Sukobi u Mjanmaru

[Dreadnought]

Myanmar anti-coup protesters build barricades in Yangon

Anti-coup protesters in Yangon have been seen building new barricades to protect themselves from security forces that regularly remove them in the course of ongoing turmoil prompted by the military coup on February 1.

[Dreadnought]

Mijanmar: Borbi protiv vojne hunte pridružuju se oružane etničke grupe

Pojedini demonstranti u Mijanmaru pridružili su se lokalnim oružanim grupama. Namjeravaju proći obuku i napustiti miran način borbe. Pogledajte priču s jugoistoka zemlje, iz savezne države Kayin.

[MOTORISTA]

Udruženje: Od prvofebruarskog puča u Mjanmaru ubijeno više od 550 osoba
SVET Autor: Anadolija 04. apr. 2021

Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima saopštilo je da je od 1. februara i tadašnjeg vojnog udara u Mjanmaru ubijeno najmanje 557 osoba.

„Stvarni broj žrtava je verovatno i znatno veći, a mi ćemo nastaviti da pratimo situaciju“, navodi se u saopštenju međunarodne nevladine organizacije sa sedištem u Tajlandu. U saopštenju se navodi da je među ubijenim bilo dece, mladih osoba i nastavnika. Vojna hunta je do sada uhapsila najmanje 2.658 osoba, a desetine uhapšenih su već i osuđene zbog protivljenja puču.

Mijanmarska vojska je 1. februara ove godine izvela udar i preuzela vlast u zemlji, pod izgovorom da su novembarski izbori bili neregularni. Vojska je proglasila jednogodišnje vanredno stanje i uhapsila čelnike vlade, uključujući i mijanmarsku liderku Aung San Su Ći. Masovni protesti zbog vojnog udara počeli su 6. februara, a vojna hunta je odgovorila represivnim intervencijama. Demonstracije su i danas održane u Magvaju, Mandalaju i Bagu, a u Jangonu su tokom protesta organizovali i podelu uskršnjih jaja sa ispisanim antipučističkim sloganima i porukama.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Krvavi protesti prete da prerastu u RAT, koji bi mogao da se spreči da nema jedne države koja "drži bič"
M.I.M. 05.04.2021.

Protesti protiv režima prerasli su u građanski rat u Siriji kojem se i dalje ne nazire kraj. Sada, više od deceniju kasnije, svet strahuje da bi ovaj scenario mogao da se ponovi i u Mjanmaru.

U avgustu 2011. Ahmet Davutoglu, tadašnji ministar spoljnih poslova Turske, apelovao je lično na sirijskog predsednika Bašara al Asada u Damasku da prestane da ubija svoj narod i razgovara sa protivnicima, nakon petomesečnih antivladinih protesta.Davutoglu je govorio u ime Turske, ali posredno i Sjedinjenih Država i Zapada. Razgovarao je sa Hilari Klinton, tada američkom državnom sekretarkom, pre puta. Njegova poruka je bila da još nije prekasno stati, a da je druga opcija građanski rat. Ali Asad ga je odbio, piše “Gardijan”.

U toj ranoj fazi krize poginulo je 2.000 ljudi. Plašeći se goreg, Davutoglu je nastavio da pokušava. Sledeće godine u Istanbulu urgirao je na SAD, Britaniju i druge zemlje da sarađuju kako bi sprečile humanitarnu “katastrofu”.

- Milioni Sirijaca su u riziku – rekao je tada u ekskluzivnom intervjuu “Gardijanu”. – Koliko se ova situacija može nastaviti? Mislim, u Bosni sada imamo Bana Ki Muna (tada generalnog sekretara Ujedinjenih nacija) koji se izvinjava 20 godina kasnije. Ko će se izviniti za Siriju za 20 godina?

Deset godina kasnije, Davutoglu je došao do odgovora: Zapad nije uspeo da deluje odlučno, umrlo je pola miliona ili više Sirijaca, 13,3 miliona je razmešteno, zemlja je u ruinama, a niko se nije izvinio. U međuvremenu, pola sveta dalje, istorija se ponavlja.

Da li je Mjanmar nova Sirija?

