Diskusija: Odsluženje vojnog roka - Da ili ne

[Brok]

Pošto se u topicu https://www.paluba.info/smf/specijalne-jedinice/najbolja-specijalna-jedinica/new/#new
Najbolja vojna specijalna jedinica otvorilo pitanje odluženja vojnog roka i u kom obliku da započnemo ovde diskusiju o tom pitanju.
Znači idemo klasika, bez politike i sličnih stvari koje su zabranjene Pravilnikom. I još nešto, da bi diskusija bila što svrsihodnija (neko nauči nešto novo, neko promeni mišljenje i sl.) bilo bi dobro da svako obrazloži svoj stav.

Izvolite drugari, izložite Vaše mišljenje.

[miodrag2]

Da , ali na mnogo drugaciji nacin nego sada .
Jednom se u Srbiji pokusalo sa potpuno profesionalnom vojskom , u vreme Kralja Milana Obrenovica , i zavrsilo je u fijasku u srpsko-bugarskom ratu . Zbog zakasnele naredbe za napad Bugari su mobilisali i skoncentrisali vojsku , nasi profesionalci su ih potisli dok ih nisu napali tri puta jacim snagama i bezmalo oterali do Nisa . Onda su se dosetili da pozovu rezervu , koju su skoncentrisali ispred Nisa , a sve se zavrsilo mirovnim pregovorima i sramotom za nas . Zato je posle uvedeno da je u svakom garnizonu profesionalni puk , koji je bio okosnica formiranja divizije u ratu , u kome su bila tri bataljona profesionalaca , dok je cetvrti bataljon formirao oficirski i podoficirski sastav za kadrovski puk , odnosno za puk u koji su vojnici dolazili na obuku . U ratu , ljudstvo profesionalnog puka je rasporedjivano kao oficirski i podoficirski kadar u diviziji , dok su vojnike cinili rezervisti . Ta i takva vojska je i izvojevala pobede u Balkanskim ratovima i I svetskom ratu .

Potpuno profesionalni moraju da budu tehnicki rodovi : avijacija , PVO , veza , tehnicke sluzbe , jer jednostavno u njima vojnici na redovnom odsluzenju ne mogu dovoljno brzo da se obuce i dostignu standard da stvarno budu upotrebljivi , da li kao posluzioci sredstava , da li kao tehnicari na odrzavanju . To je mozda nekada moglo , ali na danasnjem stepenu razvoja elektronike i tehnike uopste , to je nemoguce . Danas i u normalnom zivotu sve manje posla u elektronici mogu obavljati ljudi sa zavrsenom srednjom skolom , sve vise se i za najuobicajene poslove moraju angazovati inzenjeri , da li sa visom ( ili sada bachelori ) ili diplomirani inzenjeri ( ili masteri ) . Ne mozete traziti zato ni u vojsci da te poslove obavljaju priuceni srednjoskolci , ili inzenjeri koji se time u civilstvu ne bave , jer covek se mozda specijalizovao za neku granu , time se profesionalno bavi , sada treba da uci nesto sto je ucio na fakultetu pitaj boga kada i pola vec zaboravio , jer mu nije trebalo za ono cime se bavi .

Potpuno profesionalne moraju da budu i specijalne jedinice i inzenjerija . Specijalne jedinice zato sto je nemoguce dovoljno dobro obuciti vojnika na redovnom odsluzenju za te zadatke , jedino ako bi vojska trajala kao u Izraelu , a to je kod nas nemoguce i neisplativo . Inzenjerija , zato sto je idiotski gurati redovne vojnike da se za to obucavaju , imas profesionalce , u miru oni odrzavaju kasarne , grade mirnodopske i ratne polozaje , odrzavaju sve zivo gradjevinski u vojsci , i uz to mogu da ravnopravno konkurisu za civilne poslove , kao obicne firme , i rade , i time zaradjuju novac za odrzavanje sredstava , i za nabavku novih .

