Rusija o modernizaciji vojske

[kumbor]

Док градња Бореја и Бореја А/М/У? иде мање-више по плану, градња Јасена је далеко спорија, и ту се касни, јер су оне и сложеније и дупло скупље. Ракете Булава на Борејима су прележале изгледа све "дечије болести" и потпуно су оперативне. Брине ме ипак да ли те ракете имају модернизациони потенцијал да буду у служби још 30 година, нпр.
Постоји мишљење чак да су Јасени пр. 885/885А/М/У? сувише велике и сувише скупе. Пошто Руси у подморничарству, које је основа њихове морнарице, не смеју допустити  заостатак као у Јељциново време, развија се пр.545 Лајка/Хаски. Треба да буду нешто мање, али убојитије, а да истовремено буду сразмерно јефтиније. Ја мислим да су такви захтеви међусобно противречни и као парадокс, мало могући, али видећемо. Нападне АП новог покољења још увек су само на папиру, тј. у рачунарима и не зна се ни приближно кад би могла почети градња прве. По цртежима уметника је једино јасно да ће их пројектовати ОКБ "Малахит", исто као и Јасене, због карактеристичне, Руси кажу "лимузинске" форме торња. Какве то везе има са лимузином никад ми неће бити јасно, али тако они кажу. Бореје пројектује ОКБ "Рубин".

[MOTORISTA]

Nekad su se podsmevali, a sada strepe
Novosti online 13. 02. 2021.

PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin ukazao je da se u stranim zemljama sasvim promenilo raspoloženje kada je reč o novim tipovima ruskog naoružanja.

„U početku se podsmevali, kako i vakcini. Sećate se kada sam govorio o novim savremenim tipovima naoružanja koji će postati deo ruskih oružanih snaga. Prvo su se podsmevali, sve je to besmislica, fejk, izmišljeno. A sada se raspoloženje sasvim promenilo“, rekao je ruski predsednik u razgovoru sa urednicima ruskih medija. Kako je dodao, sada se čak govori i o tome da u pregovore o sprečavanju trke u naoružanju treba obavezno uključiti novo rusko taktičko i strateško naoružanje. Podsetimo, ruski predsednik je 2018. godine predstavio novo rusko hipersonično oružje - sisteme „Avangard“ i „Kindžal“, a potom je obelodanjen i da se radi na hiperzvučnoj krstarećoj raketi „Cirkon“.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Šta je budućnost ruske armije
Novosti online 15. 02. 2021.

U RUSIJI rade na novoj letećoj topovnjači, ali još nije jasno kako će izgledati ovo oružje kopnenih snaga.

Takođe, pitanje je da li je takav avion potreban sada kada je sva pažnja usmerena na dronove. Rusko Ministarstvo odbrane je korigovalo zahteve za avion neposredne vatrene podrške, koji se od 2016. godine razvija na osnovu vojno-transportnog aviona. To su saopštili ruski mediji, pozivajući se na izvor iz vojno-industrijskog kompleksa. Pored topa kalibra 57 milimetara, letelica će dobiti i visokoprecizne bombe i rakete. O kakvom avionu se radi i čemu on služi?

LETEĆE TOPOVNjAČE IMALE USPEH U VIJETNAMU

Amerikanci su prvi put ideju u stvaranju relativno teškog aviona za neposrednu podršku kopnenih snaga realizovali tokom Vijetnamskog rata. Avioni koji su dobili naziv „leteće topovnjače“ (naoružani transportni avioni) konstruisani su na bazi transportnih aviona Daglas C-47 skajtrejn“ i „Lokid C-130 Herkul“. Na tim avionima je ugrađeno nekoliko velikokalibarskih i konvencionalnih mitraljeza, pa čak i topova. Kada bi na zemlji otkrili neprijatelja, avion bi okretao određenu stranu, izveo zaokret i pucao na kopnene ciljeve iz svih topova. U uslovima vijetnamske džungle, takva letelica je pružala ozbiljnu artiljerijsku podršku kopnenim snagama i delovala je zajedno sa njima.