Uznemirujućih signala i paralela između stanja u dve zemlje ima mnogo. One predviđaju još jednu ljudsku tragediju epskih dimenzija koja se mogla izbeći. Još jednom, oni koji su mogli da je zaustave nisu to uradili, već se svađaju i traže da ostvare svoje interese. Još jednom, piše “Gardijan”, oglasio se alarm u UN, kao upozorenje na “neposredno krvoproliće”. Mjanmarska vojna hunta, koja je pučem preuzela vlast 1. februara, zaratila je sa građanima, kako je rekla specijalna izaslanica UN Kristin Šraner Burgener na sastanku Saveta bezbednosti prošle nedelje.

- Još jedan neuspeh međunarodnog prava i odgovornosti međunarodne zajednice da štiti mogli bi proizvesti višedimenzionalnu katastrofu u srcu Azije – rekla je ona. Ali, kao i u slučaju Sirije, veće je podeljeno.

Kina drži bič

U slučaju Mjanmara, tu je Kina a ne Rusija ta koja “drži bič”. Poput Moskve, i Peking igra dvostruku igru. Kineski ambasador u UN Džang Džun rekao je da Kina podržava stabilnost, dijalog i “demokratsku tranziciju”. Ipak, upravo je Kina ta koja blokira međunarodne sankcije i druge akcije UN. Poput Rusije u Siriji, ovo je “spas za ubice”, ističe “Gardijan”. To nije iznenađenje, ukazuje list – ako je u pitanju izbor između autokratije i demokratije, svet zna gde stoji kineski lider Si Đinping.

Američki predsednik Džo Bajden kaže da su ljudska prava centralni deo njegove spoljne politike, ali u slučaju Mjanmara on deluje slabo, dok ga Peking proziva za blef. Britanija, bivša kolonijalna sila, pokušava više – vodi debate u UN, sankcioniše prihode povezane sa vojskom, obezbeđuje fondove za beleženje zlostavljanja prava. U međuvremenu, mjanmarski susedi u Asocijaciji nacija Jugoistočne Azije, izdaju saopštenja i ne rade ništa. Sve zajedno gledano, nije ni blizu dovoljnog.

Znakovi građanskog rata u začetku

Malo je sumnje da general Min Aung Hlaing, šef hunte, te članovi vojske i policije svakog dana čine ratne i zločine protiv čovečnosti. General Hlaing je već tražen zbog genocida nad manjinom Rohindža 2017. “Gardijan” ocenjuje da takvi uniformisani zločinci računaju da neće biti kažnjeni usled međunarodnih podela i inercije. Kako stvari stoje, potpuno je moguće da će Asad i njemu slični izbeći pravdi. Do sada su ubijene stotine civila, hiljade su u pritvorima ili nestali, prema kancelariji UN za ljudska prava. Prošle nedelje je izvešteno o “noćnim racijama, masovnim hapšenjima i ubistvima kao svakodnevnim pojavama”. “De fakto vojne vlasti sve više pribegavaju teškom naoružanju poput raketnih granada, mitraljeza i snajpera kako bi ubili demonstrante u što većem broju”, navodi se.

Ono što je neobično je što ulični protesti izgleda da uživaju širu podršku srednje klase. Priča se o naoružavanju zarad samoodbrane i izgradnji opozicione federalne armije, što je još jedna sličnost sa Sirijom 2011. Mjanmarska “paralelna vlada”, CRPH, sa poslanicima izabranim prošle godine i pristalicama svrgnute premijerke Aung San Su Ći, sada predlaže novi federalni ustav koji će prepoznati prava etničkih manjina. Ovaj potez CRPH povećava verovatnoću da će se naoružana opozicija priključiti etničkim milicijama, poput Nacionalno-oslobodilačke armije Karena. Takozvana Severna alijansa, koju čine Armija Arakana, Nezavisna armija Kačina, Nacionalno-oslobodilačka armija Ta’anga i Vojska nacionalnog demokratskog saveza Mjanmara, snažno je osudila ubijanje hunte. Oni su obećali da će braniti narod a kako su Sirijci već naučili - tako počinju građanski ratovi.

