Rusija o modernizaciji vojske

[MOTORISTA]

Državni vrh je odlučio da prednost dobiju Fregate, a ne krstarice
Novosti online 30. 04. 2021.

RUSKI brodograditelji, tvrdi „Forbs“, nisu u stanju da naprave nove krstarice i poboljšaju postojeće brodove.

Reč je o teškoj nuklearnoj raketnoj krstarici projekta 11442 M „Admiral Nahimov“, čija modernizacija zaostaje od svih najavljenih rokova. U čemu je problem i da li je sve stvarno tako strašno? Diskusija o popravci i modernizaciji „Admirala Nahimova“, kog ponekad nazivaju ruska „Zvezda smrti“, započete su 2008. godine. Mediji su pisali da će radovi biti završeni za četiri godine, mada, na kraju je sve ostalo samo na papiru.

DUG PUT DO SAVRŠENSTVA

U junu 2013. godine rusko Ministarstvo odbrane potpisalo je ugovor o modernizaciji teške nuklearne ratne krstarice „Admirala Nahimova“. U planu je bila kompletna popravka motorno-energetskog postrojenja, obnavljanje električne opreme i desetine hiljada kilometara kablovske trase broda, kao i radiotehničkog oružja. Prema ugovoru, predaja modernizovane krstarice floti je trebalo da se održi 2018. godine. Popravkom i modernizacijom krstarice se bavi kompanija „Sevmaš“ u Severodvinsku koja je najveće preduzeće koje može da radi sa brodovima ove veličine (dužina 250 metara, deplasman više od 25.000 tona). Godine 2020. brod je porinut u vodu i zasad postoji mogućnost da se radovi u potpunosti završe ili ove, ili sledeće godine. Mislim da će biti potrebno najmanje godinu dana za testiranje modernizovane krstarice, pa će brod biti predat mornarici u periodu od 2023. do 2024. godine, odnosno mnogo kasnije nego što je prvobitno planirano. Ipak, promene koje će se videti na najvećoj ruskoj krstarici su impresivne i to treba istaći.

DA LI ĆE KRSTARICA DOBITI S-500?

Planirano je da se na brodu u potpunosti zameni ofanzivno i odbrambeno oružje: dvadeset lansera protivbrodskih raketa „Granit“ koje su glavno oružje krstarice, biće zamenjeno sa nekoliko univerzalnih lansera višenamenskog raketnog kompleksa „Kalibar“. Dobivši najsavremenije modifikacije „Kalibra“, krstarica će moći da koristi vrlo širok spektar krstarećih raketa — ne samo same „Kalibre“ za gađanje morskih i kopnenih ciljeva (domet do 2500 km), već i supersonične protivbrodske rakete „Oniks“ (domet do 300 km) i, naravno, perspektivne hipersonične rakete „Cirkon“.

Uzimajući u obzir činjenicu da dimenzije krstarice omogućavaju ugradnju najmanje osam takvih univerzalnih lansera, dobijamo gotovo tri puta veći broj raketa u jednoj salvi. I to najsavremenijih raketa, koje je danas ili nemoguće ili ih je izuzetno teško presresti sa postojećim sistemima PVO.

Biće obnovljen i odbrambeni sistem nove krstarice. Sasvim je moguće da će glavni raketni sistem PVO broda biti pomorska verzija kopnenog protivavionskog sistema S-500 „Prometej“. Još nije bilo tačnih informacija o njegovoj ugradnji na brod, ali takav korak bio bi logičan, jer se ispitivanja S-500 privode kraju. Čak i ako se S-500 ne pojavi na krstarici projekta 11442 M, tada će raketni kompleks S-300F, koji je već ugrađen na brodu, biti modernizovan. NJegove sposobnosti će biti dovedene do nivoa kopnenog kompleksa S-400.

Na krstarici će biti obnovljeni i raketno-artiljerijski odbrambeni sistemi bliske borbe, koji treba da štite brod od bombi, krstarećih raketa i od dronova i letelica koje probijaju daleku liniju odbrane. Takvi sistemi će biti pomorske modifikacije poznatih kompleksa „Pancir“ koje su pružile pouzdanu zaštitu ruskoj bazi Hmejmim u Siriji.

Sve ove promene omogućiće da se dobije možda najsavršeniji brod u pogledu naoružanja i zaštite u ruskoj floti (a možda i ne samo njoj). Naravno, brodograditelji su u takvoj situaciji taoci mnogih partnera koji se bave isporukom najnovijih, i ponekad još neispitanih do kraja, borbenih sistema. To je jedan od glavnih razloga za primetno zaostajanje sa rokovima u modernizaciji broda.

POPRAVKA „PETRA VELIKOG“

Nakon što se završi modernizacija „Admirala Nahimova“, druga ratna krstarica „Petar Veliki“ ići će na dugo očekivanu popravku koja bi otprilike mogla da potraje šest godina. Posle toga, ruska mornarica će imati dve krstarice, dok bi po pravilu obe okeanske flote (Severna i Tihookeanska) trebalo da imaju po 1-2 takva broda.

Zašto? Krstarica omogućava da se vode velike operacije u okeanu — ona postaje jezgro eskadrile brodova, njihov „kišobran“ i glavna udarna pesnica. Fregate i drugi brodovi imaju ograničen domet i autonomiju, dok krstarica ima mnogo šire mogućnosti. Pored toga, krstarica poput 11442 M teoretski može da uništi nosače aviona. Drugo je pitanje da li se Rusija suočava sa takvim globalnim zadacima…

DA LI SU RUSIJI POTREBNE „ZVEZDE SMRTI“?

