Jugoslovenski avtomat M56 7,62x25

[Deligrad]

Slučajno sam jutros gledao nešto publikaciju Vojnotehničkog instituta KoV, Podaci o naoružanju iz 1992. godine. Premda sam je i ranije povremeno prelistavao nisam obratio pažnju na jedan podatak koji se odnosi na automat M56 a to je da postoji i verzija za metak 7,63 Mauzer. Mogu da garantujem da takva verzija nije bila u naoružanju JNA ali s obzirom da sam radio na publikacijama za VTI i znam kako rade njihovi ljudi premda tamo nikad nije blo stručnjaka za istoriju naoružanja znam i da nikad nisu izmišljali. Znači taj koji je pisao o automatu M56 (na žalost ne znam ko je autor) je morao sigurno da vidi neki zvaničan podatak o automatu M56 u kalibru 7,63 Mauzer. Reč je verovatno samo o prototipu ali ...
Da li je neko nešto čuo o tome.

[Bozo13]

Zar nije to jedan i isti metak (dimenzisko skoro identičan)?

Koliko znam, rusi su po tom metku (7,63x25) razvili svoj 7,62x25, jedino ima veče barutno punjenje.

The 7.63 mm Mauser cartridge was the basis for the 7.62×25mm Tokarev round adopted by the Soviet Union. Although the case dimensions of the two cartridges are nearly identical, the 7.62 mm Tokarev has a stronger powder charge and is not suited for use in C96 pistols or other firearms chambered for 7.63 mm Mauser. However, the 7.63 mm Mauser could be used in firearms chambered for the 7.62 mm Tokarev: something that became important later during WWII on the Eastern Front when the Germans began using captured 7.62x25mm weapons, notably the PPSh-41 and fed them with 7.63 mm Mauser rounds.

LPB

[Deligrad]

Skoro identičan ali si i sam naveo da su Rusi iz njega razvili svoj metak. Obično nisu kompatabilni naročito kod automatskog oružja.

[Bozo13]

Nisam imao sreču da lično probam.

Ali po napisanom, dimenzijsko paše, jedini problem je ako 7,63 Mauser stvara dovoljo barutnih gasova za nesmetan rad automatike.

Kolega iz SAD koristi u svome Cz.52/Vz.52 brez problema češku municiju (koja je najjača) i 7,62 TT i 7,63 Mauser brez problema. Kaže da radi, ali da nebi nikad probao na pištolju, koji je rađen za 7,63 mauser da koristi 7,62 TT.

Pošto recimo na M49/57 postoje i laki i teški zatvarač, po mom mišlenju sa lakim bi čak i lepše radio sa 7,63 mauser metcima.

LPB

[Titan]

Метак који је развијен 1896-те је 7,63(х25) Mauser , развијен је за славни Mauser C96 пиштољ, по узору на 7,65 Borchard из 1893. године.

Током 1920-тих, СССР купује значајну количину Маузерових пиштоља и, вероватно услед запажених одличних балистичких особина метка 7,63мм, ускоро усвајају у своје наоружање благо модификовану варијанту истог метка (названу 7,62х25 ТТ), као будући метак за пиштоље и аутомате Црвене армије.

У исто време, сви пиштољи и муниција у оригиналном калибру се продају у огромним количинама Кини (која такође ради своју копију С96 пиштоља) и земљама Латинске Америке.

Кључна разлика између ова два метка (иако их можете скоро свуда наћи по литератури као синониме),
јесте ширина екстракционог жљеба на чаури и пречник иницијалне каписле метка (руска је шира).
Каснија (послератна производња) барутна пуњења (пример чешки 7.62-Pi) су производила веће притиске, да је употреба метка декларисаног као 7,62ТТ у старијим оружјима у калибру 7,63 постала врло опасна. Наравно, у супротном случају, Маузеров метак се могао користити у 7,62ТТ пиштољима и аутоматима.

Тако да, мој неки закључак је да тај М56 није ништа друго до - само М56.