Borbena efikasnost letećih topovnjači u borbi protiv severnovijetnamskih partizana je bila veoma visoka, pa je 1965. godine „Er internešenel“ dobila zahtev za hitnu preradu 20 transportnih aviona C-47 u borbenu verziju, koja je nazvana „Daglas AC-47 spuki y (AC-47D). Kasnije su se pojavili transportni avioni „Lokid C-130 Herkul“, koji su prerađeni u borbeni avion i dobili naziv AC-130.

SOVJETSKI AN-12 SE ISTAKAO SE U AVGANISTANU

U SSSR-u najbliži analog transportnih „Herkula“ je bio prilično masivan vojno-transportni avion An-12, koji je razvijen pedesetih godina prošlog veka. Tokom borbenih akcija u Avganistanu, avioni An-12 vojno-transportne avijacije su učestvovali u izvođenju udarnih misija bombardovanja — bombe su bacane kroz otvor za teret sa specijalnog trakastog transportera. Već krajem ‘80-ih godina transportni avioni An-72P, koji su imali sposobnost nošenja oružja ispod krila, ušli su u službu avijacije trupa pogranične straže. Ovi avioni mogu biti opremljeni kontejnerima sa topovima, bombama i lanserom za navođene rakete. Poznati su slučajevi upotrebe oružja sa An-72P prilikom zadržavanja brodova koji su se bavili nezakonitim ribolovom na Dalekom istoku.

Možda su se u sovjetsko vreme takođe razrađivale opcije za stvaranje analoga letećih topovnjača za osnovu transportnog aviona, ali nisam upoznat sa takvim projektima.

Naravno, upotreba takvih letelica protiv kopnenih snaga možda je i opravdana samo ako one nemaju nikakva sredstva PVO. Tako su, na primer, nakon pojave u Vijetnamu prvih prenosnih protivvazdušnih sistema (PPRS) „Strela 2“, topovnjače postale prilično laka meta za njih i počeli su da trpe poraze. Ali, na primer, u kontekstu antiterorističkih operacija protiv neregularnih trupa ili protivnika koji nisu naoružani sistemima PVO, upotreba savremenih letelica ovog tipa, koje su opremljene sistemima za izviđanje, elektronsko ratovanje i širokim arsenalom oružja, može biti u potpunosti opravdana.

Takav borbeni avion ima nekoliko nespornih prednosti: mogućnost kontrolisanja velikog kopnenog prostora prilično dugo vremena (zahvaljujući mogućnosti punjenja goriva u vazduhu), veliku brzinu dolaska na mesto događaja i veliku vatrenu moć. Avion može nositi ne samo mitraljeze i topove , već i razne sisteme za otkrivanje neprijatelja — optičke, optičko-elektronske, termovizijske. Može da koristi širok spektar okačenog oružja: bombe, uključujući i vođene, zapaljivi rezervoar i rakete. Avion je takođe pogodan za prevoženje trupa, na primer, specijalnih snaga.

Projekat ruske leteće topovnjače pod nazivom „Noćni lovac 1“ je pokrenut još 2016. godine. Tri godine kasnije pojavile su se informacije da će biti konstruisan na osnovu An-12 koji ima avganistansku „prošlost“, ali se kasnije ispostavilo da ova letelica ne ispunjava zahteve za pomenutu opremu.

Ovo je i logično. An-12 je pogodan kao prototip za razradu nekih temeljnih tačaka, na primer, onih koje se tiču razmeštanja i upotrebe oružja koje je posebno prilagođeno za avion za neposrednu artiljerijsku podršku. Ali ne više od toga, s obzirom da je An-12 već prilično star avion, čiji resursi jednostavno nisu dovoljni, posebno s obzirom na prilično velika opterećenja koja će nastati prilikom upotrebe brzometnih artiljerijskih sistema.

DA LI JE IL-276 PROTOTIP SAVREMENE RUSKE LETEĆE TOPOVNjAČE?