Nedavno je generalni direktor „Objedinjene korporacije za brodogradnju“ Aleksej Rahmanov rekao za Sputnjik da projekat izgradnje razarača „Lider“ neće biti realizovan. Izgradnja ovog broda je trebalo da počne još 2017. godine, ali sada je jasno da projekat neće biti sproveden u onom obliku u kojem je ranije zamišljen.

Razarač „Lider“ je trebalo da postane prilično veliki ratni brod sa deplasmanom oko 14 hiljada tona, nuklearnim postrojenjem i impresivnim arsenalom najsavremenijih sistema naoružanja, uključujući „Cirkone“ i S-500. U pogledu svojih mogućnosti to ne bi bio razarač, već krstarica koja bi zauzimala srednji položaj između teških nuklearnih brodova projekta 11442 M i konvencionalnih ratnih brodova. Mislim da šefovi brodogradnje shvataju da, uzimajući u obzir iskustvo modernizacije nuklearne krstarice „Admiral Nahimov“, izgradnja „Lidera“ može rusku brodogradnju uvući u prilično ozbiljnu krizu. Stvar je u tome što se istovremeno sprovodi (uz određena odlaganja) program izgradnje fregata projekta 22350 „Admiral Gorškov“. Nakon ulaska u službu raketa „Cirkon“, ove fregate biće funkcionalno i po mogućnostima bliske „Lideru“.

Očigledno su šefovi brodogradnje, zajedno sa vojskom, odabrali realnije i manje ambiciozno jačanje sposobnosti mornarice putem korveta i fregata — brodova koji su floti u svakom slučaju potrebni, da bi rešili pre svega lokalne probleme. Na kraju krajeva, upravo na brodove ovih klasa pada glavni posao u svim operacijama: odbrana od podmornica, čuvanje velikih brodova, borba protiv sličnih i malih neprijateljskih brodova, čuvanje konvoja, podrška desanata i tako dalje.

Izgradnja „Zvezda smrti“ i projekata novih vrsta brodova koji su impresivni po svojim mogućnostima, odložiće se do trenutka kada bude dovoljno snage i resursa za to. Do trenutka kada to postane zaista važna potreba mornarice, a postizanje pariteta u okeanima bude državni zadatak.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Raketna krstarica „Moskva“ testirala novu protivbrodsku raketu
Novosti online 30. 04. 2021.

Raketa je pogodila površinski cilj na udaljenosti od 30 kilometara, saopštili su u pres službi Crnomorske flote.



„Gađanje je izvedeno na objekat-simulaciju neprijateljskog broda, raketa je uspešno pogodila cilj na pomorskom borbenom poligonu za obuku na udaljenosti od 30 kilometara“, saopštili su u pres službi.

Kako su pojasnili, zbog bezbednosti su pomorski poligon i akvatorija u kojoj se izvodila raketna paljba, bili zatvoreni za plovidbu. U zatvaranju oblasti je učestvovalo više od 20 ratnih brodova i brodova za podršku Crnomorske flote. Crnomorska flota je objavila video paljbe sa raketne krstarice „Moskva“, na kome je iz raznih uglova prikazano lansiranje krstareće rakete. Demonstrirano je kako akceleratori prestaju da rade i odvajaju se od rakete, a zatim padaju u more. Raketa nastavlja da leti na račun rada turbomlaznog motora. Vidi se kako se trouglasto krilo „Vulkana“ otvara odmah po ispaljivanju iz lansera.

Raketnu krstaricu „Moskva“ je pratila fregata Crnomorske flote projekta 11356 „Admiral Makarov“ naoružana raketama kompleksa „Kalibar“. Domet paljbe iz „Vulkana“ je 550-700 kilometara (prema nekim podacima, u poboljšanoj verziji kompleksa do 1000 kilometara). Tokom leta rakete razvijaju brzinu od 2 do 2,5 maha. Deo puta do cilja savladavaju na velikoj visini, a na završnom delu se spuštaju do 15-20 metara.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Rusija gradi nove tajne podmornice
Novosti onlajn 02. 05. 2021. u 14:25

PERSPEKTIVNI sistemi naoružanja, bešumnost i neprimetnost su odlike prve serijske dizel-električne podmornice projekta 677 „Lada“ koja će biti predata floti tokom 2022. godine.

Na njoj se radilo više od 20 godina. Podmornica može biti naoružana visokopreciznim naoružanjem, a njenu putanju je teško pratiti. Sputnjik otkriva po čemu je još jedinstvena.

„Teško dete“

Bio je plan da podmornice „Kronštadt“ i „Velike Luke“ budu predate mornarici 2021. godine, ali kako je objasnio generalni direktor „Admiralitetskih brodogradilišta“ Aleksandar Buzakov, zbog problema sa dobavljačima rokovi su pomereni. To je potvrdio u septembru i šef „Ujedinjene korporacije brodogradilišta“ Aleksej Rahmanov. 

Kašnjenja prate projekat od samog početka. Radovi su počeli krajem devedesetih godina - tada je postavljen kamen temeljac za podmornicu „Sankt Peterburg“, koja je porinuta 2004. godine. Međutim, Severna flota je uzela podmornicu na probni rad tek 2010. godine. Plan je bio da „Lade“ zamene stare dizel podmornice projekta 877 „Paltus“. Nove podmornice su manje, što znači da su i manje upadljive za hidrolokatore. Akustičnu neprimetnost povećava i nestandardna šema za domaću brodogradnju - podmornica sa jednim trupom. Pored toga, na njima se predviđa korišćenje tehnologija reforminga dizel goriva za proizvodnju vodonika neposredno u samoj podmornici..

