je iz šina u grčkom lučkom gradu Aleksandropolis, javlja Tass, pozivajući se na lokalne medije.

Grčke vlasti su dovezle kranove i drugu građevinsku opremu kako bi vratile vagone na kolosek, objavio je grčki informativni portal ProNews.

U petak je, u Aleksandropolisu, iskočio iz šina voz sa NATO cisternama i kontejnerima nepoznatog sadržaja. Incident se dogodio kada je voz bio na stanici.

"Prevozio je tenkove, oklopna vozila i kontejnere koje je nedavno u luci istovario američki transportni brod Endurance za američku vojsku. Oprema treba da bude isporučena u zemlje istočne Evrope NATO-a, bliže granicama sa Rusijom. Na lice mesta poslate su dizalice i druga oprema kako bi se voz vratio na šine, prisutne su i policijske snage", navodi list i konstatuje da je najverovatnije brzina uzrok indidenta.

"Do nezgode je došlo zbog voza koji se malom brzinom kretao, pa je zbog težine vagona jedan od točkova iskočio iz šina i nagnuo se u stranu", prenose mediji.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor


* 856869905638b2f2126217432158584_v4_big.jpg (52.76 KB, 640x426 - viewed 3 times.)
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 425



« Reply #1610 on: January 10, 2023, 12:42:48 pm »

EU i NATO potpisali sporazum o vojnoj saradnji

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel potpisali su deklaraciju o vojnoj saradnji između Severnoatlantske alijanse i Evropske unije. Ceremonija potpisivanja održana je u sedištu NATO-a u Briselu.

Logged
milan55
Prijatelj foruma
zastavnik
*
Offline Offline

Posts: 1 427


« Reply #1611 on: January 10, 2023, 03:04:38 pm »

EU i NATO potpisali sporazum o vojnoj saradnji

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel potpisali su deklaraciju o vojnoj saradnji između Severnoatlantske alijanse i Evropske unije. Ceremonija potpisivanja održana je u sedištu NATO-a u Briselu.



Pa sto je ovo do sada bilo. Pa stalno suradjuju. Ili je ovo sada nesto zvanicno na papiru, a do sada je bilo samo usmeno na rekla-kazala.
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 425



« Reply #1612 on: January 10, 2023, 03:18:47 pm »

Joint Declaration on EU-NATO Cooperation

The NATO-EU strategic partnership is founded on our shared values, our determination to tackle common challenges and our unequivocal commitment to promote and safeguard peace, freedom and prosperity in the Euro-Atlantic area.

Today, we are faced with the gravest threat to Euro-Atlantic security in decades. Russia’s brutal war on Ukraine violates international law and the principles of the UN Charter. It undermines European and global security and stability. Russia’s war has exacerbated a food and energy crisis affecting billions of people around the world.

We condemn in the strongest possible terms Russia’s aggression. Russia must immediately stop this war and withdraw from Ukraine. We express our full solidarity with Ukraine and reiterate our unwavering and continued support for its independence, sovereignty and territorial integrity within its internationally recognized borders. We fully support Ukraine’s inherent right to self-defence and to choose its own destiny

Authoritarian actors challenge our interests, values and democratic principles using multiple means – political, economic, technological and military.

We live in an era of growing strategic competition. China’s growing assertiveness and policies present challenges that we need to address.

Persistent conflict, fragility and instability in our European neighbourhood undermine our security and provide fertile ground for strategic competitors, as well as terrorist groups, to gain influence, destabilise societies and pose a threat to our security.

As underlined by both the NATO Strategic Concept and the EU Strategic Compass, this is a key juncture for Euro-Atlantic security and stability, more than ever demonstrating the importance of the transatlantic bond, calling for closer EU-NATO cooperation.

NATO remains the foundation of collective defence for its Allies and essential for Euro Atlantic security. We recognise the value of a stronger and more capable European defence that contributes positively to global and transatlantic security and is complementary to, and interoperable with NATO.

Our mutually reinforcing strategic partnership contributes to strengthening security in Europe and beyond. NATO and the EU play complementary, coherent and mutually reinforcing roles in supporting international peace and security. We will further mobilize the combined set of instruments at our disposal, be they political, economic or military, to pursue our common objectives to the benefit of our one billion citizens.

