Prvačić
potporučnik
Offline
Last Login:October 06, 2024, 10:25:23 pm
Posts: 2 424
|
|
« Reply #1620 on: January 17, 2023, 12:28:25 pm » |
|
Erdoganova izjava o pristupanju Švedske i Finske u NATO "Erdogan: Švedska i Finska da isporuče "teroriste" Turskoj za ratifikaciju ulaska u NATO
ANKARA, TURSKA — Švedska i Finska moraju da deportuju ili izruče Turskoj do 130 "terorista" pre nego što turski parlament odobri njihove kandidature za ulazak u NATO, rekao je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan.
Dve nordijske države su prošle godine podnele zahtev za pridruživanje NATO-u nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali njihove ponude mora da odobri svih 30 država članica NATO-a. Turska i Mađarska tek treba da odobre aplikacije.
Turska je rekla da Švedska prvo mora da zauzme jasniji stav protiv onoga što vidi kao teroriste, uglavnom kurdskih militanata i grupe koju krivi za pokušaj državnog udara 2016.
"Rekli smo - gledajte, pa ako nam ne predate svoje teroriste, to (odobrenje aplikacije za ulazak u NATO) ionako ne može da prođe kroz parlament“, rekao je Erdogan u komentarima kasno u nedelju, pozivajući se na zajedničku konferenciju za novinare koju je održao sa švedskim premijerom Ulfom Kristersonom prošlog novembra.
"Da bi ovo prošlo u parlamentu, pre svega morate da nam predate više od 100, oko 130 ovih terorista", rekao je Erdogan.
Obešena figura Finski političari protumačili su Erdoganov zahtjev kao ljutiti odgovor na incident u Stokholmu prošle sedmice u kojem je obešena figura turskog lidera tokom, kako je izgledalo, malog protesta.
"Ovo mora da je reakcija, verujem, na događaje proteklih dana", rekao je finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto za javni servis ILE.
Haavisto je rekao da nije upoznat sa novim zvaničnim zahtevima Turske.
Kao odgovor na incident u Stokholmu, Turska je otkazala planiranu posetu Ankari predsednika švedskog parlamenta Andreasa Norlena, koji je umesto toga došao u Helsinki u ponedeljak.
"Naglašavamo da u Finskoj i u Švedskoj imamo slobodu izražavanja. Ne možemo je kontrolisati", rekao je novinarima predsednik finskog parlamenta Mati Vanhanen na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Norlenom.
Švedski premijer Kristersson rekao je u ponedeljak da je njegova zemlja u "dobroj poziciji" da obezbedi ratifikaciju Turske za svoju kandidaturu za NATO.
Erdoganov portparol Ibrahim Kalin rekao je u subotu da turskom parlamentu ističe vreme da ratifikuje kandidature pre predsedničkih i parlamentarnih izbora — koji se očekuju u maju."Izvor: https://www.glasamerike.net/a/nato-finska-svedska-turska-ratifikacija-parlament-kurdi-ekstradicija-teroristi/6921478.html
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Milan (longtrip)
kapetan fregate
Offline
Last Login:October 28, 2023, 12:43:28 pm
Posts: 7 425
|
|
« Reply #1621 on: January 18, 2023, 02:00:41 pm » |
|
Ako Erdogan pobedi na predsedničkim izborima u Turskoj, Turska bi trebala biti isključena iz NATO-a, predložio je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton. Takva izjava iz Vašingtona preneta u članku „Izborna poruka NATO-a Turskoj” za Wall Street Journal„, NATO može signalizirati da će neuspeh Turske u održiavanju slobodnih i poštenih izbora, biti konačni razlog za odluku o povlačenju njenog članstva u NATO-u.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Prvačić
potporučnik
Offline
Last Login:October 06, 2024, 10:25:23 pm
Posts: 2 424
|
|
« Reply #1622 on: January 18, 2023, 04:48:59 pm » |
|
Koja je procedura da se neka država isključi iz NATO?
