Dešavanja u Kolumbiji

[MOTORISTA]

Petoro poginulih u pucnjavi u Kolumbiji
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 27.09.2021.

Bogota -- Najmanje pet osoba, uključujući jednu tinejdžerku, ubijeno je na jugozapadu Kolumbije u poslednjem talasu napada naoružanih grupa.

U napadu koji se dogodio u nedelju povređeno je još šest osoba, preneo je BBC. Vojni komandant okrivio je otcepljenu pobunjeničku grupu Kolonu Uriel Rendon za napad. Vlada je pre pet godina potpisala mirovni sporazum sa levičarskim Revolucionarnim oružanim snagama Kolumbije (Fark), ali su se neki članovi Farka, koji se nisu složili sa sporazumom, odvojili i nastavili da budu aktivni. Vojni zvaničnici rekli su da su naoružani ljudi otvorili vatru na "javnom mestu" u ruralnom području kod grada Tumako. Lokalni mediji izvestili su da je reč o diskoteci.

Na licu mesta poginule su dve osobe, a tri su kasnije preminule u bolnici. Lokalni mediji izvestili su da je jedna od ubijenih 15-godišnja tinejdžerka. General-major Alvaro Visente Perez iz kolumbijske vojske rekao je da je za napad odgovorna grupa disidentskih bivših pobunjenika Fark koji sebe nazivaju Kolonom Uriel Rendon.

Izvor. www.b92.net

[Dreadnought]

Sukobi pobunjenika, na desetine poginulih, ljudi napuštaju domove


Najmanje 23 osobe ubijene su u Kolumbiji, a 20 je moralo da napusti svoje domove nakon što su intenzivirani sukobi pobunjeničkih grupa u Kolumbiji.

Kolumbijska vlada je 2016. sa paravojnom grupom Revolucionarne oružane snage Kolumbije (FARC) potpisala mirovni sporazum nakon čega je opala stopa ubistava sve do sada.

U saopštenju se navodi da su se sukobile gerilske grupe Nacionalne oslobodilačke armije (ELN) sa bivšim članovima FARC koji su odbili da se pridruže mirovnom sporazumu. Vojska je saopštila da se obe grupe trenutno bore za prevlast nad trgovinom drogom u toj oblasti.

U manjim ruralnim i nepristupačnim mestima bande i narko dileri se bore oko ruta trgovine narkotika, polja koke, ilegalnih rudnika i druge imovine.

U Arauki se nalazi najviše naftnih bušotina u celoj Kolumbiji.


izvor

[Dreadnought]

Ubijen vodeći član Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARC)


Kolumbijske snage bezbednosti ubile su u ponedeljak vodećeg člana Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARC) na jugozapadu zemlje.

Do likvidacije je došlo tokom operacije u provinciji Kauka, izjavio je kolumbijski predsednik Ivan Duke.

Euklides Espanja, poznatiji kao DŽonije, bio je najviši vođa među disidentskom frakcijom FARC-a, na čijem čelu je Djentil Duarte koji je 2016. godine odbio mirovni sporazum sa vladom, prenosi agencija Rojters.

“Ko god počini zločin, platiće cenu”, izjavio je predsednik Duke u video poruci u društvu ministra odbrane Dijega Molana, kao i kolumbijskih policijskih i vojnih vođa.

“Danas je neutralisan DŽonije, simbol zla u jugozapadnoj Kolumbiji i važan disidentski vodja FARC-a”, dodao je predsednik. Ubijeni disident je komandovao sa sedam grupa disidenata FARC-a koje su pripadale frakciji koju je predvodio Duarte, navodi kolumbijska nacionalna policija.

On je, između ostalog, kreator prošlogodišnje eksplozije automobila bombe u gradu Korintu, kao i napada na dvojicu policajca u Santander de Kiličau prošlog vikenda, dodaje se u saopštenju policije.


izvor

[MOTORISTA]

Digli most u vazduh, palili vozila, blokirali puteve i bacali bombe

Levičarski gerilci Oslobodilačke nacionalne armije digli su u vazduh most, palili vozila, blokirali puteve i bacali bombe, tokom prvog dana štrajka u kom je povređeno osmoro ljudi, saopštila je Vlada Kolumbije.

Piše: RTS
24.02.2022.