Иначе (мало за сладокусце):
Оригинални метак 7,63 Mauser: (Тестирано на тетејцу)
 DWM 403           Назив   
 DWM, Немачка    Проивођач
 5,5 грама         Маса зрна   
 424 м/с            Брзина на устима цеви   
 494 Ј                Енергија

Па сад ово упоредите са табелом од 7,62ТТ па видите. Ако немате податке, окачићу.

[Deligrad]

Početna brzina TT zrna ispaljenog iz automata M56 je 500 m/sec. Pošto je unutrašnja balistika zrna 7,63 mm Mauzer dobro poznata nije teško izračunati da bi početna brzina tog zrna (standardno vojničko) bila 455 m/s. Ako se ne bi podesila opruga ili masa pokretnog dela zatvarača M56 bi imao problema sa pouzdanim dejstvom. To može i da se lako matematički dokaže ako baš neko želi mogu i to da uradim.

[Titan]

Лично бих волео да видим тај прорачун. На прајват ако ништа. 

[Deligrad]

OK dobićeš. Ali još nešto. Spoljna balistika Mauzerovog metka bi približno odgovarala ruskom metku ispaljenom iz TT. To valjda ne moram da dokazujem jer je Vo 455 m/s (kao kod TT) a balistički koeficijent zrna je praktično identičan. Imaš verovatno tablice gađanja i za TT i za M 56 pa upoređuj da li bi mogao da se koristi isti nišan na M56 za oba metka.

[gocemk]

нека комбинација између мп-40 и лениградско аутомата ппш-43.

[trpe grozni]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Titan]

Како је било у време ЈНА додељивано оружје пешадијском одељењу у периоду са претходне слике? Колико је ког оружја било заступљено, извињавам се ако је то негде већ наведено.

[dzumba]

Слика са фотографије је негде из средине 70-тих година, зато ти мало ко може прецизније рећи. Ако ико то прецизније зна то је Бојан СДК. Ја могу онако одприлике. Постојали су критеријуми припадања личног наоружања и опреме војника и старешина по родовима. То се уносило у књигу формације и по томе додељивало или набављало.

Овај аутомат су дужили командири одељења и старешине и то у време када је основна пушка била М-48. Када су уведене ПАП М-59/66 једно време су се задржали, али, када су "А" јединице почеле добијати М-70, њих су управо прво добили командири одељења па је аутомат избачен потпуно. Остао је у неким неборбеним родовима и службама, као и ваздихопловтсву до средине 80-тих.

[kumbor]

ja sam ga dužio na Muzilu za vreme osnovne obuke do radosnog prelaska na Vargerolu, dva kilometra niže.

[Titan]

И мој отац је у то време средине 70-тих служио војску у Струмици, Македонија. Колико сам га разумео, "прашинари" су дужили "паповке" а командири по његовим речима - "аутомате". Наравно, њему ознака модела ништа не значи, па није могао бити прецизнији. Мене је то занимало из разлога што неки имају обичај да М70А називају аутоматом, па може бити да је у питању та пушка, а опет, М56 је још увек био заступљен у наоружању пешадије, па нисам сигуран. Хвала на одговору свакако.

[Boris P]

Ako se dobro sećam ovakav automat je dužio moj otac u vojsci 1960-1961.

Bio je artiljerac, na haubicama 122mm, prvo u školi šro-Zadar, zatim Štip i naravno Krivolak.

Kritikovao ga je, u više navrata mu se jednostavno raspao usled vibracija pri skokovima i iskakanu iz kamiona i slično.

Nepreciznost mu je druga mana, to oružje je za blisku borbu, borbu u zgradama i slično.

Zbog svoje kompaknosti i relativno male mase dužili su ga i artiljerci, vozači i slični ves-ovi.

Jedna od mana je i njegova "nežnost", ili slaba otpornost na prašinu, blato, morao je jako jako dobro da se održava.

Municija koju su ispaljivali je bila neujednačenog kvaliteta, samim tim i rezultati gađanja.

Kao i ostale poratne generacije moj otac se zakljinjao na Mauzer tj. M-48  i naravno Baćuškin PPŠ.

Kasnije sa kačenjem čvaraka mislim da je zadužio neki veoma "izraubovan" Sovjetski pištolj TT-jac valjda.

Izvinite odoh malo u offf.