Prema izveštajima medija, za avion neposredne artiljerijske podrške predviđena su dva vrhunska automatska topa kalibra 57 mm. Takvo artiljerijsko oružje će pružiti mogućnost zagarantovanog uništavanja kako vojnika, tako i mnogih vrsta oklopnih vozila, oklopnih transportera, pa čak i borbenih vozila pešadije na udaljenosti do nekoliko kilometara. Pored toga, saopšteno je da će takav avion takođe biti naoružan navođenim raketama.

Prototip udarnog aviona mogao bi biti perspektivni dvomotorni reaktivni transportni avion Il-276, koji se konstruiše da zameni An-12. Prema svojim mogućnostima, ovaj avion bi mogao da postane prva i prilično moderna ruska leteća topovnjača.

POBEDA DRONOVA

Drugo je pitanje da li je savremenim vazduhoplovnim snagama Rusije potreban takav avion? Glavni zadatak takvog aviona jeste delovanje protiv kopnenih snaga koje nisu naoružane savremenim sistemima PVO, tj. protiv nekih terorističkih formacija koje deluju na otvorenom ili blago neravnom terenu.

Savremena oprema za nadzor, uključujući termovizijske kamere, omogućava da se avion navodi na cilj čak i u šumama ili zaštićenom terenu. Ovde se javlja pitanje efikasnosti trošenja sredstava na tako prilično skupe borbene sisteme u uslovima kada se slični zadaci mogu mnogo lakše i efikasnije rešiti uz pomoć savremenih bespilotnih letelica. I to bez ikakvog rizika da izgubite obučenu posadu i skupi materijal.

Verovatno bi sada mesto za primenu takvog borbenog aviona mogla biti Sirija, gde se borba protiv raznih terorističkih grupa nastavlja, ali su i tu možda efikasniji udarni dronovi. Stoga ne isključujem mogućnost da će dronovi na kraju potisnuti projekte buduće leteće topovnjače iz planova za razvoj ruske avijacije.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Kako se u Rusiji razvija oružje sa veštačkom inteligencijom


Niz preduzeća ruskog vojno-industrijskog kompleksa uveliko radi na primeni veštačke inteligencije u ruskom naoružanju s ciljem da se poveća efikasnost vojske. Prema rečima stručnjaka, nema govora o potpunoj automatizaciji borbenog procesa — glavne odluke i dalje će donositi čovek.

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je nedavno rekao da je potrebno uvoditi tehnologije veštačke inteligencije u rusko naoružanje. Reč je o oružju koje određuje budući izgled vojske. Prema rečima Šojgua, u borbenoj obuci se sve više koriste robotski sistemi, bespilotne letelice i automatizovani sistemi za upravljanje.

„Udeo savremenog naoružanja i vojne opreme u trupama iznosi 70,1 odsto. Sada je neophodno obezbediti uvođenje tehnologija veštačke inteligencije u naoružanje koje određuje budući izgled oružanih snaga“, izjavio je ministar odbrane.

Predsednik Rusije Vladimir Putin takođe je govorio o upotrebi tehnologija veštačke inteligencije u odbrambene svrhe u decembru 2020. godine. Govoreći na zasedanju kolegijuma Ministarstva odbrane, predsednik je istakao da je u toku borbene obuke „potrebno aktivnije savladavati i ispitivati oružje i tehniku sa elementima veštačke inteligencije“.  

„Takvo oružje značajno povećava potencijal jedinica i formacija, i ne samo danas, već i u bliskoj budućnosti u velikoj meri će određivati ishod borbe“, dodao je tada Putin.


Razvoj oružja s veštačkom inteligencijom

Rad na stvaranju takvih vrsta oružja traje već duže vreme. Na primer, u februaru 2019. godine je postalo poznato da su preduzeća državne korporacije „Rosteh“ konstruisala prototipove oružja sa veštačkom inteligencijom. Još tada su iz kompanije saopštili da je reč o robotskim kompleksima koji već prolaze probni period. Takve razvoje ima „Kalašnjikov“, NVO „Visokoprecizni kompleksi“, „Tehmaš“ i druga preduzeća „Rosteha“.

