PALUBA
March 28, 2024, 08:19:59 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Ovde možete pogledati te poručiti knjigu "Ešalon" jedan od autora je srpski podoficir i naš global moderator Kubovac
"Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije"
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages: [1]   Go Down
  Print  
Author Topic: Dr. Arčibald Rajs  (Read 8576 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« on: August 09, 2009, 11:44:16 am »

9. avgust 2009.
Beograd -- Polaganjem venaca na grob Rudolfa Arčibalda Rajsa u Beogradu i obilaskom obnovljenog spomenika obeleženo je 80 godina od njegove smrti.

Vence na Rajsov grob na Topčiderskom groblju položili su u 11 sati predstavnici ministarstava rada i socijalne politike i unutrašnjih poslova, velikog broja lokalnih samouprava i udruženja građana opredeljenih za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Planiran je i obilazak obnovljenog Spomenika dr Rudolfu Arčibaldu Rajsu u Topčiderskom parku, a organizatori komemorativne svečanosti su Sektor za boračko-invalidsku zaštitu Ministarstva rada i socijalne politike i Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine.

Rajs, jedan od najznačajnijih kriminologa svoga vremena, rođen je 8. jula 1875. u nemačkoj pokrajini Baden, a posle sticanja osnovnog i srednjeg obrazovanja studirao je u Švajcarskoj, gde je 1898. stekao zvanje doktora hemije, navodi se u saopštenju.

Radio je kao asistent na Univerzitetu u Lozani da bi 1906. dobio zvanje vanrednog profesora kriminalistike, a 1909. osnovao institute za tehničku policiju i kriminalistiku na kojima su se školovali studenti različitih nacionalnosti, uključujući tu i one iz Srbije.

Na poziv srpske vlade u Srbiju je došao septembra 1914. i tu upoznao holandskog lekara Arijusa van Tinhovena, koji je ranije počeo istraživanje ratnih zločina nad civilnim stanovništvom.

Rajs je anketu sprovodio tako što je saslušavao austrijske zarobljenike, odlazio na lice mesta, otvarao grobove, pregledao leševe i ranjenike, ulazio u kuće i obavljao tehnička ispitivanja, a njeni rezultati su imali ogroman efekat u svetu, primoravajući javnost da se suoči sa zločinima vojske Austrougarske monarhije.

Najviše ga je interesovao srpski seljak, vojnik, njegovo držanje u nesreći i pobedi, a fascinantnost, mentalitet i duh srpskog vojnika uticali su da se Rajs trajno veže za Srbiju.

Sa Srpskom vojskom povlačio se preko Albanije, a privrženost istini najviše je ispoljavao ličnim angažovanjem na pomoći srpskim izbeglicama, zbrinjavanjem srpske siročadi u Švajcarskoj i slanjem pomoći stanovništvu okupirane Srbije.

Dolaskom na Solunski front, Rajs se srodio sa srpskim bićem i postao njegov nerazvojni deo, a kasnije je za angažovanje dobio Medalju za hrabrost koju je zaslužio neumornim obilaženjem trupa i odlascima na najopasnija mesta.

Misiju je nastavio i posle rata, imajući obavezu da rezultate ankete o zločinima uobliči u zvanične izveštaje za predstojeće međunarodne mirovne pregovore, a u Ministarstvu unutrašnjih dela osnovao je dvogodišnju policijsku školu, kojom je upravljao.

Zbog sukoba mišljenja sa tadašnjom vladom, a posebno sa Nikolom Pašićem, ne želeći da se izlaže spletkama, odlučio je da se povuče sa javne scene, ali nikad nije izgubio popularnost u narodu.

Napisao je politički testament apel "Čujte Srbi" - dokument o vremenu od 1918. do 1928.

Umro je 8. avgusta 1929. i sahranjen na Topčiderskom groblju, a njegovo srce, po testamentarnoj želji, pohranjeno je u kapeli koja se nalazi u spomeničkom kompleksu na Kajmakčalanu (planina Nidže) u Makedoniji, podseća se u saopštenju.

