Školski brod "Jadran"

Божо13

Србија не би била једина држава која би имала поморски брод без приступа мору. Наиме међународно право гарантује континенталним државама слободан приступ мору. Поред тога погледај примере Швајцарске и других држава које имају своју трговачку морнарицу. Србија би могла, а и могла је, али није хтела да се не би замерила некоме да остане у власништву ШБ Јадран с тим што би морала да плаћа вез некој од прибрежних држава. Сад да л би то била ЦГ или Грчка није битно. У сваком случају је могуће.

ШБ Јадран представља део поморске традиције Срба која ипак постоји иако је многи оспоравају називајући Србе копненим народом. Друге земље попут Аустрије која нема излаз на море баштине своје поморске подвиге. Ја сам имао прилике да се у то лично уверим када сам био у војном музеју у Бечу где су стајале велике макете аустроуграских бродова, делови са палуба, из котларница, звона, ужад, кормила, карике, фотографије помораца, бродски дневници и сл. Идуће године се навршава 100 година од пада Аустрије и губитка изласка на море, али ти људи неће то препустити забораву.

Мене више занима шта ће нама онолика дипломатска представништва и разне пословнице државних фрими у неким земљама које наш народ ретко посећује? Колико су ту издваја новца? Зашто се то не усмети у нешто друго?

Ви сте оберучке прихватили поклон од ЦГ, подморницу класе Уна. Средили је и сада наплаћујете улаз. Свако ко дође у музеј види и зна да је Словенац некада био подморничар и то се поштује код вас. Скупљате около све могуће тенкове, авионе, камионе, џипове, топове, пушке, хеликоптере да би могли да представите будућим нараштајима. Шта ће нама да остане? Ми смо дали новац за тај брод, трудили се да га сачувамо, улагали у њега, обучавали наше људе, стварали генерације људи способних да плове морима, стигли са њим чак до Америке. Служио нам је да полажемо венац у Плаву гробницу, да одамо почаст. И сад треба да га напустимо...

Ја никада нисам био на том броду нити сам га видео. Мени лично не значи ништа, али овом друштву, народу и држави би значио.

Што се тиче власништва, рећи ћу следеће:

Брод је био у власништву Савезне државе. Био је уписан у регистар војних бродова и као такав је био под контролом Београда и СИВ-а те је СИВ могао њиме да располаже како је хтео. Одлуком државних органа, тачније СИВ-а и ССНО-а ЈНА, а са њом и ЈРМ пребазирани су из Хрватске у остале делове Југославије где им није претила опасност. Сва покретна имовина ЈНА је постала имовина ВЈ односно јавна својина СРЈ. То што је брод био на сидришту у Сплиту не значи ништа. Он је могао да буде усидрен и на ушћу Неретве у Јадранско море, могао је да буде и у Порторожу или на реци Бојани. Ствар је у томе да он никада није био део имовине СРХ нити неког СОУР-а, ОУР-а, РО или другог правног лица са седиштем на територији СРХ те као такав не може бити хрватски. Брод не може бити ''отет'' јер није хрватска имовина. Да је то било пловило у саставу РСУП СРХ или можда Југолиније, Јадролиније итд. онда би Хрватска могла да каже: Враћај назад. Овако не.

Овде се ради о престижу и ничему другом.

	Author	Topic: Školski brod "Jadran" (Read 630881 times)
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.