Iz „Rosteha“ su naveli da je novo oružje sposobno da samostalno donese odluku o podrivanju cilja.

Istovremeno, mnogo toga još uvek zavisi od čoveka, to jest, operatera. Prebacujući kompleks u potpuno automatski režim, operater mora biti sto posto siguran u ispravnost cilja. Tadašnji direktor klastera konvencionalnog oružja, municije i specijalne hemije „Rosteha“ Sergej Abramov istakao je da se takva rešenja već dugo koriste u sistemima višecevnih bacača raketa koje proizvodi „Tehmaš“.

„Ali veštačka inteligencija nije samo zamena čoveka mašinom. Ona predstavlja priliku da se obezbedi bolja mogućnost upravljanja“, dodao je Abramov.

U decembru 2020. godine je saopšteno o razvoju novog softverskog i analitičkog kompleksa za pametnu municiju. Stvorio ga je Novosibirski naučno-istraživački institut elektronskih uređaja.

„Municija nove generacije sa funkcijom veštačke inteligencije je najefikasnije sredstvo za uništavanje u uslovima savremene borbe“, izjavio je industrijski direktor „Rosteha“ Bekhan Ozdoev.

Glavna karakteristika kompleksa je novi sistem elektronske zaštite koji omogućava da se municija zaštiti od efekata aktivnih smetnji i poništi efikasnost protivničkih sistema za elektronsko ratovanje.


Poslednju reč i dalje ima čovek

U razgovoru za RT, vojni stručnjak Viktor Litovkin je pojasnio da oružje uz upotrebu veštačke inteligencije obično predstavlja punopravni dobro koordinisani sistem.

„Ove tehnologije se koriste da se ljudi maksimalno odmaknu od prve linije fronta, kako bi se sačuvali životi vojnika dok mašine ratuju. Danas se upravo na to polažu sve nade“, istakao je ekspert.

Prema rečima Litovkina, mrežnocentrični sistem ratovanja podrazumeva upotrebu veštačke inteligencije. Podsetimo da je mrežnocentrični koncept ratovanja usmeren na integraciju svih vrsta trupa na ratištu kroz jedan informativni kanal.

„Veštačka inteligencija u ovom sistemu je program koji obrađuje informacije i predlaže rešenja čoveku. Sama VI ne donosi odluke, poslednju reč ima čovek“, istakao je Viktor Litovkin.

Sličnu tačku gledišta ima i vojni ekspert Aleksej Leonkov.

„Veštačka inteligencija u ruskom smislu tog pojma deluje u okviru automatizovanih sistema za kontrolu naoružanja. Kontrolu vrši sedište. Rusija ima sistem — ESU TZ, kao i određeni broj oružja koje je uključeno u takav jedinstveni sistem. Veštačka inteligencija se bavi obradom obaveštajnih podataka i drugih operativnih informacija. Prema tome, u Rusiji oružje sa VI nije autonomno. Čovek i dalje učestvuje u svim operacijama“, istakao je ekspert za RT.


Autonomni pristup

Interesovanje za upotrebu tehnologija VI u odbrambenom sektoru raste i u drugim zemljama. Istovremeno, u društvu postoji zabrinutost zbog mogućih rizika od upotrebe takvih tehnologija.  Koalicija nevladinih organizacija insistira na zabrani oružja ove vrste. One zahtevaju da zemlje potpišu ugovor o zabrani „robota-ubica“.

U januaru 2021. godine, američka Komisija za nacionalnu bezbednost i veštačku inteligenciju je zaključila da američke vlasti ne bi trebalo da zabranjuju upotrebu ili razvoj autonomnog oružja koje može da deluje bez ljudskog učešća. Komisija će u martu predstaviti konačni izveštaj Kongresu SAD-a.

Prema rečima potpredsednika komisije Roberta Varka, bivšeg zamenika ministra odbrane, očekuje se da će autonomno oružje tokom borbe praviti manje grešaka od ljudi, što će dovesti do smanjenja broja žrtava ili sudara zbog pogrešne identifikacije ciljeva.