Redovna vojska bi ostala u jedinicama koje su manje tehnicke i kod kojih je potrebna masa na bojistu . Znaci , pesadija , OMJ , artiljerija , itd . Ja bih licno formirao baze za svaki od ovih rodova , sa po jednom profesionalnom brigadom , i jednom nastavnom brigadom . Prakticno , to bi bili centri za obuku , sa profesionalnom brigadom koja bi tu imala poligone za svoju obuku , iz koje bi jedan bataljon isao u brigadu redovne vojske kao oficirski i podoficirski kadar . Vojska bi isla prvo u centar za obuku pesadije , gde bi svi prosli osnovnu pesadijsku obuku , a onda bi svi isli u svoje jedinice na dalju obuku . Posle vojske bi bili obavezni da , bar dok su u naponu snage , to se u srpskoj vojsci zvalo prvi poziv , ne znam kako se zove u nasoj danas , prakticno dok su u prvom mobilizacionom kontigentu , budu obavezni da dva ili tri vikenda godisnje odu u kasarnu i upoznaju se sa novim sredstvima , novom taktikom , itd , kako bi u ratu mogli lako da se uklope u jedinice . Kasnije , to i ne bi bilo toliko bitno , jer bi isli u jedinice u koje je povuceno oruzje koje su oni koristili tokom vojnog roka , a koje je u profesionalnim jedinicama zamenjeno novim sredstvima , pa im dodatna obuka ne bi bila potrebna . I vojska bi se sve vreme obucavala za rat , ne bi radila poslove odrzavanja celog kasarnskog kruga i drugih vojnih objekata , bavila bi se samo odrzavanjem sopstvenih prostorija , sve ostalo bi radili inzenjerci . Ako bi se tako radilo , i sest meseci bi bilo dosta . A ne da dodjemo u situaciju kao sto je bila posle rata 1999.-te da vojni policajci prave pesmu : " Nosim ciglu i blokove , zar se ovo vojska zove , malo puske , to je sve , zar trazim previse ? " .

Druga varijanta bi bila profesionalna vojska i nesto nalik americkoj Nacionalnoj gardi . Znaci , das ljudima poreske olaksice , ili mogucnost da od drzave uzimaju povoljne kredite , prednost kod zaposljavanja u drzavnim sluzbama , a zauzvrat oni cine rezervu i duzni su da prodju obuku , i da odredjeni broj dana tokom godine provedu u kasarni na doobuci , u slucaju rata idu kao rezerva .

Tako bi dobili da svaki rod i vid ima dobro obuceno ljudstvo , sposobno da stvarno odradi ono sta treba , a istovremeno bi dobili vrhunski obucene specijalne jedinice koje bi obavljale zadatke u skladu sa svojom namenom , a ne zadatke koje bi trebalo da obave normalne jedinice , ali ne mogu zbog lose obucenosti .

[janezek67]

Kod nas u Sloveniji ako se sječam več od 2004 godine nema odsluženja vojnog roka. I prije je to odsluženje bilo vrlo loše urađeno, polovina je onako išla u civilno odsluženje, koje je isto trajalo samo 6 meseci. Vonjnička disciplina je bila vrlo loša, vojnog suga nije bilo, pa su bile čak situacije, kada je bilo zbog nediscipline baš opasno za vojnike. U glavnom - takva vojska u Sloveniji nije funkcionirala.

E sada još oko služenja vojnog roka:
- Rekrutiranje u Evropi nije popularno - sada smo svi u Nato, između sebe ne ratujemo, a za održavanje mira u tujini dovoljna je profesionalna vojska.
- Rekrutiranje po mome za male zemlje nije slabo. Vojni rok bi morao biti jednu godinu - 6 meseca tvrde obuke, a onda još koje logorovanje te održavanje straža. Za one, koji ne vole vojsku - alternativno cicilno služenje od barem 18 meseci do dvije godine (pošto ne sudjeluju kasnije u rezervi). Oni, koji nisu sposobni za vojnu službu, plačaju posebni porez čitav život od svoje plate).
- Rekrutiranje je dobro, pošto se za neke poslove (kao straža i šlično) ne obterečuje profesionalne vojnike. Pošto je problem zapošljavanje, i društva se sklone za jednu godinu potencialno neradna omladina. I kriminala je sigurno nešto manje. Neke institucije dobiju i pomoč u radnoj snagi, koju si ne mogu inače dozvotiti (tu pričamo o alternativnom služenju vojničkog roka).
- Male zemlje u primeru opasnosti imaju dovoljno obučenih vojnika za odbranu.

[Rade]

Maltretiranje vojnika u JNA? Može malo preciznije o tom maltretiranju?