Moguće je i da su rokovi nekoliko puta pomerani zbog velikog broja novih konstruktorskih rešenja i teškoća u njihovoj realizaciji. Tokom testiranja glavnog broda nastali su ozbiljni problemi sa hidro-akustičnim kompleksom, a nedovoljna snaga propelerskog motora nije dozvoljavala da se pod vodom razvije potrebna brzina. Ali, u mornarici su čekali na nove dizel-električne podmornice, zato su umesto „Lada“ naručili za Tihookeansku flotu šest proverenih i kvalitetnih podmornica projekta 636 „Varšavjanka“.

Opasni „mališani“

Po mišljenju eksperata „Lade“ su najsavremenije i najperspektivnije domaće nenuklearne podmornice. Bez obzira što su malih razmera, veoma su svestrane. One mogu da se odupru podmornicama i brodovima, gađaju obalske ciljeve, postavljaju mine, štite obalu od desantnih trupa, prevoze jedinice ili specijalni teret. Glavna prednost im je velika automatizacija i nečujnost, mobilnost i okretnost, što omogućava da se efikasno koriste u diverzantskim i izviđačkim operacijama. Opremljene su moćnim sonarnim sistemom i sa tri osetljive antene: jedna se nalazi na pramcu, dve sa strane.

Brzina podmornice sa oko 1,8 hiljada tona deplasmana dostiže brzinu od 20 čvorova. Ona se kreće na dubini do 350 metara, sa posadom od 30 ljudi. Što se tiče naoružanja „Lade“ su opremljene sa 18 torpeda, kalibra 533 milimetara. Mogu da ispaljuju i brza protivpodmornička torpeda „Škval“, koji se kreću brzinom do 300 kilometara na sat. Naravno, „Lade“ kao i mnogi moderni ruski brodovi, imaju krstareće rakete „Kalibr“.

Neprimetna straža

„Lada“ je najnovija klasa podmornica, koja je izgrađena na prethodnim projektima, objašnjava predsednik Sveruskog pokreta za podršku floti, kapetan prvog ranga Mihail Nenašev. On je rekao da je „u poslednjih 15-20 godina na podmornicama 'Lada' bilo izvedeno oko 150 radova. Ni na jednom projektu ih nije bilo toliko. To je velika podvodna laboratorija“.

Ekspert je naglasio, da „Lada“ u poređenju sa prethodnim projektima ima više torpeda. Zahvaljujući svojim jedinstvenim taktičkim i tehničkim karakteristikama, oni su u stanju da reše zadatke u svim taktičkim i strateškim pravcima. Pored toga, konstrukcija podmornice omogućava i postavljanje raketnih sistema.

- Buka ovih dizel-električnih podmornica se može uporediti sa šumom mora, a nova hidroakustika joj omogućava da oslušne veći deo prostora, nego što to mogu druge podmornice. To je važan podatak, jer će 'Lada' biti bazirana na Arktiku. Još jedan plus je njena mala veličina, koja omogućava korišćenje i u plitkoj vodi i na velikim dubinama. Atomske podmornice potencijalnog neprijatelja se ne mogu svuda rasporediti, ali se vrlo uspešno može štititi teritorija na takvim podmornicama kao što je „Lada - rekao je Nenašev.

Ruske dizel podmornice su odavno priznate kao najbolje u svojoj klasi. Šest dizel-električnih podmornica klase 636.3 su u Crnomorskoj floti, a šest će u narednim godinama biti predate Tihookeanskoj floti. Zbog svoje nečujnosti i tajanstvenosti NATO ih je nazvao „crne rupe“.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Hibridna podmornica: Rusija gradi patrolni brod koji će moći da se kreće i pod vodom


Ruski Centralni konstruktorski biro (CKB) „Rubin“ radi na razvoju podmornice „Straž“. Ona će moći da se kreću i na površini i ispod vode i biće namenjena za patroliranje, istraživanje dna i izviđanje. Brodovi ovog tipa će biti naoružani torpedima, raketama i artiljerijskim naoružanjem.

„Rubin“ predstavlja prvu modifikaciju podvodnog patrolnog broda, koji se sastoji od podmornice i patrolnog broda“, navodi se u izveštaju pres-službi kompanije-konstruktora.
Brod je dobio naziv „Straž“ (Border and Offshore Submersible Sentry (BOSS) i predviđen je za izvoz.

„Cena patrolnih brodova na svetskom tržištu je relativno niska, što ih čini interesantnim za zemlje sa malim budžetom. Koriste se za sprečavanje krivolova i druge prekršaje“, pojasnili su u kompaniji „Rubin“.

Brodovi ovog tipa su multifunkcionalni i „mogu da se koriste za obezbeđenje nekog područka, kao spasilački ili istraživački brodovi“. Podvodni položaj brodu daje dve prednosti: sposobnost da sprovede tajno nadgledanje neprijatelja i uspešno ih presretne, kao i da izbegne nepovoljne vremenske uslove, bez prekida patroliranja.

Pored toga, mogućnost porinuća će omogućiti da se „Straž“ koristi kao klasična podmornica za izviđanje. Takav brod će biti koristan i pri istraživanju dna, jer „ronilački“ patrolni brod u ovom području pruža više mogućnosti od klasičnog površinskog broda.

„On može biti i jeftino sredstvo za obuku posade i pripremu infrastrukture za buduću nabavku klasičnih podmornica“, pojasnili su u kompaniji.

