Nemacki raketni eksperimentalni centar Penemide poceo je sa radom u aprilu 1937. Na poluostrvu uspruzenom u Balticko more ekipa naucnika predvodjena Werner von Braunom stvarala je raketna oruzja . Prvi eksperimentalni primerci V - 1 ispitivani su u vazduhu tako sto su ih nosili Focke Wulf Fw - 200 Condor , i u vazduhu ih otkacinjali . Jula ’43. postignut je domet od 246 km .
Britanska obavestajna sluzba je to saznala , i u noci 18. VIII ’43. bombardovala Penemide sa 600 bombardera , sto je usporilo razvoj rakete . Britanci su aerofoto izvidjanjem na 80 lokacija u Francuskoj otkrili lansirne rampe za V - 1 ; gradjevine u obliku skija .
13.VI ’ 44. lansirane su prve rakete V - 1 na Englesku . Britanci su reagovali ... Premestili su protivavionsku artiljeriju blize obali , gde su artiljerci imali bolju preglednost . V - 1 se kretao brzinom od 644 km/h , pa su spitfajeri , i tempesti modifikiovani kako bi postigli sto vecu brzinu . Skinute su oklopne ploce sa aviona , kao i sva kamuflaza . Avioni su i ispolirani da bi se smanjio vazdusni otpor . Otvaranje vatre na V - 1 je bila opasnost i za pilota , jer je rizikovao da i sam bude raznesen eksplozijom . Piloti spitfajera bi se sasvim priblizili V - 1 , i krilom ga ovlas dotakli . To je bilo dovoljno da se poremeti ziroskop unutar V - 1 , i da on padne . Brzi tempesti bi se obrusavali neposredno ispred V - 1 , a turbulencija bi poremetila let V -1 , i oborila ga . Hoker tempest i moskito su bili nocni lovci na V - 1 . Svetlost njihovih mlaznih motora nocu je bila vrlo uocljiva . Uprkos svim naporima polovina lansiranih V -1 je stigla do Londona .
V - 1 bi uzimao kurs u pravcu lansirne rampe , i padao kad potrosi gorivo ! Nosio je 850 kg eksploziva , i do jula ’44. broj zrtava V -1 se popeo na 4.000 ljudi . Tada su granate protivvazdusne odbrane dobile nove blizinske upaljace cime im je povecana efikasnost , pa su obarali vise V -1 nego lovacki avioni . Od jula do septembra ’44. avioni su bacili 44.000 tona bombi na lansirne rampe V - 1 ! Lansiranje iz Francuske prestaje 2.IX ’44. kada su saveznici zauzeli lansirne rampe . Do tada su saveznicki lovci unistili 1.900 V - 1 , protivavionska artiljerija 1.560 a na baraznim balonima , i sajlama je eksplodiralo 278 raketa V - 1 .
Nemci su nastavili bombardovanje raketama V - 1 sa bombarderima Hajnkel He - 111 , koji su poletali iz baza u Holandiji , i kasnije Nemackoj . Bombarderi bi usmerili kurs prema Londonu , onda bi se V - 1 otkacio , i upalio bi mu se motor . 29.III ’ 45. poslednja od oko 9.000 lansiranih raketa V - 1 je pala na Englesku . V - 1 je prethodnik svih krstarecih raketa ciji je tipican predstavnik americki Tomahawk !
Fieseler Fi-103 R Reichenberg ; samoubilacki Fau - 1 
Postojali su i samoubilacki modeli V - 1 ( Fau - 1 ) , i cak primerci za obuku na istim . Ukupno je proizvedeno 175 primereka V - 1 ( Fau - 1 ) sa pilotom , ali koliko je meni poznato nisu bili upotrebljeni . Postojala je saradnja u projektovanju ( razmena podataka ) pilotiranog Fau - 1 , i japanske
ohke .
Na sledecoj slici mozemo videti nekoliko verzija pilotiranih V - 1 ( Fau - 1) :
1. Fi - 103 (V-1) ; klasicni bespilotni V - 1 ( Fau - 1 )
2. Fi - 103 R-I ; samoubilacki test model
3. Fi - 103 R-II ; model za obuku pilota
4. Fi - 103 R-III ; samoubilacki test model
5. Fi - 103 R-IV ; konacni model za serijsku upotrebu