Building on the 2016 Warsaw Joint Declaration and the 2018 Brussels Joint Declaration, which significantly expanded the breadth and depth of our partnership established more than twenty years ago, we have achieved unprecedented progress across all areas of cooperation.

We have reached tangible results in countering hybrid and cyber threats, operational cooperation including maritime issues, military mobility, defence capabilities, defence industry and research, exercises, counter terrorism, and capacity-building of partners.

As the security threats and challenges we are confronted with are evolving in scope and magnitude, we will take our partnership to the next level on the basis of our long-standing cooperation. We will further strengthen our cooperation in existing areas, and expand and deepen our cooperation to address in particular the growing geostrategic competition, resilience issues, protection of critical infrastructures, emerging and disruptive technologies, space, the security implications of climate change, as well as foreign information manipulation and interference.

In signing this declaration we will take the NATO-EU partnership forward in close consultation and cooperation with all NATO Allies and EU Member States, in the spirit of full mutual openness and in compliance with the decision-making autonomy of our respective organisations and without prejudice to the specific character of the security and defence policy of any of our members. In this context, we view transparency as crucial. We encourage the fullest possible involvement of the NATO Allies that are not members of the EU in its initiatives. We encourage the fullest possible involvement of the EU members that are not part of the Alliance in its initiatives.

We will assess progress on a regular basis.
Signed at Brussels on 10 January 2023 in triplicate.

Charles Michel
President of the European Council

Ursula von der Leyen
President of the European Commission

Jens Stoltenberg
Secretary General of the North Atlantic Treaty Organization

zvanični izvor :

https://www.nato.int/cps/en/natohq/official_texts_210549.htm





Logged
Prvačić
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 328


« Reply #1613 on: January 11, 2023, 05:11:13 pm »

EU i NATO potpisali sporazum o vojnoj saradnji

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, predsednica Evropske komisije (EK) Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel potpisali su deklaraciju o vojnoj saradnji između Severnoatlantske alijanse i Evropske unije. Ceremonija potpisivanja održana je u sedištu NATO-a u Briselu.



Pa sto je ovo do sada bilo. Pa stalno suradjuju. Ili je ovo sada nesto zvanicno na papiru, a do sada je bilo samo usmeno na rekla-kazala.

Švedska tvrdi da nemože da ispuni turske uslove za pristupanje NATO.
Možda je ovo nekakav način da se zaobiđe tursko protivljenje.
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 425



« Reply #1614 on: January 11, 2023, 06:59:42 pm »

A Finska za sada na "leru" dok Švedska ne potpiše .
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 510


« Reply #1615 on: January 12, 2023, 06:20:24 pm »

Quote
Švedska tvrdi da nemože da ispuni turske uslove za pristupanje NATO.
Možda je ovo nekakav način da se zaobiđe tursko protivljenje.


А да ли кажу зашто не могу? На почетку су рекли да ће испунити.

Лично мислим да ће сада уследити притисци на Турску да попусти. Да ли хоће или неће зависи од много којечега. Највише од тога шта би Турска добила заузврат. Ипак, тренутно већа је вероватноћа да Турска неће попустити. Друга опција је да искључе Турску из НАТО. И то је мало вероватно јер би у овој фази сукоба са Русијом то био врло лош знак. Осим тога питање је да ли би све остале чланице НАТО гласале за тако нешто. Дакле, Шведска и Финска ће бити на леду, односно неће бити формално примљене, али ће се понашати и деловати као да јесу.
Logged
Prvačić
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 328


« Reply #1616 on: January 12, 2023, 08:09:39 pm »

Švedski sud je odbio izručenje novinara kog Turska sumljiči za učešće u pokušaju državnog udara.
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 425



« Reply #1617 on: January 12, 2023, 08:14:45 pm »

Odbili su da im predaju četvoricu koju Turska  povezuje sa Gulenom i za koje su im poslali zahtev .
Logged
Prvačić
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 328


« Reply #1618 on: January 15, 2023, 05:40:33 pm »

Još malo "ljubavnom trouglu" NATO-Švedska-Turska:

"Turska 'nije u poziciji' da ratifikuje ulazak Švedske u NATO



Zvanična Ankara je saopštila 14. januara da "nije u poziciji" da ratifikuje članstvo Švedske u Severnoatlanstkom Savezu (NATO), uprkos koracima koje je Stokholm preduzeo kako bi ispunio uslove Turske, prenela je agencija AFP.

