PALUBA
December 11, 2023, 01:08:12 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Čitajte na Palubi roman "Centar" u nastavcima, autora srpskog podoficira i našeg administratora Kuzme
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 [110] 111 112   Go Down
  Print  
Author Topic: Školski brod "Jadran"  (Read 545428 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
barba
Prijatelj foruma
stariji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 819



« Reply #1635 on: March 20, 2023, 11:07:08 am »

Па кад си сумњив...  Wink Cheesy
E
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 215


« Reply #1636 on: April 17, 2023, 09:39:29 am »

B.P: u članku nema ništa posebno novo ali je sistematičan, govori o istoriji broda od izgradnje do danas.

Istorija školskog broda „Jadran“: Crna Gora i Hrvatska se spore oko jedrenjaka za koji je najviša para izdvojila Srbija!

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Decenijama Jadranskim, Sredozemnim, njegovim rubnim morima ( Jadranskim, Jonskim, Egejskim, Crvenim, Maramornim i Tirenskim morem) ali i Atlanskim okeanom ( tri puta) plovi škola pod jedrima- školski brod „Jadran“ na kome se obučavale i sticale pomorske veštine i znanja generacije pomoraca sa istočne obale Jadrana.

Brod je preživeo sudbinu velikih država koje su nastale i nestale na ovom prostoru od Kraljevine Jugoslavije, SFR Jugoslavije, SR Jugoslavije do Državne zajednice Srbije i Crne Gore i same Crne Gore koja ga i danas koristi povremeno za krstarenja, ali više za protokolarne svrhe. Internet je prepun slika ovog gracioznog broda koji zadivljuje lepotom dok uplovljava ili isplovljava sa razapetim jedrima.

Trenutno se nalazi u Crnoj Gori koja sa da Hrvatskom namerava da osnuje komisuju koja bi konačno rešila kojoj od ove države brod pripada.

Međutim malo ljudi posebno u Srbiji zna da ovaj brod i na svoj 85. rođendan vodi novu bitku kome će pripasti..

Njega danas zvanično traži Hrvatska, koja optužuje Crnu Goru da ga je ukrala 1991. godine iako se „Jadran“ tada nalazio na redovnom remontu u Zavodu „Sava Kovačević“ u Tivtu. Tu je inicijativu još pre osam godina pokrenula Pomorska udruga „Vila Velebita“, a podržao ju je i tadašnji predsednik Stjepan Mesić. Pre godinu dana i hrvatski ministar odbrane Damir Krstičević ponovo je pisao svom crnogorskom kolegi Predragu Boškoviću da se jedrenjak „Jadran“ mora vratiti u Hrvatsku. A s proslave 85. rođendana tog jedrenjaka, Bošković je nedavno odgovorio da „Jadran“ ostaje u Crnoj Gori, da će ploviti pod crnogorskom zastavom, te da će moći da ga koriste svi saveznici Podgorice. Krstičević, međutim dan kasnije je izjavio: „Školski brod ‘Jadran’ je vlasništvo Republike Hrvatske i neraskidivi deo hrvatske pomorske istorije. Hrvatska će preduzeti sve legitimne korake kako bi spomenuti brod bio vraćen pod hrvatsku zastavu, a od Crne Gore očekuje sprovođenje dogovora o sukcesiji i poštovanje međunarodnog prava.“

Novinski natpisi i dalje pljušte kao letnji pljusak, ali Podgorica, a ponajviše Zagreb zaboravlja da ovaj brod ima doduše nevidljivog trećeg suvlasnika (Srbija) koga niko ništa ne pita, doduše on se i sam ne oglašava povodom ovog pitanja iako je dao najviše novca za kupovinu jedrenjaka preko doborovoljnih priloga i novca dobijenog ratnim reparacijama.