Još jedan znak za uzbunu je prelivanje izbeglica preko granica zemlje u Tajland i Indiju, baš kao što su Rohindže bežale u Bangladeš. A sa nepravdom i stresom usled nasilnog izmeštanja dolaze očaj, glad, bolesti i terorizmi. Malo je verovatno da će se ti ljudi pojaviti na obalama Evrope, ali to teško da ovu situaciju čini manje urgentnom. Pitanje je koliko je svet zaista spreman da toleriše drugu Siriju u Aziji.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Mjanmar: Demonstranti pozivaju na bolju saradnju u otporu
IZVOR: TANJUG PONEDELJAK, 5.04.2021.

Demonstranti u Mjanmaru nastavili su sa protestima i zahtevima da se na vlast vrati vlada legalno izabrane premijerke Aung San Su Ći.

Oni su istovremeno pozvali istomišljenike da bolje sarađuju u otporu vojnoj hunti. Istovremeno, susedne države se pripremaju za razgovore o krizi u Mjanmaru. Aktivisti tvrde da je hunta ubila još šest ljudi tokom proteklog vikenda kada su pripadnici policije i vojske nasilno intervenisali protiv demonstranata, preneo je Rojters.

Od početka protesta protiv vojnog puča izvršenog 1. februara snage bezbednosti su ubile najmanje 564 ljudi, među kojima i 47 dece, a protivnici hunte izražavaju svoje nezadovoljstvo građanskom neposlušnošću, štrajkovima i kampanjom na društvenim mrežama. Brunej je kao predsedavajući Saveza zemalja jugoistočne Azije (ASEAN) danas podržao inicijativu za održavanje samita u Džakarti lidera 10 zemalja regiona o situaciji u Mjanmaru. Istovremeno pojačava se međunarodni pritisak na vojnu huntu da prestane sa smrtonosnim nasiljem. Neke države su uputile zahtev vojnim vlastima da odstupe s vlasti i oslobode sve zatvorenike, a druge su apelovale da se u što kraćem roku pokrene dijalog i organizuju novi izbori.

Bezbednosne snage su do sada zatvorile 2.667 ljudi, potvrdila je danas Asocijacija za političke zatvorenike, a hunta je tokom vikenda najavila hapšenja 60-ak poznatih javnih ličnosti zbog podstrekivanja na pobunu.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Rusija odbacila ideju uvođenja sankcija Mjanmaru
SVET Autor: Beta/AFP 06. apr. 2021

Rusija je odbacila ideju uvođenja sankcija mjanmarskoj vojnoj hunti, ocenjujući da su nepotrebne i da bi mogle da izazovu "građanski sukob velikih razmera".

„U kontekstu trenutne situacije u Mjanmaru, pretnje i pritisci, uključujući uvođenje sankcija aktuelnim vlastima, su uzaludni i krajnje opasni“, saopštilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova. Ministarstvo je dodalo da su „proizvoljne mere prinude kontraproduktivne i imaju destabilišuće posledice po sistem međunarodnih odnosa“, javlja agencija Interfaks.

Ocenjujući da će sankcije „gurnuti mjanmarski narod u građanski sukob velikih razmera“, Moskva je najavila da namerava da za sada nastavi vojnu saradnju sa huntom. Kina je prošle sedmice takođe odbacila mogućnost uvođenja sankcija Mjanmaru. Snage bezbednosti Mjanmara su od puča 1. februara ubile su najmanje 560 civila, ali bi taj broj mogao da buce mnogo veći.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Mjanmar: Vojska ukida internet i privodi novinare
IZVOR: TANJUG UTORAK, 6.04.2021.

Vladajuća vojna hunta u Mjanmaru ukinula je sve usluge interneta do daljeg, što je pokušaj da se komunikacija i razmena poruka u zemlji stavi pod konrolu.

Demonstranti koji svakodnevno protestuju protiv vojnog puča od 1. februara koriste internet kako bi organizovali svoja okupljanja, a u petak je većina građana Mjanmara ostala bez pristupa internetu nakon što su telekomunikacione kompanije dobile uputstva od Ministarstva saobraćaja i veza da zaustave bežične internet usluge, prenosi CNN. CNN navodi da izveštaji UN pokazuju da su uporedo sa zaustavljanjem protoka informacija snage bezbednosti u Mjanmaru privele desetine novinara, a takođe i građane koji su razgovarali sa medijima.