Grupa pobunjenika održava trodnevni štrajk u znak protesta zbog ekonomske i socijalne politike Vlade, manje od tri nedelje pre parlamentarnih izbora. Akcija označava ograničenje kretanja i trgovine u ruralnim područjima gde deluje Oslobodilačka nacionalna armija.

"Jedan od najozbiljnijih napada dogodio se u Pailitasu, u severnoj provinciji Cezar, gde su pobunjenici digli u vazduh most", saopštila je Vlada.

U istočnoj provinciji Santander, u eksploziju na putu između opština Sokoro i San Gil povređeno je osam ljudi, dok je u sličnom napadu u Kukuti, ubijen policijski pas. Zapaljena su i vozila u napadima.

- Ono što vidimo je da na nekim mestima u Kolumbiji ELN kukavički pokušao da zastraši stanovništvo. Raspoređuju se snage bezbednosti širom Kolumbije jer zemlja neće biti paralizovana terorizmom - istako je predsednik Kolumbije Ivan Duke.

Štrajk će trajati do subote ujutro, saopštio je ELN. Grupa, koju čini oko 2.350 boraca optužuju da se finansira otmicama, iznudom, ilegalnim rudarenjem i trgovinomdrogom. SAD i EU tu grupu smatraju terorističkom organizacijom. Pobunjenici su se trudili da održe završetak mirovnih pregovora oko njihovog učešća u oružanom sukobu u Kolumbiji, koji je tokom šest decenija odneo 260.000 života.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Bivši pobunjenik pobedio na predsedničkim izborima u Kolumbiji


Bivši pobunjenik Gustavo Petro u nedelju je za dlaku pobedio u drugom krugu izbora nad političkim autsajderom milionerom, čime je u Kolumbiji započela nova era politike tako što je postao prvi levičarski predsednik zemlje.

Petro, ​​senator u svom trećem pokušaju da osvoji predsedničku funkciju, dobio je 50,48 odsto glasova, dok je magnat za nekretnine Rodolfo Ernandez imao 47,26 odsto, sa skoro svim prebrojanim listićima, prema rezultatima koje su objavile izborne vlasti.

Petrova pobeda je podvukla drastičnu promenu u predsedničkoj politici za zemlju koja je dugo marginalizovala levicu zbog svoje percipirane povezanosti sa oružanim sukobom. Sam Petro je nekada bio pobunjenik sa sada nepostojećim pokretom M-19 i dobio je amnestiju nakon što je bio u zatvoru zbog svoje umešanosti u grupu.

„Danas je dan slavlja za narod. Neka proslave prvu narodnu pobedu“, tvitovao je Petro. „Neka tolika patnja bude ublažena radošću koja danas preplavljuje srce Otadžbine.

Petro je pozvao na jedinstvo tokom svog pobedničkog govora i pružio maslinovu grančicu nekim od svojih najoštrijih kritičara, rekavši da će svi članovi opozicije biti dočekani u predsedničkoj palati „da razgovaraju o problemima Kolumbije“.

„Od ove vlade koja počinje nikada neće biti političkog i pravnog progona, biće samo poštovanja i dijaloga”, rekao je on i dodao da će slušati ne samo one koji su podigli oružje, već i „tu tihu većinu seljaci, starosedeoci, žene, omladina“.

Odlazeći konzervativni predsednik Ivan Duke čestitao je Petru ubrzo nakon objavljivanja rezultata, a Ernandez je brzo priznao poraz.

„Prihvatam rezultat, kakav bi trebao da bude, ako želimo da naše institucije budu čvrste“, rekao je Hernandez u video snimku na društvenim mrežama. „Iskreno se nadam da će ova odluka biti od koristi za sve.

Kolumbija je takođe izabrala svoju prvu Crnkinju za potpredsednicu. Petrova potpredsednica, Fransija Markes, advokat je i lider za zaštitu životne sredine čije je protivljenje ilegalnom rudarstvu rezultiralo pretnjama i napadom granatom 2019.

Glasanje je došlo usred široko rasprostranjenog nezadovoljstva zbog rastuće nejednakosti, inflacije i nasilja — faktora koji su naveli glasače u prvom krugu izbora prošlog meseca da okrenu leđa političarima koji su dugo vladali centrom i desnicom i izabrali dva autsajdera u trećem najmnogoljudnijem mestu u Latinskoj Americi nacija.