Pre samog vrhunca proslave rođendana „Jadrana“ iz Zagreba je stigla je preko tamošnjih medija vest, da su neformalni krugovi odlučili da blokiraju ulazak Podgorice u Evropsku uniju, sve dok ne vrate “ ukrdeni jedrenjak“ koji pripada Hrvatskoj. Ovo je kuliminacija sage koja traje od prošle godine, kada je hrvatski ministar odbrane Damir Krstičević uputio pismo svom crnogorskom kolegi Predragu Boškoviću, da se jedrenjak Jadran mora vratiti u Hrvatsku. Detalji tog pisma i argumenti na koje se pozivju hrvatske vlasti, još nisu poznate javnosti. Međutim jeste glavni argument na koji se poziva zvanični Zagreb, a to je da je brod bio lociran u Splitu pre ratnih dešavanja 1991. Ponekad doduše ređe se pojavljuju i navodi da je Hrvatska učestvovala u kupovini ovog ratnog broda, međutim činjenice govore sasvim drugačije.

Kuliminacija bure oko “Jadrana“ usledila je kada se saznalo da je na brodu u čast 85 rođendana trebala da preva hrvatska pevačica Ivana Vrdoljak -Vanna inače snaja Antuna Vrdoljaka, hrvatskog režisera i poznatog člana HDZ. Kada su hrvatski mediji kontaktirali pevačicu ona se pravdala da nije znala da je brod ukraden Hrvatskoj i momentalno je otkazala koncert, a da li je to zaista tako?

Nakon ujedinenja i stvaranja države južnoslovenskih naroda, stvorena je i njena mornarica, a njeni kadrovi većinom bili su školovani u bivšoj austrougarskoj mornarici. Tek 1922. godine stekli su se uslovi za početak školovanja jugoslovenskih kadrova. Da bi se što pre došlo do najnužnijeg broja novih pomorskih kadorva potrebnih za razvoj Mornarice osnovana je 1922. godine u Dubrovniku Pomorska oficirska škola. U toku dvogodišnjeg školovanja budući mornarički oficiri osposobljavani su za osvnovne dužnosti pomorskog oficira na brodovima. Prvog oktobra 1923. počela je sa radom prva jugoslovenska Pomorska vojna akademija, sa lokacijom u Dubrovniku u Gružu. Školovanje je trajalo tri godine. Sistem trogodišnjeg školovanja bio je teorijska nastava uz praktične radove i vežbe na brodovima za šta su se koristili brodovi minopolagač “Orao“ ili minolovac „D-2“ sa kojima se svake nedelje po jedan ili dva dana provodilo na moru.

Iz nastavnog plana i programa uočena je potreba za brodom na kome bi se pitomci pripremali za svoju dužnost nakon završteka školovanja.

Odmah po formiranju Mornarice u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca planirana je nabavka školskog broda, ali za to nije bilo finansijskih mogućnosti. Ideja o nabavci Jadrana začeta je juna meseca 1926. godine na drugom sastanku delegata pomorske organizacije „Jadranska straža“ u Beogradu koja je imala isključivo jugoslovenski karakter, a ni u kom slučaju nacionalni, a ponajmanje hrvatski, kako se to danas tvrdi. Na tom sastanku donesena je odluka da se prikupljanjem novčanih sredstava da se nabavi školski brod, koji bi se kao poklon predao Ratnoj mornarici Kraljevine Jugoslavije. U tu svrhu trebalo je prikupiti 1.200.000 dinara. O tome je obaveštena i Komande ratne mornarice. Prikupljeno je 1.145.665 dinara ( trebalo je ukupno 8.407.830 dinara ili 622.743 tadašnje nemačke marke).

U “Glasniku Jadranske straže“ od januara 1929. godine objavljen je novčani doprinos po oblasnim odborima ko je i koliko prikupio.

Oblasni odbori iz Srbije: Beograd 150.000, Kragujevac 36.572, Niš 31.000, Novi Sad 135.630, Priština 33.613, Valjevo 24.000, Veliki Bečkerk 190.000 dinara, Vranje 13.000, Zaječar 3.488 dinara;

Oblasni odbori iz Hrvatske: Dubrovnik 13.000 dinara, Karlovac 47.320 dinara, Osijek 5.000, Split 32.209, Sušak 22.000, Zagreb 21.108 dinara, Oblasni odbor Slovenije: Maribor 30.875 dinara;

Oblasni odbor Sarajevo 310.000 dinara;

Oblasni odbor Skoplje 49.996 dinara i

Oblasni odbor Crne Gore sa Cetinja samo 1.500 dinara.