[Brok]

Mene i ovo zanima,

u JNA vonjnička disciplina je bila vrlo loša

ako može pojašnjenje.

[duje]

Sam sam več pisao o profesionalizaciji vojske u Sloveniji i kako je bilo radit sa regrutima, a pogotovo novim mladim starješinama, koji se nisu školovali u školama JNA.(tu ne mislim na stručna znanja, nego na odnos do radnog vremena Svi su htjeli prekovremene sata, slobodne dane itd- sječa li se od nas, koji smo bili u JNA za pojam prekovremenih sati?
Što se vojske tiče, profesionalni vojnici su za male države svkako dobro rješenje. Problem je u zakonima, koji rješavaju tu problematiku. Potrebno je prelazno razdoblje (ne kao kod nas "preko noči"). Dolazilo je do smiješnih i nerazumljivih situacija. Postavljalo se je pitanje ko če selit kancelarijski namještaj? Ko če kosit travu, ko če čistit kasarne? Ko če davat stražu? Dok su bili regruti nije bilo problema. Sada, kad su profesionalci, moraju se konstantno obučavat (obično idu u 14.00 kući). nijedan komandant jedinice ne voli slati vojsku na "dodatne radove". Šta če biti ako mu se šta desi? ......
Znači zakoni su pretpostavka za uspješno  reformiranje vojske. I večina misli, da je jeftinije. Moje mišljenje je, da nije!
Duje

[dzumba]

Ја ћу почети мало филозофски. Обе варијанте имау своје добре и лоше мане.

Служењем војног рока обезбеђује се велика база попуне јединица, не само војске, за случај рата или неког оружаног сукоба. Омогућава веће бројно стање јединица, како због броја доступних регрута, тако и због нешто ниже цене коштања регрутне војске. Обично је морал те војске колебљив (мада не мора бити правило). Код ове војске не треба заборавити и ону практичну, животну страну где се млади људи осамостаљују, уче животу у колективу, патриотизму, толеранцији, другарству, пожртвовању, добијају радне навике  сл. Науче да се сналазе, решавају проблеме и сл. Међутим има и мана. Људи се одвајају од свог свакодневног посла (учења, рада).  Време проведено на одслужењу војног рока не рачуна се као радни стаж. Многи то сматрају пропалим годинама (са становишта личних проблема које свако има). Људи се упросечују  и терају (ипак присилом) да раде оно што можда никад не би,  да живе и деле собу са неким кога први пут виде, да се уче убијању иако је то супротно природи човека, а некима и апсолутно неприхватљиво. Током служења војног рока војници се користе као бесплатна радна снага за радове по касарани, али и ван ње: чишћење и уређење круга, одржавање зграда и технике, пољопривредне радове (као испомоћ цивилима) и сл.. Због честих измена (војни рок обично траје од 6 месеци до 2 године) техника се брзо хаба и квари, посебно осетљива средства која захтевају стручност и пажњу. Посаде борбених средстава су добро оспособљене само неколико месеци у години јер се стално (послуге-посаде) мењају па их је потребно дообучавати. Није могуће вежбати  разноврсне тактичке радње целе јединице због недостатка времена и потребе да се сваке године понове једне те исте (углавном основне) радње. Обука је углавном једнолична. Дисциплинованост овакве вјске је нижа (већи број ситних прекршаја, крађа и других криминалних догађаја), што је врло штетно посебно у борбеним и ситуацијама дужег боравка на терену.

Са друге стране професионална војска обезбеђује далеко већу ефикасност и употребљивост (исправност) борбених средстава и система. Морал војске је углавном добар, посебно ако не почива само на парама већ и на другим позитивним вредностима друштва (патриотизам, другарство, вера и сл.). Обезбеђује се добра увежбаност и употребљивост јединица у најразличитијим тактичким ситуацијама. Припадници имају регулисан радни стаж, плату и социјални статус. Дисциплинованост војске је боља, посебно у критичним ситуацијама. Професионална војска је скупља у финасијском смислу, не трпи дуже импровизације, лошију опрему. Ова војска је у случају лошег плаћања или опремања склонија побуни, а ове побуне су опасније. Отежана је попуна, јер је добровољна, посебно у случају оружаних сукоба. Било каква мобилизација (увођење служења војног рока) захтевала би дуже време обуке мобилисаних јер је то људство без икаквих претходних војних знања. Од ове војске се много очекује, чак некритички много.