Petrova predstava bila je najnovija levičarska politička pobeda u Latinskoj Americi podstaknuta željom birača za promenom. Čile, Peru i Honduras su 2021. izabrali levičarske predsednike, a u Brazilu bivši predsednik Luiz Inasio Lula da Silva vodi ankete za ovogodišnje predsedničke izbore.

„Mislim da to pokazuje da strategija straha, mržnje i stigmatizacije prema levici više ne funkcioniše kao politika za pridobijanje birača“, rekla je Elizabet Dikinson, viši analitičar za Kolumbiju u kompaniji International Crisis Group.

Ali rezultati su bili neposredan razlog za zabrinutost za neke glasače čija je najbliža referenca levičarskoj vladi problematična susedna Venecuela.

„Nadamo se da će se gospodin Gustavo Petro pridržavati onoga što je rečeno u planu njegove vlade, da vodi ovu zemlju ka veličini, koja nam je toliko potrebna, i da (on) okonča korupciju“, rekla je Karin Ardila Garsija, pristalica Hernandeza u severno-centralni grad Bucaramanga. „Da on ne vodi u komunizam, u socijalizam, u rat u kojem nas nastavljaju ubijati u Kolumbiji… (N) ne vodi nas u drugu Venecuelu, Kubu, Argentinu, Čile.

Oko 21,6 miliona od 39 miliona birača sa pravom glasa glasalo je u nedelju. Apstencionizam je bio iznad 40% na svim predsedničkim izborima od 1990. godine.

Petro, ​​62, biće zvanično proglašen pobednikom nakon formalnog brojanja koje će potrajati nekoliko dana. Istorijski gledano, preliminarni rezultati su se poklopili sa konačnim.

Nekoliko šefova država čestitalo je Petru nedelju. Kao i žestoki kritičar, bivši predsednik Alvaro Uribe, koji je i dalje centralna ličnost u kolumbijskoj politici.

Ankete uoči drugog kruga pokazale su da su Petro i Hernandez — obojica bivši gradonačelnici — bili u tesnoj trci pošto su na prvim izborima 29. maja nadmašili četiri druga kandidata. Ni jedni ni drugi nisu dobili dovoljno glasova za direktnu pobedu i otišli ​​su u drugi krug.

Petro je osvojio 40% glasova u početnom krugu, a Ernandez 28%, ali se razlika brzo smanjila pošto je Ernandez počeo da privlači takozvane glasače protiv Petriste.

Petro je predložio ambiciozne penzione, poreske, zdravstvene i poljoprivredne reforme i promene u načinu na koji se Kolumbija bori protiv narko kartela i drugih naoružanih grupa. Ali će mu biti teško da ispuni svoja obećanja jer nema većinu u Kongresu, što je ključno za sprovođenje reformi.

„Ljudi koji ga podržavaju polažu velike nade i verovatno će se prilično brzo razočarati kada ne bude mogao da pokrene stvari odmah“, rekao je Adam Ajzakson, stručnjak za Kolumbiju u Vašingtonskoj kancelariji za Latinsku Ameriku. .

„Mislim da biste mogli naći situaciju u kojoj on ili mora da sklopi neke dogovore i odustane od mnogih svojih programa samo da bi se neke stvari usvojile ili bi cela zemlja mogla da bude u zastoju“, dodao je Isakson.

Petro je voljan da obnovi diplomatske odnose sa Venecuelom, koji su prekinuti 2019. On takođe želi da unese promene u odnose Kolumbije sa Sjedinjenim Državama tražeći ponovno pregovaranje o sporazumu o slobodnoj trgovini i nova rešenja u borbi protiv trgovine drogom.

Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je u saopštenju da se Bajdenova administracija raduje saradnji sa Petrom.

Hernandez, koji je zaradio novac od nekretnina, nije povezan ni sa jednom velikom političkom strankom i odbio je saveze. Njegova stroga kampanja, vođena uglavnom na TikToku i drugim platformama društvenih medija, bila je samofinansirana i zasnovana uglavnom na borbi protiv korupcije, koju krivi za siromaštvo i gubitak državnih resursa koji bi se mogli koristiti za socijalne programe.

Ankete kažu da većina Kolumbijaca veruje da zemlja ide u pogrešnom pravcu i da ne odobrava Dukea, koji nije imao pravo da se kandiduje za reizbor. Pandemija je unazadila napore zemlje u borbi protiv siromaštva za najmanje jednu deceniju. Zvanični podaci pokazuju da je 39% Kolumbijaca prošle godine živelo sa manje od 89 dolara mesečno.