Ono što je zanimljivo da su najveće novčane priloge dali oblasni odbori iz unutrašnjosti zemlje kao što su Beograd, Novi Sad, Veliki Bečkerek koji su zajedno skupili 475.000 dinara a imali su 5.792 člana. Split, Sušak i Dubrovnik 52.203 dinara a imali su 6.548 članova. Zagreb, Ljubljana i Maribor skupili su 57.901 dinar, a imali su 6.015 članova. Sarajevo je priložilo 310.890 dinara, a imalo je 4.634 člana. Organizovana je i lutrija, koju je inicirao Beograd i na ovaj način prikupljeno je još 525.000 dinara.

U kupovini školskog broda Jadran najvećim delom učestvovala je i Ratna mornarica. A ako se ima u vidu da su korištena najviše sredstva iz ratne odštete koja je Nemačka isplaćivala Srbiji, onda ne može to biti na račun Hrvatske, jer je ona u Prvom svetskom ratu bila na strani Austrugarske kada je objavljen rat Srbiji, i do sloma Austrougarske bila na suprotnim pozicijama od Srbije kojoj je posle rata i pripala ratna odšteta. Takođe i tvrdnja Hrvatske da je “Jadranska straža“ imala svoje sedište u Splitu, nema nikakve osnove jer je sama Hrvatska za brod sakupila 142.000 dinara.

Školski jedrenjak “Jadran“ izgrađen je u Hamburgu. Ugovor o gradnji potpisan je 4. septembra 1930. godine sa brodogradilištem “ H.C. Stulcken Shon – porinut u more 25. juna 1931 dobivši tada ime koje je zadržao do danas.

U vreme otpremanja došlo je do spora sa brodogradilištem zbog pada vrednosti marke i naplate dela sredstava iz ratnih reparcija koje je trebalo da plati Nemačka. Nakon podmirivanja svih potraživanja školski brod je isplovio iz Hamburga 27.06.1933 godine.

U 10 sati dana 16.07.1933 školski jedrenjak je uplovio u luku Tivat u 10.00 časova. Brodu je priređen svečani doček oduševljenog naroda uz salve salutnih topova sa obale. Prilikom uplovljenja dočekala ga je grupa hidroaviona u lucibili su postrojeni pripadnici Mornarice za svečani doček. Jadran je u flotni sastav Ratne mornarice upisan 19.08.1933. koji se od tad obeležava kao dan broda.

Iz propagandnih razloga centralna svečanost primopredaje broda održana je u Splitu 06.09.1933. na rođendan prestolonaslednika Petra II Karađorđevića, a tad je zvanično objavljeno da je brod Ratnoj mornarici poklonila “Jadranska straža“. Na svečanosti u Splitu koja je trajala tri dana prisustvovali su predstavnici Vlade, ministarstava, Vojske i mornarice, delegati “Jadranske straže“ iz cele zemlje i predstavnici lokalne vlasti. Na obali je postrojen odred pripadnika Kopnene vojske i Mornarice, u Splitskoj luci bila je kompletna eskadra sa postrojenim posadama na plaubi, Sa posadom u snasti brod je ulovio u luku praćen hidroavionima, jedrilicama i čamcima. Predstavnik Jadranske straže predao je počasnu zastavu prvom komandantu kapetanu korvete Nikoli Krizomaliju koja je uz topovsku paljbu podignuta na krmeni jarbol.

Prava istina je da je brod tad nabavljen udruživanjem novčanih sredstava “Jadranske straže“ i kredita Fonda ratnih reparacija koje je dobila Kraljevska mornarica.

Jadran je tipični jedrenjak tipa barkantina sa opremom za pomoračku obuku. Nakon uslaska u sastav Ratne mornarice Kraljevine Jugoslavije „Jadran“ je 25. juna 1934. godine zaplovio na prvo školsko krstarenje i do 1941. plovio je sedam puta sa pitomcima Pomorske vojne akademije i Stručne podoficirske škole.

