Pregledajući kutiju zaostalu od selidbe naleteo sam na časopis "Pomorstvo" iz juna 2003. godine, i u njemu na članak o školskom brodu "Jadran" koji je napisao tadašnji komandant broda - kapetan fregate Aca Ilić. Nadam se da se gospodin Ilić neće ljutiti (ako ništa drugo, plovili smo zajedno sa Lisabon) da članak objavim ovde....
elem:
SEDAM DECENIJA ŠKOLSKOG BRODA "JADRAN"Pokušaji da se Kraljevskoj Ratnoj mornarici obezbedi brod, preko potreban, za pomoračku i navigacijsku obuku pitomaca Pomorske vojne akademije i pitomaca Stručne podoficirske škole, budućih mornaričkih oficira i podoficira, nisu se pokazali uspešnim. Motorni brod "Sitnica"' i brodovi iz sastava Flote "Dalmacija" i "Orao", koji su to trebali da budu, ispoljili su nakon prvih krstarenja brojne slabosti. U zemljama, koje dobro znaju staje more, za dužnost "učitelja" pomoraca građeni su jedrenjaci, brodovi dokazane i neprolazne vrednosti.
"Jadranska straža" je pokazala interesovanje, želju i htenje, da u okviru svoje delatnosti, između ostalog inicira i pomogne nabavku broda koji će buduće pomorske kadrove učiti moru i sa kojim će se oni ponositi. Pokrenuta je akcija prikupljanja dobrovoljnih priloga u zemlji i svetu. Podružnice "Jadranske straže", širom planete, prikupile su l .000.000 dinara, ali to nije bilo dovoljno. Njen predlog da se kupi polovni brod komanda Mornarice nije prihvatila, ali jeste ideju. Izgraditi novi brod, bila je odluka koja nas i danas čini prepoznatljivim i uvaženim u svetu pomoraca i svih zaljubljenika u plavi beskraj.
Četvrtog septembra 1930. godine potpisan je ugovor sa nemačkim brodogradilištem "H.C. Stulcken Sohn" u Hamburgu i po nacrtima inžinjera Josipa Škarice započela je izgradnja broda, azbuke našeg pomorstva.
Kobilica je postavljena iste godine, kada su kao iz sna počele da se pojavljuju njegove prefinjene konture. Već naredne godine, 25. juna. brod je ponnut u more i tu su nastaliprvi problemi. Cena je bila visoka, a novca nedovoljno. Pokušaje Jugoslavije, da u deo cene uđe obaveza Nemačke proizašla iz plaćanja ratne odštete iz Prvog svetskog rata hamburški brodograditelji nisu prihvatili. Ipak, država je smogla snage da obezbedi sredstva tako da su tokom 1932. godine nastavljeni radovi na budućem školskom brodu. Prelepi brod, tipa "barkantina"4, sa imenom "Jadran" konačno je završen je 26. juna 1933. godine, kada je u brodogradilištu izvršena primopredaja između naručioca i brodogra¬ditelja. Pre toga, "Jadran" je sa visokim ocenama "položio" sve probne vožnje koje su sa kompletnom brodskom opremom i u svim režimima plovidbe izvršeni u Severnom moru. Plaćen je 8.407.030 dinara. "Jadranska straža" je obezbedila nove u visini osmine njegove tadašnje vrednosti, dok je preostalu sumu platila država.
Nakon završenih procedura, Kr. brod "Jadran" je sutradan, 27. juna, digao sidro i isplovio iz Hamburga, na put prema Otadžbini. Pod komandom kapetana fregate Krizomali Nikole "Jadran" je 4. jula plovio Atlantikom, duž obala Pinnejskog poluostrva i nalazio se u visini Lisabona. Šestog jula prošao je kroz Gibraltar i uplovio u Sredozemno more na putu prema Tunisu, gde je pristao da bi ukrcao pogonsko gorivo i provijant. Petnaestog jula u 19.00 časova Kraljevski brod je preplovio kroz Otrantska vrata i uplovio u Jadransko more, da bi narednog dana, 16. jula 1933. godine , po divnom sunčanom danu i mirnom moru uplovio u Boku. Toga dana, u 10.00 časova bačeni su konopi na obalu. Brod je pristao uz "mulo l", u Pomorskom arsenalu u Tivtu.