Odbijanje politike kao i obično „je odraz činjenice da su ljudi siti istih ljudi kao i uvek“, rekla je Natali Amezkuita, 26-godišnja građevinska inženjerka koja čeka da glasa. „Moramo da stvorimo veće društvene promene. Mnogi ljudi u zemlji nisu u najboljem stanju.“

Ali čak su je i dva kandidata autsajdera ostavila hladnom. Rekla je da će dati prazan listić: „Ne sviđa mi se nijedan od dva kandidata. … nijedan od njih mi se ne čini kao dobra osoba.“

izvor

[Dreadnought]

Kolumbija izabrala prvog levičarskog predsednika u drugom krugu izbora


Gustavo Petro, bivši levičarski gradonačelnik Bogote i nekadašnji pobunjenički borac proglašen je pobednikom predsedničkih izbora u Kolumbiji.
Petro, aktuelni senator, tesno je pobedio desničarskog građevinskog magnata Rodolfa Ernandesa u drugom krugu predsedničkih izbora održanim u nedelju, prenela je britanska televizijska mreža BBC.

Prema podacima, Petro je osvojio 50,5 odsto glasava i pobedio rivala sa više od 700.000 glasova i tako postao prvi levičarski vođa Kolumbije.

Šezdesetdvogodišnji Petro pozdravio je, kako je rekao, „pobedu za Boga i za narod“.

„Neka toliko patnje bude ublaženo srećom koja danas preplavljuje srce domovine. Danas je dan za ulice i trgove“, napisao je Pedro na Tviteru.

Fransija Markes, samohrana majka i bivša spremačica će postati prva crnkinja potpredsednica u zemlji.

U videu objavljenom na društveni mrežama, Ernandes koji je vodio netradicionalnu kampanju zasnovanu umnogome na Tiktoku i drugim drušvenim mrežama, priznao je poraz.

„Kolumbijci, danas je većina građana izabrala drugog kandidata. Kao što sam rekao tokom kampanje prihvatam rezultate izbora. Nadam se da gospodin Gustavo Petro zna kako da vodi zemlju i da će biti veran svom govoru protiv korupcije“, rekao je Ernandes.

Kolumbijski odlazeći predsednik Ivan Duke koji prema kolumbijskom zakonu nije imao pravo da bude ponovo kandidat, na Tviteru je napisao da je pozvao Petra da mu čestita i rekao da su se dogovorili da se sretnu narednih dana da počnu „harmoničnu, institucionalnu i tranparentnu tranziciju“.

Petro, bivši član gerilskog pokreta M-19, je tokom kampanje obećao da će se boriti protiv nejednakosti i omogućiti besplatno univerzitetsko obrazovanje, uvesti penzione reforme i visoke poreze na neproduktivnu zemlju.

Takođe je rekao da će u potpunosti primeniti mirovni sporazum iz 2016. kojim je okončan 50-ogodišnji sukob sa komunističkom gerilskom grupom Fark, i tražiti pregovore sa još aktivnim pobunjenicima ELN-a.

izvor

[Dreadnought]

Novi predsednik Kolumbije mogao bi zadati veliki udarac američkom imperijalizmu


Bivši levičarski gerilac Gustavo Petro pobedio je u nedeljnom drugom krugu predsedničkih izbora u Kolumbiji, što je prvi put u istoriji da je nacija saveznica SAD glasala za levičarskog kandidata. Ovi izbori predstavljaju istorijsku promjenu za kolumbijski ekonomski model – ali možda čak i veću za strateške interese SAD u regionu.

Prema Petrovom sopstvenom iskazu, „stvarna promena dolazi. Tako je barem rekao u svom pobedničkom govoru. Obećao je da će okrenuti zemlju u zelenijem pravcu postepenom izbacivanjem nafte i uglja. Takođe planira da poveća penzije, uvede univerzalnu zdravstvenu zaštitu i učini univerzitetsko obrazovanje besplatnim – koje će se plaćati porezom na bogate.