Izvor: Tanjug
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #1 on: August 09, 2009, 04:03:02 pm »

Veliki gubitak, a povod sitan

Pre osamdeset godina, posle sitne komšijske razmirice, preminuo je dr Arčibalda Rajs, veliki i iskreni prijatelj Srbije
 
09.08.2009
Sitna stvar je i ovog puta bila neposredni povod jednog velikog gubitka, napisao je o smrti dr Arčibalda Rajsa, u tekstu objavljenom na prvoj strani „Politike” tačno pre 80 godina, ondašnji glavni urednik našeg lista Milomir Milenović.

Doktor Rajs je umro 8. avgusta 1929, a dva dana ranije bio je u „Politici” gde je često svraćao, kao veliki prijatelj redakcije u koju ga je, po svemu sudeći, uveo Jovan Tanović, koga Rajs pominje i u svom testamentu.

Slavni švajcarski kriminolog je tokom Prvog svetskog rata prigrlio Srbiju kao svoju, opčinjen moralnim i herojskim obrascem srpskog seljaka i srpskog vojnika. Postao je blizak i s ljudima iz „Politike”, gde je 7. avgusta razgovarao s prijateljima i šalio se, ali su na debatnom stolu svakako bile i vrlo ozbiljne teme kojih je u ono vreme, u uslovima proglašene kraljeve samovlasti, bilo na pretek.

U to vreme su se nad štampom neprekidno klatile cenzorske sekire, ali je „Politika” ipak obavestila čitaoce da je dr Rajs umro zbog jedne naizgled bizarne komšijske prepirke.

Sva je prilika da je baš to prinudilo i gradske vlasti da se šturo oglase na dan Rajsove sahrane, 10. avgusta 1929. godine.

Krivično odeljenje Uprave Grada Beograda navelo je u saopštenju da je on „naprasno umro” od moždane kapi „koja je nastupila usled jednog incidenta koji je imao s Milanom Kapetanovićem, ministrom u penziji”.

U opisu događaja „Politika” je podsetila svoje čitaoce da je dr Rajs živeo u maloj vili iznad Careve ćuprije, u „kućici među voćkama, s tremom i drvenim gredama, nalik na šumadijsku seljačku kuću”, u kojoj je domaćin čak „obojio one grede koje nose svod trobojkom crveno-plavo-belom”. Za uspomenu na „veliki podvig srpskoga vojnika” dr Rajs je na kući napisao „Vila Dobro Polje”.

Kao i danas, ispod te vile prolazila je tramvajska pruga ka Rakovici, a iza kuće je putić vodio do nedalekog brega, na kome su gnezda svili razni uglednici i moćnici. Izgradili su vile, što je učinio i Milan Kapetanović, nekadašnji ministar privrede u vladama Kraljevine Srbije i ministar građevina u vladama Kraljevine Jugoslavije, radikalski političar, pripadnik opozicione grupacije u stranci Nikole Pašića.

Prema Milomiru Milenoviću, eksministar Kapetanović je naručio neka drva, a kočijaš je tog kobnog 8. avgusta 1929. svoju zapregu poterao baš onim putićem iznad kuće dr Rajsa, koji je uvek tvrdio da to nije kolski put, nego da služi isključivo pešacima.

Kola su „odista dizala veliku prašinu i činila sirotom dr Rajsu nepodnošljiv život na onom malom parčetu zemlje koje je imao”, napisao je Milenović, očito upoznat s Rajsovim žalbama zbog nepoštovanja elementarnih komšijskih pravila, što je ružilo prividni spokoj žitelja na tom delu Topčiderskog brda.

Zaprega je krenula, Rajs se tome usprotivio i „došlo je do objašnjenja”.

 „Tad iznenada, g. Rajs je pokleknuo i pao, g. Kapetanović je viknuo odmah ljude, koji su se blizu našli da izađu i pomognu dr Rajsu, pa se onda udaljio. Otišao je svojoj kući”.

Komšije su Rajsa unele u njegovu vilu, u kojoj je živeo s posinkom Alfredom Favratom i njegovom suprugom Lujzom. Dotrčao je i dr Ivo Atanacković, ukazao klonulom prvu pomoć i otrčao po medicinske instrumente, jer je ustanovio „moždanu kaplju apopleksiju”. Kada se doktor vratio kroz nekoliko minuta, dr Arčibald Rajs je bio mrtav. Časovnik je pokazivao 16.30 sati.