Ploveći po Sredozemnom moru i njegovim rubnim morima- Jadransko, Jonsko, Egejsko, Mramorno i Crno, ali i tri puta Atalnskim okeanom: prvi put ruta Dubrovnik- Oran-Porto Grande-Maidera, Kadiz-Ajačo-Pirej Dubrovnik, prešavši 7.525 milja, krstarenje trajalo tri meseca, drugi put Dubrovnik-Malta-Gibraltar-Maidera-Bermuda-Njujork-Boston-Azori-Gribaltar-Tunis- Dubrovnik prešavši 11.252 milje ( krstarenje trajalo četiri meseca i 10 dana i Treći put na ruti Dubrovnik-Malta- Šerbur-Roterdam-Hamburg-Kil-Gdinja-Stokohlm-Kopenhagen-Oslo-Portsmaut-Dubrovnik, krstarenje trajalo četiri meseca prešavši 8.000 milja. Brod je krstario na ruti Dubrovnik- Crno more, a krstarenje trajalo tri meseca.

Od početka Drugog svetskog rata nakon povratka sa krstarenja duž obala Zapadne i Severne Evrope (5. septembra 1939.) brod nije isplovljavao van teritorijalnih voda Jugoslavije, a nakon prekidanja školovanja u vojnim pomorskim školama 27. marta 1941. prebačen je iz Šibenika u Tivat. Sa broda su iskrcana jedra i njihova oprema kao i sve ono što je moglo da izazove požar.

Za vreme aprilskog rata 1941. godine Jadran se zatekao u Boki Kotorskoj ispred Đenovića. Brod je mobilizacijskim planom pretpočinjen Komandi podvodonog oružja, odnosno Južnom sektoru pomorske odbrane. Posada nije bila popunjena, jer je jedan deo popunio jedinice Flote, ali je i tako smanjena mogla da izvrši zadatak koji je imala- prevoz jedinica unutar zaliva. Neprijateljski avionu nisu napali brod, a posada je nekoliko puta otvarala mitraljesku vatru na niskoleteće avione. Posada je ostala na brodu sve do 17. aprila kada je potpoljen razarač “ Zagreb“. Tog dana je po naređenju posada napustila brod zajedno sa posadama ostalih brodova Flote, koji su predati Italijanima. Nakon kapitulacije Kraljevine Jugoslavije zarobili su ga Italijani koji su ga koristili kao školski brod pod imenom “Marko Polo“ za školovanje pomorskog pomlatka. Nakon kapitulacije Italije 1943. brod se našao u Veneciji i od tada počinje njegovo propadanje. Niko ga nije održavao i kraj rata dočekao je potpuno opljačkan jedva održavajući se na vodi. Njegov trup je služio kao most na jednom od venecijanskih kanala. Na zahtev jugoslovenske vlade brod je vraćen i dotegljen u Tivat. Odmah je počela njegova obnova u Mornaričko-tehničkom remontnom zavodu “Sava Kovačević“ u Tivtu. Posada koja je učestvovala u obnovi broda birana je pažljivo (vojni rok u moraniric je tada trajao četiri godine), a jedan deo podoficira i oficira bio je i ranije na Jadranu. Obnova je počela 21. aprila 1947. godine glavni radovi su završeni 17. decembra 1948. godine, ali zbog neki delova bilo je to stvarno tek polovinom 1949. godine. Jadran je od olupine ponovo postao beli lepotan.