Takođe je rekao da želi da koristi uvozne tarife da zaštiti lokalnu industriju i pregovara o trgovinskim sporazumima, što je uporni potez protiv neoliberalnog trgovinskog sistema zemlje. Generalno, čitava njegova platforma je direktno usmerena protiv neoliberalnog klijentelizma, pa čak i očiglednog odnosa elite sa narko kartelima, koji je mučio Kolumbiju generacijama. Svaka razumna osoba bi se složila da bi protresanje toga bilo pozitivno.

Ali teško je reći kako će se to odigrati u praksi. On i njegovi saveznici nemaju većinu u zakonodavnom telu zemlje, držeći samo 27% mesta, za razliku od 57% koje drže konzervativne stranke i još 9% koje drži Zelena stranka. On se takođe suočava sa izazovima konzervativnog sudskog sistema zemlje i njene nezavisne centralne banke. Njegovi domaći planovi će više nego verovatno biti moderirani ovim pritiscima koji podržavaju status kvo.

Prava oblast u kojoj će Petro imati najveću moć, a verovatno i najveći uticaj uopšte, jeste spoljna politika. Na primer, obećao je da će oživeti veze sa susednom Venecuelom, što bi gotovo sigurno okončalo višegodišnju operaciju promene režima koju predvode SAD protiv bolivarske vlade te zemlje. Višestruki pokušaji državnog udara protiv Karakasa, uključujući zloglasnu operaciju Gideon, koristili su Kolumbiju kao bazu operacija.

Treba napomenuti koliko bi to bio značajan udarac za američki imperijalni projekat u Latinskoj Americi. Venecuela, sa najvećim potvrđenim rezervama nafte na svetu, decenijama je bila meta Vašingtona – i pod bivšim predsednikom Ugom Čavezom i sadašnjim predsednikom Nikolasom Madurom. Sa poroznim granicama Kolumbije i statusom utočišta za radikalne venecuelanske disidente, kraj njene podrške operaciji promene režima protiv venecuelanske vlade bi u suštini značio da bi još jedno teatar u američkom globalnom, zauvek ratovima bio priveden kraju.

Ovo bi Petra stavilo među rastuću listu latinoameričkih lidera koji nastoje da ujedine region pod zajedničkom vizijom, odbacujući američku hegemoniju i ideološki motivisanu podelu. Isto tako, Kolumbija je partner Severnoatlantskog saveza (NATO) od 2017. godine i nastavlja da učvršćuje veze sa organizacijom koja je relikvija Hladnog rata. Ako bi Petro prekinuo veze sa NATO-om, to bi bio ogroman udarac za uticaj SAD i Zapada u zemlji.

Dok se NATO sastaje sledeće nedelje u Madridu da izradi svoj prvi strateški koncept u poslednjih 12 godina, za koji se očekuje da će misiju NATO-a proširiti daleko izvan Evrope, možda bi Petrov izbor mogao da promeni razgovor i bar zadrži zapadne ratne huškače podalje od Latinske Amerike. S obzirom na to da je proširenje NATO-a glavni faktor koji je doprineo sukobu u Ukrajini, ovo bi bio pozitivan signal za svakoga ko ceni mir.

Uopšteno govoreći, raskid ili rezanje veza sa Vašingtonom i, na primer, pridruživanje sve širem klubu zemalja koje se pridružuju Pekingu umesto toga predstavljalo bi još jedan ogroman udarac uticaju SAD. Zaista, prošle kolumbijske administracije su održavale bliske veze sa Kinom – ali ih je i dalje karakterisao pristup SAD-a. Za razliku od mnogih drugih zemalja Latinske Amerike, Kolumbija nije članica Kineske inicijative Pojas i put (BRI), što je nešto čemu je Peking težio, dok SAD ne predlažu ozbiljne razvojne projekte. Pridruživanje inicijativi bi ubrzalo opadanje regionalnog uticaja SAD.

Petrovi izbori označavaju značajan, ako ne i istorijski pomak za Kolumbiju. To je ozbiljan izazov za status kvo, elitu zemlje i najverovatnije militarizaciju Latinske Amerike uopšte. Ostaje da se vidi u kojoj meri će njegova unutrašnja politika proći kroz različite nivoe vlasti, ali nesumnjivo će u ulozi šefa države otvoriti ozbiljne puteve za izazove regionalnom poretku kojim je do sada dominirala imperija SAD. projekat.

izvor

[Dreadnought]

Colombia Elects Former Rebel As President


For the first time in the nation’s history, Colombia has elected a leftist President, former rebel Gustavo Petro. Petro joins the ranks of left-leaning Latin American leaders that includes not only Maduro in Venezuela and Ortega in Nicaragua, but also Boric in Chile and Castillo in Peru.