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 07:30:02 am
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 15 845
|
|
« Reply #1623 on: February 18, 2023, 11:58:14 am » |
|
Švedski portal: Ukoliko su Heršovi navodi o Severnom toku tačni, ne možemo u NATOŠvedska ni pod kojim uslovima ne može biti članica saveza koji kontrolišu snage spremne da sprovode terorističke napade na ključnu infrastrukturu, zbog kojih su građani Evrope danas primorani da plaćaju daleko veće cene za energente, navodi ovaj medij.Ukoliko umešanost SAD i Norveške u napade na njihove NATO saveznike i gasovod Severni tok bude potvrđena, jedina razumna odluka za Švedsku bi bila prekid svake saradnje sa tim savezom, piše švedski portal „Nea dagbladet“. Otkrića poznatog američkog novinara Simora Herša da su SAD, u saradnji sa svojim NATO saveznikom Norveškom, podigle u vazduh gasovod u Baltičkom moru po mnogo čemu je senzacionalno. „Akcije te dve države mogle bi se okarakterisati akt terorizma ne samo protiv Rusije, već i protiv Nemačke, ali i ostatka Evrope, pošto je jedan od glavnih izvora energenata za čitav kontinent sada uništen“, piše švedski portal. Heršova otkrića dobila su relativno malo medije pažnje, a šturi tekstovi o njemu najčešće su praćeni komentarima iz Bele kuće koji njegove navode nazivaju „potpunom izmišljotinom“. Do sada nije bilo ozbiljnih pokušaja da se neki od optuženih političara privedu pravdi, dok mejnstrim mediji ne pokazuju interesovanje za sprovođenje ozbiljne istrage incidenta u Baltičkom moru. Herš je lično izrazio nezadovoljstvo zbog nezainteresovanosti američkih medija da čak i spomenu njegovu istragu, optuživši ih da se u ukrajinskom sukobu ponašaju kao glasilo Bajdenove administracije, piše „Nea dagbladet“. Heršove optužbe su, ipak, toliko ozbiljne da se moraju detaljno ispitati. Ukoliko se pokaže da su istinite, onda i potencijalno članstvo Švedske u NATO-u postaje nezamislivo, navodi švedski portal. Švedska ni pod kojim uslovima ne može biti članica saveza koji kontrolišu snage spremne da sprovode terorističke napade na ključnu infrastrukturu, zbog kojih su građani Evrope danas primorani da plaćaju daleko veće cene za energente, naglašava autor teksta. Napad na Severni tok pogađa milione Šveđana, sada i ovde. Prosečni ljudi su primorani da prodaju kuće, zato što više nisu u mogućnosti da plaćaju životne troškove, a ukoliko i naredna zime bude teška kao i ova, broj beskućnika će se povećati. Švedski mediji već neko vreme pišu da su visoke cene energenata „utrostručile norveške prihode od prodaje nafte i gasa“, dok je švedska nacionalna televizija SVT Norvešku nazvala „pobednikom energetske krize“. Kada je reč o SAD, one su još 2021. godine želele da postanu najveći izvoznici tečnog prirodnog gasa (LNG). Čak i pre napada na Severni tok, bojkot ruskih energenata doveo je do širenja američkog uticaja u Evropi, navodi „Nea dagbladet“. Geopolitički motivi su, međutim, još značajniji – po svaku cenu oslabiti Rusiju, ojačati SAD i NATO i osigurati da Nemačka i Evropska unija neće ukinuti sankcije i ponovo uspostaviti odnose sa Moskvom. Amerikanci takođe ne žele da rizikuju prekid dotoka novca i oružja u Ukrajinu, kao ni ta započnu mirovne pregovore. Naravno, saradnja sa državama koje su spremne da nanesu toliko štete svojim „partnerima“ i ulazak u bilo kakve saveze sa njima potpuno je neprihvatljiv. To bi bilo potpuno nedopustivo ne samo sa moralne, već i sa racionalne tačke gledišta: saveznik kome ne možeš verovati je lažan saveznik, piše švedski portal. Nažalost, švedska elita nije preterano zainteresovana za to, pogotovo kada je reč o Heršovim tvrdnjama. Mnogi visokopozicionirani političari u Švedskoj dobro su znali o čemu je reč, ali su odbili da reaguju. Sada je pitanje da li će neka švedska politička partija, ili druga uticajna grupa, imati dovoljno hrabrosti i poštenja da ispita iznesene navode, zaključuju u „Nea dagbladetu“. Izvor
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Kubovac
Global Moderator
kapetan bojnog broda
Online
Last Login: Today at 12:07:46 pm
Posts: 10 939
|
|
« Reply #1624 on: March 03, 2023, 10:10:32 am » |
|