Kako su naveli konstruktori, po svojoj arhitekturi i konturama brod podseća na sovjetske podmornice projekta 613. To je bila najmasovnija serija podvodne flote SSSR-a, koja je bila tražena u inostranstvu. Imaju slične i osnovne karakteristike - deplasman „Straže“ je oko 1.000 tona, dužina broda je 60-70 metara, posada može da ima do 42 osobe.

„Prilikom izbora opreme, maksimalno smo se orijentisali na postojeće obrasce, koji se serijski proizvode i komercijalno su opravdani“, saopštila je pres služba kompanije.

Brod može biti, prema zahtevu kupca, opremljen torpedima, malim raketama i artiljerijskim naoružanjem malog kalibra.

„Predviđen je smeštaj čamaca za istraživačke timove, kao i bespilotnih letelica sa autonomijom od dva do tri sata, a prilikom lansiranja nije potrebno da vojnici izlaze na palubu“, pojasnila je kompanija „Rubin“.


Površinske podmornice

Potrebno je istaći, da ideja hibridnog broda, koji može da ispunjava ulogu, kako podmornice tako i broda, nije nova.

Kako navode eksperti, ovaj koncept se primenjivao i na početku razvoja podmornica, jer su zbog nivoa tehnološkog razvoja podmornice mogle samo na kratko da budu ispod vode. Inženjeri su morali da pronađu određena tehnička rešenja. Tako je francuski brod „Narval“, koji je 1900. godine postao deo naoružanja, za kretanje koristio parnu mašinu, a za podvodni režim električni motor.

Hibridni brodovi su i britanske podmornice H1 i francuske „Surcouf“, koje su bile deo naoružanja u prvoj polovini 20. veka. Pored torpeda, brodovi su imali artiljerijsko naoružanje velikog kalibra, koje su koristili na površini.

U SSSR-u se u periodu 1950-1960. godine razvijao ponirući raketni brod projekta 1231. Prema ideji konstruktora, ovakvi brodovi su trebali da objedine neprimetnost podmornice i vatrenu moć površinskog ratnog broda. Međutim, projekat nije bio realizovan.

Prema mišljenju eksperata, nije bila dovoljno razrađena sfera njegove primene. Imao je složenu konstrukciju, što je povećavalo njegovu cenu, ali u isto vreme, nije imao nikakve prednosti u odnosu na druge. Brodovi projekta 1231 nisu bili neprimetni i imali su mali domet.


„Faktor iznenađenja“

Prema rečima analitičara, svojevremeno je korišćenje hibridnih brodova bilo neophodno.

„Tokom Drugog svetskog rata podmornice nisu mogle da se dugo nalaze ispod vode. Morale su da isplivavaju kako bi napunile akumulatore. Bile su opremljene ozbiljnim naoružanjem, poput topova velikog kalibra, što im je omogućilo da nanesu štetu ratnim brodovima“, pojasnio je u intervjuu „RT-u“ vojni ekspert Jurij Knutov.

Prema njegovim rečima, ova koncepcija se danas može koristiti, ali za neke druge ciljeve. 

„Ideja hibridnih brodova ima značajne prednosti. Na primer, ako se brod nalazi na površini i želi da se sakrije, on može da zaroni. Zahvaljujući tome, noseći rakete, brod može da iskoristi faktor iznenađenja i prvi napadne cilj“, smatra analitičar.

Penzionisani pukovnik Viktor Litovkin smatra, da hibridna koncepcija ima i nedostatke.

„Ideja hibridnog broda za sada nema masovnu primenu, jer je svaki višenamenski brod, po karakteristikama, gori od specijalizovanih. Oni nisu u mogućnosti da kvalitetno ispune zadatke ni na površini ni u vodi“, rekao je ekspert.

Analitičari smatraju da se o projektu „Straž“ malo zna, da bi se moglo govoriti o njegovim perspektivama.

„Potrebno je razmotriti, kako će se ovaj projekat realizovati, kakve će tehnologije primeniti ruski konstruktori. Nije isključeno, da će se za 'Straž' zainteresovati i ruska mornarica“, zaključio je Litovkin.

izvor/

[kumbor]

У историји совјетске РМ било је неколико покушаја да се сагради омањи површински брод са могућношћу зарањања. Све је остало на нивоу експеримента који, очигледно, није био успешан. Вероватно ће тако бити и у овом случају, јер не видим како би се такво чудо могло саградити, а да ваља. Ако успеју - аферим! На слици је ракетни чамац - ронилица пројекта 1231.

[MOTORISTA]

Može da zaobiđe američku protivraketnu odbranu i uništi teritoriju veličine Teksasa ili Engleske!
Novosti onlajn 05. 05. 2021.

NOVINAR britanskog lista „Dejli mejl“ Vil Stjuart napisao je članak o najnovijoj ruskoj raketi RS-28 „Sarmat“, koja će biti testirana 2021. godine.

Očekuje se da se raketna proba izvrši u svetlu najvećih tenzija između Rusije i Zapada od vremena Hladnog rata, navodi se u članku.

- Novo smrtonosno hipersonično oružje može da zaobiđe američku protivraketnu odbranu i uništi teritoriju veličine Teksasa ili Engleske - ističe autor.

Očekuje se da raketa bude lansirana iz podzemnog silosa na kosmodromu Pleseck na severozapadu Rusije i da će gađati mete na Kamčatki.