Istovremeno sa obnovom broda, posada je obučavana svaki dan. Ugrađen je novi dizel motor 353 kW, novi osovinski vod i propeler. Ugrađeni su novi pomoćni uređaji, rekonstruisana drenaža i cevovodi, elektroinstalacija, navigacijska oprema i sredstva. Rekonstruisane su i stambene prostorije, adapitrana palubna oprema, popravljen snast i oputa i nova jedra. Već 1949. brod je bio spreman za plovidbu ušavši u sastav Vojnopomorskog školskog centra u Divuljama, gde je uplovio jula 1949. godine. U junu 1953. brod je krstario po Jadranu i Sredozemnom moru, ali nije uplovljavao u strane luke. Tad je donesena odluka da se izvrši generalni remont koji je urađen u toku 1956. i 1957. godine. Brod je potpuno ogoljen, sa njega je skinut kompletan inventar i jarboli. Demontriana je paluba. Na brodu je izmenjeno sve što je bilo potrebno. Ugrađena je nova oprema i nova jedran. Posle generalnog remonta brod je 1962. ponovo krenuo na četiri duža krstarenja po Sredozemnom moru, ali uplovljavajući i u Crno More i do Port Sudana. Pošto je 1967 brod bio već u sastavu Ratne mornarice 34 godine odnesena je odluka da se Jadran generalno remontuje i modernizuje. Nosilac remonta je opet bio Mornaričkotehnički remonti zavod „Sava Kovačević“. Remont je počeo 1. novembra 1967 i završen 30. jula 1969. Sa broda je demontrina celokupna oprema i skinuta sva tri jarbola i tri krsta sa 12 jedara. Izvađen je i balast od 125 tona. Rekonstruisan je komandni most, ugrađen novi krmeni jarbol sa ispušnim cevima, Stavljena su nova platnena jedra od materijala nabavljenog u Engelskoj. Stari brodski motor je skinut i ugrađen novi od 353 kW, i potpuno izmenjena kompletna brodska mreža i ugrađen novi generato. Brod je dobio novi radar i kompletnu navigacijsku opremu.

Od 1. juna 1956. matična luka broda je u Divuljama gde se nalazio Odred školskih brodova Vojnopomorskog školskog centra. Transofrmacijom Vojnopomorske akademije u Mornaričku vojnu akademiju školovanje na Jadranu u nastavnom planu i programu dat je veći akcenat. Brod je tako do početka građanskog rata u Hrvatskoj 1991. imao matičnu luku u Splitu.

Raspad SFRJ brod je zatekao u MTRZ “Savo Kovačević“ u Tivtu. Veći deo posade je napustio brod - svi oficiri, na čelu sa komandantom broda Dušanom Zaklanom. Preostali deo posade uspešno je završio remont i kasnije popunjen novim starešinskim kadrom i ponovo je zaplovio. Zanimljivo je da je ostatak posade dugo vremena čuvao bivše stvari odbeglih kolega, a jedan zastavnik i njihov novac od pripadajućih plata po koje nikad nisu došli. Iz ovoga se vidi da “Jadran“ nije ukraden i da je ostao u luci Tivat u koju je uplovio 16.07.1933.

Zašto je to tako na ovo pitanje odgovorio je kontraadmiral u penziji Boško Antić pomorski publicista i autor monografije o jedrenjaku Jadran.

“Na sastanku 2006. godine predsednika Filipa Vujanovića i Borisa Tadića potpisan je ugovor da Srbija može da koristi jedrenjak Jadran u protokolarne svrhe, ali od tada to više niko ni ne spominje, to se čak i ne zna. Srbija nema nikakva potraživanja, ne meša se, nezainteresovana je potpuno za čitav slučaj“, kaže kontraadmiral u penziji Boško Antić.

Na pitanje zašto Srbija nije nikad pokrenula pitanje slučaja jedrenjaka Jadran Anitć kaže:

“Ne znam zašto nije, valjda zato jer Srbija nema pomorsku orjentaciju. Najveći primer je dotegljenje podmornice kao muzejskog eksponata. Mnogi tvrde šta će nam, pa ako je to tako, onda po tome treba sve eksponate koje imamo po našim muzejima, a nisu našeg porekla vratiti. Mi treba da se uključimo i dademo do znanja da je Srbija najviše novca dala za kupovinu Jadrana, kao i od ratnih reparacija, odšete koje je dobila Srbija, a ne Hrvatska koja je trebala nama da plati reparaciju jer su bili Austrougarska i ne mogu pripsati da je te pare dala Hrvatska, a dala ih je Srbija, ističe Antić i dodaje:

“Brodu je bila matična luka Tivat, zato jer je počeo tamo, jer je remontovan tamo i boravio veliki deo vremena.

Antić kaže da je brod posle Drugog svetskog rata završio u Divuljama na osnovu rasporeda snaga i da to Zagrebu ne daje pravo vlasništva, jer su brodovi bili zajedničko vlasništvo svih republika i pokrajina i nisu pripadali samo Hrvatskoj, zato što su bili na njenoj teritoriji.

“Oni su pripadali Oružanim snagama SFRJ, a ne tadašnjoj Hrvatskoj", dodaje Antić.