NATO JAČA ISTOČNO KRILO: Američki tenkovi i borbena vozila stižu u RumunijuU GRČKU luku Aleksandropolis 7. marta, a to znači naredne nedelje, uploviće američki logistički brod USNS Brittin (T-AKR 305). U pitanju je RO-RO tip plovila koji će iskrcati tenkove Abrams M1, borbena vozila pešadije Bredli M2 i M3, kao i laka oklopna vozila M1117 i Hamvi.Sva borbena tehnika biće upućena u 95. vazduhoplovnu bazu rumunskog ratnog vazduhoplovstva koja se nalazi između gradova Bakau i sela Nikolaj Balčesku. Inače, ova vazduhoplovna baza je dom lovačke i helikopterske eskadrile i u kojoj do sad nije bilo američke vojske, ali ni pripadnika ostalih članica NATO-a. NATO snage nalaze se i uostali bazama Fetesti, Kampia Turzi, Brašov, Činku i Malina u kojima je takođe razmeštena rumunska vojska i koje su udaljene od Bakaua. Zašto je ova baza veoma važna za NATO? Prema dobor upućenima, baza Bakau može postati centar odakle oprema može otići u nekoliko pravaca, jedan je prema zapadu železnicom preko Mađarske, Slovačke, Češke u Poljsku, drugi u zapadnu Ukrajinu ili na Jug u Odesku i Nikolajevsku oblast preko Moldavije ili jednostavno raspoređivanje uz samu granicu sa Moldavijom u slučaju eksalacije krize u Pridnjestrovlju ili napada Ukrajine na vojno skladište Kobasna. Mnoge informacije ukazuju da je u pitanju više raspoređivanje zbog krize u Moldaviji, jer je zabeleženo pomeranje trupa rumunske vojske, iako je tamošnje ministarstvo odbrane demantovalo te navode. U slučaju Moldavije u ovoj bazi mogla bi da se formira bataljonsko-taktička grupa snaga za brzo reagovanje, koja bi u slučaju nekog otvorenog konflikta mogla da uđe u Moldaviju i u tu svrhu raspolaže sa preko potrebnim sredstvima za brzu reakciju u slučaju poziva tamošnjih vlasti zbog delovanja proruske opozicije i eskalacije intenzivnog sukoba u Pridnjestrovlju. Izvor
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 07:30:02 am
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 15 845
|
|
« Reply #1625 on: March 07, 2023, 08:54:19 am » |
|
НАТО жели да ограничи Београду употребу дроноваОперацијом руководи Хрватска, захтевом за изменама Споразума о подрегионалној контроли наоружањаСрбија je набавком дронова, али и све успешнијом производњом ових летелица које постају обележје савремених ратова, постала регионални лидер у овој области. Такав продор није остао непримећен у иностранству, па је појачано интересовање за српске планове куповине и развоја беспилотних летелица. Наравно, то и те како интересује стране тајне службе, па и дипломатске и политичке кругове. Незванична сазнања говоре да то посебно важи за Хрватску, иако као чланица НАТО-а не би требало да има разлога за бригу, али можда је за ову тему баш и заинтересована као чланица алијансе. Наиме, према овим подацима, Загреб би желео да Београду наметне контролу када је реч о опремању Војске Србије дроновима. Једна од могућности је да то покуша да се уради некаквим „креативним” тумачењем или евентуалним изменама Споразума о подрегионалној контроли наоружања потписаним 1996. године у Фиренци. У то време употреба беспилотних летелица била је тек у повоју, па оне нису биле предмет тог документа. Тај акт је последица ратова на просторима бивше Југославије и Дејтонског споразума, а земље потписнице су Хрватска, БиХ и тадашња СР Југославија (коју су у овом споразуму наследиле Србија и Црна Гора). У њему су детаљно наведене дозвољене количине наоружања, у складу са тадашњим потребама, углавном знатно веће него што су у пракси данас. Овај договор, који подразумева и међусобне инспекције на територији чланица, до сада је добро функционисао, као такав је и хваљен у свету па је ОЕБС сву одговорност у вези са овим актом препустио потписницама. Међутим, овај споразум се не бави квалитетом наоружања и државама чланицама је остављена могућност да модернизују своје оружане снаге. Хрватска је то и радила свих ових година, изграђујући јаку војску добро опремљену самоходним хаубицама, оклопним транспортерима, хеликоптерима... Али, у области авијације (тек очекују испоруку француских авиона „рафал”), противваздухопловне одбране и посебно дронова много заостају за Србијом. Да ли је то мотив за хрватско разматрање могућности да се поменути споразум мења, показаће време. Загреб иза себе има НАТО, али Београд захваљујући политици војне неутралности има сарадњу са партнерима широм света, па и са самом алијансом. Рат у Украјини је наравно онемогућио војну сарадњу са Москвом, али није са Пекингом. Ретко када је нека вест о набавци наоружања привукла толико светске пажње као што је то било прошле године, када је испоручен кинески противваздухопловни ракетни систем ФК-3 допремљен транспортним авионима кинеске армије. Војска Србије увелико користи кинеске извиђачко-јуришне беспилотне летелице ЦХ-92А. На недавном сајму наоружања у Абу Дабију, иначе догађаја од глобалног значаја у војном свету, најављено је да ће Србија купити „дронове камиказе” произведене у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ). То оружје постало је актуелно после ефикасне употребе током последњег сукоба у Нагорно Карабаху, где су их Азербејџанци користили