Interkontinentalna raketa RS-28 na zapadu su nazvali „Satana 2“. Ona će zameniti najmoćniju raketu na svetu MBR „Vojevoda“ (prema klasifikaciji NATO-a „Satana“ RS-20V). Ukupna težina rakete je oko 200 tona. Maksimalni domet leta je 18 hiljada kilometara.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Hibridna podmornica: Rusija gradi patrolni brod koji će moći da se kreće i pod vodom

Na tu temu:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

First version of russian submersible patrol ship Strazh
Naval News April 2021 Navy Forces Maritime Defense Industry
POSTED ON MONDAY, 12 APRIL 2021
 
   According to information published on April 12, 2021, Rubin unveils the first version of a submersible patrol ship combining the benefits of a submarine and a surface patrol vessel. The concept named the Sentry (Border and Offshore Submersible Sentry, BOSS) is intended for foreign customers.

Offshore patrol vessels are relatively inexpensive, which makes them affordable for countries with constrained budgets. Their operation is profitable because they can be used to prevent illegal trade, poaching and other law infringements. Ships of this type are multi-functional and can be used as patrol ships, and as rescue or research vessels as well. Equipment for the new ship comes mostly from surface ships and aircraft and is commercially available.

The ability to dive provides the ship with two advantages at a time: to discreetly observe inflictors (and to catch them red-handed) and evade harsh weather conditions without aborting the mission. A submersible ship can be used as a classical submarine, for intelligence, surveillance & reconnaissance (ISR), as well as other missions. Seabed research capability of the submersible patrol ship would be wider than those of a surface ship. It can also serve as an inexpensive training vessel to give crews seagoing experience and prepare the infrastructure before purchasing classical submarines at a later stage.

In its architecture and outline, the ship resembles Whiskey-class submarines (Project 613) - the most numerous series of the Soviet submarines, very popular with foreign customers. Basic parameters are also much the same, with the surface displacement around 1000 tons, overall length 60 to 70 metres depending on the configuration, and the crew up to 42 people including the boarding team. Large pressure-proof containers can be used to store RHIBs for boarding teams or an UAV with up to 3 hours endurance, its launch sequence will be automated and will not require the presence of people on the open deck. At the customer's choice, the ship can be fitted with torpedoes, small guided missiles and autocannon.

Whiskey-class submarines are a class of diesel-electric attack submarines that the Soviet Union built in the early Cold War period.

Their hull and equipment were not very different from WWII units, but the specification for a dive over 200 meters, and greater autonomy, as well as mass production, resulted in a submersible more than 1000 tons. Their artillery differed according to the initial versions (Whiskey I, II, III and IV, the latter having a schnorchel).

The Whiskey V, on the other hand, had a new, better profiled hull and no artillery pieces (Project 613M). They formed the new production standard in 1955. Their sonars were very much inspired by those of the Type XXI whose engineers were now working (rewarded by a golden bridge) for the USSR.

Izvor: CLICK

[MOTORISTA]

Ruska flota snažnija za najnoviju nuklearnu podmornicu „Kazanj“
Novosti onlajn 07. 05. 2021.

NUKLEARNA raketna podmornica „Kazanj“ modernizovanog projekta „Jasen M“ primljena je u sastav Ratne mornarice Rusije, saopštila je pres-služba Ministarstva odbrane Rusije.

- U Severodvinsku u preduzeću 'Sevmaš' pod rukovodstvom glavnog komandanta Ratne mornarice Rusije, admirala Nikolaja Evmenova održana je svečana ceremonija primanja nuklearne podmornice četvrte generacije 'Kazanj' projekta 'Jasen M' u sastav Vojno-pomorske flote. Na podmornici je razvijena Andrejevska zastava koju je u svečanoj atmosferi admiral Evmenov predao komandantu podmornice 'Kazanj' kapetanu prvog ranga Aleksandru Beketovu - navodi se u saopštenju. Evmenov je podsetio da je projekat nuklearne podmornice „Kazanj“ razradio konstruktorski biro „Malahit“ i da poseduje efikasno udarno i elektronsko naoružanje koje će joj omogućiti da izvršava zadatke u svim regionima Svetskog okeana.

- Siguran sam da će posada nuklearne podmornice 'Kazanj' dostojanstveno i veoma kvalitetno jačati odbrambenu sposobnost Rusije - rekao je Evmenov tokom ceremonije predaje podmornice floti.

Podmornicu su napravili brodograditelji Severnog mašinsko-graditeljskog preduzeća koji su napravili prvu u Rusiji nuklearnu podmornicu „Lenjinski komsomol“, najveće u svetu nuklearne podmornice „Ajkula“ i više od 200 borbenih brodova i podmornica. Nuklearna podmornica „Kazanj“ je porinuta u fabrici „Sevmaš“ 31. marta 2017. godine. Fabrička ispitivanja su počela 25. septembra 2018. godine. Osnovno udarno naoružanje podmornice projekta 885/885M su krstareće rakete „Oniks“ i „Kalibar“, a plan je da se osnaži i hipersoničnim raketama „Cirkon“.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Putin na Paradi pobede pokazao glavni adut Rusije
Novosti onlajn 10. 05. 2021.

DOPISNIK "Velta" Kristofer Vaner doputovao je na Paradu pobede u Moskvu i ocenio snagu ruske vojske.



- Ojačana vojska je najvažniji i najefikasniji spoljnopolitički adut Vladimira Putina - rekao je novinar. Kao i mnogi drugi inostrani mediji, "Velt" je veći deo programa o Danu pobede posvetio odnosima između Rusije i Zapada. Između ostalog, nemački novinari su nazvali paradu "spoljnopolitičkom porukom". Ipak, sam događaj televizija je nazvala grandioznim, a vojnu silu «najjačim argumentom» ruskog lidera.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Da li će Rusija uspeti da ostane van trke u naoružanje?


