U Maj 2010 bio sam u Tivat nedelju dana. Setam po obali i vidim Jadran. Na brod skoro niko i ne obraca paznju: Tivat u Maj i nema bas puno turista a domaci su vec navikli da ga gledaju redovno. Gledam ja u brod i uzivam. Jedno sam istoricar, drugo sam nostalgicar (to sad vise nije popularno ali sta ces
) i treto posebno volim nasu ratnu proslost. Dodjem do brod i jedan decko stoji napalubi. Pozdravim na srpski, pitam ga kako je cisto onako prjateljski. Vidi on da ja pricam srpski ali ne bas pravilno, oseti se makedonski akcent. Pitam ga dali mogu da se popnem i da razgledam malo. On se malo gunca levo desno i kaze "ne moze, ovo je ratni brod ima neka pravila". Nisam insistirao. Zahvalim se i idem. Te veceri sam se sreo sa jednom drugaricom, Crnogorka. Ona je bila moj kontakt u CG za vreme mog prestoja. Pita me kako je bio moj dan i ja joj kazem. Sjeli smo u restoran, narucili jelo. Bilo nas je mozda 20-30 ljudi. Posle jedno pola sata evo je nazad i kaze meni "dodji samnom". Ja u principu kad mi to kaze lepa devojka ne odbijam
Donese me do brod, ona mahne tipa koje je mene odbio i ovaj sam mahne rukom kao "popnite se slobodno". Ona isla prica sa njim, on na mene ne obraca paznju vise. Ja se lepo prosetam na brod, razgledam palubu, udjem malo unutra. Ne razumemem se u brodove uopste ali znam sta znaci JADRAN. posle jedno 15-20 minuta dojde jos jedan tip ali ovaj je nosio maskirnu uniformu i oznake VCG. Kad nas on vidi malo se naljuti. Opet ista prica "Ne mozete biti tu". Sarm moje lepe prijateljicu ne utice na njega. Dobro, idemo. Ja se opet zahvalim na srspki, pozelim im sve najbolje i krenem da napustim brod. On se malo zbuni, pogleda me i kaze "odakle si ti momak?" Kazem: "Skopje, Makedonija". I covek se opusti
Kaze ja sam sluzio u Ohridu svoj vojni rok, predivan grad. "Slobodno pogledajte brod, nema problema"
Oh boze, kazem sebi, stvarno smo smotani ljudi. Ostali na brodu jos jedno pola sata, pricajuci o JADRAN-u, Ohrid, Skopje, Tivam, Makedonija I Crna Gora