Organizacija Hjuman rajts voč (HRV) saopštila je u petak da je tokom vojne vladavine od 1. februara nestalo stotine ljudi, političara, izabranih zvaničnika, novinara, aktivista i demonstranata. Udruženje za pomoć političkim zatvorenicima (AAPP) sa sedištem u Tajlandu navodi da je najmanje 543 ljudi ubijeno u nasilju nad demonstrantima protiv vojnog udara u Mjanmaru, prenosi CNN.

Izvor. www.b92.net

[Dreadnought]

Snage vojne hunte napale kamp demonstranata


Snage vojne hunte u Mjanmaru napale su danas kamp demonstranata i, prema svedočenju lokalnog stanovništva ubile i ranile više ljudi.

Od vojnog puča izvršenog 1. februara Mjanmar je u haosu, a kratkotrajni period civilne državne uprave i demokratije krvavo je okončan, što je izazvalo masovne demonstracije i građansku neposlušnost, prenosi Rojters.

Snage vojne hunte su danas upale u kamp demonstranata u gradu Kale u regionu Saigang, epicentru nemira, odakle se zahteva vraćanje na vlast legalno izabrane premijerke Aung San Su Ći i njene civilne vlade.

Portal Mizima preneo je da su očevici prijavili paljbu iz vatrenog oružja i pogibiju troje ljudi. Iz organizacije koja nadzire blokadu interneta NetBloks saopštili su da se Mjanmar od februara nalazi u "informacionom kolapsu" i da su komunikacioni kanali ozbiljno ograničeni, uključujući i štampu.

Od početka nemira život je izgubila 581 osoba, među njima i desetine dece, a hunta je uhapsila skoro 3,5 hiljade ljudi, navodi se u izveštaju Asocijacije za političke zatvorenike.

izvor

[MOTORISTA]

Ubijeno još pet demonstranata u Mjanmaru
SVET Autor: FoNet 07. apr. 2021

Snage bezbednosti Mjanmara pucale su i ubile pet učesnika protesta zbog državnog udara, kojim je vojska 1. februara preuzela vlast u toj zemlji.

Nevladine organizacije tvrde da je u protestima od 1. februara poginulo više od 580 ljudi. Navodno je uhapšeno skoro 3.500 osoba, javlja Rojters.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

CNN ekskluzivno iz Mjanmara – jedini svetski medij koji izveštava sa lica mesta
SVET Autor: CNN 07. apr. 2021

Jedanaestoro ljudi uhapšeno je u Mijanmaru neposredno nakon što su razgovarali sa ekipom CNN-a, koji je jedini svetski medij sa novinarskom ekipom na terenu u zemlji u kojoj se dogodio vojni puč 1. februara neposredno posle izbora. Novinarka CNN-a Klarisa Vord postavila je pitanje o hapšenjima portparolu vojske, dok se protesti u toj azijskoj zemlji nastavljaju.

„Nisu počinili nikakav zločin. Videli smo na vestima i pitao sam koliko ih je uhapšeno, 11 njih je uhapšeno. Bezbednosne snage su se brinule da će isprovocirati druge i započeti protest na pijaci i zato su uhapšeni. Međutim, vlada se sprema da ih oslobodi što je pre moguće“, rekao je portparol vojske za CNN. Klarisa Vord kaže da su dobili potvrdu da je osmoro uhapšenih pušteno na slobodu. Inače, CNN je dobio dozvolu vojske Mjanmara da boravi u zemlji, vojske koja je pre dva meseca pučem srušila izabranu vladu.

Puč je doveo do velikih protesta širom zemlje, te novinarka CNN-a ocenjuje da vojska nema podršku naroda.

„Kako su se protesti raširili i ljudi postali sve nezadovoljniji, tako je došlo do nasilnog ugnjetavanja tog pokreta. Stotine ljudi je ubijeno, među njima i desetine dece“, podseća novinarka CNN-a.

Izvor: www.n1info.com