Jimmy and his panel of The Dive’s Jackson Hinkle and American comedian Kurt Metzger discuss whether Petro’s election represents a step forward for the people of Colombia or if he’ll become yet another phony leftist who embraces neoliberalism.

[Dreadnought]

Kolumbija: 49 zatvorenika poginulo tokom noćnih nereda


Četrdeset devet zatvorenika poginulo je tokom noćnih nereda u zatvoru u jugozapadnom kolumbijskom gradu Tulua, izjavio je danas Tito Kasteljanos.

"To je tragičan i katastrofalan događaj", poručio je predsednik nacionalne zatvorske agencije za lokalni Karakol radio i naveo da je i 30 ljudi povređeno, prenosi agencija Rojters.

Kolumbija je saopštila da će osloboditi hiljade zatvorenika usred epidemije korona virusa 2020. godine, nakon što su se zatvorenici pobunili zbog gužve i nedostatka sanitarnih uslova.


izvor

[Dreadnought]

U.S. Puppet Colombian President Lands Lucrative Think Tank Job


Colombia’s right-wing former President Iván Duque was term limited out of office, but thankfully he’s landed on his feet as a result of a job offer from The Wilson Center, the neoliberal American think tank.

Jimmy and The Dive’s Jackson Hinkle discuss the numerout think tanks and foundations that exist to reward reliable servants of empire like Duque.

[Dreadnought]

Pripremaju se velike promene: "Vreme je za novu međunarodnu konvenciju. Rat protiv droge je propao"


Nova kolumbijska vlada priprema velike promene koje bi dugoročno mogle da transformišu globalno tržište droge.

Kako navodi Vašington post, nova levičarska vlada pokušaće da na drugačiji način zauzda kartele koji organizuju proizvodnju droge na teritoriji te latinoameričke zemlje.

Kolumbija je bila sedište najveće kancelarije američke administracije za borbu protiv droge van teritorije Sjedinjenih Država, a kolumbijska vlada je decenijama bila glavni partner SAD u neprekidnom ratu protiv ilegalne trgovine drogom.

Cena plaćena u tom sukobu, akumuliranom tokom godina, je ogromna, a kolumbijska administracija sada planira da okonča situaciju nalik na rat dekriminalizacijom kokaina. To je inovativan eksperiment na globalnom nivou i nejasno je kako će se završiti.

Cilj nove levičarske vlade Kolumbije nije da dozvoli kriminalcima da rade šta hoće, već da državu stavi u poziciju regulatora tržišta kokaina.

Zbog ovoga je kolumbijska vlada požurila da se dogovori o saradnji sa drugim levičarskim latinoameričkim vladama, a one pretvaraju zemlju u laboratoriju koja će sprovesti eksperiment sa dekriminalizacijom kokaina. "Vreme je za novu međunarodnu konvenciju koja će prihvatiti da je rat protiv droge propao", rekao je kolumbijski predsednik Gustavo Petro u svom uvodnom govoru. Nova politika kolumbijskih vlasti je istorijski preokret. Pitanje je šta će ovaj preokret značiti u odnosima sa SAD, koje su izdašno finansirale alijansu u borbi protiv narko-kartela. Američki zvaničnici kažu da Sjedinjene Države i administracija Džoa Bajdena ne podržavaju ideju dekriminalizacije kokaina. Savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džonatan Finer već se sastao sa kolumbijskim predsednikom Petrom pre njegove inauguracije i preneo mu da su SAD zabrinute zbog planiranog eksperimenta.

Amerikanci smatraju da je dekriminalizacija kokaina neprihvatljiva jer procenjuju da je ovaj lek odgovoran za 25.000 slučajeva predoziranja samo u 2021. godini. Osim toga, Amerikanci strahuju da bi zbog dekriminalizacije, dobro uspostavljena koordinacija sa kolumbijskim vlastima o istragama u vezi sa trgovinom drogom mogla da propadne ili oslabi. Legalizacija kokaina značila bi priznanje da su milijarde dolara uložene u rat protiv narko kartela potrošene. Amerikanci su decenijama finansirali akcije na zahtevnom terenu ruralne Kolumbije koje su imale razmere ozbiljnih vojnih operacija, a ne intervencija policije.