Лично смтрам да је за Србију у овом моменту (стање финансија, ризици и претње којима је изложена, окружење, савезништво и др.) погоднија и исплатљивија (без обзира на нешто вишу цену, посебно у почетку) професионална, добровољачка војска.

[Brok]

Meni tu baš nije jasna jedna stvar, zašto stalno deliti vojsku na onu koju služi redovni vojni rok i na profesionalce. Naravno oni treba da budu podeljini, ali u drugom smislu, recimo jedan primer, mi u inteventoj jedinici nismo imali aktivni sastav već samo profesionalce. Itd. zna se ko bi šta trebao da radi i ko kada i gde ide.

Naravno da treba i da je neophodno da vojska bude profesionalna. Ali ako ne bude aktivnog sastava ko će činiti RVO ako bi došli u poziciju da ratujemo sa nadmočnijim neprijateljeom ili više država kao što i jesmo (sa 19 država). Dobro sada ima još prilično sposobnih civila koji bi u takvom slučaju mogli da čine rezervne obveznike, ali ko bi činio rezervu kroz 15-20 godina. To meni nikako nije jasno.
Evo recimo pitanje za tebe Duje, ko će da sutra da brani Sloveniju ako ne daj Bože neko napadne Sloveniju koja je isto kao i Srbija mala zemlja. To što je Slovenija u NATO-u Vam ne obezbeđuje ama baš ništa, Amrekinci i Britanci ne znaju kako iz svog pakla da se izvuku a kamoli da rešavaju pitanje neke druge države, još ako nemaju intersea u njoj tek onda ste gotovo sami.
Ima negde vest na Palubi u Avganistanu Amerikancu su planirali da gurnu u vatru mislim češke komandose, verovatno da izigravaju topovsko meso. Šta su ovi uradili, rekoše ovde je rizično pokupiše se i vratiše se u bazu. To je samo jedna vest koja je stigla do nas a onih ostalih devet nije, mogu misliti šta se događa sada u Avganistanu.
Najbolje bi bilo da se napravi vojni savez bivših Ju država. Samo što Srbija ne bi mogla ne samo u taj vojni saavez već u nijedan, jel to srpski Ustav zabranjuje (Srbija je vojno neutralna država).

...и ону практичну, животну страну где се млади људи осамостаљују, уче животу у колективу, патриотизму, толеранцији, другарству, пожртвовању, добијају радне навике  сл. Науче да се сналазе, решавају проблеме и сл. Међутим има и мана...

Људи се одвајају од свог свакодневног посла (учења, рада).

Pa zar ovo nije rad i učenje što si nabrojao u predhodnom cictatu. U kojoj se to školi mogu naučiti ako izuzmemo vojne škole. U nijednoj.
Mada meni je dosta bitniji ovaj prvi problem koji će se javiti kroz jedno 10-tak godina.

[Rade]

Najbolje bi bilo da se napravi vojni savez bivših Ju država. Samo što Srbija ne bi mogla ne samo u taj vojni saavez već u nijedan, jel to srpski Ustav zabranjuje (Srbija je vojno neutralna država).

Malo je rano za to, zar ne...

Mislim da bi u današnje vreme mogao da pomogne koncept aktivne i pasivne rezerve: aktivne, koja ima vežbe tokom godine i za to dobija odredjenu naknadu (neki dodatak ili šta već) i pasivnu (za ne daj Bože). Ali i pasivci bi morali da imaju neku, najosnovniju obuku. Za VES 11101 ako ništa drugo.

[Brok]

Slažem se ja sa tim, i kakva će biti koncepcija nije nekakav veliki problem, pasivn, aktivna ili kakva već rezerva, ali je problem ako se ukine služenje vojnog roka, što se priča na veliko, i ako služenje bude na dobrovoljnoj osnovi, ko će onda čini tu rezervu. Možda ti kada odeš u penziju ili možda ja sa 60 godina.

[dzumba]

Све се базира на проценама. Дакле ко ће, када, како и са чим, па и са ким угрозити неку земљу. То те опредељује за један или други концепт војске. Такође битне су и паре и какав ниво ефикасности и зашта желиш да обезбедиш. не треба заборавири ни сазенике. Ко ратује без поузданог и верног савезника углавном нагарбуси. Као ми 1999. Процене се раде унапред за 5, 10 и више година. То што је нека држава увела само професионалну војску и укинула служење војног рока не значи да за 10 године поново увести војни рок.