"Nismo u poziciji da uputimo zakon (o ratifikaciji) parlamentu", izjavio je Ibrahim Kalin, savetnik za spoljnu politiku turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdoana (Recep Tayyip Erdogan) u obraćanju novinarima.

Švedska i Finska su odbacile višedecenijski čvrst stav o vojnoj neutralnosti i aplicirale su za članstvo u NATO nakon ruske invazije na Ukrajinu prošle godine.

Turska i Mađarska su jedine članice Alijanse koje još nisu ratifikovale u parlamentu članstvo dve nordijske zemlje.

Ankara tvrdi da Švedska nije ispunila niz obaveza koje su obe države preuzele na samitu NATO-a u junu 2022.

Erdoan je tada povukao svoje primedbe na članstvo Švedska i Finske u zamenu za obećanje "da će se obračunati" sa kurdskim grupama koje Ankara smatra "teroristima".

Švedska je od tada odobrila ustavni amandman koji će omogućiti donošenje strožih zakona protiv terorizma.

Savetnik turskog predsednika za spoljnu politiku Ibrahim Kalin je, međutim, rekao da švedski parlament neće moći da izglasa izmene zakona o borbi protiv terorizma pre juna i da će Ankara sačekati do tada.

"Švedskoj će biti potrebno oko šest meseci da napiše i donese nove zakone", rekao je Kalin.

Švedska je 10. januara upozorila da je ispunila sve obaveze prema dogovoru s Turskom za prijem u NATO, ali da Ankara traži dalje ustupke na koje Stokholm ne može da pristane.

Švedski premijer Ulf Kristerson (Kristersson) je 8. januara izrazio uverenje da će Turska odobriti zahtev Stokholma za ulazak u NATO i rekao da Švedska neće ispuniti sve uslove koje je Ankara postavila za svoju podršku.

Finska i Švedska potpisale su 2022. trilateralni sporazum s Turskom s ciljem da se nađe rešenje za primedbe Ankare kako bi bile primljene u Severnoatlantski savez.

Dve zemlje su u maju podnele zahtev za ulazak u NATO kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu odustajući od višedecenijskog vojnog nesvrstavanja, ali se Turska tome usprotivila optužujući Švedsku i Finsku da kriju militante, uključujući i iz zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK)."


Izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/turska-svedska-finska-nato/32223434.html
Logged
Prvačić
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 328


« Reply #1619 on: January 17, 2023, 11:51:59 am »

Prodaja F-16 kao pritisak na Tursku da dopusti šlanstvo Švedske i Finske u NATO



"SAD uslovile prodaju F-16 aviona Turskoj zbog NATO članstva Švedske i Finske




Administracija predsednika SAD Džoa Bajdena obavestila je Kongres o mogućoj prodaji aviona F-16 Turskoj, što bi moglo da pomogne u ubeđivanju turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdoana (Recep Tayyip Erdogan) da odobri prijem Švedske i Finske u NATO.

Odmah je reagovao istaknuti američki senator koji se protivi toj prodaji zbog Erdoanove politike.

Odobrenje prodaje aviona Turskoj u Kongresu je malo verovatno sve dok Ankara odbija da odobri članstvo Švedske i Finske u NATO-u. S druge strane, mnogi veruju da Erdoan neće odobriti proširenje NATO-a, osim ako ne bude uveren da će dobiti nove američke avione, pišu svetski mediji.

Jedna od najvećih prodaja američkog oružja
Američka administracija se sprema da traži od Kongresa da odobri prodaju 40 borbenih aviona F-16 Turskoj, pošto je više od godinu dana razmatrala zahtev Ankare za te avione, rekli su za CNN izvori iz Kongresa.

Ako bi bila odobrena, ta prodaja bi bila među najvećim prodajama oružja u poslednjih nekoliko godina, ukazuje CNN, dodajući da administracija takođe razmatra odvojenu prodaju 40 aviona F-35 Grčkoj.

Između Turske i Grčke postoje dugogodišnje tenzije, a Ankara je isključena iz programa F-35 2019. godine kao odgovor na njenu odluku da kupi ruski raketni sistem S-400.