„Barem možemo reći da istraživanje takve hipoteze predstavlja moralni imperativ“, rekao je on.

Istovremeno, američko rukovodstvo strahuje od povećanja mogućnosti na polju veštačke inteligencije u drugim zemljama. Stoga je značajan deo izveštaja Pentagona o „Vojnim i bezbednosnim razvojima koji se tiču NR Kine“, koji je objavljen u oktobru 2020. godine, bio posvećen temi VI.  

„Kina u VI vidi ključni značaj za vojnu i industrijsku sferu. Da bi stekla koristi u oblastima nacionalne bezbednosti i ekonomije, Kina sprovodi strateška ulaganja u VI širom sveta“, navodi se u dokumentu.


„Intelektualna“ trka

Razvoj tehnologija veštačke inteligencije imenovan je među prioritetnim oblastima za razvoj američke odbrambene industrije u narednim decenijama. Ovo je navedeno u izveštaju posebne komisije Kongresa „Radna grupa „Budućnost odbrane“ (Future of Defense Task Force (FDTF), objavljenom oktobra 2020. godine.

Aleksej Leonkov je istakao da su sada u Sjedinjenim Državama razvijeni posebni programi za uvođenje VI u odbrambeni sektor.

 „Ali postoje poteškoće, jer deo vojne elite u SAD smatra da takvo oružje može u potpunosti zameniti čoveka. Postoji ideja da će takva tehnika moći samostalno da proceni situaciju, identifikuje najopasnije predmete i uništi ih bez ljudske intervencije. To je pogrešna strategija“, smatra Leonkov.

Stručnjak je naveo primer sirijske kampanje, gde su SAD aktivno koristile bespilotne letelice, a ruske vazdušne snage — avijaciju sa posadom.

„Rusija je koristila čitav kompleks, jedinstveni informacioni sistem za borbu protiv terorista. Efikasnost takvog pristupa je dokazana na bojnom polju“, istakao je ekspert.

Ranije su ruska bespilotna borbena vozila „Vihor“ i „Uran-9“ bila predmet zabrinutosti američkih vlasti. Kompleks „Uran-9“ je namenjen za izviđanje, podršku vojnika na bojnom polju i za rešavanje problema u uslovima povećane opasnosti po njihove živote. Izviđački i udarni kompleks „Vihor“ je takođe namenjen za smanjenje gubitaka vojnih lica i za izvršavanje posebnih zadataka.  

Pored toga, u Rusiji se proizvode robotske platforme „Soratnik“ i „Nahlebnik“. Istovremeno, ovi sistemi se ne mogu nazvati potpuno autonomnim, jer njima upravlja čovek na daljinu.

Viktor Litovkin je istakao da se najnoviji ruski tenk T-14 „Armata“ i dronovi sa daljinskim upravljanjem mogu klasifikovati kao oružje sa tehnologijom veštačke inteligencije.

„Rusija takođe ima izviđačke i udarne sisteme koji pružaju obaveštajne informacije o lokaciji neprijatelja uz pomoć satelita, bespilotnih letelica, radara i drugih sistema. A pomoću računarskih algoritama, odluke o nanošenju udara se donose u nekoliko sekundi .Veštačka inteligencija pruža čoveku gotova rešenja na osnovu prikupljenih informacija“, zaključio je ekspert.

izvor

[Dreadnought]

Зашто Русија гради подморнице, а не носаче авиона?

Ратна морнарица Руске Федерације ове године треба да добије четири нове подморнице укључујући и нуклеарну подморницу Белгород која треба да буде први носач нуклеарног Посејдона. Док једини руски носач авиона Адмирал Кузњецов буде на ремонту до 2022. године, Русија неће уопште да жури са изградњом нових. У овом издању говоримо зашто су, у овој фази, подморнице за нас важније од носача авиона.