против Јермена, као и током рата у Украјини. И поменути договор је резултат отворености Београда за сарадњу са земљама широм света, али и вишегодишње сарадње са УАЕ у области одбрамбене индустрије. Србија, како су раније саопштили домаћи званичници, набавља и кинеску беспилотну летелицу ЦХ-95, већу од ЦХ-92А коју Војска Србије већ користи. Осим тога, ускоро у употребу улази и домаћи дрон „пегаз” који је коначно заживео управо уз помоћ кинеских стручњака и трансфера њихове технологије. Исказана је и жеља за набавку чувених турских беспосадних летелица „бајрактар ТБ2” које су светску репутацију стекле управо у поменутом сукобу у Нагорно Карабаху. Осим стручњака Војнотехничког института, на развоју мањих дронова „мултикоптера” ради и приватни сектор као што је фирма ПР-ДЦ. Она је, између осталог, развила „ику бомбардера” који може да понесе чак 12 минобацачких мина и да их испушта изнад циљева, онако како се то може видети на снимцима из рата у Украјини. Такође, у Абу Дабију је представила и мали квадрикоптер са једном минобацачком мином, „дрон камиказу” а у тој области ради и „Југоимпорт” са својим перспективним „гавраном”. А управо су Хрвати, историјски гледано, промовисали војну употребу дронова на овим просторима. Додуше америчких, извиђачких, који су током ратова на просторима бивше Југославије полетали из базе на Брачу. Осим тога, развијали су и користили беспилотне летелице сопствене производње у складу са техничким могућностима које су тада имали. САД и НАТО су такође над регионом користили беспилотне летелице које тада још нису носиле наоружање. Срби су истовремено стицали искуства, и данас значајна, у борби против дронова. Војска Републике Српске је 1995. године над Херцеговином оборила америчког „предатора” и „послала” га у Музеј ваздухопловства у Београду, а ту колекцију је „допунила” противваздухопловна одбрана Војске Југославије током НАТО агресије на СРЈ 1999. године. Осумњичени за одавање тајних податакаПрограм опремања ВС дроновима и њихове производње у Србији се не прати само анализом јавних извора података. Раде то и стране тајне службе, а забележени су и покушаји врбовања припадника система одбране упућених у ове послове. Како се незванично сазнаје, двојица официра ВС су приведена због основане сумње да су одавали тајне податке. Izvor
|
|
|
Logged
|
|
|
|
fazan
Moderator
poručnik korvete
Offline
Last Login: Today at 06:42:39 am
Posts: 3 702
|
|
« Reply #1626 on: March 07, 2023, 09:45:36 am » |
|
НАТО жели да ограничи Београду употребу дроноваОперацијом руководи Хрватска, захтевом за изменама Споразума о подрегионалној контроли наоружањаСрбија je набавком дронова, али и све успешнијом производњом ових летелица које постају обележје савремених ратова, постала регионални лидер у овој области. Такав продор није остао непримећен у иностранству, па је појачано интересовање за српске планове куповине и развоја беспилотних летелица. Наравно, то и те како интересује стране тајне службе, па и дипломатске и политичке кругове. Незванична сазнања говоре да то посебно важи за Хрватску, иако као чланица НАТО-а не би требало да има разлога за бригу, али можда је за ову тему баш и заинтересована као чланица алијансе. Наиме, према овим подацима, Загреб би желео да Београду наметне контролу када је реч о опремању Војске Србије дроновима. Једна од могућности је да то покуша да се уради некаквим „креативним” тумачењем или евентуалним изменама Споразума о подрегионалној контроли наоружања потписаним 1996. године у Фиренци. У то време употреба беспилотних летелица била је тек у повоју, па оне нису биле предмет тог документа. Тај акт је последица ратова на просторима бивше Југославије и Дејтонског споразума, а земље потписнице су Хрватска, БиХ и тадашња СР Југославија (коју су у овом споразуму наследиле Србија и Црна Гора). У њему су детаљно наведене дозвољене количине наоружања, у складу са тадашњим потребама, углавном знатно веће него што су у пракси данас. Овај договор, који подразумева и међусобне инспекције на територији чланица, до сада је добро функционисао, као такав је и хваљен у свету па је ОЕБС сву одговорност у вези са овим актом препустио потписницама. Међутим, овај споразум се не бави квалитетом наоружања и државама чланицама је остављена могућност да модернизују своје оружане снаге. Хрватска је то и радила свих ових година, изграђујући јаку војску добро опремљену самоходним хаубицама, оклопним транспортерима, хеликоптерима... Али, у области авијације (тек очекују испоруку француских авиона „рафал”), противваздухопловне одбране и посебно дронова много заостају за Србијом. Да ли је то мотив за хрватско разматрање могућности