Dva dana kasnije, po izričitoj želji dr Rajsa, sahranjen je na Topčiderskom groblju u Beogradu. U dodatku testamentu koji je „Politika” objavila na dan sahrane, Rajs je tražio da njegovo srce „bude stavljeno u jedan bokal i da se jednom zgodnom prilikom odnese na Kajmakčalan, gde će ga ostaviti kod kapele, ne zakopavajući ga”.

„Ja sam voleo srpsku zemlju, i drago mi je kad pomislim da će moje srce počivati i nestati na najponosnijem vrhu srpskih zemalja, pored drugova koje sam gledao kako umiru”, napisao je dr Arčibald Rajs, a njegova poslednja volja je ispunjena.

A njegov životni kraj dramatično je potvrdio Rajsove kritičke uvide izrečene u oporuci-vapaju „Čujte, Srbi!” koju je uputio srpskom narodu 1. juna 1928. godine.

Izvor: Politika Online
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 424



« Reply #2 on: January 31, 2018, 10:43:55 pm »

Смрт и сахрана др Арчибалд Рајса, хронолошки, из минута у минут


Део први

08. август 1929. године

16:10
Испред своје куће на Сењаку, др Арчибалд Рајс свом комшији, бившем министру Капетановићу, нешто живо објашњава. У једном тренутку Рајс се стропоштао на земљу, пада на своје десно колено, затим на раме и остаје непомично да лежи.

Све то, из трамваја, гледа господин Ђорђевић, Рајсов добар пријатељ, излеће и дотрчава. Ту су се затекли и пролазници Коста Смедеревац и Антол Гар који су радили у трафо станици у близини Арчибалдове куће, која је, по његовој жељи, названа ,,Добро поље”. Унутра је била само госпођа Лујза Фавра, Рајсова рођака, а њен муж је тада био на Сави код ,,Шест топола” на купању. Одмах је позван комшија, лекар, др Иван Атанацковић који је лежао кући опорављајући се од операције на врату па је дотрчао са све умотаном главом, вратом и раменима.

Нажалост, ни након масаже срца, др Рајсу није било спаса, јер је инфаркт био страховит. Господин Ђорђевић телефоном извештава главешине Београда и Србије и већ за десетак минута аутомобили високих званичника гомилали су се испред куће. Полиција започиње увиђај, прави се попис личних и кућних ствари, у средњој ладици проналазе тестамент који, након консултације са државним врхом, не отварају одмах како је гопођа Фавра тражила рекавши да је Рајс желео да се одмах отвори, већ доносе одлуку да то учине сутрадан, у Суду пред судијом и осталим потребним сведоцима.

21:00
Господин Ђорђевић, са двојицом комшија који су унели др Рајса у кућу, и још једним човеком, почињу да га пресвлаче и облаче у најлепше одело, стављају га у прву собу на већ припремљен кревет и око покојника ређају све његове медаље, ордење, сабљу…

21:15
Обукли су га у црни фрак, лаковане ципеле, црне чарапе и белу кошуљу на манжетне, а најлепшу дугмад је господин Ђорђевић одабрао из фиоке која је била пуна лепог украсног накита. Поред тела др Рајса, положили су преко двадесет ордења и медаља, како домаћих тако и страних, међу којима је и Бели орао са мачевима, неколико медаља за храброст, споменица из последњег рата, а са његове десне стране ставили су официрску сабљу коју је он много волео, јер је исту добио као почасни капетан српске војске.

21:30
Испред куће ,,Добро поље” створила се велика гужва, много аутомобила, новинара, док је телефон у кући непрестано звонио. Краљ Александар, министри и остале главешине су се ређале на отвореној телефонској вези, а некима је било потребно и два пута поновити, да велики пријатељ Срба, др Арчибалд Рајс, више није међу живима.

21:45
У вилу пристижу овлашћени чиновници из града, са Двора, из Суда…попис ствари се приводи крају. Рајсова кућица је богатија од Етнографског музеја, препуна стварчица које је покојник добијао од народа и брижно чувао. На посебном папиру се бележи шта је пронађено у његовим џеповима: 2650 динара, четири бесплатне железничке карте, пасош и десет лозова Класне лутрије.