[MOTORISTA]

Rusija pravi novu hipersoničnu raketu
Tanjug 20. 02. 2021.

RUSIJA pravi hipersoničnu navođenu raketu kodnog imena „Gremlin“, piše ruski portal „Izvestija“.

Pretpostavlja se da će domet rakete „Gremlin“ biti do 1.500 kilometara, dok će leteti šest puta brže od brzine zvuka. Eksperimentalni konstruktorski radovi na raketi započeti su u novembru 2018. godine. Testiranje rakete je planirano za 2023. godinu, a stručnjaci će uskoro početi sa probama raketnog motora. Tehničke karakteristike rakete nisu obelodanjene, ali je poznato da će biti manjih dimenzija od rakete H-47M2 „Kinžal“ koja se nalazi u sastavu naoružanja. Zasad nije poznato da li će postojati verzija rakete sa nuklearnom bojevom glavom.

Prema preliminarnim informacijama, „Gremlin“ se pravi za lovce pete generacije Su-57, ali eksperti ne isključuju mogućnost da novim oružjem mogu biti opremljeni i bombarderi Tu-22M3M i nosači raketa Tu-95 i Tu-160. Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu ranije je izjavio da su hipersonični sistemi okosnica ruskih snaga nenuklearnog obuzdavanja. Ruska vojska je u toku 2020. godine dobila preko 6.600 osnovnih primeraka naoružanja. Ranije je saopšteno da će državna testiranja hipersoničnih krstarećih raketa „Cirkon“ biti završena u toku ove godine, a da će serijska isporuka tih raketa započeti 2022. godine.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Putinova vojska predstavila lagano odelo i poručuje da je to tek početak
Stefan Brezar 21.02.2021.

Ruska vojska predstavila je najnoviji proizvod svoje odbrambene industrije- zaštitno odelo četvrte generacije, koje kao da dolazi iz naučnofantastičnih filmova.

Odelo, koje je dobilo naziv ,,Sotnik'' bi trebalo da zameni dosadašnju opremu ruskih vojnika do 2035.

Lagani bojni oklop - san svake vojske

Ideja o oklopu, koji bi mogao da zaštiti vojnika od projektila nije nova i različite armije su pokušavale to da postignu još od prvog svetskog rata i nemačkih ,,jurišnih trupa'', koje su za borbu u rovovima bile opremljene oklopima koji su ih štitili od uboda i šrapnela. Međutim, problem je bio u težini oklopa izrađenog od čelika, koja je ograničavala pokretljivost na bojištu - tako da su decenijama posle prvog svetskog rata, jedina zaštita bili šlemovi i panciri koji su davani specijalnim trupama. Razvoj novih materijala je uspeo da prevaziđe problem pokretljivosti ali su vojni planeri odlučili da se ne zadrže samo na tome. U novije vreme se u više armija razvija koncept odela koje bi zaštitilo nosioca od projektila ali i posedovalo sisteme za izviđanje i komunikaciju i povezalo vojnike različitih jedinica u jedan sistem, što bi komandantima omogućilo da lakše prikupljaju informacije i da donose odluke. U Rusiji, takav koncept je nazvan ,,Ratnik'' i upotrebi je od 2013. među specijalnim trupama.

Sotnik - čudo vojne nauke

Ruski ,,Sotnik'' po rečima njegovih kreatora, se uklapa u doktrinu koja je temelje imala upravo u toj doktrini i sistemu ,,Ratnik''. ,,Sotnik'' ide i korak dalje - lagan je, neprobojan ali i opremljen svim potrebnim sistemima za izviđanje i komunikaciju. Odelo, koje razvija ruska državna korporacija ,,Rostek'', zajedno sa koncernom ..Kalšnjikov'', spada u četvrtu generaciju. Sposobno je da vojnike od glave do pete štiti od direktne vatre iz pešačkog naoružanja, šrapnela ali i snažnih projektila velikog kalibra, kakav metak „.50 BMG“ (12.7×99mm) koji se ispaljuje iz teškog mitralejza ,,broving''. Taj metak, inače, je u upotrebi i mnogim armijama, pošto je u stanju da sa razdaljine od čak dva kilometra probije oklop oklopnog trasportera. Ono što zadivljuje je činjenica da je odelo, iako ima ovako impresivne karakteristike, izrađeno je od novih, polietilenskim vlakana, materijala, koji omogućava da težina celog odela bude ispod dvadeset kilograma koliko iznosi težina Ratnika 2. Ta vlakna su dizajnirana da, iako lagana, apsorbuju udarni plus metka i spreče fatalne povrede unutrašnjih organa koje se javljaju kod nekih pancira čak i ako metak ne probije sam pancir.