Ево ти један линк на тему стратегисјког плаирања одбране:
http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/t4642.sr.html

Иначе, познато је да када је у питању војна вештина (ратовање)  историја се понавља али у новим технолошко-техничким околностима. Поједностављено би то било овако. Римљани имали професионалну војску. Она је побеђивала "народне" војске разних варвара док је држава добро функционисала. Била увежбана, дорбо опремљена, задовољна и мотивисана. Онда су је те "народне" војске разбиле ко звечку, када је држава посустала. То ти посредно говори да плаћена војска може да добро функционише само у добро уређеној држави која је одржава. Онда дошао средњи век са ситним малим "професионалним", плаћеничким (боље речено авантуристичким) војскама (бандама) које су моћ заснивале на терору и пљачки (јер је то био део плате). Кад год би било густо властелин је мобилисао кметове и правио "масовне" војске.Кметовима је објашњавао да он њих овако штити, адавао им је део од плена као награду. Онда Турци уведу јаничаре, као плаћену (професионалну) стајаћу вјску, бирану, увежбану и увежбавану.Та стајаћа војска је разбила оне плаћеничке (бандитске) и "народне" војске, наравно уз подршку резервне војске у виду  војске коју је спахија био дужан да опреми, увежба и доведе, као и уз помоћ разних савезника и плаћеника (међу њима су Срби били врлио цењени). Па онда и на Западу уведу стајаћу војску (мислим Луј 14, оне чувене мускетаре), која се није бавила пљачком већ је била увежбавана и плаћана од стране државе. Онда се деси Француска револуција. Како је ратова било пуно, на великом простору, оне стајаће војске мало, а како је настала држава била народна, бар декларартивно, неко се сетио да и грађани трбају да бране државу и то тако што ће се уредити ситем евиденције војноспособних мушкараца, њихове обуке (служење војног рока) и употребе.Дакле уведу војни рок којим се обезбеђивала још у миру припрема грађана за рат (формално одбрану; и данас све државе имају министарства одбране, не рата). Средином 19. века то је постао општи модни тренд у Европи и делом у свету. Када је почео 1. светски рат све ратујуће војске су прибегле мобилизацији и увођењу војне додатне војне обавезе, чак и оне које су увек имале плаћену восјку (САД, В.Британија). Дакле, масовни ратови тражили су масовне "регрутне" војске. Мали ратови мале, професионалне војске, а по потреби допуњаване "наоружаним народом" мотивисаним економском добити у виду пљачке.

Да не заборавим. Професионална војска је овде употребљена у смислу сталног (дугорочног) посла лица која обаљају посао војника. Професионалност у смислу стручности је нешто друго. И војске састављене од регрута могу професионално, дкале квалитетно обављати задатак, и брнуто, плаћеничка војска може дејствовати дилетантски.

Иначе и професионални војник се учи као и регрут, на обуци, на сти начин. И он стиче те добре навике, стиче врлине другарства и сл. Додуше, када нема служења војног рока остали грађани то неће моћи на овај начин, али ту су и други колективни начини, да кажем колективне индоктирнације: спортска друштва, планираска друштва, извиђачи посебно, и сл.

Миодраже,

У рату са Бугарима (па и касније до првог светског рата) Србија није имала професионалну војску већ "стајаћу". То је била војска састављена од војника на одслужењу војног рока ("стални кадар"), за разлику од "позивног" кадра или резерве.Наравно било је ту и добровољаца (углавном Руса, али и Немаца, чеха, Италијана и др.)

[Brok]

Po svojoj prilici ja celo ovo pitanje gledam dosta pristrasno iz više razlog, evo najbitnijih. Prvo služio sam i radio sam u vremenima kada je uvek trebao vojnik više. Kada kažem vojik mislim na treznog, uljudnog i pristojnog vojnika a ne na pijane i razdljane rezerviste, koji su jaki samo u kafani dok su pod gasom, čast izuzecima, kao i jedinicama koje su imale rezervu koja se po ničemu (možda godina) nije razlikovala od redovnog sastava, ni straešine ni vojnici.