Prodaja aviona F-16 Turskoj mogla bi, kako navodi CNN, da stavi Ankaru pod pritisak da odobri prijem Švedske i Finske u NATO, što turski predsednik Erdoan blokira od prošle godine.


Finski zvaničnik rekao je za CNN da Finska "nije učestvovala u diskusijama" o američkim F-16, navodeći da je Helsinki sproveo sve što je dogovoreno s Ankarom za prijem u NATO, a da je prodaja aviona Turskoj "interna stvar SAD".

Nije poznato kada administracija planira da uputi formalan zahtev Kongresu, što nalaže zakon o prodaji vojne opreme u inostranstvo. Administracija je prošle nedelje poslala neformalna obaveštenja o mogućoj prodaji odborima za spoljne poslove Predstavničkog doma i Senata.

Američke administracije obično daju Kongresu neformalno obaveštenje o predloženoj prodaji oružja nedeljama pre nego što preduzmu formalni korak. Neformalni proces obaveštavanja je uobičajena praksa koja omogućava liderima nadležnih odbora da izraze zabrinutost, daju svoj doprinos ili pokušaju da blokiraju plan prodaje oružja.

'Šargarepa na štapu'
Zvaničnici administracije nameravaju da iskoriste moguću prodaju aviona F-16 da podstaknu Tursku da odobri prijem Finske i Švedske u NATO, piše Volstrit džurnal (The Wall Street Journal) ukazujući na navode zvaničnika da odobrenje prodaje u Kongresu zavisi od pristanka Turske.

Prema dogovoru, Turska bi trebalo da kupi 40 novih lovaca F-16 u vrednosti od 20 milijardi dolara, kao i komplete za remont postojećih 79 takvih aviona u turskoj floti. Turskoj bi takođe trebalo da bude prodato više od 900 projektila vazduh-vazduh i 800 bombi, rekao je jedan zvaničnik.

Zasebna prodaja oružja Grčkoj, koju je vlada u Atini tražila u junu 2022, uključuje najmanje 30 novih F-35, koji su, prema navodima Volstrit džurnala, najnapredniji američki mlazni lovac. Mada zvaničnici kažu da se tajming obaveštenja o prodaji oružja Turskoj i Grčkoj slučajno poklapa, to bi moglo da prevlada proteste Atine zbog prodaje aviona Turskoj.


Potencijalna prodaja aviona mogla bi da ima dalekosežne implikacije za napore Vašingtona da ojača veze s dva NATO saveznika u jeku ruske invazije na Ukrajinu. Predloženi sporazum s Turskom, ukazuje američki list, dolazi u vreme napetosti u američko-turskim odnosima i zvaničnici Bajdenove administracije tvrde da bi prodaja F-16 mogla pomoći u obnavljanju veza sa zemljom koja ima drugu po veličini vojsku u NATO-u.

Vašington pokušava da ubedi Erdoana da učini više na sprovođenju sankcija Rusiji i da odobri ulazak Finske i Švedske u NATO. Jedan zvaničnik je okarakterisao F-16 kao "šargarepu na štapu" da se Turska natera da pristane na prijem dve nordijske zemlje u NATO.

To bi, kažu zvaničnici, moglo da ublaži protivljenje prodaji među nekim članovima Kongresa. Zvaničnici Stejt departmenta su mesecima tvrdili da je proširenje imperativ za kolektivnu bezbednost NATO-a. Međutim, zvaničnici očekuju da bi, iako bi grčki paket mogao da prođe kroz Kongres, prodaja Turskoj mogla biti odložena zbog oklevanja nekih članova da daju Ankari dodatnu vatrenu moć.

Prigovor iz Senata
Nezvanično obaveštenje administracije Kongresu o potencijalnoj prodaji aviona F-16 izazvalo je prigovor istaknutog senatora koji se dugo protivi sporazumu, navodi Rojters (Reuters).

"Kao što sam više puta jasno rekao, snažno se protivim Bajdenovom predlogu za prodaju novih aviona F-16 Turskoj", naveo je u saopštenju demokratski senator Bob Menendez, koji je predsednik Odbora Senata za spoljne poslove.