Američki predsednik Ričard Nikson proglasio je narkotike državnim neprijateljem broj jedan, ali je nakon toga ilegalna trgovina drogom u Kolumbiji eksplodirala na rekordne nivoe, dok su se uzgoj i proizvodnja biljaka utrostručili samo u poslednjih 10 godina. Prema rečima prvog čoveka Kolumbije za rat protiv droge, Felipea Taksona, dekriminalizacija kokaina je akcija koja dobija na zamahu kako sve više latinoameričkih vlada počinje da razmišlja na sličan način o problemima narko-kartela. Trenutno ga vode levičari u Kolumbiji, Peruu i Boliviji.

Inače, vlada predsednika Petra priprema zakonska rešenja ne samo za dekriminalizaciju kokaina već i marihuane. Istovremeno, ne nameravaju da nastave sa akcijama iskorenjivanja uzgoja kokaina zaprašivanjem ili ručnim uništavanjem, što pogađa siromašne uzgajivače. Na neki način, moglo bi se reći, kolumbijska vlada će preuzeti posao organizovanja trgovine kokainom u svoje ruke, što znači da bi narko karteli izgubili osećaj postojanja.

"Šverceri droge znaju da njihov posao zavisi od zabrane... Ako ih regulišete kao javno tržište, nestaće njihovi visoki profiti, kao i šverc droge", kaže Taskon.


izvor

[Dreadnought]

Kolumbijska policija obustavlja iskorenjivanje useva koke


Kolumbija je suspendovala prisilno iskorenjivanje polja koke i fokusiraće se na presretanje pošiljki kokaina, istovremeno pružajući poljoprivrednicima podsticaje da usvoje legalne useve, rekao je u utorak novi direktor nacionalne policije, piše AP.

U intervjuu za novine iz Bogote El Tiempo, direktor nacionalne policije Henri Sanabrija rekao je da su operacije iskorenjivanja plantaža listova koke u udaljenim oblastima nedavno obustavljene.

Sanabria, koji je imenovan na tu funkciju prošle nedelje, rekao je da je iskorenjivanje zaustavljeno kako bi se smanjio uticaj politike protiv narkotika na ljude koji „imaju najmanju odgovornost za trgovinu drogom“.

Ovaj potez označava značajan pomak u politici droge u andskoj naciji, koja se bori da uspori izvoz kokaina u Sjedinjene Države. Nedavno inaugurisani levičarski predsednik Kolumbije rekao je da želi da promeni način na koji se nacija bori protiv trgovine drogom.

Ranije su vlade u Kolumbiji postavljale godišnje ciljeve za iskorenjivanje useva koke i angažovale hiljade policajaca i vojnika da ručno izvlače žbunje koke iz zemlje. Takođe su ubijali biljke koke avionima za prašinu useva i nedavno dronom.

Nasilno iskorenjivanje ponekad je dovelo do nasilnih sukoba između policije i farmera, koji su tvrdili da nedostatak infrastrukture u udaljenim delovima Kolumbije čini druge useve ekonomski neodrživim. Tokom godina, desetine policajaca koji su učestvovali u operacijama iskorjenjivanja ubijeno je od snajperista ili ranjeno od mina.

Programi iskorenjivanja su dobili finansijsku i tehničku podršku od Sjedinjenih Država, ali nisu uspeli da značajno utiču na trgovinu kokainom.

Prema američkoj kancelariji za nacionalnu politiku kontrole droga, godišnji potencijal proizvodnje kokaina u Kolumbiji porastao je sa 273 tone u 2011. na 972 tone prošle godine. Agencija procenjuje da se količina zemlje koja se koristi za uzgoj koke utrostručila u istom periodu.

U svom inauguracionom govoru ranije ovog meseca, predsednik Gustavo Petro je rekao da je „rat protiv droge propao“ i da je vreme da nacije širom sveta pronađu nove načine za rešavanje supstanci kao što je kokain.

Ministar pravde Nestor Osuna rekao je u utorak da će kokain i dalje biti ilegalan u Kolumbiji, iako bi neke dozvole mogle biti odobrene poljoprivrednicima koji uzgajaju listove koke za medicinske proizvode.

Osuna je dodao da će se policija i sudije fokusirati na razbijanje narko bandi i preduzeća koja peru novac za trgovce ljudima.


izvor