Па добро, бре, добри људи! Куповину брода је замислила команда Морнарице оне/оне/оне (бивше/прекобивше/накобивше) државе. каква год да је била, била је држава јужних словена... заједничка држава. Јадранска стража је прикупила део средстава, али тај износ је био једва 10-11% укупне цене по уговору, која је ионако увећавана због светске економске кризе. Вредност "Јадрана" као војног брода је никаква. Његова историјска/ povijesna/simbolička вредност је непроцењива. Тај брод је од прве заковице до данас замишљен и до 1991. пловио као ЈУГОСЛОВЕНСКИ. Имајте мало људске савести - ćudorednosti ljudske, па да не допустимо да се ждеремо око брода који је у Црној Гори, и где треба и да остане, сагласно / sukladno постојећим привременим споразумима, а знамо да су привремена решења најтрајнија. НАЈВАЖНИЈЕ ЈЕ УЧИНИТИ ТАКО ДА "ЈАДРАН" ПЛОВИ, ДА БУДЕ БРОД, А НЕ ДА СЕ RASTOĆI KA` BARILO, КА` ЛЕУТ У ПЕСМИ ТОМЕ БЕБИЋА. Нећемо ваљда Колиндину раскошну бисту ставити као пулену под косник!? Не мислим тиме ништа лоше... Колинда је лепа жена, и паметна, и има диван осмех, а и биста јој је...
(за пулену какога раскошнога брода). АЛИ НЕ ЗА "Јадрана". Брине ме само способност Црне Горе да обезбеди бар минималну искоришћеност брода. Сумњам у њу.
Хотите пловит на њем`, драга браћо/небраћо/разбраћо/ а свеједно најближи нам људи, упркос свему, све може, ваљда, али - платите. Не да би неко зарадио, него да се покрију трошкови. Но, враг ће га знати шта се "у мозговима дубине пладња" данашње црногорске власти кува и брбоће. Можда ће вам га нека "тука" и дати одлуком својом. Првих дана ове нове године, у алпима италијанским приђох "товару" слеђа. Умало да ме шутне. А онда се, искежен, окренуо и као да се смеје покушао ме угристи. Detto asino bellicoso! Измакох се навријеме. Јадран је брод, неће ујести, али може сам себе збандати, фундати се, умрети од туге, све гледајући нас какви смо! Бар сам искрен. Честитао ми је недавно Кузма на "успешном избегавању бановања". Опет да поновим... увек пишем и писаћу само оно што стварно мислим. И самом себи, и женама разним вољеним (почев од оне једне, законске, па даље...) и људима које поштујем, а и уопште, URBI ET ORBI! А какав бих био човек кад не бих говорио што стварно мислим, чиме бих се од кокоши одликовао!? Зато и пишем ово. Нисам кокош!