Najave za budućnost

Ruski naučnici najavljuju da se neće stati na razvoju Sotnika. U odelo će uključiti i nešto do sada neviđeno - titanijumski egzoskelet, sa mini električnim motorima koji će ga pokretati a koji će omogučiti vojniku da uz mali napor, podiže velike terete, i štititi nejgovu kičmu od velikog naprezanja što je vrlo važno kod specijalnih misija. Trenutno se radi na izvorima energije koji će pokretati mikro motore i optiku na odelu, a koji će imati autonomne izvore napajanja. Ako bi im uspelo da reše ovaj i još neke probleme, ruski naučnici su uvereni da će odelo Sotnik zameniti postojeći Ratnik 2 sistem već 2025. godine i biti u upotrebi najmanje do 2035. godine.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Šta sve može ruski superteški dron „Ohotnik"
Novosti onlajn 22. 02. 2021.

RUSKI teški jurišni dron S-70 „Ohotnik“ može da pogađa ciljeve po komandi sa lovca Su-57, saopštio je pilot Evgenije Frolov, koji ga je testirao sa zemlje.



Bespilotna letelica se pravi u skladu sa konceptom „vernog sledbenika". Ona deluje zajedno sa Su-57 i koristi čitav arsenal oružja lovca pete generacije. Konačnu odluku o upotrebi oružja „Ohotnika“ donosi pilot aviona. Prema rečima Frolova, pilotu ne mora ništa da se kaže kako bi dao instrukcije bespilotnoj letelici. Su-57 sam određuje koju će mu metu dodeliti i „Ohotnik“ napada.

- On napada sa informacijama koje je dobio od lovca - rekao je Frolov za televiziju „Rusija 1“. Operater „Ohotnika“ na zemlji takođe poseduje komandne dugmiće, identične sa onima u lovcu, tastaturu i nekoliko multifunkcionalnih ekrana koji prikazuju razne informacije iz sistema i kamera drona.

- U budućnosti će ovaj aparat biti automatizovan, neće biti takvih centara upravljanja, a najverovatnije, neće biti ni ručnog upravljanja - saopštio je Frolov.

Jurišnu bespilotnu letelicu „Ohotnik“ napravio je eksperimentalno-konstruktorski biro „Suhoj“. Prema dostupnim podacima, dužina letelice je 14 metara, raspon krila 19 metara, a poletna masa je 20 tona. „Ohotnik“ dostiže maksimalnu brzinu od nekoliko hiljada kilometara na sat. Napravljen je po šemi letećeg krila uz primenu specijalnih materijala koji ga čine skoro neprimetnim za radare. „Ohotnik“ je prvi put poleteo 3. avgusta 2019. godine. Ranije je izvor u ruskoj vojnoj industriji saopštio Sputnjiku da je „Ohotnik“ već izveo seriju letova sa funkcionalnim simulatorima navođenih raketa „vazduh-vazduh“ kako bi se ocenila oprema aparata i glava za usmeravanje projektila. Tokom testiranja leta dron je bombardovao kopnene mete na poligonu Ašuluk. Novisibirska fabrika Čkalova trenutno radi na još tri prototipa bespilotne letelice „Ohotnik“.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

„Sprut-SDM1“ vatrena moć T90 na telu BMP 3
Novosti online 22. 02. 2021.