22:00
Телефонски позив из Двора и наређење Краља о формирању државног одбора за погреб (то је подразумевало шест високих политичких и војних званичника Србије) и да се проф. др Арчибалд Рајс сахрани о државном трошку уз највеће генералске почасти, прекосутра у 15:45 (нисам успео да одгонетнем зашто баш у 15:45).

23:30
Комисија која је пописивала ствари и правила записник завршава своје обавезе, разилази се, а у кући, поред тела, остају др Васа Поповић, господин Ђорђевић, један француски сликар, пријатељ покојног Рајса, госпођа Фавра, њен супруг Алфред и више сабораца и пријатеља.

09. август 1929. године
05:00
Београдом и Србијом, почеле су да круже прве новине са овом тужном вешћу. Маса света убрзо пристиже у вилу ”Добро поље”. Међу првима су били инвалиди, четници и добровољци чији је почасни председник и члан био др Рајс. Сузе, плач и велика туга испунили су то јутро Рајсову кућу и све око ње.

07:00
Донета је и књига жалости у коју су гости почели да се уписују у знак одавања последње поште преминулом.

09:45
У кућу долази вајар Марко Брежанин са помоћником и и узима у гипсу маску др Рајса која ће касније служити за споменик. Том чину присуствује делегација Централног удружења резеврних официра и ратника.

10:00
Телефонски позив из Опште државне болнице, на вези је др Миловановић, који саопштава укућанима, да је све спремно за обдукцију и да могу донети тело покојника. Одмах почињу припреме за пренос Рајса до болнице.

10:15
У Суд, код дежурног судије Варошког суда Милисава Смиљанића, из куће одлазе на отварање тестамента др Арчибалд Рајса: Карл Јенер, отправник послова Швајцарке у Београду; господин Протић, виши инспектор у Народној банци; Алфред Фавра, посинак др Рајса; господин Драгољуб Јовић, шеф јавне безбедности, а у Суду их је, поред судије, сачекао и писар Драгош Радовић.

10:30
Од стране Држаног одбора за сахрану стиже детаљан план и распоред свечаног погреба професора Рајса.

10:35
У току је отварање и читање тестамента покојног др Арчибалд Рајса. Већину своје покретне и непокретне имовине оставио је Алфреду и Лујзи Фаври. Доста намештаја је завештао музеју у Лозани, а све медаље, одличја, записе, књиге, личне успомене и поклоне, које је добијао, оставио је кумчету Фијелу, сину главног секретара Француске банке. Своју кућу ,,Добро поље” на Сењаку завештао је Граду Београду да служи за становање сиромашних српских официра или ратних инвалида.

У тестаменту је и жеља да његови пријатељи Старчевић, Лазаревић, Тановић, Радосављевић и Микић организују отварање његовог тела са циљем да извади срца, стави у један бокал и једном згодном приликом однесе на Кајмакчалан, где ће се оставити код капеле, не закопавајући га.

,,Ја сам волео српску земљу и драго ми је кад помислим да ће моје срце почивати и нестати на најпоноснијем врху српских земаља, поред другова које сам гледао како умиру. Што се тиче мог тела, волео бих да буде сахрањено на малом гробљу у Топчидеру. поред гроба мале Наде Фавра, коју сам волео као своје рођено дете. Народу српском остављам да реши, да ли ће се тело онога, који је био можда његов најискренији пријатељ, пренети у једним од оних гнусних помпезних кола нових богаташа, или на једном обичном топовском лафету, као што приличи ономе који се борио за тај народ”.

11:45
Делегација из Суда одлази у Општу болницу где је већ однето тело др Рајса на обдукцију како би др Миловановићу саопштили последњу жељу покојника да му се срце извади.

15:00
Посмртни остаци др Рајса су из болнице пренети у Официрски дом и изложени на почасном катафалку, који је био потпуно уређен и окићен великим ловоровим венцима и цвећем. Највећи венац, који је први донет током јутра у Официрски дом, имао је тробојку и златним словима исписано ,,Др Рудолфу Арчибалд Рајсу – Александар”.