Zastavu Kraljevine Jugoslavije ponosno je nosio svetskim morima do Drugog svetskog rata. Njegov početak prekinuo je školsko krstarenje na kome je brod obišao i Hamburg, grad u kome je izgrađen. Nakon primljenih depeša o početku rata, brod je hitno isplovio iz Portsmauta ka Otadžbini. Prevalivši 2.490 milja, na zadovoljstvo svih ukrcanih članova posade, doplovio je do jugoslovenskih teritorijalnih voda i naših luka.
Uoči napada na Jugoslaviju brod se obreo u Boki Kotorskoj, gde mu je bio borbeni raspored. Zapaljiva oprema, a pre svega oprema za jedrenje, je iskrcana sa broda, a iskrcan je i deo posade koji je popunio
borbene stanice na drugim ratnim brodovima. Naoružan sa lakim proti-vavionskim oružjem, boravio je u zalrvu menjajući lokaciju od Đenovića do Bijele. I pored stalnih napada italijanskih borbenih aviona školski brod "Jadran" nijedanput nije bio meta direktnog napada. Naredbom Vrhovne komande preostali deo posade ga je napustio 17. apnla 1941 .godine, usidrenog ispred Đenovića. Italijam su ga oteglili u Bijelu i obezbedili stražom. Ubrzo nakon toga otegljen je na Brione, a potom u Veneciju. Tamo je, kao školski brod "Marco Polo", stavljen u funkciju obuke pomorskog podmlataka italijanske Ratne mornarice. Više od pet godina trajala je agonija jednog od najelegantnijih svetskih jedrenjaka. Okončana je u decembru 1946. godine kada je posle upornih insistiranja državnih organa FNRJ i JRM vraćen Jugoslaviji, pod mornaričku zastavu zemlje kojoj je pripadao.
Stručni i detaljni pregledi "ostataka broda" su konstatovali porazno stanje. Ipak je doneta odluka o obnavljanju jedrenjaka po originalnim nacrtima. Njegovo vraćanje u pomorski život je trajalo od 21. aprila 1947. godine do polovine 1949. godine, kada je dobio stan izgled i funkciju za koju je bio predodređen.
U okviru redovnog održavanja i neophodnih rekonstrukcija i modernizacija tokom višedecemjske upotrebe, na školskom brodu "Jadran" su do danas, pored uobićejenih godišnjih radova izvršena i tri generalna remonta u višemesećnom trajanju. Generalni remonti praćeni su neophodnim modernizacijama radi ugradnje savrememje opreme i poboljšanja uslova života.
Održavanje broda povereno je inžmjenma i majstorima Mornančko-tehničkog remontnog zavoda "Sava Kovačević" u Tivtu, bivšem "Pomorskom arsenalu", neimarima i brodograditeljima koji su poznavali njegovu dušu i koji su za njega vezani neizbrisivim emocijama.
Spoljni izgled, uređaje i opremu za rad sa jedriljem školski brod "Jadran" nikada nije menjao. To mu daje posebnu vrednost, draž i prepoznatljivost medu brodovima istog izgleda i namene koji danas plove svetskim morima.
Manevarsku sposobnost i okretnost u vožnji jedrima daju mu vesti i očvrsli mornari koji virtuozno barataju sa preko petnaest kilometara konopa različitog profila i namene, koristeći znanja i veštine stečene jedreći i veslajući u njegovim "šljupkama".