Drugo, ja sam tako vojnički vaspitan da zdrav, prav i sposoban mladić pod obavezno treba da oduži svoj dug državi.

Treće, što objedinjuje ova prva dva razloga je taj razlog što ja sve gledam sa prilično užeg aspekta kako vremeskog tako i sistemskog. Upravo link prema tekstu koji si postavio će da mi posluži da malo proširim vidike i sve pogledami iz drugog (višeg, stručnijeg) ugla, ali ipak sumnjam da ću i sa tim saznanjem promeniti konačno mišljenje.

Drugim rečima ipak po meni je najbolje imati profesionalnu vojsku, (znam pod tim terminom šta se podrazumeva), ali pored toga svaki sposoban mladić treba da zna da barem da puca iz puške. Barem da nauči da odbrani svoju porodicu i samog sebe.

Četvrto, za vreme tih teških godina, bilo je onih koji su sa namerom izbegavali vojnu obavezu, bilo da je reč o odsluženju vojnog roka ili odaziva rezervista na poziv. Tako da su pojedinci preuzimali obavezu kukavica na sebe a neki od njih dali život da bi izvršili svoj zadatak. Ne znam šta je gore, kada vidim umrlicu pomena veteranu ili kada vidim veterana koji je u rsklimanim invalidskim kolicima ili kada čujem da se neko hvali kako je bio vešt u izbegavanju odsluženja ili odaziva na poziv.

[dzumba]

Код Срба посоји дуга традиција варања државе. Код њих, али и код осталих братских нам народа и из блиског нам суседства, украсти или преварити државу није ништа неморално.Можда су само Словенци мало изузетак. Већина мисли овако:држава је ионако то узело од тебе кроз порез (харач), па тако само враћаш своје. Тај менталитет је изгледа био јаче изражен код оних што се хвале да су избегли војни рок. Није боље ни другде. Ево на факултетима. Онај ко не вара на испиту, преписује му дође као нека будала, смотанко, штребер. О куповини испита да не причам.Тако добијеш "дипломце" који се не разумеју у свој посао. И кад се неко побуне кажу: "па што ниси и ти, ако си способан".

Да се вратим на војни рок. Већина професионалних војника жели професионалну војску. Са њом је лакше. Квалитетнија је обуке, посебно каснији рад на средствима,боље чува средство и опрему јер зна да му може затребати.Лакше га мотивишеш. Из историје ратовања је познато да су добровољачке војске (а професионалци су то), посебно оне засноване на идеологији, најефикасније, најтврђе, најтеже се предају, најдуже се боре. Добровољчака војска није увек и плаћена војска. Дакле, добровољац је унапед свестан ризика и прихвата га. Он ће бити спремнији да ризикује. Регрут, тешко, посебно не онај који буде пар месеци у војсци и оде. Служење војног рока од 6 месеци је само трошење пара. Тако се некда изводила предвојничка обука, чак можда и боље.

Иначе онај линк није о служењу војног рока, већ организацији војске и проблемима система одбране. О професионализму има посебан текст (није објављиван). Ево, да га објавим на Палуби.

[miodrag2]

Dzumba , hvala na ispravci , u pravu si . O tome sam citao odavno , pa sam se prebacio . Vojska se sastojala iz stajace vojske , i rezervnog sastava , s tim sto je u stajacoj vojsci sluzenje trajalo dve godine . U slucaju rata , oficirski kadar i ljudstvo stajace vojske je formiralo vece jedinice , na primer puk stajace vojske je sa rezervnim sastavom formirao diviziju prvog poziva , itd . Nemam sada vremena da to gledam detaljnije , i opisujem detaljnije , ali bi taj model mogao sada da se preslika na ovaj model koji sam opisao . Znaci , posto sada imamo brigade , profesionalna brigada , plus brigada vojnika na odsluzenju , ciji ce komandni sastav ciniti ljudi iz jednog od profesionalnih bataljona . Ili , ukoliko je brigada previse velika jedinica , bataljon ili dva vojnika na odsluzenju . Svaka brigada u jednoj bazi , u kojoj se ujedno pravi i nastavni centar za obuku tog vida . Osnovna pesadijska obuka bi se obavila u bazi u kojoj je pesadijska brigada , zatim u njoj ostaju oni kojima je ves pesadija , ostali odlaze u druge brigade na obuku za svoj ves . U slucaju rata , poziva se rezerva i zajedno sa profesionalnim sastavom formira vece jedinice . Na primer , jedna brigada pesadije formira dve ili tri brigade zajedno sa rezervnim sastavom , tako sto profesionalci cine komadni kadar , a rezerva vojsku .