18:00
Почасна стража је постављена око ковчега, а маса света у непрегледним колонама пролази одајући последњу пошту преминулом великану.


...наставиће се
Logged
Milan (longtrip)
kapetan fregate
*
Offline Offline

Posts: 7 424



« Reply #3 on: February 01, 2018, 08:54:09 pm »

10. август 1929. године

06:00
Током целе ноћи непрегледна колона људи обилази ковчег др Арчибалд Рајса који је изложен на лафету у Официрском дому.

10:00
Маса људи почиње да се окупља на тргу испред Официрског дома.

13:00
Цео плато испред Официрског дома је препун људи иако је опело заказано тек у 15:45.

14:00
Све околне улице су закрчене, а саобраћај обустављен. Не памти се толики број људи на улицама. Колона народа и даље пролази у савршеном реду поред покојниковог одра који је буквално прекривен венцима и букетима цвећа.

15:30
У сали Официрског дома почиње опело. Чинодејствовао је владика Иринеј са петнаест свештеника. Цела влада, представници војске, краљеви изасланици, чиновници, резервни официри, као и штићеник покојног др Рајса, су у сали.

16:00
Први говор држи владика Иринеј који је између осталог рекао: ,,Дошао си из лепе Швајцарске у тренутку када се наша домовина борила за остварење националних идеала и за свој опстанак. У том тешком часу пружио си нам не само обе руке, него и срце – целог себе. Наша света црква гледала је како се са апостолском љубављу истичеш свуда, како трчиш масакрираној нејачи и разрушеним селима….Желео си да те наша црква отпрати до вечне куће и опоји српски свештеник. Српска православна црква прима те као што си ти примио њену децу. Успомену на тебе црква ће чувати у својој ризници….”

16:05
Ковчег из Официрског дома износе резевни официри и полажу га на лафет. У том тренутку војна музика свира посмртни марш. На целом тргу влада мук и невероватна тишина. Војнички почасни одред стоји у ставу мирно.

16:15
У највећој тишини прилази пуковник Јован Антић и у име војске и морнарице између осталог говори: ,,Наша војска, која је имала ту част да једног тако благородног и пуног врлина човека убраја међу своје сараднике на делу ослобођења и уједињења, поред осталих почасти и одликовања примила га је у своје редове са чином почасног капетана, а наш народ биће вечито захвалан своме великом пријатељу др Рајсу”.

16:30
Креће поворка са посмртним остацима др Арчибалд Рајса. Одбор за схрану је филигрански прецизно направио распоред и редослед у поворци. Напред је ношен крст и кољиво са краљевим венцем који су на челу носили двојица гардиста. Затим четири официра која су носила ордење, иза њих војна музика, па чета пешадије 18. пука, разна удружења, свештенство и ковчег на лафету. Иза сандука ишао је господин Фавра, краљевска влада на челу са председником Петром Живковићем, генерали, адмирали, официри и маса света.

16:45
Поворка из Масарикове улице скреће у Кнеза Милоша, а код Скупштине застаје и ту се од др Рајса говором опрашта Милан Радосављевић, председник резервних официра и ратника, који је између осталог рекао: ,,Твоји чланци у страној штампи грмели су као хаубица и својим треском обарали неистину једну за другом које су против нас изношене... Видео си нас, драги Рајсу, у слави и падању, видео си нас у борби и страдању. На путу за нашу голготу, делио си са нама последње парче албанске проје, хранио си гладне, подизао клонуле и тешио бедне…”.

17:00
Поворка се налази у улици Кнеза Милоша, креће се средином, а са стране је маса света која је скроз закрчила све околне прилазе. Заустављају се испред зграде Министарства унутрашњих послова где говор држи начелник полиције Кузмановић: ,,Син лепе Швајцарске, целом свету познат, велики научник др Рајс, дошао је из колевке мира и човечности, к нама, у земљу узбурканог мора…”.

17:10
Поворка се спушта даље, улицом Кнеза Милоша, према Рајсовој кући ,,Добро поље”, а затим ка Топчидерском гробљу. Сви трамваји у Београду су били стављени на располагање народу који је кренуо на сахрану. Врућина је била несносна.