да се поменути споразум мења, показаће време. Загреб иза себе има НАТО, али Београд захваљујући политици војне неутралности има сарадњу са партнерима широм света, па и са самом алијансом. Рат у Украјини је наравно онемогућио војну сарадњу са Москвом, али није са Пекингом. Ретко када је нека вест о набавци наоружања привукла толико светске пажње као што је то било прошле године, када је испоручен кинески противваздухопловни ракетни систем ФК-3 допремљен транспортним авионима кинеске армије. Војска Србије увелико користи кинеске извиђачко-јуришне беспилотне летелице ЦХ-92А. На недавном сајму наоружања у Абу Дабију, иначе догађаја од глобалног значаја у војном свету, најављено је да ће Србија купити „дронове камиказе” произведене у Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ). То оружје постало је актуелно после ефикасне употребе током последњег сукоба у Нагорно Карабаху, где су их Азербејџанци користили против Јермена, као и током рата у Украјини. И поменути договор је резултат отворености Београда за сарадњу са земљама широм света, али и вишегодишње сарадње са УАЕ у области одбрамбене индустрије. Србија, како су раније саопштили домаћи званичници, набавља и кинеску беспилотну летелицу ЦХ-95, већу од ЦХ-92А коју Војска Србије већ користи. Осим тога, ускоро у употребу улази и домаћи дрон „пегаз” који је коначно заживео управо уз помоћ кинеских стручњака и трансфера њихове технологије. Исказана је и жеља за набавку чувених турских беспосадних летелица „бајрактар ТБ2” које су светску репутацију стекле управо у поменутом сукобу у Нагорно Карабаху. Осим стручњака Војнотехничког института, на развоју мањих дронова „мултикоптера” ради и приватни сектор као што је фирма ПР-ДЦ. Она је, између осталог, развила „ику бомбардера” који може да понесе чак 12 минобацачких мина и да их испушта изнад циљева, онако како се то може видети на снимцима из рата у Украјини. Такође, у Абу Дабију је представила и мали квадрикоптер са једном минобацачком мином, „дрон камиказу” а у тој области ради и „Југоимпорт” са својим перспективним „гавраном”. А управо су Хрвати, историјски гледано, промовисали војну употребу дронова на овим просторима. Додуше америчких, извиђачких, који су током ратова на просторима бивше Југославије полетали из базе на Брачу. Осим тога, развијали су и користили беспилотне летелице сопствене производње у складу са техничким могућностима које су тада имали. САД и НАТО су такође над регионом користили беспилотне летелице које тада још нису носиле наоружање. Срби су истовремено стицали искуства, и данас значајна, у борби против дронова. Војска Републике Српске је 1995. године над Херцеговином оборила америчког „предатора” и „послала” га у Музеј ваздухопловства у Београду, а ту колекцију је „допунила” противваздухопловна одбрана Војске Југославије током НАТО агресије на СРЈ 1999. године. Осумњичени за одавање тајних податакаПрограм опремања ВС дроновима и њихове производње у Србији се не прати само анализом јавних извора података. Раде то и стране тајне службе, а забележени су и покушаји врбовања припадника система одбране упућених у ове послове. Како се незванично сазнаје, двојица официра ВС су приведена због основане сумње да су одавали тајне податке. Izvor Наоружани дронови који могу да се користе више пута (нпр. Барјактар) могу да се подведу под борбене авионе, а по споразуму је СРЈ имала право на 155 борбених авиона. Не знам колико је након распада СРЈ отпало на Црну Гору. Дронови - самоубице служе за једнократну употребу и не могу да се подведу под борбене авионе, никаквом акробатиком. Они су у рангу кртстарећих ракета, навођених ракета и сличне вођене муниције. Хрватске противбродске ракете RBS-15 су у тој групи. ХИМАРС ракете би биле ту. Дронови се далеко брже и лакше склапају него авиони. Делови за борбене авионе нису обухваћени споразумом. Другим речима, ви можете да имате 300 дронова који су растављени, а који могу да се припреме за месец дана. Све у свему, од ”креативног тумачења” нема ништа. Једина опција би била промена споразума. Тај споразум је постао бесмислен бомбардовањем СРЈ од стране НАТО пакта, као и стварањем јединствених Оружаних снага БиХ. Међутим, Србија нема никаквог разлога да мења тај споразум, јер утврђује однос 2:1 између Србије и Хрватске. Хрватска ће тешко достићи 62 борбена авиона и 400 тенкова - међутим ограничење од 21 борбеног хеликоптера можда може да буде проблем.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 07:30:02 am
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 15 845
|
|
« Reply #1627 on: March 07, 2023, 11:40:51 am » |
|
Srbija svakako nema interes da menja sporazum.