„Smatramo da će finansijsko-ekonomski pokazatelji ruskog programa naoružanja biti niži nego prethodnih godina. Obim finansiranja programa koji je završen 2020. godine bio je oko 211 milijardi evra, dok trenutni, koji je planiran za period do 2027. godine iznosi oko 222 milijardi evra", rekao je potpredsednik vlade zadužen za odbrambenu industriju.

U skladu sa zakonom o budžetu, vojni rashodi u Rusiji planirani za 2021, 2022. i 2023. godinu su oko 33 milijardi evra godišnje. To nije malo novca, i, prema zvaničnim podacima, udeo vojne potrošnje u budžetu će samo rasti u narednim godinama. Ako je u 2020. godini iznosio 13,9 procenata onda će u 2021-2022. godini biti na nivou 14,5-15,1 procenat.

Kako se očekuje, u Rusiji će akcenat biti stavljen na „oružju, zasnovanom na novim fizičkim principima“, koje, prema objašnjenju Ministarstva odbrane, predstavljaju „netradicione vrste oružja“.
Na sajtu Ministarstva odbrane se navodi da se radi o „geofizičkom i infracrvenom naoružanju, klimatskom, laserskom, nesmrtonosnom, ozonskom, radiološkom, ultravisokofrekventnom oružju, brzom naoružanju, elektromagnetnom oružju i ostalom. Nije saopšteno koji tim naoružanja ima Rusija. Predsednik Rusije i vojno rukovodstvo su nekoliko puta saopštili da Rusija u svom vojnom arsenalu poseduje hipersonične rakete i borbene lasere koji nemaju pandane u svetu.

„Rusija, uz sve ekonomske probleme, uspela je da izgradi strukture, koje efikasno prave nove tipove naoružanja, među kojima i netradicionalno. Za optimizaciju troškova, na primer, za vojno-istraživačku aktivnost, angažovani su vojni obveznici iz naučnih kompanija. U Rusiji je aktivan vojni inovativni Tehnopolis „Era“, čiji je cilj da obezbedi istraživanje, razvoj i implementaciju revolucionarnih tehnologija u vojnu sferu“, rekao je vojni ekspert Nikolaj Šuljgin.

On je obratio pažnju na to da se „u Tehnopolisu, prema zvaničnim podacima, radi u nekoliko pravaca – veštačka inteligencija, roboti, automatizovani sistemi upravljanja, biotehnologija, kosmički aparati, precizno naoružanje i tome slično. Kao zasebno odeljenje postoji i katedra koja se bavi razvojem naoružanja na osnovu novih fizičkih principa“.

Bez obzira na ekonomske poteškoće, Rusija planira da u narednih deset godina veliku pažnju posveti jačanju odbrane. Pored finansija, planiranih na razvoj vojske, veliki deo novca iz budžeta će biti usmeren i na unutrašnju bezbednost. Zajedno sa troškovima za odbranu to će iznositi više od četvrtine budžeta zemlje, što za 2021. godinu predstavlja 25,9 procenata.

izvor

[MOTORISTA]

Zašto je nazivaju "Ubicom nosača aviona"
Novosti online 16. 05. 2021.

„VULKAN“ je raketa koja možda ne bi postojala da Sovjetski Savez svojevremeno nije „prespavao“ trend povećavanja odbrambene sposobnosti neprijateljskih nosača aviona.

Čiji je naslednik ta raketa, na koga podseća „mozgom“, a na koga – izgledom?

Crnomorska flota Rusije obeležila je 13. maja 238. godišnjicu svog osnivanja. A nešto ranije, krajem aprila, raketna krstarica „Moskva“, predvodnik te flote i glavni brod projekta 1164 „Atlant“ uspešno je protivbrodskom raketom „Vulkan“ pogodila "neprijateljski" brod. Tu raketu ponekad nazivaju „ubicom nosača aviona“. Priču o njoj treba početi iz početka.

KAKO JE SSSR ZAKASNIO

Situacija sa naoružanjem raketnih krstarica projekta 1164 u mnogo čemu je jedinstvena. One su najpre bile opremane raketnim sistemom „Bazalt“ koji je predat vojsci 1975. godine. Sovjetski Savez je otvoreno zakasnio sa tim tipom naoružanja. „Bazalt“ je prilično velika protivbrodska raketa dužine veće od 10 metara i dometa do 500 kilometara. Glavne mete takvih protivbrodskih raketa su nosači aviona. Međutim, ispostavilo se da su do sredine 1970-ih godina nosači aviona faktički prestali da se „plaše“ tih raketa. Istorijski posmatrano, odbrambeni sistemi su privremeno nadmašili mogućnosti ofanzivnih sistema.

Krajem 1960-ih godina, kada su radovi na stvaranju „Bazalta“ već biti u punom jeku, bilo je jasno da će nosači aviona potencijalnog protivnika dobiti odbrambene mogućnosti bez presedana – lovce F-14 opremljene najnovijim višekanalnim radarom i dalekometnim raketama AIM-54 Feniks. Te rakete su u stanju da istovremeno gađaju nekoliko ciljeva. Takvi presretači, koji deluju zajedno za avionima dalekog radarskog dometa „Grumman E-2 Hawkeye“, štitili su nosač aviona od avionskih napada i krstarećih raketa na prilično udaljenim linijama – najmanje 300-500 kilometara. To je činilo uništenje nosača aviona tadašnjim sovjetskim protivbrodskim raketama praktično nemogućom misijom.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Nosač protivbrodskih raketa morao je da preduzme samoubilački korak – da se približi dometu lansiranja raketa i da ga vrlo verovatno otkriju udarne snage nosača aviona ili njegovi čuvari. Rezultat takvog otkrića je sasvim predvidljiv.