Ili , primenimo americki model sa profesionalcima i Nacionalnom gardom . Das coveku poreske olaksice , prednost kod zaposljavanja u drzavnim institucijama , i slicno , ali je on duzan da prodje obuku i da svake godine odredjeno vreme provodi na doobuci u kasarni . Tako imas i profesionalca , i rezervni sastav , oboje su i dobro obuceni i motovisani .

Mislim da si otprilike shvatio na sta mislim . S tim sto bi sve cisto tehnicke jedinice ( veza , ARJ PVO i RV , inzenjerija ) kao i specijalne jedinice cinili cisto profesionalci , bez vojnika na redovnom sluzenju vojnog roka .

Mislim da sest meseci nije malo za obuku , pod uslovom da se samo vrsi obuka te vojske , a ne da se vojska koristi kao besplatna radna snaga za razne gluposti . Ako imas profesionalnu inzenjeriju , tehnicki kompletno opremljenu , ona moze kompletno odrzavati kasarnu sa svojim sastavom i masinama . Regruti bi se samo obucavali za ono sto im je ves , a bavili bi se ciscenjem svojih prostorija . Znaci , tokom celog dana samo obuka i potreban odmor izmedju casova . Jedna od najcescih primedbi svih dok sam sluzio bila je to sto je upravo pedeset posto vremena provedenih u vojsci bilo provedeno na ciscenju kruga , odrzavanju raznih skladista , instalacija koje ce biti koriscene u ratu , a u medjuvremenu stoje napustene i prazne , pa neko mora da kosi travu oko njih , ili da ih obnavlja . Ili , jednostavno u uzaludnom sedenju po kasarni . Zasto bi nas trideset seklo travu vojnickim asovcicima , dok dvoje troje koji znaju da kose sa dve ili tri kose koliko ima u kasarni celo jedno popodne sredjivalo jedan deo kruga , kad to jedan covek sa motornom kosilicom moze da sredi za sat vremena , a dvoje da pokupe i natovare u kamion i izvezu za pola sata . Ali , posto vojska nema sta da radi , i da se ne usedi , to ce oni asovcicima . Pa , niko od nas nije u tu vojsku dosao da sluzi kao besplatna radna snaga , ili da tamo sedi dzabe i gubi vreme , vec da se obucava za rat . Posle se cudimo zasto niko nece da tu vojsku sluzi , i smatra je gubljenjem vremena .

[duje]

Slažem se, da pitanja oko sigurnosti zemlje mora svaka zemlja rješavat za sebe. Ni meni nije "drago" da danas naš zračni prostor čuvaju Italijani!? ,ej Italijani, no to je visoka politika. Njihovi piloti nisu bili u stanju 1990 u zraku napunit gorivo u svoje avione!!!!!!
Kod nas se djelomično rješava "rezervni " kadar preko "pogodbena rezerva", što bi značilo ugovorom je jedan dio vojno sposobnih ljudi sklopio ugovor sa "državom", da če prema godišnjim planovima dolazit na vježbe i dodatnu obuku. Koliko znam jim je za to plačeno, i vrijeme na obuci se računa u radni staž (morat ču se raspitat?). I ja mislim, da to nije dovoljno. Svi se kunu U NATO, a da svaka država najprije misli na svoje ljude i to je točno. Svi govore da nema nikakve opasnosti od nikoga. Dovoljno se je sjetit 10 godina u nazad.
Pogledaj javno objavljeni podatci, u Sloveniji još nijednu godinu od profesionalizacije vojske nije popunjena kvota!? Sada kada je recesija, ima relativno dosta javljanja u vojsku. Recesija neče biti vječno, a šta onda? Treba se odlučit, trebamo ili ne trebamo vojsku. Ako ju trebamo, onda neka se financira  kako treba, ako ne treba, onda je ukinimo i ne lažimo sami sebe!
Ja kažem tako: ima ko da misli! Moje vrijeme (naoružani narod, TO itd) je prošlo.
Duje