Mislim da će ideja o "polusklopljenim" dronovima sigurno zaživeti, s tim da bih ja rok sklapanja smanjio na najviše 7 dana ili čak i manje, zavisno od stepena utroška dronova.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 07:30:02 am
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 15 845
|
|
« Reply #1628 on: March 07, 2023, 06:23:45 pm » |
|
„TFIGlobal“: Dve zapadne zemlje mogu da unište NATO, šokirajući SADSevernoatlantska alijansa je pokazala svoju neefikasnost, tokom povlačenja trupa iz Avganistana, ali i zbog nemogućnosti da pomogne Oružanim snagama Ukrajine da dobiju bitku protiv Rusije.Mađarska nije nimalo zadovoljna što je u Alijansi i spremna je da pokrene njegov raspad, pišu u „TFIGlobal-u“. Zvanična Budimpešta još nije odobrila ulazak Finske i Švedske u Severnoatlantsku alijansu, iako je od podnošenja relevantnih prijava prošlo već oko osam meseci. „Orban je predložio da se formira evropski analog NATO-a, umesto proširenja uobičajenog severnoatlantskog saveza. Vojni blok koji stvaraju zemlje EU, ne bi trebalo da zavisi od uticaja Sjedinjenih Država, pošto Vašington uvlači EU u sukob sa Rusijom, koji ne može da pobedi“, piše „TFIGlobal“. Mađarski lider je podsetio, da su se odnosi Zapada i Rusije pogoršali zbog širenja NATO-a. On je naglasio, da je Moskva upozoravala na potrebu da NATO prestane da se približava ruskim granicama, ali Vašington nije odgovorio. Sada, nastavio je političar, Evropa treba da razmišlja samo o svojim interesima. Sličan predlog za stvaranje analoga NATO-a od zemalja EU, izneo je i francuski predsednik, Emanuel Makron, u septembru 2021. Političar je zahtevao, da se formira zaista jak savez. Šef države je takođe primetio, da SAD nisu pouzdan partner, pa je podsetio da je neophodno steći nezavisnost od njih. Izjavama o potrebi formiranja novog vojnog bloka, Francuska i Mađarska mogu da unište NATO iznutra. Moguće je, da će u budućnosti odbrambeni savez prestati da postoji, pa će se SAD narednih godina suočiti sa ozbiljnim šokom. Izvor
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
Offline
Last Login: Yesterday at 05:44:13 pm
Posts: 22 741
|
|
« Reply #1629 on: March 08, 2023, 09:53:28 pm » |
|
Srbija svakako nema interes da menja sporazum.
Mislim da će ideja o "polusklopljenim" dronovima sigurno zaživeti, s tim da bih ja rok sklapanja smanjio na najviše 7 dana ili čak i manje, zavisno od stepena utroška dronova.
Проблем са таквим дроновима јесте количина коју имаш намеру имати у "полусклопљеном стању". Квалитет, односно способности БПЛ, посебно ових малих и микро се тако брзо мења да је постоји опасност да нагомилаш већу количину таквих летелица које ће ти, кад ти заиста затребају, бити застареле и практично неупотребљиве. Зато код набавке БПЛ, посебно већих количина треба бити опрезан и набављати, оно што је модерно (актуелно) и обезбедити канале који ће ти испоручивати БПЛ кад и ако уђеш у ситуацију да их користиш. И, посебно бих посветио пажњу одбрани од БПЛ, не само набавком опреме и уређаја, већ и тактици заштите,
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 07:30:02 am
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 15 845
|
|
« Reply #1630 on: March 11, 2023, 11:08:19 am » |
|
Stvaraju li SAD dva krila NATO – Jedan protiv Rusije, drugi protiv KineFormiranje „evropskog NATO“ koje predlaže mađarski premijer Viktor Orban ne može se zamisliti bez odobrenja Vašingtona, a mnogo je verovatnije, smatra general u penziji dr Mitar Kovač, jačanje evropskog krila Alijanse pod okriljem Amerike gde bi centralnu ulogu imala Nemačka.Orbanova ideja o „evropskom NATO“, motivisana uverenjem da EU treba da se samostalno štiti, a ne da se uzda u pomoć SAD, nije nova i naslanja se na davno prisutnu ali neostvarenu inicijativu za formiranje evropske vojske. Nije novo ni odstupanje Orbana i Mađarske od stavova zakucanih u Briselu i njihov disidentski glas u EU, bilo da je reč o globalnim ili regionalnim pitanjima. Najčešće se to ipak tiče odnosa EU prema Rusiji, ukrajinskoj krizi i sankcionoj politici: Orban uporno poziva da Evropa razmisli o budućnosti odnosa sa Rusijom i ističe da je Budimpešti u interesu da sačuva dobre odnose sa Moskvom, a jednako istrajno upozorava i da odluke koje donosi Brisel odražavaju češće američke nego evropske interese. Kovač kaže da među vodećim državama EU i NATO nema koncentracije moći da nadjačaju moć SAD u bliskoj budućnosti. Teško je, kaže, zamisliti, da u skorije vreme Amerika nema presudni uticaj u Evropi u svim segmentima društva jer većina posebno istočnoevropskih zemalja više gleda na Vašington kao na prestonicu nego na Brisel. Dva krila NATOOtuda je, kaže Kovač za Sputnjik, osnovni uslov za formiranje „evropskog NATO“ da Amerika bude ta koja će