Demonstranti iz Mjanmara za "Blic" o životu "pod vojnom čizmom" i tome ko podržava surovog generalaIvana Kešanski 24.02.2021.
Protesti u Mjanmaru koji su počeli početkom februara, nakon što je vojna hunta pohapsila članove vlade i uvela vanredno stanje, odneli su prve žrtve i postaju sve smrtonosniji. Vojska upozorava da će koristiti smrtnosnu snagu. Ipak, prkosni demonstranti ne žele da odustanu od borbe. „Blic“ je razgovarao sa nekima od njih i saznao više o njihovim motivima, taktikama ali i tome ko podržava njihovog glavnog neprijatelja, vođu hunte generala Minu Aungu Hlaingu.Mjanmar, zemlja koja je već toliko puta ranjavana građanskim ratovima i vojnim pučevima, otkako je postao nezavisan od britanskog kraljevstva, praktično je tek poslednje decenije imao koliko-toliko demokratsku civilnu vladu koju je defakto predvodila Aung San Su Ći. Njena partija Nacionalna liga za demokratiju (NDL) je osvojila najviše glasova na opštim izborima 8. novembra 2020. godine (čak 396 mandata), dok je vojno sponzorisana partija osvojila svega 33 mandata. Međutim, vojska tvrdi da su izbori namešteni i rešila je da preuzme vlast i u velikoj meri blokira sredstva informisanja, poput interneta, kao i da nametne noćni policijski čas. Troje aktivista, čija imena nećemo objaviti, reklo je za „Blic“ da ne žele da se zemlja ponovo vrati u period vladavine vojne diktature.
- Od prvog februara vojska je preuzela moć i pritvorila našu izabranu vladu. Od tada traju protesti. Videli smo brojne primere kako vojska krši naša ljudska prava. Protestujemo jer želimo da se moć vrati narodu i jer želimo natrag našu zvanično izabranu vladu. To radimo mirno i pridruživanjem Pokretu građanske neposlušnosti (Civil disobedianse movement, CDM) i ohrabrujemo što više ljudi da nam se pridruže kako bismo zaustavili vojnu mašineriju – ispričao je 31-godišnji novinar iz Jangona.
Nenasilni otporKako je rekao, u kratkom vremenskom periodu
„stotine ljudi su nezakonito privedene“.
- Među njima su naša vlada, pripadnici CDM pokreta, kao i neke poznate ličnosti i drugi koji ohrabruju proteste – rekao je on. Demonstranti, kako kaže, biraju nenasilne taktike.
- Jedna od njih je blokiranje puteva, koja podrazumeva lažiranje kvarova automobila nasred ulica, kako bi se saobraćaj zagušio. Pomažu nam i mnogi državni službenici. Narod nam pomaže, nekad otvoreno, nekad tajno, preko društvenih mreža. Ali deo protesta je i nošenje tradicionalne odeće i protestovanje na ulicama. Svake noći u 20 sati ljudi izlaze na balkone ili ispred kuća na 15 minuta i lupaju u lonce – rekao je novinar.
Veliki broj državnih službenika kao i mnogi radnici iz privatnih banaka pridružio se CDM-u, a svoje neslaganje sa huntom iskazuju tako što se drže podalje od svojih kancelarija.
"Uzeli su naša prava"Aktivistkinja i državna službenica iz Nejpijdoa (33) ispričala je kako se svakodnevni život promenio otkako je vojska preuzela vlast.
- Otkako je izvršen puč, vojska je svuda. Okupirali su najviše funkcije na mestu gde radim. Svi naši projekti su stopirani. Uveli su promene. Što se tiče naroda, on oseća finansijske i ekonomske probleme. Utiču i na edukaciju što posebno ima posledice po mlađu generaciju koja će patiti zbog toga – rekla je ona.
Studentkinja (21) je rekla da je prvi put dobila šansu da glasa na jesenjim izborima i da je glasala za NDL, ali je njen glas praktično preotet.
- Uzeli su naša prava i to nam se ne sviđa. Na dan puča sam ostala bez mnogo toga – rekla je ona.
Noćne racijePrema njenim rečima, plaši se da će mlađe generacije naročito ispaštati i da će im biti ugroženo obrazovanje. Aktivisti su rekli da strahuju da će nasilje eskalirati, ali i da je vojska od početka odgovarala nasilno kad god je mogla iako su demonstranti mirni.