Ovu prelepu "barkantinu", izgrađenu od brodograđevnog čelika zakivne konstrukcije, sa sto sedamdeset i devet tona pokretnog i nepokretnog balasta raspoređenog uz uzdužnicu broda, sa prostranim palubama od tikovine, visokim i vitkim drvenim nastavcima od smrekovog drveta na tri jarbola, odslikavaju fascinantne brojne veličine:
| Dužina preko svega | 60 m |
| Dužina na vodenoj liniji | 41 m |
| Širina na glavnom rebru | 8,9 m |
| Gaz broda | 4,3 m |
| Deplasman (puni) | 7761 |
| Visina glavne palube | 4,55 m |
| Visina manevarske palube | 7,25 m |
| Visina komandnog mosta | 9,8 m |
| Visina velejarbola | 39,1 m |
| Dužina donjeg krsta (šinna na visini od 23 m) | 18 m |
| Površina jedara (12 jedara) | 933 m |
| Autonomnost | 30 dana |
| Daljina plovljenja | 3 500 NM |
| Pogonski motor "Alpha494P" | 460 KS |
| Brzina u vožnji motorom (maksimalna) | 10 čv |
Posadu broda čine 4 oficira, 9 podoficira, 36 mornara. Pored posade, školski brod „Jadran" može da ukrca i 80 studenata Mornaričke akademije ili učenika srednje podoficirske škole i njihovih nastavnika.
Pored obuke u ovladavanju preko potrebnim veštinama u radu sa konopima, veslanju i jedrenju kao i obuke u tradicionalnom vođenju navigacije, školski brod „Jadran" pruža mogućnosti za savladavanje veštine plovljenja po najsavremenijim metodama. Opremljen je modernim uređajima za detekciju i izbegavanja sudara na moru, uređajima za održavanje veze, prijem poruka i navigacijskih oglasa, kao i sistemima za vođenje satelitske navigacije, praćenje meteo situacije i izradu vremenske prognoze za područje plovljenja.
Ploveći u školskim i drugim misijama 'Jadran" je više puta "oplovio" zemljinu kuglu. Na međunarodnim krstarenjima u sastavu naše Mornarice brod je do sada prevalio 65 488 nautičkih milja, a na krstarenjima u teritorijalnom moru zemlje oko 350 000 nautičkih milja. Na tim nezaboravnim navigacijskim vožnjama i školskim časovima iz pomorstva i navigacije ugostio je i podario znanja svima koji su to poželeli. Zbog toga ga pamte i učenici Brodarske škole iz Beograda, učenici Pomorske škole iz Kotora, izviđači, skauti, ronioci, jedriličari i mnogi drugi.
Njegovo sadašnje tehničko stanje, sposobnost, znanje i veština pomoraca koji stoje za njegovim kormilom, hitrim i spretnim korakom jure njegovim palubama i opslužuju jedra na vitkim jarbolima i krstovima obećavaju da će školski brod „Jadran" još dugo ploviti svetskim morima, sigurnim kursom i punim jedrima, na čast i ponos svoje Otadžbine, svoje Mornarice i generacija mornara kojima pripada.
MEĐUNARODNA KRSTARENJA ŠKOLSKOG BRODA "JADRAN"Za sedamdeset godina svoga veka školski brod 'Jadran" je obavio šesnaest međunarodnih, školskih, krstarenja. Krstarenja, na kojima je zbog izgleda, elegancije, lepote, tradicionalnog načina plovljenja i posada koje su na njemu bile ukrcane postao poznat u svetu pomorstva. Postao je i ostao svojevrstan i neponovljiv ambasador svoje države i njene Mornarice, u svakoj zemlji i luci u koje je do sada uplovljavao.
Do Drugog svetskog rata, "Jadran" je sedam puta na svojim školskim i svakako diplomatskim misijama plovio i krstario izvan teritorijalnih voda Kraljevine Jugoslavije. Rat ga je zatekao u Portsmautu. Zbog ratnog stanja u Evropi odbijan je zahtev za njegov prijem u luke usputnih država radi popune zaliha goriva, vode i hrane, tako da je bez pristajanja doplovio u Jugoslaviju.
Nakon Drugog svetskog rata, njegovog povratka u Otadžbinu i revitalizacije koja je na njemu učinjena, 'Jadran" je ponovo počeo da vrši funkciju u kojoj je bio nezamenljiv. Prvo krstarenje u sastavu Jugoslovenske Ratne mornarice izvršio je 1959. godine. Nakon samo tri godine i tri uspešna krstarenja na dužnosti "učitelja" generacija i generacija oficira i podoficira Ratne mornarice zamenio ga je školski brod "Galeb".