Na pitanje na koji način bi Srbija trebala da se uključi i formalno traži jedrenjak „Jadran“ Antić ističe:

“Srbija bi trebalo formalno Crnoj Gori da stavi do znanja kod donošenja konačne odluke, da li će brod dati Hrvatskoj da je važno da kontaktiraju Srbiju kao suvlasnika broda, kao i potpisnika ugovora o protokolarnoj upotrebi iz 2006. koja je i dalje na snazi".

S druge strane visoki oficir mornarice koji je službovao dugo u Komandi RM Vojske Jugoslavije i VSCG i plovio Jadranom, a koji nije želeo da mu se spominje ime kaže:

“Školski brod Jadran je ponovo zarobljenik jugoslavenske krize. Jedrenjak za koji su najviše novca dali Srbi, sada se nalazi kod Crnogoraca koji su najmanje izdvojili novca. Komandant broda je Makedonac a brod traže Hrvati na osnovu toga što mu je matična luka bila Lora u Splitu. Pošto su Hrvati članovima posade Jadrana oteli stanove u Splitu, oni ne bi trebali da traže Jadran bar do povratka stanova i imovine članova posade".

On dodaje još da ironijom sudbine Jadran je završio u državi koja je najmanje ulagala u njega, a traži ga država koja se pozivala na ne baš verodostoje argumente i narcisoidnu pomorsku tradiciju, dok država koja je najviše prikupila novca i finansirala od 2000. do 2006. godine dva remonta i krstarenja je potpuno nezainteresovana za njega, što je porazno.

“Jadran mora imati punu po formaciji posadu koja je vrhunski obučena. Na brod se moraju ukrcavati disciplinovani kadeti i njihovi nastavnici. Brod treba da stalno plovi da bi bio isplativ. Da li to mogu Crna Gora i Hrvatska da obezbede. Teško. Imam osećaj da je njima bitno da se slikaju pod nacionalnim barjakom ili stijegom a posle ko će to plaćati nije važno. Ima država i velikih mornarica koji nemaju školske jedrenjake, pa nemaju problema u obuci kadeta", kaže on.

Od 2000. godine finansiranje krstarenja, remonta i opremanja vršeno je isključivo novčanim sredstvima iz Srbije. Najviše sredstava utrošeno je na prošireni mali remont 2004/2005. godine i kupovinu desalinizatora. Za potrebe školskih krstarenja, od goriva do toalet papira, trošena su sredstva poreskih obaveznika Srbije. Posebno vrednu donaciju dala je vlada Grčke sa 100.000 evra od čega su kupljena nova jedra i ostale opreme.

Izvor


* Brod-Jadran-750x430.jpg (80.53 KB, 750x430 - viewed 7 times.)
Logged
barba
Prijatelj foruma
stariji vodnik
*
Offline Offline

Posts: 819



« Reply #1637 on: April 18, 2023, 08:52:30 am »

Najveca je tragedija da se brod ne koristi za ono zasto je namijenjen.
Svi smo mi dio Jadrana i Jadran je dio nas. Bilo bi najbolje da bude tamo gdje ce se najbolje odrzavati, a da ga koristiti mogu svi koji za to imaju potrebu.
Na zalost politika sprecava nasem Jadranu da bude ono sto on sam zeli.
Logged
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 17 342


« Reply #1638 on: April 18, 2023, 09:09:30 am »



Na žalost, to je političko pitanje i nećemo se složiti oko zaključka, ali mi je žao broda koji propada najviše zato što se ne koristi za ono zbog čega postoji.
Logged
dead1
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 560


« Reply #1639 on: April 21, 2023, 06:55:37 am »

Najveca je tragedija da se brod ne koristi za ono zasto je namijenjen.
Svi smo mi dio Jadrana i Jadran je dio nas. Bilo bi najbolje da bude tamo gdje ce se najbolje odrzavati, a da ga koristiti mogu svi koji za to imaju potrebu.
Na zalost politika sprecava nasem Jadranu da bude ono sto on sam zeli.