- Vojska puca, sprovodi noćne racije, hapsi aktiviste, ljude koji su delovi pokreta, političare. Mi nemamo vesti o pritvorenima, ne znamo gde su odvedeni i kako im je, vlada promračenje medija. Vojska preti i porodicama pokreta CDM, kao i one koji pokazuju želju da se pridruže protestu – rekla je državna službenica. Ona je rekla i da je čula glasine da je vojska u gradu Manadalaju koristila smrtonosnu municiju. U međuvremenu, mediji poput CNN su preneli da su dve osobe poginule u Mandalaju. Aktivisti su naveli da je vlada Su Ći donela mnoge promene na bolje u odnosu na prethodni period kada je decenijama vladala vojska, da je mnogo bolja situacija u ekonomiji, obrazovanju, da ljudi imaju mnogo bolju zdravstvenu negu.
- Za vreme vojne vlade smo imali ekonomske sankcije i bili smo u mnogo lošijoj situaciji. Mi smo praktično samo pet godina imali civilnu vladu i osetili demokratiju i zato se borimo za nju i nećemo se povući – rekla je starija aktivistkinja.
Jedno pitanje u pritvoruU međuvremenu broj privedenih samo raste.
- Mnogo ljudi je privedeno nezakonito, a malo njih je pušteno na slobodu. Na suđenju su samo najistaknutiji iz vlade. Na slobodu su, nakon jednog dana pritvora pušteni uglavnom studenti, dok su poznate ličnosti i aktivisti zadržani i o njima nemamo informacije – rekao je novinar iz Jangona. On je ispričao i kako vojska pritvorenim članovima partije NLD postavlja samo jedno pitanje
„Da li ste kupili glasove“.
- Ako kažu „da“, puste ih na slobodu, ali uz potpisano „priznanje“ – rekao je on dodavši da je to saznao iz pouzdanih izvora.
"Da li nas iko čuje?"Uprkos svemu, aktivisti su poručili da se neće predati i da će nastaviti da vrše pritisak na vojsku i pozivaju sve više ljudi da im se pridruže.
- Nećemo se predati sve dok ne puste sve aktiviste, pripadnike NLD, članove vlade na slobodu i dok ne dobijemo nazad demokratiju – rekla je državna službenica. Ona i drugi aktivisti su rekli da žive u strahu, da moraju da se skrivaju i pozvali međunarodnu zajednicu da im pruži
"opipljiviju" podršku.
- Mi vrištimo iz dubine pluća, ali nismo sigurni da nas iko čuje. Umesto da objavljuju saopštenje za saopštenjem, mi želimo nešto konkretno što bi zapravo moglo da nam pomogne od međunarodne zajednice. Molim vas, pomozite nam – rekla je ona.
Kina podržava vojsku?Međutim, jasno je da u međunarodnoj zajednici postoje i moćne države koje ne žele da im pomognu. Rusija i Kina su stavile veto na izjavu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje vojni puč u Mjanmaru. Ali, aktivisti ukazuju i na mogućnost konkretnije umešanosti Pekinga. Aktivisti smatraju da kineska vlada podržava i pomaže generalu Minu Aungu Hlaingu i na zakonite i na nezakonite načine iako to negira.
- Imamo izveštaje o brojnim letovima usred noći iz Kunminga u Kini ka Jangonu. Ponekad ih je bilo i po nekoliko u toku noći. Ti letovi su zaista sumnjivi i ne znamo šta su nosili i šta su radili ovde – rekao je novinar. Takođe ukazao je i na to da i neke države u susedstvu, iako ne podržavaju direktno vojnu huntu
„žmure“ na ono što se dešava u Mjanmaru.
General Hlaing, koji je na čelu mjanmarske vojske od 2011. godine, inače je već pod američkim sankcijama, zbog vojnog progona muslimana Rohindža. Vojna akcija u Mjanmaru iz 2017. godine prognala je više od 730.000 pripadnika ove manjine u susedni Bangladeš, a američki istražitelji rekli su da je vojna operacija Mjanmara uključivala masovna ubistva, grupna silovanja i da je izvršena sa
"genocidnom namerom".
Izvor:
www.blic.rs