kontrolisati tu organizaciju kao jedan deo tog bloka, dok bi drugi bio zadužen za Daleki istok i Kinu. Ti elementi, podseća general, postoje i u američkoj strategiji kao načini za rešavanje dva najveća problema SAD u budućnosti, a to su Rusija kao najveći vojni konkurent i suzbijanje svih elemenata rasta moći Kine. „Verujem u varijantu da će Nemačka biti vodeća i u vojnoj sferi, da će dobiti izvesne mandate u kom pravcu da vodi NATO i da u nekom produženom sukobu po meri potreba Amerike bude sposobna da vodi rat protiv Rusije. A SAD bi se sa Britanijom Australijom, Kanadom, Novim Zelandom, Južnom Korejom i Japanom borila oko suzbijanja interesa Kine na Dalekom istoku vezano za Tajvan i Južnokinesko more. U tom pravcu zamišljam relativnu samostalnost ‘evropskog NATO’ kao dela globalne organizacije evroatlantskog prostora sa dva podsistema — evropskim i dalekoistočnim“, predviđa Kovač, koji je i direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma. On ipak ne isključuje mogućnost da SAD izgube potrebu da budu u Evropi ukoliko, kako kaže, dođe do ishoda ukrajinske krize na način da se dogovore sa Rusima o geostrateškim interesima. Dr Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu saglasan je da je ideja o vojnoj samostalnosti Evrope teško izvodljiva i skoro pa nemoguća u aktuelnim uslovima i sa postojećom političkom elitom u EU. „Ovo što je Orban izjavio je racionalno i normalno ali je u neskladu sa realnim odnosom snaga u Evropi i činjenicom da su SAD, pogotovo od početka ruske specijalne vojne operacije i transatlantskim aranžmanom, u potpunosti zagospodarile prostorom EU“, kaže Mitić. Ova ideja, podseća, nije nova, postoji već decenijama u okviru EU, a predstavljali su je pre svega Francuska. Imala je više pokušaja operacionalizacije i tokom 2000-ih uključujući i na Balkanu s operacijom Altea u BiH i Konkordija u Severnoj Makedoniji. Servilna EUSada, u vreme krize u Ukrajini, po mišljenju Kovača, teško je očekivati da će se reformisati ni EU ni NATO ali je sigurno da će rešenje krize uticati na obe organizacije. „Ne želi Mađarska ali ni mnoge druge države dominaciju Amerike u Evropi i ne žele ovakvo njeno nasilničko ponašanje. Problematično je što su Britanija i Amerika napravile servilnom EU i sve članice NATO. A nema otpora izuzev Orbanovog“, konstatuje general, napominjući da je Mađarska odavno prepoznata kao država koja brani suverenizam u svim segmentima društva. Mitić ističe da, kad je u pitanju NATO, postoji samo jedan gazda, a to su SAD, iako u Alijansi postoje pukotine — pored Mađarske tu je i Turska, zbog neuvođenja sankcija Rusiji, sukoba sa Švedskom vezano za pristupanje NATO, kao i zbog američkog uslovljavanja prodaje lovaca F-16 Ankari. Tu su i pukotine na relaciji Nemačke i Poljske oko toga ko više pomaže Ukrajini, pa rascept između Francuske i SAD oko toga treba li Alijansa da širi aktivnosti i na Pacifik, nabraja Mitić. Očigledno je i da Amerika veliku nadu polaže u ključnu ulogu Nemačke u sukobu u Ukrajini, odnosno preko nje sprovodi ono što je zamislila. „Vašington je slomio kičmu Berlinu u poslednjih godinu dana. Razumljivo i zašto: previše dugo je Nemačka flertovala sa Rusijom — a to je nedopustivo ukoliko želite da budete deo Alijanse u kojoj SAD smatraju da bi svi trebalo da budu poslušni. Videli smo kako je Nemačka ponižavana na početku ovog sukoba. Sada su okrenuli svoju politiku za 180 stepeni, uključujući i povećanje izdvajanja za vojsku“, objašnjava Mitić. On u tom svetlu vidi i nedavnu posetu nemačkog kancelara Olafa Šolca Vašingtonu. Kako kaže, svi se pitali kako će Nemačka odreagovati na otkriće američkog novinara Simora Herša o tome kako su Amerikanci sabotirali Severni tok. „A kako je Nemačka reagovala? Nikako. I šta je uradio Šolc? Otišao je kod Bajdena i praktično legitimisao sve što su Amerikanci uradili“, primećuje Mitić uz ocenu da Šolc živi u paralelenoj realnosti kad je u pitanju budućnost Nemačke, ne samo u bezbednosno-vojnom aspektu nego i u ekonomiji i politici. Nemačka fabrika tenkova u Ukrajini?Za Kovača je skandalozna najava da bi nemačka korporacija Rajnmetal mogla da otvori fabriku tenkova u Ukrajini, koja bi proizvodila 400 tenkova godišnje. Kako kaže, to se uklapa u američku strategiju u Evropi i pokazuje da SAD žele permanentni rat. Međutim, ako bi došlo do instaliranja ove fabrike tokom ove krize, sigurno je da Rusi imaju moć da ni građevinski deo fabrike ne bi bio završen a kamoli postavljana neka tehnologija i proizvodnja, kao što neće dozvoliti ni eventualni prijem Ukrajine u NATO jer je to pitanje njene nacionalne bezbednosti, uveren je Kovač. „Rusija neće stati, jer ovo nije rat koji se vodi negde na granicama SAD — kao što ni SAD ne bi odustale od svoje bezbednosti prema