Bas tako.  Mogao bi sluziti za obuku pomoraca iz citavog Balkana i sluziti kao simbol mira i suradnje izmedu bivsih neprijatelja.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 077


« Reply #1640 on: April 21, 2023, 01:18:56 pm »

Ми овде би сигурно нашли неко решење, али нас нико низашта не пита. О томе одлучују политичари а њима та одлука треба да донесе "рејтинг" и "славу".
Logged
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 18 210


Jednakost, Bratstvo, Sloboda


WWW
« Reply #1641 on: April 21, 2023, 02:11:56 pm »

Ми овде би сигурно нашли неко решење, али нас нико низашта не пита. О томе одлучују политичари а њима та одлука треба да донесе "рејтинг" и "славу".
Mogli bi da se ugledaju bar malo na nas, bez ikakvih problema.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 215


« Reply #1642 on: June 30, 2023, 12:42:15 pm »

Hrvati traže jedrenjak Kraljevine Jugoslavije: već godinama ne prestaje pritisak Zagreba na Crnu Goru da im se vrati školski brod

Odkako je pao režim Mila Đukanovića pre tri godine, ne prestaje pritisak zvaničnog Zagreba na Crnu Goru da se reše "otvorena pitanja" između dve zemlje, među kojima je i sudbina školskog broda "Jadran", najvrednijeg plovila Mornarice Crne Gore za koji Hrvati žarko žele da se "vrati" u Hrvatsku. Jedrenjak broji devet decenija i traje još iz vremena bivše kraljevine Jugoslavije.

U inicijativi za "povraćaj" iz Hrvatske, piše da se radi o brodu koji je 1990. Jugoslovenska ratna mornarica "ukrala", a čija je matična luka u vreme SFRJ bio - Split.

Predsednik Vlade Hrvatske Andrej Plenković pre nekoliko dana sastao sa predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem u Podgorici, gde mu je izričito rekao da zvanični Zagreb nastoji da reši pitanje sudbine školskog broda "Jadran" iz vremena bivših zajedničkih država za koji Hrvati smatraju da njima pripada.

- Očekujem da se i to pitanje skine sa dnevnog reda - kazao je Plenković.

Ova priča nije nova i traje još od vremena raspada bivše SFRJ. Kada je stupio na premijersko mesto Dritan Abazović je najavio povratak jedrenjaka u tivatsku matičnu luku Pine.

- To je dobra poruka da vlada misli o opštini Tivat - kazao je Abazović. - "Jadran" ima višedecenijsku blisku vezu sa Tivtom, a bez obrazloženja uklonjen je sa svog stalnog veza na gradskoj rivi Pine tokom mandata vojnog ministra Predraga Boškovića, kadra Mila Đukanovića. Brod je kasnije prebačen u Bar.

Dok su diplomate minulih godina vodili razgovori o "Jadranu", u Tivtu, matičnoj luci ovog broda, obeležavale su se decenije od upisa u flotnu listu Ratne mornarice Kraljevine Jugoslavije. U toj luci je 16. jula 1933. prvi put stigao taj jedrenjak iz brodogradilišta "Stulcken" u Hamburgu. "Jadran", je mogla da koristi i Srbija u protokolarne ceremonije, što je bio dogovor Borisa Tadića i Mila Đukanovića. Savet za kulturu Opštine Tivat je svojevremeno pokrenuo inicijativu da se od Ministarstva odbrane zvanično zatraži da školski brod jedrenjak "Jadran" bude vraćen na njegov stalni vez.

Poslednji remont ovog broda, dugačkog 60, a širokog 8,9 metara, obavljen je u jesen i zimu 2004. i 2005. godine u turskom "Arsenalu". Za njegovo osvežavanje potrošeno je oko milion evra i gotovo ceo trošak snosila je Srbija!

Hrvati drže lekcije

- IAKO nikada u istoriji nisu izgradili nijedan brod, bilo vojni, bilo trgovački, Crnogorci, za razliku od Hrvata, znaju da se diče pomorskom istorijom i slavnim brodovima. Makar ta istorija i brodovi "nisu" baš njihovi, piše "Slobodna Dalmacija" i podseća da je Crna Gora izlaz na more dobila tek 1878. na Berlinskom kongresu.