Školski brod "Jadran" je, sa izuzetkom 1984. godine, krstario teritorijalnim vodama SFR Jugoslavije i tom prilikom povremeno izlazio u međunarodne vode, ali bez ulaska u teritorijalna mora drugih zemalja.
Nestankom Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, formiranjem Savezne Republike Jugoslavije i prodajom školskog broda "Galeb" vraćena mu je u potpunosti funkcija koja mu je neopravdano oduzeta. Ponovo je zaplovio svetskim morima i na zadovoljstvo svih zaljubljenika u beskrajno plavo prostranstvo obavio još četiri međunarodna krstarenja.
Prvo krstarenje nakon izgradnje, kao i sve što se radi prvi put, je bilo najteže. Izvedeno je na relativno lakoj ruti, Dubrovnik-Tunis-Malta-Pirej-Tivat, u povoljnim meteorološkim uslovima, od 25. juna do 25. jula 1934. godine. Posada i „Jadran" su u potpunosti opravdali očekivanja i otvorili novu stranicu jugoslovenskog pomorstva. "Jadran" je pokazao da može da odoli svim navigacijskim i pomorskim izazovima.
Od 20. aprila do 31. avgusta 1938. godine Kraljevski brod 'Jadran" je pod komandom kapetana fregate Jerka Kačić-Dimitri izvršio najsloženije krstarenje. Na poziv naših iseljenika iz Severne Amerike Kraljevski brod "Jadran" se uputio preko Atlantskog okeana. Pored zadatka školovanja ukrcane posade cilj krstarenja je bila poseta naših iseljenika u Amanci i vršenje propagande među njima. Posadu je sačinjavalo 13 oficira, 28 podoficira, 40 pitomaca Stručne podoficirske škole i 32 mornara.
Posle dugotrajnih tehničkih priprema i uvežbavanja posade, brod je 20. aprila isplovio iz Dubrovnika uz tradicionalni mornarički ceremonijal, praćen ratnim brodovima Mornarice Kraljevine Jugoslavije. Dvadeset i prvog juna Kr. brod „Jadran" je uplovio u Njujork. Na ruti do Njujorka brod je pristajao na Malti, u Gibraltaru, Funčalu na Madeiri i Hamiltonu na Bermudima. Komandantu i posadi jugoslovenskog broda u svim lukama su ukazivane visoke vojne i diplomatske počasti. Tokom boravka u Njujorku brod su posetile hiljade naših iseljenika iz svih krajeva Amerike, a komandantu broda predstavnici podružnice 'Jadranske straže" iz SAD-a predali su zastavu svoje organizacije. Pored brojnih vojnih i diplomatskih poseta i protokolarnih obaveza komandant i predstavnici posade obišli su Nikolu Teslu, koji zbog povreda zadobijemh u saobraćajnoj nesreći nije mogao da poseti brod. Osmog jula Kr.brod „Jadran" je isplovio za Boston gde je uplovio 10. jula izazivajući ogromno interesovanje naših iseljenika koji su sa oduševljenjem dočekali i prihvatili svoje mornare, kličući Kralju i Otadžbini. Nakon četverodnevnog boravka u Bostonu brod je zaplovio prema Dubrovniku, a u povratku boravio je u Floresu, Santa Kruzu i Ponta Delgadi na Azorskim ostrvima, Gibraltaru i Tunisu. Posebne emocije kod posade pobudila je ceremonija polaganja venca u Plavu grobnicu u blizini ostrva Krfa. Time su mornari ispunili želju naših, američkih iseljenika, koji su venac darivali palim herojima prvog svetskog rata. Heroji mora, herojima Otadžbine. Uz najveće počasti i veličanstven doček brod je uplovio 31. avgusta u 10.00 časova u Dubrovnik. Drugog septembra Kr. brod "Jadran" je uplovio u Šibenik čime je završeno ovo legendarno krstarenje, koje je trajalo sto trideset i četiri dana, od čega je osamdeset i pet dana provedeno na moru.