17:20
Тужна колона људи пролази поред фабрике хартије Милана Вапе (то је зграда поред Бигза односно сада поред хотела Радисон), у том тренутку, као последњи поздрав драгом др Рајсу, сирене из фабрике почињу да свирају непрекидно. У истом моменту сви запослени престају са радом, док су све завесе на прозорима биле спуштене.

17:30
Поворка је стигла испред Рајсове куће ,,Добро поље” (Рајс је назвао тако своју кућу по последњој бици коју су српски војници водили).

17:35
Говор испред куће држи Драгослав Швабић у име Народне банке: ,,Драги професоре, праведно си наградио Јужну Србију, што си баш њој срце поклонио. Она је сва у уздаху и болу за тобом, јер те је срцем осетила, заволела и побожно поштовала…”.

18:05
Тужна поворка је у Топчидеру. Испред фабрике новчаница чекало је пуно света који се придружује и креће узбрдо ка гробљу.

18:20
Стижу на гробље. Ковчег се скида и односи пред цркву. Сунце је већ замакло иза дрвећа. Рака је ископана, баш као што је тражио др Рајс, поред гроба мале Наде коју је много волео.
Четири говора од стране српских великана су тада одржана. Осетиле су се невероватне емоције у њима. Издвајам само пасус из говора господина Јеврема Томића, председника добровољаца: ,,Можда одлазиш и разочаран. Опрости и буди уверен, да су се и многи од нас разочарали. Али љубав према овој земљи и нашем Врховном команданту, најјачој гаранцији наше будућности, била је и остала јача од свих наших личних неприлика…”.

19:00
На Топчидерском гробљу војни плотун је ођекнуо, а Војислав Илић Млађи почиње да рецитује:

“Кад ми се овде, у земљи српској,
заврши стаза животних дана,
желим да моје срце почива
високо наврх Кајмакчалана.

Тог најдичнијег врха Србије
где сури орли облак продиру,
да тамо будем покрај другова
које сам глед’о када умиру!

И заспао је с том жарком жељом,
и лепе очи за навек свео,
пошто је вољно Србији дао
снове и младост и живот цео.

Тек данас ћемо појмити јасно,
кад га у земљу будемо скрили,
шта нам је овај покојник био
и шта смо с њиме све изгубили.

Кад српски народ бејаше пош’о
противу гнусне силе варварске
он нам је журно у помоћ дош’о
из живописне своје Швајцарске.

Заволео је Србију нашу,
своју је судбу са њоме слио,
с њоме је клец’о, посрт’о, пад’о,
мада је родом Швајцарац био.

Тај витез пера спомену чијем
цело се Српство захвално клања,
жив се јуначки за нас борио,
а сад нам, мртав, срце поклања!

И док се свеће воштане пале,
и док се цвеће на одар слаже,
и док он мирно, блажено сања,
мени се чини, као да каже:

К'о залог моје љубави вечне,
у знак другарства из славних дана,
желим да моје срце почива
високо наврх Кајмакчалана.

Тог најдичнијег врха Србије,
где сури орли облак продиру,
да тамо, будем покрај другова
које сам глед’о када умиру!

19:15
Након читања ове потресне песме артиљерија и пешадија, на гробљу, почињу да пуцају у ваздух правећи заглушујућу буку. Ковчег спуштају у раку. Сунце је зашло…

Крај
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #4 on: December 23, 2020, 05:15:37 pm »



Gorobnica Arčibalda Rajsa.



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Arčibald Rajs.jpg (1417.33 KB, 2285x3627 - viewed 30 times.)
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #5 on: January 02, 2021, 03:35:00 pm »




Quote
Priča o Arcibaldu Rajsu

U emisiji "Tamo gde smo bili..." pisac Milan Bogojevic ispricao nam je pricu o Arcibaldu Rajsu.



Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 69 456



« Reply #6 on: May 13, 2022, 05:03:34 pm »



Otkrivanje spomenika dr. Arčibaldu Rajsu.

Topčider 9.avgust 1931. godine.




[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
Pages: [1]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.029 seconds with 23 queries.