Meksiku“, ističe Kovač. Po oceni Mitića, i vest o planiranju izgradnje fabrike tenkova u Ukrajini pokazatelj je da se Zapadu žuri da eskalira sukob, dok se ruskoj strani, kako se čini, ne žuri. To je zato, smatra Mitić, što Rusija ima momentum na terenu, pokazalo se da je ekonomija Rusije mnogo otpornija, da je koherentnost društva u Rusiji veća nego što se očekivalo, da je podrška rukovodstvu mnogo veća, da su kapaciteti i ruske ekonomije i ruske spoljne politike mnogo veći nego što se očekivalo, a da je Zapad ostao u neku ruku izolovan od ostatka sveta o čemu pišu i zapadni mediji. „Trebalo im je godinu dana da dođu do tog zaključka, mada je to bilo jasno još u martu prošle godine. Nisu uspeli da okrenu protiv Rusije jednu jedinu zemlju u svetu koja ne pripada političkom Zapadu, pa čak ni svoje bivše kolonije. I to je veliki spoljnopolitički debakl i evropske i američke diplomatije,“ zaključak je Mitića. Izvor
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 07:30:02 am
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 15 845
|
|
« Reply #1631 on: March 18, 2023, 08:56:00 pm » |
|
Излазимо из НАТО-а: митинг у Паризу против испоруке оружја УкрајиниУ Паризу је почео митинг против испоруке оружја Украјини и за иступање Француске из НАТО на позив партије Патриоте, јавља дописник РИА Новости. Акција под називом „Марш за мир" почела је на станици метроа Порт-Ројал код Луксембуршке палате, где је француски Сенат. Скандирају пароле: "Идемо ускоро из НАТО", "Макроне, нећемо твој рат", "Макрон у пензију", "Урсула, нећемо, не желимо те". На постерима учесника може се прочитати: "Зауставите рат који су изазвале САД и НАТО", "Слобода, истина, отпор", "Гласање неповерења – мир у Француској". Како је раније рекао лидер партије Патриоте Флоријан Филипо, „све више Француза је почело да схвата природу сукоба у Украјини", а политика земаља ЕУ је „усмерена на служење интересима Сједињених држава". Izvor
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 07:30:02 am
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 15 845
|
|
« Reply #1632 on: April 02, 2023, 10:31:40 am » |
|
Урсула фон дер Лајен кандидат за новог шефа НАТО-аБрисел– Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен кандидоваће се за новог генералног секретара НАТО-а, без обзира што јој мандат истиче тек следеће године, пише лист „Сан”. Дипломатски извори тврде да су бројне земље чланице НАТО-а предложиле да она преузме алијансу овог октобра, наводи британски таблоид. Лајенова, која је бивша немачка министарка одбране, водиће тешку борбу за место наследника Јенса Столтенберга на месту шефа НАТО-а, који би требало да се повуче касније ове године, након што му је мандат продужен због рата у Украјини, преноси Танјуг. За ову позицију нема формалних избора, већ тридесеточлани западни војни савез консензусом бира новог лидера, а САД, иако воде главну реч у овом избору, обично не постављају кандидата, јер амерички генерал традиционално обавља дужност врховног команданта савезничких снага у Европи, наводи британски лист. Извори из Велике Британије саопштили су да ће Лондон вероватно ставити вето на избор Урсуле фон дер Лајен, наводећи као разлог њен слаб учинак на челу немачких оружаних снага. Британски министар одбране Бен Волас такође жели ову функцију како би постао први генерални секретар НАТО-а из Британије у последњих 20 година, а премијер Риши Сунак формално подржава његову кандидатуру. Izvor
|
|
|
Logged
|
|
|
|
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
Offline
Last Login: Yesterday at 05:44:13 pm
Posts: 22 741
|
|
« Reply #1633 on: April 04, 2023, 04:47:40 pm » |
|
Примећујем да се и у ЕУ полако одомаћује пракса: "Сјаши Курта да узјаши Мурта"...
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 07:30:02 am
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 15 845
|
|
« Reply #1634 on: April 23, 2023, 06:25:15 am » |
|
“Ni vojnik, ni puška, ni kruna za vojsku NATO-a”Sa transparentima “Ne NATO-u” i “Stop Aurora 23”, oko 2.500 ljudi danas je u centru Geteborga demonstriralo protiv članstva Švedske u Severnoatlantskoj alijansi.Demonstranti su pozvali na privrženost tradicionalnoj spoljnopolitičkoj liniji zemlje i očuvanje neutralnosti, uzvikujući parole “Ni vojnik, ni puška, ni kruna za vojsku NATO-a”, prenosi list ”Geteborg posten”. – Apsolutno ne želimo da se pridružimo ovom ratu supersila koji se vodi između SAD, Kine i Rusije, gde postajemo samo vazalna država u političkoj igri velikih sila – rekao je Gunel Berže, demonstrant i jedan od organizatora Geteborškog mirovnog komiteta. Prema saopštenju policije, protesti su protekli mirno, a okupljanje je poremetilo rad dve linije javnog prevoza. Izvor
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|