Izvor
Logged
fazan
Moderator
potporučnik
*
Offline Offline

Posts: 2 940


« Reply #1643 on: June 30, 2023, 03:39:49 pm »

Брод је купљен од ратних репарација које је Југославија добила за ратну штету коју је претрпела Србија. Набављен је за потребе ратне морнарице која се обучавала да плови на отвореним морима, али и за садејство са француском, британском и грчком морнарицом.

Та морнарица више не постоји, баш као што не постоји ни та земља. Морнарице земаља које су настале након распада те земље данас немају ни једну једину корвету, то су у основи обалске страже. ”Јадран” не треба ни једној од њих.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 215


« Reply #1644 on: June 30, 2023, 03:45:00 pm »

ŠB Jadran je simbol, živi spomenik jednog vremena. Nezavisno od ličnih sećanja na krstarenja tim brodom, verujem da delim mišljenje većine da brod treba sačuvati što je duže moguće, pri tome manje je važno čiju zastavu vije ili će viti.

Englezi čuvaju Nelsonovu Victory, drveni brod, HMS Varrior, prvi bojni brod čeličnog trupa, krstaricu HMS Belfast... valjda i mi Balkanci možemo da sačuvamo jedan tako lep brod.
Logged
kilezr
poručnik fregate
*
Offline Offline

Posts: 4 608



« Reply #1645 on: July 05, 2023, 07:26:47 pm »


  S obzirom na sve troškove koje smo podneli . Srbija treba da se pita o sudbini Jadrana . Koliko para je dato Huh? Naš je . Pored Bodroga da ga vežemo . ILI, ako je pravde, U Zrenjanin, koji je dao dosta veliki prilog novčani za izgradnju .
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 077


« Reply #1646 on: July 05, 2023, 08:28:00 pm »

Ја бих се сложио са Бором. Тај брод треба да плови и служи сврси.
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 215


« Reply #1647 on: July 26, 2023, 07:17:35 pm »

Obilježavanje 90 godina postojanja broda “Jadran” u Baru

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ministarstvo odbrane Crne Gore, Mornarica Vojske Crne Gore i Opština Bar organizuju svečani program povodom obilježavanja 90 godina postojanja Školskog broda „Jadran“, kao posebno vrijednog živućeg spomenika tehničke kulture i pomorske tradicije našeg naroda, najavljeno je iz Opštine Bar.

Ovim povodom će u srijedu, 26. jula biti organizovan Dan otvorenih vrata, u okviru kojeg će svi zainteresovani građani i turisti biti u prilici da, u periodu do 19h na carinskom molu u okviru terminala, posjete brod i da se upoznaju sa njegovom tradicijom i karakteristikama.

“Pored toga, u petak, 28. jula, sa početkom u 19h, na platou ispred Dvorca kralja Nikole biće održana izložba fotografija i eksponata koji prate istorijat čuvenog jedrenjaka, od 1933. godine kada je sagrađen u njemačkoj luci Hamburg, pa do danas”, najavili su iz Opštine Bar.

Školski brod “Jadran” u luku Tivat je uplovio 16. jula iste godine, a u flotnu listu je upisan 19.avgusta, što se od tada proslavlja i obilježava kao Dan školskog broda “Jadran”.

“Već devet decenija brod služi kao najbolja praktična škola pomoraca ratne i trgovačke mornarice i danas, u 21. vijesku, najvećim dijelom plovi i funkcioniše jednako kako su to činili stari, klasični jedrenjaci iz prve polovine 19. vijeka”, podsjetili su u saopštenju.

Izvor


* IMG-327a46a91005628c0629c76e37afee85-V.jpg (225.53 KB, 1131x1600 - viewed 3 times.)
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 215


« Reply #1648 on: July 26, 2023, 07:24:15 pm »

A evo i najmlađeg Prodanića, nešto važno osmatra na pučini...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* IMG-20230726-WA0010.jpg (443.61 KB, 1500x2000 - viewed 15 times.)
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 215


« Reply #1649 on: July 26, 2023, 07:27:37 pm »

A malo i pozira...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* IMG-20230726-WA0006.jpg (427.76 KB, 1500x2000 - viewed 17 times.)
Logged
Pages:  1 ... 98 99 100 101 102 103 104 105 106 107 108 109 [110] 111 112   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.031 seconds with 23 queries.