RAKETA NALIK LOVCU MIG-21

Pojavila su se bar dva zadatka. Prvi je bio da se poveća domet lansiranja raketa kako bi se osigurao sam nosač tih raketa, a drugi se odnosio na to da su protivbrodske rakete morale da probiju protivvazdušnu odbranu nosača aviona. Rešenja su pronađena u najnovijim dostignućima tog doba – u letovima nadzvučnim brzinama i kompjuterskim tehnologijama.

Uzimajući u obzir nove realnosti u odbrani nosača aviona, vojno-industrijski kompleks SSSR-a je početkom 1970-ih godina počeo da radi na najnovijoj hiperzvučnoj protivbrodskoj raketi „Granit“, koja je po svom dizajnu podsećala na supersonični lovac MiG-21 sa delta krilom i nosila je moćnu oklopnu bojevu glavu od 500 kilograma. Bojeva glava je ojačana da bi ona čak i nakon pogađanja rakete malokalibarskom artiljerijom brodova, nastavila let po inerciji i svejedno pogađala brod. Naravno, kao i sve rakete te klase, „Granit“ je takođe mogao da nosi nuklearnu bojevu glavu, koja bi zagarantovano uništila bilo koji veliki brod i, verovatno, deo njegovih brodova za logistiku.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Međutim, brzina od tri hiljade kilometara na sat i velika „žilavost“ nove rakete nisu bili dovoljni da prodru u ešalonsku odbranu nosača aviona. Raketa „Granit“ napravljena je tako da bude „vrlo pametna“. To je prva raketa koja može da „komunicira“ sa drugim takvim raketama u salvi od nekoliko projektila i da koordiniše grupni napad prema jednoj ili više meta.

VEŠTAČKA INTELIGENCIJA

Tokom matematičkog modeliranja utvrđeno je da istovremeni napad dvadeset nadzvučnih raketa iz različitih pravaca može da bude uspešan. Dve do tri rakete mogu uspešno da pogode glavnu metu grupe nosača aviona, a još neki deo može da pogodi i brodove za logistiku.

U principu, otprilike su tako planirani napadi nosača raketa na nosače aviona – iz različitih pravaca uz sinhronizovano vreme izvođenja napada. To je maksimalno rasporedilo snage krila nosača aviona i omogućilo da se nekoliko raketa probije do cilja. Da bi se sprovelo takvo raspoređivanje raketa nakon lansiranja, bilo je potrebno stvoriti poseban sistem upravljanja sa međusobnom koordinacijom raketa pomoću komunikacionog sistema i kompjutera koji daje komande raketama. S obzirom da su rakete morale da „komuniciraju“ međusobno, postala je očigledna još jedna mogućnost - slanje izviđačke rakete koja, prateći na velikoj visini, periodično uključuje svoj lokator i prenosi ostalim raketama sve informacije o metama. U isto vreme, ostale rakete lete u tihom radio-režimu i razilaze se na različitim kursevima po komandama izviđačke rakete.

Ukoliko se ta raketa obori, „jato“ saznaje za to i bira novog „vođu“ prema algoritmu koji nije previše složen i tako sve do potpune raspodele meta između raketa „jata“. Nakon toga sledi završna faza – juriš na ciljeve na izuzetno malim visinama iz izvođenje protivavionskih manevara.



Testiranja raketa „Granit“ su pokazala da su konstruktori uspeli da naprave „ubicu nosača aviona“ koji je opremljen gotovo veštačkom inteligencijom. Kako bi uništavanje ciljnog nosača aviona bilo zagarantovano, brodovi i podmornice su bili opremljeni sa najmanje dvadeset lansirnih uređaja raketa „Granit“. Salva raketa trebalo je da uništi ili onesposobi ili veliki zaštićeni brod, ili čak skup brodova koje štiti „kišobran“ savremene protivvazdušne odbrane. Sada su „Granitima“ opremljene podmornice projekta 949A „Antej“, koje nose po 24 rakete, kao i nuklearne krstarice projekta 1144 i 114442 „Petar Veliki“ sa po 20 raketa.

MOZAK „GRANITA“, IZGLED „BAZALTA“

Za sistem „Bazalt“, kojim sam započeo priču, već su izgrađene i podmornice i brodovi. Da se ​​ne bi ukidali programi izgradnje, stvorena je modifikacija na bazi raketa „Bazalt“ sa novim, ekonomičnijim motorom, poboljšanim stepenom lansiranja i novim sistemom upravljanja. Upravo je to P-1000 „Vulkan“, koji je „mozak“ (ili bar polovinu njih) nasledio od „Granita“, a izgled - od „Bazalta“. „Vulkan“ je mogao da se koristi iz lansera „Bazalta“ i tokom modernizacije morao je da zameni te rakete na svim nosačima. Maksimalni domet „Vulkana“ je do 700 kilometara, a brzina do 2,5 maha.

Tvorcima rakete je 1986. godine dodeljena Lenjinova nagrada SSSR-a, godinu dana kasnije kompleks je predat sovjetskoj mornarici, a 1989. godine je u sastav flote ušao prvi nosač „Vulkana“ - raketna krstarica „Červona Ukrajina“, koja je kasnije preimenovana u „Varjag”. Takva raketna krstarica nosi 16 raketa „Vulkan“ - to je njeno glavno protivbrodsko oružje. Zatim je mogućnost da koristi tu vrstu raketa dobila i raketna krstarica „Moskva“, koja je krajem 1990-ih, početkom 2000-ih godina prošla kroz remont i modernizovana. Krajem aprila 2021. godine, kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije, krstarica „Moskva“ je prvi put u novijoj istoriji ruske flote ispalila rakete „Vulkan“ iz sistema „Bazalt“.