Mada je prodaja aviona Turskoj još u neformalnom procesu revizije, Rojters ocenjuje da je malo verovatno da će Kongres odobriti prodaju sve dok Turska odbija da ratifikuje članstvo Švedske i Finske u NATO-u.

Dve zemlje okončale su višedecenijsku neutralnosti prošlog maja i podnele zahtev za pridruživanje NATO-u kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, ali je Turska prigovorila optužujući dve zemlje da skrivaju militante, uključujući pripadnike zabranjene Radničke partije Kurdistana (PKK), i zahtevala da Stokholm i Helsinki preduzmu korake.


Portparol turskog predsednika i njegov glavni spoljnopolitički savetnik Ibrahim Kalin rekao je u subotu, 14. januara, na konferenciji za novinare da su zahtevi Vašingtona u vezi s avionima "beskrajni".

"Ako nastave da guraju Tursku u drugim pravcima F-16 i F-35 sankcijama, a onda Turska reaguje, i onda opet okrive Tursku, to nije fer", rekao je Kalin. "Izgleda da je njihova lista zahteva beskonačna. Uvek postoji nešto."

Kongres je dobio obaveštenje o mogućoj prodaji dok se turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu (Cavusoglu) sprema za posetu Vašington u sredu, 18. januara.

Prema američkom zakonu, posle formalnog obaveštenja o prodaji Kongres može da blokira prodaju rezolucijom o neodobravanju, ali je malo verovatno da će to učiniti ako se predsednik Bajden uprkos prigovorima poslanika, odluči za prodaju. Kongres je i ranije donosio takve rezolucije, ali nikada nije bilo dvotrećinske većine potrebne u oba doma da bi se prevazišao predsednički veto.

Nije samo NATO sporan
Mnogi eksperti za Tursku veruju da Erdoan neće odobriti proširenje NATO-a, koje je Bajden nazvao velikim strateškim porazom predsednika Rusije Vladimira Putina, osim ako ne bude uveren da će dobiti nove avione, piše Njujork tajms (The New York Times), ukazujući i da Erdogana očekuju izbori ovog proleća u jeku ekonomskih poteškoća u zemlji.

Proširenje NATO-a, međutim, teško da je jedina prepreka s kojom se turski zahtev suočava u Kongresu, ističe list, navodeći da su Menendez i drugi oštro kritikovali Erdoanov autokratski stil vladanja, koji je poslednjih godina uključivao oštre napade na medije, opozicione stranke i druge izvore drugačijih mišljenja.

"Predsednik Erdoan nastavlja da podriva međunarodno pravo, zanemaruje ljudska prava i demokratske norme i upušta se u alarmantno i destabilizujuće ponašanje u Turskoj i protiv susednih NATO saveznika", rekao je Menendez.


"Sve dok Erdogan ne prestane sa svojim pretnjama, ne poboljša stanje ljudskih prava kod kuće – uključujući oslobađanje novinara i (pripadnike) političke opozicije – i ne počne da se ponaša kako bi trebalo saveznik od poverenja, neću odobriti ovu prodaju", dodao je senator čija pozicija šefa Odbora za spoljne poslove, kako navodi Njujork tajms, omogućava da blokira prodaju u tom odboru.

Deo kongresmena takođe osuđuje relativno prijateljske odnose Erdogana s Putinom. Turski lider je ignorisao opomene SAD da ne kupuje ruski napredni protivraketni sistem S-400 i nije se pridružio međunarodnim sankcijama protiv Moskve.

Istovremeno, američki zvaničnici kažu da je Turska vitalan saveznik na strateškoj lokaciji i Erdoan je igrao važnu ulogu u posredovanju u sporazumu između Ukrajine i Rusije za izvoz ukrajinskog žita.

Zvaničnici Bajdenove administracije su takođe oštro upozorili Tursku da ne ispuni pretnju o upadu na sever Sirije u borbi protiv tamošnjih kurdskih grupa, rekavši da bi to moglo da ugrozi napore da se obuzda takozvana Islamska država."


Izvor: https://www.slobodnaevropa.org/a/sad-turska-f16-kongres/32225822.html
Logged
Pages:  1 ... 96 97 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 [108] 109 110 111 112 113   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.066 seconds with 23 queries.