Prevaljeno je 11.262 nautičkih milja. Kraljevski brod "Jadran" i njegova posada su koristeći jedra i povoljne meteorološke uslove u području "pasata" preplovili 6624 milja. Ostatak puta preplovljen je u vožnji na motorni pogon.
Od 1985.godine do 1996. godine "Jadran" gotovo da i nije osetio pravi pomorski izazov. Delio je sudbinu svoje Mornarice i strpljivo čekao. Vetar je napunio njegova jedra i "Jadran" se 1997. godine sa posadom i pitomcima Mornaričke akademije ponovo obreo u Pireju. Luci, koja je do tada više puta bila njegov domaćin. Krstarenje nije bilo navigacijski i pomorački zahtevno, ali je u svakom slučaju bilo izuzetno značajno jer je pokazalo da su brod i posada sposobni za složenije pomorske poduhvate. Prilika se ukazala već naredne godine. U Lisabonu se od maja do septembra održavala svetska izložba "EXPO-98" pod nazivom "Okeani, ostavština za budućnost", posvećena slavnom portugalskom moreplovcu Vasku de Gama i šestogodišnjici otkrivanja pomorskog puta za Indiju. Bila je to svojevrsna prezentacija najvećih dostignuća i vrednosti koje poseduje sto četrdeset šest država na planeti. Jugoslavija je svetu ponovo pokazala svoj ponos, svoje blago i najveću pomorsku vrednost, školski brod „Jadran".
Nakon dvomesečnih, uglavnom tehničkih priprema, 'Jadran" je 06. juna isplovio iz Tivta. Svečano je ispraćen iz gradske luke u prisustvu pripadnika Ratne mornarice i brojnih građana. Posle petnaestodnevnog krstarenja zapadnim Mediteranom i Atlantskim okeanom, uplovio je na sidrište, u uvalu Kaškaiš (Estoril). Tu su izvršene poslednje, estetske, pripreme za odlazak na izložbu. Brod i posada su izuzetno dobro prihvaćeni od predusetljivih domaćina daleke Portugalije, od ljudi koji znaju šta je more i jedro. Uostalom, moru i jedru duguju zahvalnost za istorijsku prepoznatljivost svoje zemlje. Zato i nisu skrivali divljenje što je brod bez pristajanja doplovio do Lisabona. Tokom boravka u izložbenom kompleksu, palubama broda je prošlo više od dvadeset hiljada posetilaca, prijatno iznenađenih izgledom broda i ponašanjem njegovih gostoljubivih mornara. Tridesetog juna brod se otisnuo sa doka lisabonske luke Alkantare i 14. jula uplovio je u Tivat, skromno dočekan od pripadnika Ratne mornarice, prijatelja i članova porodica posade. Tokom krstarenja prevaljeno je 3.684 milja.
Nakon dvogodišnje pauze školski brod „Jadran" je ponovo 2001. godine krstario u školskoj misiji Mediteranom, od 02. do 27. jula. Na tom krstarenju obišao je luke Tripoli i Aleksandnju. Prevaljeno je 2469 nautičkih milja.
Naredne, 2002. godine, posle dugo vremena, izvršeno je možda najdraže krstarenje. Oficiri, podoficiri, studenti Mornaričke akademije i mornan su imali priliku da se poklone senima junaka Prvog svetskog rata na Krfu. Da obiđu ostrvo Vido, Sipsku kuću i osete koliko i mladi naraštaji Krfa poštuju srpske junake, koji su nakon albanske golgote tu našli drugi dom i smogli snagu za pobednički put do Otadžbine.
I ovu, slavljeničku godinu, u kojoj 18. avgusta obeležavamo dan kada je "Jadran" pre tačno sedamdeset godina upisan u flotnu listu Ratne mornarice, brod i njegova posada obeležiće na pravi način, pomorski, onako kako i dolikuje. Školski brod "Jadran" će na školskom krstarenju Mediteranom još jedanput pokazati svoj raskoš i lepotu. Nema sumnje, da će ponovo u francuskim, italijanskim i grčkim lukama biti dostojan reprezent svih pomoraca svoje Otadžbine.
