Milan (longtrip)
kapetan fregate
Offline
Posts: 7 424
|
|
« Reply #2 on: January 31, 2018, 10:43:55 pm » |
|
Смрт и сахрана др Арчибалд Рајса, хронолошки, из минута у минут
Део први
08. август 1929. године
16:10 Испред своје куће на Сењаку, др Арчибалд Рајс свом комшији, бившем министру Капетановићу, нешто живо објашњава. У једном тренутку Рајс се стропоштао на земљу, пада на своје десно колено, затим на раме и остаје непомично да лежи.
Све то, из трамваја, гледа господин Ђорђевић, Рајсов добар пријатељ, излеће и дотрчава. Ту су се затекли и пролазници Коста Смедеревац и Антол Гар који су радили у трафо станици у близини Арчибалдове куће, која је, по његовој жељи, названа ,,Добро поље”. Унутра је била само госпођа Лујза Фавра, Рајсова рођака, а њен муж је тада био на Сави код ,,Шест топола” на купању. Одмах је позван комшија, лекар, др Иван Атанацковић који је лежао кући опорављајући се од операције на врату па је дотрчао са све умотаном главом, вратом и раменима.
Нажалост, ни након масаже срца, др Рајсу није било спаса, јер је инфаркт био страховит. Господин Ђорђевић телефоном извештава главешине Београда и Србије и већ за десетак минута аутомобили високих званичника гомилали су се испред куће. Полиција започиње увиђај, прави се попис личних и кућних ствари, у средњој ладици проналазе тестамент који, након консултације са државним врхом, не отварају одмах како је гопођа Фавра тражила рекавши да је Рајс желео да се одмах отвори, већ доносе одлуку да то учине сутрадан, у Суду пред судијом и осталим потребним сведоцима.
21:00 Господин Ђорђевић, са двојицом комшија који су унели др Рајса у кућу, и још једним човеком, почињу да га пресвлаче и облаче у најлепше одело, стављају га у прву собу на већ припремљен кревет и око покојника ређају све његове медаље, ордење, сабљу…
21:15 Обукли су га у црни фрак, лаковане ципеле, црне чарапе и белу кошуљу на манжетне, а најлепшу дугмад је господин Ђорђевић одабрао из фиоке која је била пуна лепог украсног накита. Поред тела др Рајса, положили су преко двадесет ордења и медаља, како домаћих тако и страних, међу којима је и Бели орао са мачевима, неколико медаља за храброст, споменица из последњег рата, а са његове десне стране ставили су официрску сабљу коју је он много волео, јер је исту добио као почасни капетан српске војске.
21:30 Испред куће ,,Добро поље” створила се велика гужва, много аутомобила, новинара, док је телефон у кући непрестано звонио. Краљ Александар, министри и остале главешине су се ређале на отвореној телефонској вези, а некима је било потребно и два пута поновити, да велики пријатељ Срба, др Арчибалд Рајс, више није међу живима.
21:45 У вилу пристижу овлашћени чиновници из града, са Двора, из Суда…попис ствари се приводи крају. Рајсова кућица је богатија од Етнографског музеја, препуна стварчица које је покојник добијао од народа и брижно чувао. На посебном папиру се бележи шта је пронађено у његовим џеповима: 2650 динара, четири бесплатне железничке карте, пасош и десет лозова Класне лутрије.
22:00 Телефонски позив из Двора и наређење Краља о формирању државног одбора за погреб (то је подразумевало шест високих политичких и војних званичника Србије) и да се проф. др Арчибалд Рајс сахрани о државном трошку уз највеће генералске почасти, прекосутра у 15:45 (нисам успео да одгонетнем зашто баш у 15:45).
23:30 Комисија која је пописивала ствари и правила записник завршава своје обавезе, разилази се, а у кући, поред тела, остају др Васа Поповић, господин Ђорђевић, један француски сликар, пријатељ покојног Рајса, госпођа Фавра, њен супруг Алфред и више сабораца и пријатеља.
09. август 1929. године 05:00 Београдом и Србијом, почеле су да круже прве новине са овом тужном вешћу. Маса света убрзо пристиже у вилу ”Добро поље”. Међу првима су били инвалиди, четници и добровољци чији је почасни председник и члан био др Рајс. Сузе, плач и велика туга испунили су то јутро Рајсову кућу и све око ње.
07:00 Донета је и књига жалости у коју су гости почели да се уписују у знак одавања последње поште преминулом.
09:45 У кућу долази вајар Марко Брежанин са помоћником и и узима у гипсу маску др Рајса која ће касније служити за споменик. Том чину присуствује делегација Централног удружења резеврних официра и ратника.
10:00 Телефонски позив из Опште државне болнице, на вези је др Миловановић, који саопштава укућанима, да је све спремно за обдукцију и да могу донети тело покојника. Одмах почињу припреме за пренос Рајса до болнице.
10:15 У Суд, код дежурног судије Варошког суда Милисава Смиљанића, из куће одлазе на отварање тестамента др Арчибалд Рајса: Карл Јенер, отправник послова Швајцарке у Београду; господин Протић, виши инспектор у Народној банци; Алфред Фавра, посинак др Рајса; господин Драгољуб Јовић, шеф јавне безбедности, а у Суду их је, поред судије, сачекао и писар Драгош Радовић.
10:30 Од стране Држаног одбора за сахрану стиже детаљан план и распоред свечаног погреба професора Рајса.
10:35 У току је отварање и читање тестамента покојног др Арчибалд Рајса. Већину своје покретне и непокретне имовине оставио је Алфреду и Лујзи Фаври. Доста намештаја је завештао музеју у Лозани, а све медаље, одличја, записе, књиге, личне успомене и поклоне, које је добијао, оставио је кумчету Фијелу, сину главног секретара Француске банке. Своју кућу ,,Добро поље” на Сењаку завештао је Граду Београду да служи за становање сиромашних српских официра или ратних инвалида.
У тестаменту је и жеља да његови пријатељи Старчевић, Лазаревић, Тановић, Радосављевић и Микић организују отварање његовог тела са циљем да извади срца, стави у један бокал и једном згодном приликом однесе на Кајмакчалан, где ће се оставити код капеле, не закопавајући га.
,,Ја сам волео српску земљу и драго ми је кад помислим да ће моје срце почивати и нестати на најпоноснијем врху српских земаља, поред другова које сам гледао како умиру. Што се тиче мог тела, волео бих да буде сахрањено на малом гробљу у Топчидеру. поред гроба мале Наде Фавра, коју сам волео као своје рођено дете. Народу српском остављам да реши, да ли ће се тело онога, који је био можда његов најискренији пријатељ, пренети у једним од оних гнусних помпезних кола нових богаташа, или на једном обичном топовском лафету, као што приличи ономе који се борио за тај народ”.
11:45 Делегација из Суда одлази у Општу болницу где је већ однето тело др Рајса на обдукцију како би др Миловановићу саопштили последњу жељу покојника да му се срце извади.
15:00 Посмртни остаци др Рајса су из болнице пренети у Официрски дом и изложени на почасном катафалку, који је био потпуно уређен и окићен великим ловоровим венцима и цвећем. Највећи венац, који је први донет током јутра у Официрски дом, имао је тробојку и златним словима исписано ,,Др Рудолфу Арчибалд Рајсу – Александар”.
18:00 Почасна стража је постављена око ковчега, а маса света у непрегледним колонама пролази одајући последњу пошту преминулом великану.
...наставиће се
|