Dalji razvoj „Granita“ i „Vulkana“ su najnovije ruske rakete „Cirkon“ i „Oniks“ koje će biti nadarene podjednako izoštrenom inteligencijom, ali zasnovanom na najsavremenijim tehnologijama.

Izvor: www.novosti.rs

[Dreadnought]

Ruska flota dobija 40 ratnih brodova


Ratna mornarica Rusije će ove godine dobiti oko 40 brodova različite klase, rekao je u intervjuu Sputnjiku član kolegijuma Vojno-industrijske komisije pri ruskoj vladi Vladimir Pospelov.

Na spisku, između ostalog, nalaze se nuklearna podmornica četvrte generacije "Knez Oleg" (Projekat "Borej-A"), prva serijska podmornica projekat "Jasenj-M" - "Novosibirsk". Glavna krstarica ovog projekta – "Kazanj" - nedavno je predata Ratnoj floti.

"Planirana je predaja brodova klase fregata i korveta, serijske dizel-električne podmornice, projekta 636.3, kao i mali raketni brodovi, patrolni čamci i brodovi za logistiku", dodao je Pospelov.

Trenutno se u sastavu flote nalaze tri "Boreja" - "Jurij Dolgoruki", "Aleksandar Nevski" i "Vladimir Monomah", kao i prva podmornica, izgrađena na poboljšanom projektu 955A ("Borej-A") - "Knez Vladimir". Ovakvih podmornica će biti izgrađeno, ukupno deset. Pored toga, trenutno se radi na još četiri nuklearne podmornice projekta "Jasen-M" — "Krasnojarsk", "Arhangelsk", "Perm" i "Uljanovsk". "Vladivostok" i "Voronjež" su prošle godine tek počeli da se grade i biće predati vojsci 2027-2028. godine.

izvor

[Dreadnought]

Русија прави јуришник без посаде

Док аустралијски погони корпорације Боинг почињу да тестирају најновији дрон Loyal Wingman, као одговор на нашу беспилотну летелицу Охотњик, Русија иде даље. Недавно је најављен нови пројекат АР-10 Аргумент који је направљен на бази школско-борбене летелице без посаде. У наставку говоримо зашто нам је он потребан.

[MOTORISTA]

Rusija je svetska tenkovska sila! Na drugom mestu je zakleti neprijatelj
Novosti online 16. 05. 2021.

AMERIČKI portal „1945“ sastavio je rang-listu najjačih sila na osnovu broja tenkova. Autor članka Piter Sičiu nazvao je Rusiju „svetskim tenkovskim liderom“.

Prema njegovim rečima, u Rusiji trenutno ima oko 13 hiljada tenkova. Pa iako su mnogi od njih u rezervi (prvenstveno T-80 i T-72), nekoliko hiljada borbenih vozila spremno je da se rasporedi u slučaju potrebe.

- Ako je potrebno, Rusija može da rasporedi ogromne snage - navodi se u članku.

Drugo mesto, prema mišljenju autora, zauzima Severna Koreja. Autor ističe da Severna Koreja ima 6.145 tenkova u upotrebi. Međutim, većina ovih borbenih vozila prilično je stara. Sjedinjene Američke Države zauzele su treće mesto u ovoj proceni, sa oko 6.100 tenkova. Većina njih su tenkovi M1 „Abrams“ treće generacije, koji su ušli u službu još u vreme Ronalda Regana. Četvrta i peta su Indija, odnosno Sirija.

U februaru je Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo da će do kraja godine kopnene snage Rusije dobiti više od 800 oklopnih vozila. Trupe će, između ostalog, dobiti više od 90 savremenih tenkova T-72B3 i T-72B3M.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Prvi brodovi naoružani hipersoničnim raketama biće fregate klase "Admiral Goškov”
Novosti online 16. 05. 2021.

ISPITIVANJA raketnog sistema sa hipersoničnom raketom „Cirkon“ sa brodova treba da budu završena do kraja leta, a prvi standardni nosači hipersoničnih raketa biće fregate Projekta 22350, saopštio je za Sputnjik izvor u brodogradilišnoj industriji.

- Ispitivanja raketnog sistema sa hipersoničnom raketom ‘Cirkon’ za brodove trebalo bi da budu završena do kraja leta. Ispitivanja će se izvoditi sa fregate ‘Admiral Gorškov’, planirano je nekoliko lansiranja na morske i kopnene ciljeve - rekao je izvor. Prema rečima izvora, prvi nosači hipersoničnih raketa biće fregate Projekta 22350 „Admiral Gorškov“ i „Admiral Kasatonov“.

Do sada je, prema podacima Ministarstva odbrane Rusije, „Admiral Gorškov“ je 2020. godine u okviru ispitivanja izveo tri lansiranja rakete „Cirkon“, dva na morske ciljeve, a jedno na kopneni cilj.

„Cirkon“ je prva hipersonična krstareća raketa na svetu sposobna za kontinuirani aerodinamični let sa manevrisanjem u gustim slojevima atmosfere uz pomoć sopstvenog potiska motora tokom čitave rute. Pri tome brzina rakete dostiže oko devet maha. Maksimalni domet rakete je hiljadu kilometara. „Cirkon“ može podjednako efikasno da pogađa i ciljeve na kopnu i na vodi.

Izvor: www.novosti.rs