NAJNOVIJI samohodni amfibijski tenk „Sprut-SDM1“, proizveden u „Kurganmašzavodu“, koji je u sastavu „Rosteha“, prikazan je na međunarodnoj vojno-tehničkoj izložbi „IDEKS-2021“ u Abu Dabiju.

„Holding 'Visokoprecizni kompleksi' predstavio je najnoviji laki amfibijski tenk 'Sprut-SDM1' na izložbi 'IDEKS-2021'. Tenk je predstavljen u vidu modela i jasno prikazuje spoljni izgled i funkcionalnost“, rekli su u kompaniji.



„Sprut-SDM1“ ima top 2A75 kalibra 125 milimetara i po vatrenoj snazi odgovara tenku T-90MS. Sistem predviđa upotrebu savremenih oklopnih potkalibara, kumulativnih, eksplozivnih granata, kao i municije sa daljinskom detonacijom. Efektivni domet je do pet kilometara.



Kako je naveo izvršni direktor „Kurganmašzavoda“ Petar Tjukov „Sprut-SDM1“ je danas jedinstven primerak savremenog lakog tenka. Prema sklopu i delovima, kao i po motorno-transmisionom odeljku, „Sprut-SDM1“ je jednak borbenom pešadijskom vozilu BMP-3 i desantnom borbenom vozilu BMD-4M. Dizel motor UTD-29 od 500 konjskih snaga razvija snagu potrebnu za pokretanje borbenog vozila od 18 tona sa posadom od troje ljudi, do 70 kilometara na čas na kopnu i do deset kilometara na čas na vodi.



Trenutno se vrše državna ispitivanja tenka „SPRUT-SDM1“.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Ruska vojska pokazala moćni sistem, PVO snage biće neuništive
Novosti online 22. 02. 2021.

NAPREDNI sistem elektronske inteligencije "1L222M Avtobaza-M" (ELINT) primećen je u ruskoj vazduhoplovnoj bazi Hmejmim na sirijskoj obali.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sistem je primećen u nedavnom izveštaju kanala 1 Rusija iz Hmejmima, prenosi South Front. Vrhunski sistem ELINT dizajniran je da detektuje signale različitih vrsta radara.

Stariju varijantu sistema, 1L222 Avtobaza, Iran je navodno koristio za hvatanje američkog drona RK-170 2011.  Tri godine kasnije, sistem je navodno korišćen protiv američkih bespilotnih letelica koje su letele u blizini ruskog Krima. Razmeštanje sistema pojačaće elektronski nadzor, elektronski rat i bolje sposobnosti PVO ruskih snaga u Siriji.

Izvor: www.novosti.rs

[kumbor]

U Novostima izgleda ne razlikuju inteligenciju od "intelligence", tj. ovde obaveštavanja.

[MOTORISTA]

Pa kada bi se potrudili da uključe mozak...

[MOTORISTA]

"Proriv" stupio u službu, moćno vozilo kao stvoreno za savremena ratišta
Novosti online 02. 03. 2021.

RUSKI koncern "Uralvagonzavod", deo državne korporacije "Rosteh", predao je Oružanim snagama Ruske Federacije tenkove T-90M Proriv.

Iz "Uralvagonzavoda" su saopštili da je T-90M najmoderniji predstavnik porodice tenkova T-90.



- Najprilagođeniji je za dejstva na savremenim ratištima, pre svega zbog povećanog nivoa zaštite, kao i modernog visoko automatizovanog sistema za upravljanje vatrom i veće šanse da posada preživi u slučaju pogotka - saopštili su iz vojnog koncerna. Predstavnici "Uralvagonzavoda"  su naglasili da je uz značajan porast borbene efikasnosti tenk zadržao pouzdanost osnovnog modela.

T-90M je opremljen novom kupolom sa moćnim topom od 125 milimetara, koji ispaljuje municije velike snage, a može lansirati i navođene rakete sa dometom od 5 kilometara.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Руска морнарица добија електрични торпедо Футљар

[kumbor]

Футљар - Футрола, перница. Руси су духовити кад надевају имена оружју.